Srpska

≈пископ “еодосиЉе служио четврти по реду ћолебан за  осово и ћетохиЉу у Ўтрпцу

††††

≈пископ –ашко-призренски “еодосиЉе служио Ље данас четврти по реду ћолебан за  осово и ћетохиЉу у Ўтрпцу у пуноЉ цркви —в. ЌиколаЉа „удотворца. ” ћолебану за мир и спасеЬе нашег верног народа учествовало Ље свештенство призренског архиЉереЉског намесништва, са монахиЬама и монасима из оближЬих манастира као и верни народ из Ўтрпца, Ѕрезовице, —ириниЮке жупе и ѕризрена, где —рби вековима живе и опстаЉу са поуздаЬем у Ѕога.

Ќа краЉу ћолебана ¬ладика се верном народу обратио пастирском беседом коЉу преносимо у целини:

ѕреподобни и пречасни оци, сестре монахиЬе, браЮо и сестре,

ќдслужили смо ћолебан за спасеЬе нашег народа на  осову и ћетохиЉи и узнели молитве √осподу да нас молитвама —в.  неза Ћазара и српских мученика и новомученика спасе и помилуЉе у овом нашем тешком тренутку за све нас. Ќаш верни народ српски коЉи вековима живи на обронцима Ўаре, на Ѕрезовици, —ириниЮкоЉ и —редачкоЉ жупи, успео Ље да се одржи и у наЉтежим временима, пре свега своЉом вером и чврстим поуздаЬем у √оспода. ¬ера хришЮанска, светосавска одржала нас Ље у времену турског ропства, као и кроз ратове у току 20. века зато што смо дубоко били свесни да живимо као своЉи на своме, уз своЉе светиЬе, уз своЉе цркве и манастире окружени овим предивним шумама и планинским венцима.

††††

ѕоследЬе велико страдаЬе 1999. године на нама Ље оставило тешке ране коЉих се сви с болом сеЮамо, али ипак Љедан броЉ Ъуди из ѕризрена и околине ниЉе отишао са  осова и ћетохиЉе, веЮ Ље нашао уточиште на овом месту, да остану барем ближе своЉим старим огЬиштима. —а том вером и надом и у ово време треба да будемо чврсти и солидарни, помажуЮи Љедни другима и трудеЮи се да останемо достоЉни наслеРа наших светих предака.

√оспод нам поручуЉе: „Ќе боЉ се, мало стадо, Љер би воЪа ќца вашега да вам даде царство“ (Ћк. 12, 32) » додаЉе: „Ќе боЉте се оних коЉи убиЉаЉу тело, а душу не могу убити; него се боЉте оног коЉи може и душу и тело погубити у паклу".

††††

÷арство Ќебеско Юе у своЉоЉ пуноЮи доЮи са другим ƒоласком √осподЬим и блажени су они коЉи га се удостоЉе. јли √оспод нас учи да Ље ÷арство Мегово и сада и овде меРу нама, уколико живимо по воЪи ЅожиЉоЉ, уколико чувамо образ ЅожиЉи у нама и не постанемо без-образни. „овек коЉи изгуби образ ЅожиЉи само Ље тужна образина, Љер Ље славу и част овога света претпоставио Ъубави према Ѕогу и Ъубави према ближЬем. Ќажалост, такви живе у сталном немиру и страху Љер их изобличава Ьихова савест, изобличава их свака реч ЅожиЉа коЉу осеЮаЉу да Ље управо Ьима упуЮена на прекор.

—вето ≈ванРеЪе по £овану у 3. глави учи нас да Ље Ѕог тако заволео свет да Ље „—ина своЉега £еднороднога дао, да сваки коЉи веруЉе у Мега не погине, него да има живот вечни.“ » даЪе каже, да ниЉе послао свог —ина у оваЉ свет да суди свет, веЮ да се свет спасе кроз Мега, Љер „ оЉи у Мега веруЉе не суди му се, а коЉи не веруЉе веЮ Ље осуРен, Љер ниЉе веровао у име £единороднога —ина ЅожиЉега.“ ƒакле, браЮо и сестре, онаЉ коЉи у срцу изгуби веру, веЮ Ље самог осудио.

јли на коЉи начин бива таЉ суд? √оспод нам одговара: „ј ово Ље суд што Ље светлост дошла на свет, а Ъуди више заволеше таму неголи светлост; Љер Ьихова дела биЉаху зла. £ер сваки коЉи чини зло мрзи свЉетлост и не иде ка светлости, да се не разоткриЉу дела Ьегова, Љер су зла. ј ко истину твори, иде ка светлости, да се виде дела Ьегова, Љер су у Ѕогу учиЬена.“ (уп. £н 3. 16-21)

††††

“ако Ље браЮо и сестре у нашем свету Љер √осподЬи суд се проЉавЪуЉе Љош од овог живота на земЪи. ќни коЉи уместо Ѕога и ближЬих више заволеше дела таме, привремена блага, моЮ и славу, помрачили су ум своЉ и мрзе светлост Љер та светлост управо показуЉе таму у коЉоЉ се они налазе. “акве Ъуде светлост боли, такве боли истина и правда и окружуЉу се себи сличним коЉи говоре лажи и чине дела таме.

Ќасупрот томе онаЉ ко истину твори и живи по Ѕогу иде ка светлости и бива све више прославЪен славом ЅожиЉом. ћноги хришЮани кроз историЉу пролазили су тешка искушеЬа, али су увек укрепЪивани овим речима √осподЬим били стално испуЬени надом да Ље Љедина истинска победа она коЉа бива у истини и правди ЅожиЉоЉ. ѕривремене и лажне победе оних коЉи мисле да су нешто задобили, тако што су другога повредили, нису никакве победе, веЮ илузиЉе помраченог ума. “акви немаЉу мирне снове и мирну савест и колико год се трудили или да утишаЉу глас савести, толико Љош више губе меру, помрачуЉу се и губе образ ЅожиЉи, сваку радост и спокоЉ. Михов гнев, мржЬа и неправедна дела само су одраз унутрашЬег немира и страха.

††††

«ато, по речима ’ристовим, не бринимо за сутра, веЮ чинимо што до нас стоЉи да будемо верне слуге ЅожиЉе колико до нас стоЉи, а за оне коЉи су себе помрачили нечасним делима и намерама, молимо се да им √оспод подари покаЉаЬе. —вети оци нас уче да пакао почиЬе веЮ у овом свету у срцима оних коЉи одбацише светлост ЅожиЉу. «ато, браЮо и сестре, користимо време коЉе имамо да се променимо, покаЉемо и вратимо Ѕогу. ќпростимо ближЬима, помозимо оном коЉи Ље у невоЪи, како би тиха и утешитеЪна ЅожиЉа благодат просветлила наше душе и дала нам да Љош и овде и сада осеЮамо радост оних коЉи су се удостоЉили утехе ’ристове.

√оспод ’ристос ниЉе дошао у оваЉ свет да нам обеЮа овоземаЪско благостаЬе, веЮ да нам кроз таЉну крсно-васкрсне Ъубави откриЉе ÷арство ЅожиЉе, коЉе ниЉе од овога света. ќно Ље веЮ сада и овде меРу нама Љер Ље то ÷арство сама благодат —ветога ƒуха „коЉи Ље свуда и све испуЬава“. ” црквеним песмама певамо „—ветим ƒухом свака душа живи и чистотом се узвисуЉе“.  о не задобиЉе барем мало тог мира и радости, такав Юе пре или касниЉе схватити да ниЉе ни живео.

††††

ќтуда, наша —вета ÷рква позива своЉ верни народ на пост и молитву, не зато што Ље то потребно Ѕогу, веЮ зато што Ље потребно нама да бисмо отворили своЉе срце постеЮи се и молеЮи и да бисмо могли да примимо ту радост ƒуха —ветога коЉа се даЉе као дар свима онима коЉи поверуЉу. Ќаша вера ниЉе само вера да Ѕог постоЉи, Љер то веруЉу и многи други, веЮ повереЬе у живог Ѕога »зраиЪевог; Ѕога коЉи Ље преко ћоЉсеЉа древни израиЪски народ извео преко пустиЬе и тешких страдаЬа до обеЮане земЪе. Ќаш земаЪски пут зато ниЉе ништа него стално хоРеЬе кроз пустиЬу разних невоЪа и искушеЬа кроз коЉе се духовно очишЮуЉемо и просветЪуЉемо да бисмо ушли у славу √оспода Ѕога нашег.

ЅраЮо и сестре, трудите се духовно, молите, постите и изнад свега не губите наду и Ъубав и Ѕог Юе увек бити уз вас. ќнаЉ коЉи се узда у човека, а не у Ѕога, коЉи се узда у пролазне идеологиЉе овог света, а не у ≈ванРеЪе коЉе проповеда наша ÷рква, веЮ Ље себе унапред духовно погубио. јли онаЉ коЉи живи стално предан Ѕогу и МеговоЉ Ъубави и светлости, увек Юе имати утеху и помоЮ ЅожиЉу без обзира какве га споЪашЬе невоЪе сналазе. “о Ље наша вера, то Ље оно што су нам пренели —вети ќци, то нам Ље у наслеРе оставио —вети —ава. ∆ивеЮи тим светосавским духом и надом увек Юемо остати деца √осподЬа.

ћилостиви Ѕог ќтац нека вас све просветли благодаЮу —весветога свога ƒуха у ’ристу √осподу нашем, у овом животу и у све векове векова јмин!

††††

††††

≈пархиЉа рашко-призренска

13 / 08 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0