Поводом посете патријарха Московског и целе Русије Кирила Србији

Александар Конузин

    

Патријарх Московски и целе Русије Кирил боравиће 14-16. новембра у посети Српској Православној Цркви. То је прва посета након што је изабран на престо московских патријараха 2009. године. У сличној посети Руској Православној Цркви у току лета прошле године боравио је Српски патријарх Иринеј. Овакве посете се не дотичу само односа сестринских Цркава, већ и односа између народа о којима оне воде духовну бригу, уливајући се у дубоку струју сродничких веза и вековних разноликих пријатељских спона. Духовно општење двеју Православних Цркава које се развија столећима и њихово живо учествовање у друштвеном животу чини ову сарадњу посебном сфером у односима Русије и Србије.

Симболично је то што су контакти Руса и Срба повезани с именом светог Саве Српског (1169-1236) – оснивача и првог поглавара Српске Православне Цркве. То што је најпоштованији српски светац изабрао подвижнички животни пут приписује се утицају руског монаха-путника из манастира светог великомученика Пантелејмона на Атону, где је из руку руског игумана будући Српски архиепископ и примио монашки постриг. Занимљиво је да је почетак међународних веза између Русије и српских земаља такође повезан с Црквом – с доласком у Москву представника српских манастира почетком XVI века у циљу јачања савезничких односа.

У та далека времена скоро све словенске народности су биле под турском влашћу. Сама Русија је тек излазила из мрака тешких година монголског јарма и разарања. Без обзира на то, управо она се доживљавала као бедем Православља, јер је својим сународницима доносила састрадавање, милосрђе и наклоност. У одсуству националне државности српски манастири и цркве су преузели мисију чувара историје, традиције и вере српског народа, и бранитеља српства. Пошто су их Турци систематски разарали, они су се у име српског народа, «који стење под турским јармом», обраћали у Москву, господару целе Русије зарад духовног покровитељства и материјалне помоћи.

Руски владари и Руска Православна Црква великодушно су преузели бреме добротворне помоћи својој браћи по вери. Одговарајући на молбе за милостињу многобројних делегација српских посланика-црквених људи, из Москве су текле бујице помоћи у виду материјалних средстава за обнављање и поправку, новчане помоћи, «мноштво самуровине», богослужбених књига, црквених одежди и предмета, икона и других ствари за «црквену лепоту». Српски јерарси и богомолници су заузврат доносили духовне реликвије, свете мошти и дарове. Овакве размене су учвршћивале јединство вере, стварање духовног заједништва и међусобно богаћење у области културе, књижевности, писмености и језика. Осим тога, имајући у виду немирну ситуацију у овом делу Европе српски путници су с руским војводама и људима у државној служби делили своја запажања о ситуацији у суседним државама, намерама противника Русије, кретању војске кримских канова и турских султана итд. Преко јерарха Српске Цркве Москва је тражила стручњаке у различитим областима заната и индустрије. Сродничке везе двају народа су се испољавале у томе што су српски манастири откупљивали руске сужње из турског заробљеништва.

У XVII веку, реагујући на обраћање Српског патријарха због покушаја аустријских власти да покатоличе Србе, да их приморају на «проклету унију», Русија је предузела енергичне кораке да спречи ову опасност. На крају је аустријска монархија дала све потребне гаранције за слободу вероисповести.

Посебно треба истаћи руску помоћ разрушеним српским манастирима и црквеним школама ради очувања словенског језика. Као одговор на молбе СПЦ из Русије су послати учитељи, буквари и књиге по којима су учила српска деца све до реформе српског језика коју је у XIX веку покренуо просветитељ Вук Караџић. Оваква сарадња Руске и Српске Православне Цркве, као и сарадња са световном влашћу Русије, створила је атмосферу блискости и поверења међу нама. За време реформе Руске Православне Цркве у XVII веку Срби су на молбу патријарха Никона доносили грчке књиге ради исправљања богослужбених књига и црквених обреда. У XVII веку је свети патријарх Пећки Гаврило I дуги низ година живео у Москви, активно учествујући у руском црквеном животу.

У руским храмовима, између осталог, у Архангелском сабору – крипти руских царева у московском Кремљу, налазе се ликови српских светаца. На фрескама српских храмова насликани су руски свеци и мученици међу којима се посебно поштују свети благоверни кнез Александар Невски и цар-страстотрпац Николај II. Ова традиција се сачувала и до наших дана: руски уметници и данас осликавају српске цркве. У току су преговори о украшавању једне од највећих православних цркава – Храма светог Саве у Београду. Занимљива је и следећа чињеница: у градићу недалеко од Београда у периоду између два светска рата руске избеглице су саградиле малу парохијску цркву. Кад емиграната више није било црква је постала власништво СПЦ, у њој се и сад одвијају службе у окружењу ликова руских светаца. У центру Београда налази се храм Свете Тројице – подворје Руске Православне Цркве. У њега долазе како Руси, тако и Срби. Овде често служи патријарх Иринеј. У Москви постоји подворје Српског патријарха.

После Октобарске револуције и грађанског рата у Русији Срби су се са захвалношћу одужили Русима за њихову бригу о судбини овог балканског народа. Примили су на десетине хиљада емиграната, који су игром судбине напустили своју отаџбину. Ни Српска Православна Црква није остала по страни. Српски патријарх Димитрије је позвао прогоњене руске архипастире у Србију и дао им је на коришћење своју резиденцију у Сремским Карловцима. На стотине лица духовног звања – јерарха Руске Цркве, свештеника и монаха – нашло је уточиште у српској земљи. Многи од њих су служили у локалним парохијама и манастирима и предавали су у богословским установама, заслуживши захвалност и оставши у лепом сећању.

Везе између Руске и Српске Цркве се активно развијају и данас. Сви се сећају како је патријарх Московски и целе Русије Алексије II у васкршњим данима 1999. године, у јеку НАТО бомбардовања Југославије, долетео у Београд да би пружио подршку братском српском народу.

Читав низ јерарха и клирика Српског Патријархата стекао је образовање у богословским школама и на факултетима Руске Православне Цркве. Традиција сарадње у области духовног образовања и студентске размене се одржава и развија.

    

Архипастири двеју Цркава су редовно у контакту. Долазе једни другима у госте, одлазе на ходочасничка путовања ради обиласка светиња Руске и Српске Цркве, заједно се моле и обављају богослужења, учествују на састанцима и конференцијама, што им даје могућност да усагласе ставове о најважнијим питањима данашњице. Драго нам је што можемо да истакнемо да у ситуацији савремених изазова који потичу од стране ратоборног либерализма и владавине потрошачке идеологије Руска и Српска Црква имају сличне приступе заштити традиционалних хришћанских моралних вредности. Оне имају исте погледе на просветну, мисионарску и добротворну делатност. Руска Православна Црква помаже православним верницима на Косову и Метохији, између осталог, пружа помоћ у обнављању богословије у Призрену, која је затворена после немира које су изазвали албански екстремисти. Кад су се у мају ове године на Западном Балкану десиле страшне поплаве, Руска Православна Црква је сакупила и предала својој српској сестри 27 милиона рубаља ради пружања помоћи настрадалима.

    

Његова Светост патријарх Кирил ће у току посете обавити чин освећења Руског некропоља у Београду који је рестауриран ове године, на којем почивају хиљаде наших сународника, укључујући војнике који су погинули на пољима Првог светског рата. Биће одржано откривање и освећење споменика цару Николају II, који међу Србима ужива изузетно поштовање због тога што се заступио за истоверну Србију у за њу трагичним данима Великог рата. У Храму светог Саве на Врачару поглавари Руске и Српске Православне Цркве ће обавити заједничко богослужење. Са сигурношћу се може рећи да ће предстојећа посета Србији од стране патријарха Московског и целе Русије представљати важну историјску смерницу у руско-српским односима.

Александар Конузин

13 ноября 2014 г.

Комментарии
Здесь Вы можете оставить свой комментарий к данной статье. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBook ВКонтакте Яндекс Mail.Ru Google или введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке
Храм Новомученников Церкви Русской. Внести лепту