Srpska

ѕорука —вете √оре о —ветом и ¬еликом —абору на  риту

—вештена заЉедница —вете √оре, јтос

”  ареЉи

17/30. Љуна 2017. године

Ѕр. прот. ‘.2/32/1400

2/7

††

Ќа данашЬи дан, 17/30. Љуна 2017. године, сазвано ƒве стотине шесто ванредно двоструко —абраЬе —вете √оре, коЉе се састоЉи од двадесет ванредних и двадесет редовних представника —вештене «аЉеднице, а у вези са веЮ обЉавЪеним званичним текстовима —вете √оре у последЬе време Ц како Ьених ставова пре —ветог и ¬еликог —абора, тако и оцене коначних текстова —абора Ц подстакнуто осеЮаЬем одговорности и поштоваЬа према нашоЉ —ветоЉ ÷ркви и ЬеноЉ пуноЮи, познаЉе следеЮе:

Ќепрестано се примеЮуЉе тиЬаЉуЮа узнемиреност изазвана реакциЉама против одлука —ветог и ¬еликог —абора на  риту, из 2016. године. Ќеки препоручуЉу и ограРиваЬе и престанак помиЬаЬа домаЮих епископа.

ЅудуЮи да смо свесни ових неспокоЉстава, а налазеЮи се унутар ÷ркве, упуЮуЉемо свима поздрав ¬аскрслог ’риста: ћир вам!

Ќема разлога за узнемиреЬе, будуЮи да се меРу нама налази ¬аскрсли √оспод.

—абор Ље одржан после вишегодишЬе припреме. ѕре —абора, припремЪени текстови су обЉавЪени на знаЬе верницима, уз могуЮност изражаваЬа одреРеног мишЪеЬа.

—вета √ора, током протеклих година, изложила Ље своЉе мишЪеЬе по питаЬу текуЮих диЉалога са инославним хришЮанима.

“оком рада —абора, архиЉереЉи су изразили своЉа лична мишЪеЬа. Ќеки од Ьих су изложили неслагаЬе, и то на смирен начин, а да нису прекинули своЉе везе са ÷рквом. —ве ово Ље забележено.

÷рква заувек остаЉе „стуб и тврРава истине“. ÷рква, по —ветом £овану «латоустом, „трпи буру, али не тоне; бори се са налетима таласа, али опстаЉе на површини; прима стреле, али не добиЉа ране“, будуЮи да Ље она сâм Ѕогочовек. —ви живуЮи у ’ристу —вети нас упуЮуЉу ÷ркви и даЉу нам спокоЉ.

ƒух —вети у свему формира институциЉу ÷ркве. ќн слабости лечи и недостатке допуЬава. ќстаЉуЮи у ÷ркви и осеЮаЉуЮи се несавршенима и слабима, ми примамо исцеЪеЬе и здравЪе.

јко као Ъуди застранимо, благодат —ветога ƒуха нас поново враЮа на прави пут. «ато Ље сваки страх сувишан, као поЉава маловерЉа, Љер се налазимо у ÷ркви ’ристовоЉ.

ќсим тога, четири патриЉарха »стока нас умируЉу своЉом ≈нцикликом (из 1848.), сведочеЮи да „поред нас ни патриЉарси, ни —абори нису никада могли да уведу новине, зато што Ље заштитник вере управо ово тело ÷ркве, дакле оваЉ народ, коЉи жели своЉу вероисповест непромеЬену и истоветну са вером своЉих отаца“. ”след тога, нема оправдаЬа за узнемиреност и очаЉаЬе, Љер они одводе у расколе.

ѕрипадамо ÷ркви, “елу ’ристовом. “о “ело поседуЉе своЉе здравЪе, тако да свагда прима и апсорбуЉе елементе коЉе прихвата, као што одбацуЉе оно што сматра страним.

»мамо повереЬе у Ъубав ’ристову, а не у индивидуална и искварена вероваЬа коЉа воде ван ÷ркве и ствараЉу паклене Љереси.

***

 роз све ово, немамо за циЪ да предложимо равнодушну смиреност, веЮ да нагласимо значеЬе будности и вере. —матрамо, пак, за неблагодарност према Ѕогу и недостатак Ъубави према своЉ браЮи Ц блискоЉ и далекоЉ Ц ако не нагласимо са сваком отвореношЮу и ЉасношЮу богатство Ѕлагодати коЉу уживамо живеЮи унутар £едне, —вете, —аборне и јпостолске ÷ркве. ј, то ниЉе неко наше постигнуЮе, веЮ Ље дар Љедног √оспода и Ѕога и —паса нашег »суса ’риста, коЉи на Љединствен и савршен начин говори за —ебе:

£а сам ѕут, »стина и ∆ивот. Ѕез ћене не можете чинити ништа.

£а сам ѕастир добри,  оЉи полаже душу своЉу за овце своЉе.

—ви коЉи доРоше пре ћене, лопови су и разбоЉници; али их овце не послушаше. ЌеЮе их следити, Љер не познаЉу глас туРинаца.

»зненадивши се, они коЉи су слушали исповедили су: „Ќикада тако ниЉе говорио човек“ (£н. 7, 46).

£ер, ќн ниЉе просто човек, веЮ Ѕогочовек.

ќн Ље Љедини —вет, Љедини √оспод, »сус ’ристос. „Ќи у ком другом нема спасеЬа“ (ƒап. 4, 12).

ќн ниЉе дошао да суди, веЮ да спаси свет. Ѕио Ље и разапет за спасеЬе оних коЉи су га разапели.

ќн болести наше носи и немоЮи наше узе на се. —ве Ље примио да би спасао човека. —ве претрпео да све спасе.

ƒошао Ље; видели смо √а, чули и руке наше су √а опипале.

—традао Ље, васкрсао и вазнео се. ѕослао Ље ƒуха —ветог на дан ѕедесетнице, тако да сви (ученици) стадоше казивати другим Љезицима, другим догмама, другим учеЬем Ц учеЬем —вете “роЉице.

÷рква се формира са свим другим и божанским благоЪепиЉем. ”кида се тамница времена и ушли смо у слободу есхатона.

Ќа свакоЉ —ветоЉ ЋитургиЉи сиЉа благодат ѕедесетнице, а Ѕогочовек √оспод Ље ќнаЉ коЉи приноси и ќнаЉ коЉи се приноси и ќнаЉ коЉи прима и ќнаЉ коЉи се раздаЉе за спасеЬе свеколиког света.

ѕравославна ÷рква Ље обЉавЪиваЬе несхватЪиве Ъубави ЅожиЉе према човеку. “о нас спасава, али неизбежно и обавезуЉе да сведочимо ову Ъубав.

***

Ќасупрот томе, они коЉи се сматраЉу владарима народа (као религиозне или светске воРе) господаре и владаЉу над Ьима.  ао лажни пастири, не жртвуЉу душе своЉе за овце, веЮ жртвуЉу овце за своЉе идеЉе. ќсуРуЉу и истребЪуЉу друге као узроке зла, да би тако исправили свет.

ћеРу Ьима, Љедни истребЪуЉу оне коЉе сматраЉу Љеретицима и неверницима.

ƒруги, Ъуде нижег порекла и рода.

“реЮи, неприЉатеЪе народаЕ

—ви они царуЉу, али нису вечни. ћуче Ъуде, али пролазе и показуЉу се да болуЉу од истих болести коЉе су познате одраниЉе.

 роз оваплоЮеЬе Ѕога Ћогоса и долазак —ветог ƒуха ствара се ÷рква. » обнавЪа се „скиниЉа ЅожиЉа меРу Ъудима“ (ќтк. 21, 3), мало стадо са божанским посланством.

Ќи “роЉично божанство ни црквено Љединство не постоЉи на други начин. „ ао “и, ќче, што си у ћени и Ља у “еби, да и они у нама Љедно буду“ (£н. 17, 21).

ƒух —вети свагда дела. —вепоштовани оци су, саиспитавши тачно Ѕожанским ƒухом, богописано одредили догму о божанству √оспода »суса и —ветога ƒуха, као и о богородичности увек-ƒЉеве ћариЉе, ћаЉке √оспода ’риста.

—веукупна граРевина ÷ркве Ље утврРена на темеЪу вере. —вакο преиначаваЬе истине догме проузрокуЉе пукотине и квареЬа у области живота.

***

—а удаЪаваЬем –има од £едне и —вете ÷ркве следиле су познате промене у западном свету:

÷рква се поима и организуЉе као држава. ЅогословЪе се гаЉи као схоластичка философиЉа, а духовни живот као морални подвиг у току овог привременог живота, кроз тварну благодат.

Ќа оваЉ начин, изазвано Ље одваЉаЬе богословЪа и живота, свештенства и брака. ”следио Ље и читав низ веЮ познатих последицаЕ

ѕравославна ÷рква остаЉе заувек унутар пуноЮе литургиЉске благодати. ѕри томе, богословЪе се не поима као философска занимациЉа: не приближавамо се разумски таЉни живота, веЮ се крштавамо цели у пречистоЉ води благодати.

јко се молиш са усрдношЮу (као —вети √ригориЉе ѕалама: „ќсветли ми таму“), примиЮеш божанско просветЪеЬе као духовно спокоЉство и схватиЮеш обЉашЬеЬе истог —ветитеЪа: „£една Ље светлост за чула, а друга за човеков ум“. ћеРутим, када они среЮници постигну благодат Ц дакле, када Ъуди постану заЉедничари божанске благодати, тада кроз осеЮаЬа и ум гледаЉу таЉне изнад сваког осеЮаЉа и ума.  ао што Ѕог познаЉе, тако познаЉу и они коЉи страдаЉу.

∆ивеЮи на —ветоЉ √ори управЪамо „по богословЪу богонадахнутих отаца и по побожном поимаЬу ÷ркве“, а не по академском богословЪу интелектуалаца и по схватаЬима разних епоха. «аЉедница —ветих обухвата и верне, а усмерава их побожно поимаЬе ÷ркве.

 ао чеда разапете и, зато, прославЪене ¬елике ’ристове ÷ркве, ми смо помиловани. ќд Ье смо добили сва добра. ѕосматрамо Ље како непрестано крвари кроз мноштво своЉих мученика и преподобних. ќстаЉемо захвални и будни, чуваЉуЮи предаЬа. ”живамо благодат слободе ƒуха и у ’ристу братства унутар ѕравославне ÷ркве.

»ако Ље хришЮанско царство прошло као историЉска стварност, остаЉе нам вечно царство Ъубави, коЉе се никада не губи. ” таквом –аЉу пребивамо. »споведамо благодат, проповедамо милост, не скривамо добродетеЪ.

 ао што Ље √оспод £единствен, тако и Мегови ученици имаЉу Љединствено посланство да обЉаве радосну поруку да Ље „смрт умртвЪена“. —ве остало Ље релативно и неважно за човека.

ќни коЉи у ÷ркви поЉу, поЉу Љер тако живе: „—мрти умртвЪеЬе славимо, јда укидаЬе, другог живота, вечног, првину и трепереЮи опевамо ”зрочника“. ќни не заступаЉу неко религиозно мишЪеЬе, нити се подстичу да избегаваЉу мисионареЬе, пошто жртвуЉу своЉ живот да би обЉавили свету да „смрт побеРена би смрЮу“.

Ќешто наЉдрагоцениЉе што ѕравославна ÷рква има Ц а то и негуЉе Ц Ље истина вере. » нема другог начина да понуди своЉу Ъубав, осим кроз васкршЬи позив: „’одите сви уживаЉте у гозби вере“.

„јко ’ристос ниЉе устао, празна Ље проповед наша, а празна и вера наша“. ” том случаЉу, требало би да изаРемо на стазе и путеве и да, заЉедно са осталим осуРеницима у земЪи сени смртне, тражимо побоЪшаЬе несреЮних услова у коЉима смо се нашли.

јли, не хулимо! „—ве Ље сада испуЬено светлошЮу“. » сви сада очекуЉу помоЮ од оних коЉи поседуЉу искуство ¬аскрсеЬа. » нисмо сами. ¬аскрсли √оспод Ље поуздано обеЮао да Юе бити са нама до свршетка века.

÷рква са бескраЉним низом своЉих светитеЪа, мученика и преподобних пружа радост присуства ќнога коЉи Ље укинуо смрт и коЉи Ље меРу нама. ј —вета √ора своЉим литургиЉским животом и присуством остаЉе заувек Љединствено сведочеЬе ѕравославне вере и наде за читав свет.

ј, ¬аскрслом из мртвих ’ристу Ѕогу нашем слава и власт у векове векова. јмин.

—ви представници и претпоставЪени ¬анредног двоструког сабраЬа двадесет —вештених и „есних ћанастира —вете √оре јтоса

за ћанастир ’иландар превео

јлександар —тоЉановиЮ доктор догматског богословЪа

ћанстир ’иландар

31 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0