Srpska

Ќа ќпленцу обележено 200 година од смрти  араРорРа

÷рква —ветог АорРа на ќпленцу (‘ото “. £аЬиЮ) ÷рква —ветог АорРа на ќпленцу (‘ото “. £аЬиЮ)
††††

ќбележаваЬе 200 година од смрти воРе ѕрвог српског устанка  араРорРа ѕетровиЮа одржано Ље данас на ќпленцу.

—вечаноЉ церемониЉи коЉа Ље почела полагаЬем венаца, а наставЪена пригодним уметничким програмом присуствовао Ље министар за рад, запошЪаваЬе, борачка и социЉална питаЬа «оран АорРевиЮ.

ќн Ље у обраЮаЬу присутнима рекао да воРа устаника  араРорРе ниЉе дочекао да види слободну —рбиЉу, али Ље уградио себе у темеЪе српске државе.

¬ожд  араРорРе убиЉен Ље на данашЬи дан 1817. године код ¬елике плане у –адоваЬском лугу.

***

††††

Ѕила Ље то наизглед само Љош Љедна од многих побуна —рба против турског окупатора. ј онда, ѕрви српски устанак Ље под воРством АорРа ѕетровиЮа прерастао у рат за национално ослобоРеЬе и утабао стазу за стицаЬе независности —рбиЉе. «бог тога Ље, према речима историчара ƒеЉана –истиЮа,  араРорРе утемеЪивач нововековне српске државе.

ƒвестогодишЬица Ьеговог погубЪеЬа у ноЮи измеРу 25. и 26. Љула 1817. прилика Ље да се да савремени вредносни суд о Ьему и надогради све оно на чему смо му захвални, истиче –истиЮ у разговору за „ѕолитику”.

£ош пре 1804. године, АорРе ѕетровиЮ се супротставЪао османскоЉ власти, наЉпре као хаЉдук, а затим и у аустро-турском рату и борбама у  очиноЉ краЉини. ѕотом се вратио у Ѕеоградски пашалук, коЉим Ље краЉем 18. и почетком 19. века владао  ара ћустафа-паша, благ и наклоЬен —рбима коЉи су га назвали „српска маЉка”. јли, у пашалук почетком 19. века долазе дахиЉе Ц одметнути Љаничари. ќни се наЉпре ставЪаЉу у службу паше, а онда га убиЉаЉу и заводе страховладу у пашалуку коЉа кулминира „сечом кнезова”, подсеЮа –истиЮ.

ѕогубЪеЬе десетина наЉвиРениЉих —рба определило Ље преживеле народне прваке да се 15. фебруара 1804. окупе у ќрашцу, где доносе одлуку о подизаЬу устанка.  араРорРа бираЉу за воРу, на предлог —таноЉа √лаваша коЉи Ље одбио да стане на чело побуне.  араРорРе Ље таЉ избор невоЪно прихватио, напомиЬе –истиЮ.

††

Ц ѕосле ослобаРаЬа ќрашца, јранРеловца, “ополе, затим добиЉених битака током 1805. и 1806. (»ванковац, ћишар, ƒелиград), године 1807. ослобоРен Ље Ѕеоград. “ада побуна прераста у ослободилачки рат и  араРорРе успоставЪа комуникациЉу с бечком и руском царском владом, накратко чак и с Ќаполеоном, тражеЮи савезнике. “о му Ље само делимично успело, Љер Ље Ѕеоградски пашалук био кап у османском мору и много су се веЮи интереси преламали у троуглу ЅечЦѕетроградЦ»станбул Ц обЉашЬава –истиЮ.

ѕосле српског пораза на „егру 1808. устанак слаби и “урци 1813. враЮаЉу цео пашалук под своЉу контролу.  араРорРе одлази у јустриЉу и потом у –усиЉу тражеЮи начина да прибави нове снаге, оружЉе и подршку. ” меРувремену, ћилош ќбреновиЮ 1815. подиже ƒруги српски устанак и убрзо трансформише борбу из оружане у дипломатску.

Ц “аква ћилошева стратегиЉа показала се мудром и далекосежно исправном, што Ље и потврРено 1878, меРународним признаЬем —рбиЉе на Ѕерлинском конгресу.  араРорРе Ље пак сматрао да треба да се врати у —рбиЉу и устанку поврати оружани карактер. ќн се залагао да се ствари решаваЉу на боЉном поЪу, док Ље ћилош био склон преговорима, дипломатиЉи и подмиЮиваЬу. “о Ље био суштински разлог Ьиховог сукоба иако су били приЉатеЪи и кумови Ц истиче –истиЮ.

 араРорРе Ље преко посредника обавестио ћилоша о повратку и склонио се у околини данашЬе ¬елике ѕлане, у –адоваЬском Ћугу, код свог приЉатеЪа ¬уЉице ¬уличевиЮа, иначе ћилошевог кума.

Ц —матрао Ље да Ље ту безбедан и да Юе одатле успоставити везу с ћилошем. ”место тога, ћилош Ље наредио Ьегово убиство, коЉе Ље било монструозно. ѕогубЪен Ље секиром и потпуно искасапЪен. “ако Ље трагично, неочекивано и недопустиво изгубила живот Љедна од наЉзначаЉниЉих личности српске историЉе Ц сумира –истиЮ.

 араРорРе пак ни после смрти ниЉе имао мира.

††

„ЌаЉпре Ље кришом, на брзину сахраЬен у –адоваЬском Ћугу како “урци не би нашли Ьегове посмртне остатке и иживЪавали се над Ьима. Ќешто касниЉе, пренет Ље у Ѕогородичину цркву у  араРорРевом граду у “ополи коЉу Ље сам подигао, да би почетком 20. века био по треЮи пут сахраЬен у ÷ркви —ветог АорРа ѕобедоносца на ќпленачком брегу у “ополи коЉу Ље подигао Ьегов унук краЪ ѕетар ѕрви”, закЪучуЉе –истиЮ.

» ове године, на годишЬицу  араРорРевог убиства, биЮе положени венци на ќпленцу. –истиЮ каже да би ова Љубиларна годишЬица морала да се обележи не само кроз манифестациЉе веЮ и кроз образовни систем и средства Љавног информисаЬа.

Ц „ини ми се да не користимо оваЉ повод да изнова вреднуЉемо  араРорРев Љединствени и огромни допринос и да из угла савремене генерациЉе искажемо захвалност Љедном од очева нациЉе Ц сматра историчар ƒеЉан –истиЮ.

ѕолитика

25 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0