Srpska

Ўест векова манастира ѕавловац, задужбине деспота —тефана

††

”з благослов епископа шумадиЉског £ована, општина ћладеновац обележиЮе 1. августа шест векова манастира ѕавловац, на дан манастирске славе.

ќво културно добро од великог значаЉа у атару младеновачког села  ораЮица задужбина Ље деспота —тефана ЋазаревиЮа. —аграРена Ље, према доступним историЉским изворима, измеРу 1415. и 1419. године.

»наче, предео у коме Ље манастир подигнут био Ље омиЪено ловиште деспота —тефана ЋазаревиЮа, а на том локалитету Ље археолошки истражено гробЪе из римског доба.

 ако наЉавЪуЉе «оран £оциЮ, члан ќпштинског веЮа, задужен за културу, значаЉан ЉубилеЉ биЮе пропраЮен броЉним манифестациЉама и богатим уметничким програмом.

Ц —ледеЮи корак коЉи општина планира Љесте обнова конака, чиЉи су темеЪи сачувани у северном делу манастирског имаЬа. ” том подухвату свака помоЮ граРана и привредника Ље добродошла Ц истиче «оран £оциЮ.

ћарко £ефтиЮ, свештеник младеновачког ’рама ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице, обЉашЬава да Ље манастир Ље посвеЮен преносу моштиЉу —ветог Ќиколе.

Ц —ело ѕавловци, по коме се манастир данас назива, помиЬе се први пут у писму деспота —тефана ЋазаревиЮа упуЮеном ƒубровачкоЉ републици 21. новембра 1424. године. ќваЉ документ Ље и Љедини средЬовековни писани траг везан за манастир. ѕознато Ље да Ље  осмаЉ био Љедно од централних подручЉа —рбиЉе тог доба и да Ље на Ьему тада подигнуто мноштво манастира, цркава и утврРеЬа. ћанастир ѕавловац Ље био на важном стратегиЉском путу коЉи Ље водио из Ѕеограда за –удник и »барску долину, па Ље 1459. године, након пада српске деспотовине, био изложен нападима “урака Ц каже отац ћарко £ефтиЮ и додаЉе да се манастир помиЬе и у попису села Ѕеоградске нахиЉе из 1536. године.

ќ манастиру ѕавловац постоЉи и документ из 1690, у коме се наводи да Ље ту служена Љедна од последЬих литургиЉа пре ¬елике сеобе —рба, односно масовног преласка нашег народа на подручЉе ”гарске.

ћонашко братство ниЉе напустило манастир. ќстали су на свом имаЬу, где их ниЉе мимоишла страшна одмазда ќсманлиЉа, коЉи су у том походу разорили и попалили манастир.

ѕрви археолошки радови и заштита манастира почели су 1967. године, а здаЬе Ље обновЪено 1990. ЅогослужеЬе Ље враЮено 1. августа исте године, када се у манастир уселио и први монах.

¬елибор  атиЮ, виши кустос и шеф археолошког одеЪеЬа ћузеЉа града Ѕеограда, истиче да се према специфичном начину градЬе манастирско здаЬе стилом издваЉа од преовлаРуЉуЮег у тоЉ епохи. ÷ентрални обЉекат комплекса Ље црква са припратом правоугаоне основе и према начину изградЬе сврстана Ље у моравску архитектонску школу. ћанастирском комплексу су припадале Љош три граРевине Ц конак, трпезариЉа са монашким ЮелиЉама и кухиЬа.

Ц ќви обЉекти зидани су неуобичаЉено, од веЮих комада камена вертикално поставЪаних, док Ље унутрашЬост зидова испуЬавана трпанцем. ” архитектури манастирског комплекса преплиЮе се локално градитеЪско искуство са приморским, из региона  отора и ƒубровника Ц наглашава  атиЮ.

ќбележаваЬе шесто година манастира ѕавловац започеЮе 31. Љула научним скупом посвеЮеном средЬовековноЉ историЉи, чиЉи Ље манастир значаЉан део. Ќа том скупу представници —рпске православне цркве, ћузеЉа града Ѕеограда и јрхеолошког института представиЮе сакрално окружеЬе Ѕеограда у доба деспота —тефана. ÷ентрална свечаност у порти манастира почеЮе 1. августа у девет часова —ветом ЋитургиЉом коЉу Юе служити епископ шумадиЉски £ован, а од 11 часова, у пратЬи хора, глумац ћилан ÷аци ћихаиловиЮ казиваЮе „—лово Ъубве”, деспота —тефана ЋазаревиЮа. „итав програм одисаЮе духом српског средЬовековЪа, чему Юе, одорама и оружЉем, допринети и чланови удружеЬа коЉа негуЉу витешку традициЉу.

ѕолитика

24 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0