Енглески књижевник Г.К. Честертон је написао да се одбрамбени ратови не воде због мржње на оне испред нас, већ због љубави према онима иза нас. У филму Бој на Косову који је режирао Здравко Шотра, по драми Љубомира Симовића, могу се наћи речи Светог Цара Лазара из исте ризнице свечовечанске мудрости: “Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним“.
Супротном логиком су се руководили они који су 24. марта 1999. године започели нељудско бомбардовање Савезне Републике Југославије. Неколико хиљада убијених и рањених људи нису били довољни да светске моћнике призову на покајање. Напротив, они су након злочина без казне, наставили да вређају жртве, оптужујући кроз убрзани снимак воз да је пребрзо наишао на бомбардовани мост у Грделичкој клисури. То је било на други дан Васкрса 1999. године, а те и друге жртве НАТО бомбардовања, иако убијене нису мртве. Оне живе кроз наше молитвено сећање. Доказ томе је и молитвено сабрање око споменика жртвама НАТО бомбардовања на платоу у центру Краљева.
У просторијама зграде Општине присутни су се подсетили на догађаје из 1999. године, а затим су на платоу положени венци од стране градоначелника и представника градских власти, представника војске и полиције, као и других група грађана. Парастосом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, уз саслуживање краљевачког свештенства и молитвено учешће верног народа. У молитвеној тишини и уз складно појање узнесена је молитва Долазећем Васкрслом Господу да у Царству Своме настани сву пострадалу браћу и сестре наше.
Вечан им спомен у непролазном сећању Божијем! А злочинцима нек Бог да покајање, које један савремени иконописац изобрази на икони где Света новомученица Милица Српска у крилу Божијем уместо играчке држи бомбу којом је убијена, а представница једне од земаља НАТО снага на коленима пружа руку да је помилује тражећи опроштај.
јереј Александар Р. Јевтић