Srpska

—аборна патриЉарашка ЋитургиЉа у храму —ветог —аве

††††

Меговом Ѕлаженству ѕатриЉарху антиохиЉском и свега »стока г. £овану X уручено наЉвише одликоваЬе —рпске ѕравославне ÷ркве - орден —ветог —аве првог степена.

ѕразник ѕокрова ѕресвете Ѕогородице у српскоЉ престоници торжествено Ље прославЪен светом ЋитургиЉом у крипти —помен-храма —ветог —аве на ¬рачару коЉом су началствовали предстоЉатеЪи —рпске ѕравославне ÷ркве и јнтиохиЉске ѕатриЉаршиЉе, —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ и ЅлажеЬеЉши ѕатриЉарх антиохиЉски и свега »стока г. £ован X. —алуживали су ЅлажеЬеЉши јрхиепископ охридски и ћитрополит скопски г. £ован, ¬исокопреосвеЮени ћитрополити загребачко-ЪубЪански г. ѕорфириЉе, јкре г. ¬асилиЉе, МуЉорка и —еверне јмерике г. £осиф и ѕреосвеЮени ≈пископ шумадиЉски г. £ован, у молитвеном присуству ѕреосвеЮене господе ≈пископȃ бачког »ринеЉа, враЬског ѕахомиЉа, ваЪевског ћилутина, стобиЉског ƒавида, мохачког »сихиЉа и ремезиЉанског —тефана, викара ѕатриЉарха српског и старешине храма —ветог —аве.

††††

—аслуживали су и протоЉереЉи-ставрофори др —аво £овиЮ, главни секретар —ветог јхиЉереЉског —инода —рпске ѕравославне ÷ркве; проф. др ¬ладимир ¬укашиновиЮ, архиЉереЉски намесник београдски први; ѕетар ЋукиЮ, старешина —аборне цркве —ветог архангела ћихаила; гости из јнтиохиЉске ѕатриЉаршиЉе: архимандрити ѕрокопиЉе, ѕартениЉе и јлексиЉе, Ракон √еоргиЉе £аков и ЉероРакон £ован; као и протоРакони –адимир ѕерчевиЮ и —теван –апаЉиЮ. ЋитургиЉу су поЉали ’ор храма —ветог —аве на ¬рачару, студенти ѕравославног богословског факултета ”ниверзитета у Ѕеограду и хор ћоЉсиЉе ѕетровиЮ.

ЅогослужеЬу су, поред многоброЉног благочестивог народа, присуствовали директор ”праве за сарадЬу са ÷рквама и верским заЉедницама ¬ладе –епублике —рбиЉе др ћилета –адоЉевиЮ, амбасадори —ириЉе г. ќусман —ааб, Ћибана гРа Ќада јл и √рчке г. »лиЉа ≈лиЉадис, високи представници –имокатоличке ÷ркве, »сламске заЉеднице —рбиЉе, —рпске академиЉе наука и уметности, ”ниверзитета у Ѕеограду и црквених просветних установа.

††††

Ќа краЉу евхристиЉског сабраЬа предстоЉатеЪ —рпске ѕравославне ÷ркве, Мегова —ветост ѕатриЉарх г. »ринеЉ, поздравио Ље ЅлажеЬеЉшег ѕатриЉарха антиохиЉског и свега »стока г. £ована X:

-¬аше Ѕлаженство, ѕатриЉарше ¬еликога ЅожЉега √рада јнтиохиЉе, —ириЉе,  иликиЉе, ѕалестине и свега »стока, господине £оване, ¬аша ¬исокопреосвештенства и ѕреосвештенства, браЮо и саслужитеЪи, часни оци, драга браЮо и сестре, верна чеда наше —рпске ѕравославне ÷ркве, христоЪубиви народе српски,

Ѕлагословио Ље √оспод наш да на оваЉ светли и радосни празник ÷ркве наше, празник ѕокрова ѕресвете Ѕогородице, поделимо духовну радост са нашим драгим гостима из сестринске јнтиохиЉске ÷ркве и, првенствено, са Ьеним ѕредстоЉатеЪем, Меговим Ѕлаженством патриЉархом £ованом.

—мерно стоЉеЮи под Ьеним ѕокровом, благодарно поЉуЮи архангелски поздрав ћаЉци √оспода нашега и свих нас, помолимо се да она и нас, своЉим свемоЮним молитвама, огради од свих зала и невоЪа, да, претрпевши сва искушеЬа до краЉа, наРемо спас и покоЉ ÷арства Ќебеског, у заЉедници са Меним —ином и Ѕогом нашим »сусом ’ристом, у ÷ркви МеговоЉ.

Ѕез великога трепета и страха ЅожЉега човек се не може осмелити да говори о повести наЉсветиЉе јнтиохиЉске ÷ркве. –азлог за то Ље следеЮи: човек мора да говори о делима ƒуха —ветога, о неисцрпноЉ благодати коЉа као ¬рело живота истиче из неизрециве дубине Ъубави —вете £едноначалне “роЉице и улива се у ÷ркву ’ристову, чинеЮи народе и Ъуде удовима “ела ’ристовог. ћеРу Ьима, ¬аше Ѕлаженство, сестринска јнтиохиЉска ÷рква, чиЉи сте ¬и ѕредстоЉатеЪ, заузима посебно место. ƒругачиЉе не може ни бити када знамо да и пре него што су свети првоврховни апостоли ѕетар и ѕавле основали јнтиохиЉску ÷ркву, —âм √оспод наш »сус ’ристос Ље ходао и проповедао у краЉевима и градовима Ћибана и —ириЉе, како нас о томе и —вето ѕисмо извештава. —вети апостол ѕетар Ље развио богату апостолску и мисионарску делатност у јнтиохиЉи, а свети апостол ѕавлe, роРен у “арсу, доживео Ље чудесно преобраЮеЬе и духовну метаморфозу на путу ка ƒамаску, данас главном граду —ириЉе, и од гонитеЪа ÷ркве постао Ьен градитеЪ. —вето ѕисмо нас извештава да Ље и име хришЮанин, како се сви ми данас називамо, настало у јнтиохиЉи.

Ќе можемо без молитвенога трепета да се сетимо чиЬенице да Ље Љедан од првих епископа града јнтиохиЉе био свети »гнатиЉе, назван Ѕогоносац, Љер Ље Ѕога у срцу свом носио и Ѕогом ношен био Љер беше у ’ристовим рукама као оно дете коЉе Ѕогочовек показа апостолима када рече: "«аиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, неЮете уЮи у ÷арство небеско". ј житиЉе Ьегово, коЉе јнтиохиЉска ÷рква чува и са нама дели, Љош каже да Ље у поодмаклим годинама имао само Љедну бригу: како да Ьегов живот у врлини и Ьегова старост не буду разлози судиЉама да му поштеде живот, коЉи Ље иначе одмалена и као пастир и као учитеЪ посветио √осподу. ћученички венац коЉи у –иму стекао као, пре Ьега, свети апостол ѕетар, био Ље тек прва страница мученичке и многострадалне историЉе вечно младе и Ѕогом чуване јнтиохиЉске ÷ркве. ” исто време Ље пострадала и света и равноапостолна великомученица “екла, велика слава сестринске јнтиохиЉске ÷ркве. «а Ьено свето име, драга браЮо и сестре, везан Ље и први сусрет наших двеЉу помесних ÷ркава. —вети —ава Ље, наиме, на повратку из —вете «емЪе, као велику драгоценост донео из јнтиохиЉе део Ьених часних моштиЉу, Ьену десну руку. «аЉедно са нашим народом претрпела Ље и она сеобе и гоЬеЬа, да би Ље, средином 18. века, патриЉарх јрсениЉе „етврти поклонио —тароЉ цркви у —араЉеву, где се и данас налази.

јнтиохиЉац Ље био и наЉречитиЉи беседник ÷ркве, „пети ЉеванРелист”, свети £ован «латоуст. ќн Ље захватао „воду живу” из непресушног студенца ѕремудрости ЅожЉе, из чиЉе дубине, кроз смиреЬе и покаЉаЬе, треба и ми да црпемо живе, одуховЪене речи божанствене ЋитургиЉе, коЉу он састави на основу древне антиохиЉске литургиЉске праксе и у коЉоЉ светим ѕричешЮем постаЉемо синови и кЮери ќца небескога по благодати.

¬идите, драга браЮо и сестре, каква слава увенчава јнтиохиЉску ÷ркву! ” «латоустово време патриЉарх антиохиЉски Ље био свети ћелетиЉе, велики пастир ÷ркве ’ристове, учитеЪ не само светоме «латоусту веЮ и ¬асилиЉу ¬еликом и многим другим светим епископима. ќви свети архиЉереЉи нису били свети само по свом личном благочестивом животу и подвизима него и по своЉоЉ непоколебивоЉ борби за ѕравославЪе, по борби са „злом, наЉгорим од свих зала“ (κακὸν δέ, καὶ κακῶν κάκιστον), са Љересима и расколима, коЉи су, страшниЉе од макаквих дивЪих звери, непрекидно нападали ÷ркву ’ристову.

» следеЮи сусрет наших помесних ÷ркава десио се по ЅожЉем ѕромислу и на чудесан начин. —вети £ован ƒамаскин Ље добио име по граду у коме Ље роРен и у коме Ље, даровима коЉе Ље имао, постао калифов саветник. »коноборци га оклеветаше код калифа, те калиф нареди да се десна рука £ованова одсече и постави на тргу ƒамаска. »сте вечери одсечену руку свети £ован прислони уз своЉе тело и ноЮ проведе у молитви пред иконом ћаЉке ЅожЉе коЉа беше Ьегова породична икона. –ука зарасте, а од ране беше остала само црвена нит тамо где Ље рука била одсечена. » сâм калиф затражи опроштаЉ за неправедну казну коЉу изрече. £ован пак, у знак благодарности, припоЉи руку направЪену од сребра икони коЉу понесе са собом када се замонаши у манастиру —ветог —аве ќсвеЮеног близу £ерусалима. „удесне подвиге потом изврши, дубока, богословска дела и химне написа на корист, радост и спасеЬе хришЮана. ѕет векова касниЉе, Љош као монах, у таЉ манастир доРе —вети —ава из —рбиЉе као поклоник, а то беше прорекао Љош оснивач манастира, свети —ава ќсвеЮени. “ако Ѕог преко светог £ована ƒамаскина и —аве ќсвеЮеног прослави и нашег потоЬег светитеЪа и првог српског архиепископа, —ветог —аву. ќва света и чудотворна икона, коЉу тада прими на дар —вети —ава, названа —вета Ѕогородица “роЉеручица, данас се чува у манастиру ’иландару.

ƒрага браЮо и сестре, постоЉи Љош Љедно место на коЉем се наше две сестринске ÷ркве сусреЮу. » не само што се сусреЮу него и остаЉу сЉедиЬене заувек. “о место Љесте √олгота, и „асни  рст на ЬоЉ. Ќаше ÷ркве вековима носе крст ’ристов као удови “ела Меговог, £едне, —вете, —аборне и јпостолске ÷ркве Мегове, коЉа смерно испуЬава «авет Мегов: „ЌиЉе слуга веЮи од господара свога. јко су мене гонили, и вас Юе гонити; ако су моЉу реч одржали, и вашу Юе одржати” (£ов. 15, 20).

ћислимо, наравно, на страдаЬа и гоЬеЬа коЉима се ни броЉ не зна, на мучеништво великог дела наших хришЮанских народа. » код вас, у —ириЉи и на читавом Ѕлиском »стоку, и код нас у —рбиЉи, и у многим другим земЪама, Ъуди су страдали само због тога што су били и остали верни своЉоЉ ѕравославноЉ ÷ркви и завету ќтаца своЉих. «ахваЪуЉуЮи Ьиховим подвизима исповедништва и мучеништва, ми смело стаЉемо пред √оспода и само крстом Меговим се хвалимо, као што Ље рекао апостол ѕавле (√ал. 6, 14). ¬аша историЉа протиче у истом знаку крста, од времена мученичке смрти апостола ѕетра и светог »гнатиЉа Ѕогоносца, славе јнтиохиЉске ÷ркве, до дана данашЬега. » наша историЉа, од времена светог £ована ¬ладимира, потом и ¬еликомученика Ћазара, и свих косовских мученика, па све до сада, протиче у истом знаку. јли  рст нас упуЮуЉе на ¬аскрсеЬе. £едан Ље «авет коЉи се у ÷ркви, у различитим историЉским приликама и различитим народима, чудесно споЉио и непрестано спаЉа са Ќовим и ¬ечним «аветом √оспода нашег »суса ’риста.

–ечи коЉе потврРуЉу таЉ «авет, браЮо и сестре, коЉима се заветуЉемо да смо хришЮани, да у свему последуЉемо √осподу нашем, коЉе слободним избором, из дубине нашега срца, изговарамо, коЉима започиЬе сваки наш подухват и коЉе сведоче о избору наше душе за непролазно ÷арство небеско, Љесу оне речи коЉима почиЬе наша божанствена ЋитургиЉа: Ѕлагословено ÷арство ќца и —ина и —ветога ƒуха, сада и увек и у векове векова! јмин!

» оваЉ наш садашЬи сусрет, ЅлажеЬеЉши брате, радошЮу умивен због ¬ашег доласка меРу нас, окиЮен Ље и украшен страдалничким и мученичким венцима  рста √осподЬег. Ќаш сусрет се дешава у време када ¬аша ѕатриЉаршиЉа, по Ѕог зна коЉи пут, мученички страда и бива разапета, када ¬аш народ бива протериван, расеЪаван и убиЉан.

Ќаш верни српски народ са болом у срцу слуша вести и гледа потресне слике свега онога што се код ¬ас дешава.  олевка хришЮанства скоро да остаЉе без хришЮана! —традаЉу Ъуди, свети храмови и градови. —традаЉу и Ъуди других вера и Ьихове богомоЪе. ќпште безумЪе коЉе зле силе овога света са очигледном намером ствараЉу довело Ље до рата и хаоса у коЉем сви страдаЉу. —лепи фундаментализам и тероризам представЪаЉу претЬу народима коЉи живе на Ѕлиском и —редЬем »стоку, као и народима читавога света. Ќа Ьима су само маске религиозности. ќстрашЮеност, мржЬа и злочини не могу се оправдати религиЉским мотивима. ƒоказ за то Љесте чиЬеница да су хришЮани и муслимани вековима живели заЉедно.

»зраЬаван, али Ѕогу веран, српски народ посебно тугуЉе због тога што се не види скори краЉ патЬама народа —ириЉе, »рака и целог Ѕлиског »стока, народа коЉи ¬и, апостолски ревносно, пастирски предводите. Ќаш народ зна како Ље живети у условима када сваки дан доноси опасност Ц не потенциЉалну и замишЪену опасност веЮ реалну опасност по сâм живот, породицу и ближЬе. ќстати, не напустити своЉе светиЬе и родну земЪу, а пре свега сачувати своЉу веру, постаЉе тада подвиг раван исповедничком.

ƒао Ље Ѕог да дух исповедништва, вазда присутан у ÷ркви ’ристовоЉ, буде проЉавЪен у делима и речима ¬ашег Ѕлаженства, као и меРу архиЉереЉима, свештенством, монаштвом и народом ¬аше свете јнтиохиЉске ÷ркве. “о Ље оно што видимо и што нам даЉе наду. Ќаша Ље света дужност да молимо Ѕога, ћаЉку ЅожЉу и све свете да ¬ама и свима нама подаре Љош много снаге и вере. ¬ера Ље драгоцениЉа од злата пропадЪивог. ќна се сада огЬем и мачем искушава, у овим временима великих искушеЬа, мука и невоЪа (ср. I ѕетр. 1, 6 и 7).

¬аше Ѕлаженство, слабе су и немуште наше речи да искажу радост што ¬ас овде видимо, а у ¬ама видимо и прославЪамо свету повест славне јнтиохиЉске ÷ркве. јли осеЮамо и жалост и тугу када покушавамо да сагледамо и схватимо Ьен положаЉ у овом историЉском тренутку. «ато понавЪамо речи апостола ѕавла: „» ако страда Љедан уд, с Ьим страдаЉу сви удови; а ако ли се Љедан уд прославЪа, с Ьим се радуЉу сви удови” (I  ор. 12, 26). “о су речи коЉе и ми изговарамо, сада и овде. ќне нису само знак солидарности и разумеваЬа него, пре свега, исповедаЬе нашега истинског Љединства, нашега братства у √осподу нашем »сусу ’ристу, у £едноЉ и ЉединственоЉ ÷ркви МеговоЉ.

Ќека дâ Ѕог да се у Љединству наше ÷ркве, у ƒуху —ветом,  оЉи на ЬоЉ почива и у ЬоЉ дела, супротставимо свим невоЪама и искушеЬима коЉа нас сустижу. —вето ѕисмо нас, уосталом, опомиЬе да искушеЬа мораЉу доЮи и да свако ко хоЮе да служи √осподу мора да спреми срце своЉе и веру своЉу као мач духовни да тим искушеЬима одоли. ѕосле  рста долази ¬аскрсеЬе. “име Ље све речено.

–адуЉмо се данас, и у све дане живота нашега, што Ље Ѕог нама подарио ¬елику и —лавну «аштитницу, ћаЉку ЅожЉу, ѕресвету Ѕогородицу! Ѕог Ћогос сместио се у утробу Ьену, а она, озарена ƒухом —ветим, узвисила се као Ќевеста Ќеневестна, над целом творевином ЅожЉом и бди и моли се за Ьу. » сада ѕокровом своЉим, као порфиром сЉаЉниЉом од сунца, закриЪуЉе цео Ъудски род.

«наЉуЮи слабости своЉе и неопходност помоЮи ЅожЉе, смело, са покаЉаЬем, смиреЬем и ЪубавЪу, завапимо ÷арици небескоЉ: ¬ладичице наша, своЉим неисказаним човекоЪубЪем погледаЉ на нас и помози нам! ѕомози народима —ириЉе, ѕалестине, »рака, помози свим хришЮанима »стока, закрили их ѕокровом своЉим и сачуваЉ их у земЪи ЬиховоЉ и меРу светиЬама Ьиховим, на славу —ина “вог и Ѕога нашег »суса ’риста! ƒанас, на празник, када се анРели са архиЉереЉима и народом радуЉу, када се апостоли са пророцима радуЉу, “еби и светом ѕокрову твом се обраЮамо: буди ѕомоЮница у све дане живота нашега! ¬елико Ље уздаЬе наше у милосрРе твоЉе, да у теби наРемо благодат за благовремену помоЮ (£евр. 4, 16). ѕресвета Ѕогородице, ћати √оспода нашега, ћаЉко наша, чуваЉ нас под ѕокровом твоЉим! јмин, Ѕоже даЉ!

«атим Ље Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ уручио ЅлажеЬеЉшем ѕатриЉарху антиохиЉском и свега »стокa г. £овану наЉвише одликоваЬе —рпске ѕравославне ÷ркве - орден —ветог —аве првог реда. ѕод сводовима заветног храма српског народа проломио се усклик: ƒостоЉан! “акоРе, Мегова —ветост ѕатриЉарх г. »ринеЉ уручио Ље ЅлажеЬеЉшем ѕатриЉарху г. £овану на молитвено сеЮаЬе икону —ветог £ована  рститеЪа и ѕретече √осподЬег.

††††

«атим се сабору верних обратио Мегово Ѕлаженство ѕатриЉарх антиохиЉски и свега »стока г. £ован X:

-¬аша —ветости, браЮо архиЉереЉи саслужитеЪи, христоЪубиви народе,

ƒанас нас Ље, у овом светом храму, сабрала √осподЬа евхаристиЉска трпеза са коЉе смо, попут мирис тамЉана, уздигли своЉе молитве ’ристу Ѕогу, коме нека Ље слава у векове. јнтиохиЉска и —рпска ÷рква се данас коленопреклоно моле закланом £агЬету, коЉе се увек Љеде и никада не нестаЉе, но освеЮуЉе оне коЉи се причешЮуЉу, за спасеЬе света. ЅраЮо, како Ље само велелепна и слаткоЮом вечног живота испуЬена √осподЬа евхаристиЉска „аша, коЉа нас Ље са вама споЉила! ќва „аша Ље заиста величанствена и надвремена док пред Ьом промичу историЉске и географске опсене овога света! —Љединимо се Љедним устима и Љедним срцем, ми православни хришЮани, коЉи живимо о насушном хлебу Ъубави нашег —паситеЪа као плоду истинског ƒрвета живота, и отпиЉмо из Ьегове свете „аше коЉа Ље врело нашег спасеЬа и лек бесмртности.

¬аша —ветости, драга браЮо и сестре,

∆елео бих, пре свега, да своЉу реч започнем управо са небеским и непролазним ’лебом, као и са стиховима вечне поезиЉе великога хришЮанскога —латкопоЉца, коЉи Ље рекао:

’одите сви, народе ЅожЉи, исповедимо свецело веру нашу у ’риста;
са страхом ЅожЉим примимо ’леб таЉинствени и „ашу спасеЬа окусимо;
са чистом савешЮу приступимо и исповедимо живу веру,
надаЉуЮи се да Юемо се настанити у анРелским насеЪима;
уистину Ље —вето “ело ’ристово, коЉе Ље страдаЬе и крст поднело, небески ’леб нетрулежни!

ќво су речи –омана —латкопоЉца, чиЉи спомен данас славимо према календару наше ÷ркве. »зузетно сам почаствован и неизмерно радостан да, чинеЮи спомен и произносеЮи речи овог антиохиЉског светитеЪа, роРеног у ’омсу коЉи служаше ÷ркви ’ристовоЉ у ЅеЉруту и  онстантинопоЪу, созерцавам “аЉну √осподЬе евхаристиЉске трпезе коЉа нас Ље данас сЉединила са нашом браЮом у —рбиЉи. “акоРе, ми данас вршимо спомен и светог апостола јнаниЉе, коЉи се помиЬе на данашЬоЉ светоЉ ЋитургиЉи заЉедно са —ветим –оманом, као што и наша недостоЉност заЉеднички дели са Ьим место пребиваЬа у граду ƒамаску, улици ѕравоЉ, где Ље „у време оно“ крштен —вети апостол ѕавле. ќтуда сам особито радостан и причиЬава ми нарочито задовоЪство да наведем речи апостола јнаниЉе, упуЮене ѕавлу коЉе гласе: „ѕослао ме Ље √оспод »сус, коЉи ти се Љави на путу коЉим си ишао, да прогледаш и да се испуниш ƒуха —ветога“ (ƒап 9, 17).

Ќа самом почетку, неизмерно сам среЮан што нашим ближЬима у —рбиЉи могу да пренесем Ъубав Ьихове браЮе из ÷ркве јнтиохиЉе Ц тамо где су ученици √осподЬи били по први пут названи хришЮанима

ƒолазим ¬ам у миру из древне јнтиохиЉе коЉа Ље крстила ѕавла руком јнаниЉе, првог епископа града ƒамаска, и из јнтиохиЉе ѕетра и ѕавла, ¬арнаве и  вартоса, »гЬатиЉа јнтиохиЉског и £осифа ƒамаскина. ѕоврх свега, долазим из јнтиохиЉе еванРелиста Ћуке, £ована ƒамаскина и –омана —латкопоЉца, то Љест оне јнтиохиЉе коЉа Ље своЉу Ъубав према ’ристу посведочила наЉстариЉим литургиЉским поЉаЬем, прелепом свештеном уметношЮу у боЉама, надахнутом црквеном химнографиЉом и узвишеним богословЪем, и наЉсрдачниЉе грлим ÷ркву мученика и праведника у —рбиЉи

√оспод »сус ’ристос Ље истински посредник нашег живота и непоколебиви ослонац нашег целокупног постоЉаЬа. ћожда су управо то речи коЉе сажето изражаваЉу искушеЬа са коЉима су се суочавале и суочаваЉу јнтиохиЉска и —рпска ÷рква.

ѕротекло Ље веЮ више од две хиЪаде година откако Ље хришЮанство укореЬено на »стоку и засаРено на српскоЉ земЪи коЉу су походили ученици апостола. ј вера коЉа Ље у нама и вама браЮо, превазилази дела ума и изражава саму суштину и дубинуЪудског постоЉаЬа. ƒревна ÷рква јнтиохиЉе Ље током свога постоЉаЬа пребродила све историЉске изазове и сачувала ’риста у свом срцу, попут надрагоцениЉег бисера у шкоЪци. —рбиЉа Ље исто тако прошла √олготу своЉих страдаЬа да би изнова оживела у зори ’ристовог ¬аскрсеЬа.

ƒанас нас Ље, све заЉедно, сабрала на Љедном месту таЉна Ѕожанствене ≈вхаристиЉе, а света ЋитургиЉа Ље у своЉоЉ суштини Љедан вечнокреЮуЮи израз благодарности. ”истину, управо Ље Љединство вере, Љош од праскозорЉа хришЮанства, оно што нас Ље окупЪало и што нас сабира све до данас. ќво Љединство вере се и у данашЬем свету, упркос свим владаЉуЮим изазовима, тумачи као истинска и опипЪива реалност Љединственог сведочеЬа √оспода »суса ’риста. ќтуда, возЪубЪена браЮо, неопходно Ље да искрено и свесрдно размеЬуЉемо искуства о свему што би могло да обЉедини сведочеЬе ѕравославЪа савременом свету. —аборност руковоРена миром, коЉа Ље првенствено заснована на ЉедноЉ, заЉедничкоЉ евхаристиЉскоЉ „аши, представЪа по превасходству темеЪ и основу хришЮанског идентитета.

 ао што Ље познато, веЮ почетком протеклога столеЮа започете су припреме за одржаваЬе Љедног великог —веправославног сабора. јли ми, јнтиохиЉци, били смо разочарани због Ьеговог исхитреног одржаваЬа, чему ниЉе претходило благовремено разрешеЬе веома озбиЪних питаЬа, што Ље имало за последицу да наша древна ѕатриЉаршиЉа, заЉедно са Љош три помесне православне ÷ркве, ниЉе узела учешЮа на —абору одржаном 2016. године на острву  рит. —а дубоким болом помиЬемо овом приликом и нарушаваЬе наших права од стране £ерусалимске ѕатриЉаршиЉе на примеру успоставЪаЬа нове епископске диЉацезе у  атару, марта 2013. године, и поставЪеЬа епископа противно нашоЉ воЪи. —а великом горчином у срцу морамо да поменемо и неуспех свеправославног трудбеништва и интензивног рада у циЪу успешног решаваЬа овога, за нашу ÷ркву, веома озбиЪног проблема. ѕошто су, напослетку, биле исцрпЪене све могуЮности за решаваЬе поменутог проблема, то нас Ље и навело да прекинемо општеЬе са £ерусалимском ѕатриЉаршиЉом, чиЉи Ље став по питаЬу свих претходних инициЉатива био веома ригидан.

—ве то се веЮ дешавало, нажалост, онда када Ље јнтиохиЉска ÷рква примала ударац за ударцем Ц протериваЬе Ьених духовних чеда, разараЬе Ьених светиЬа и отмице Ьених свештеника и епископа меРу коЉима су два епископа града јлепа Ц сироЉаковитски епископ £ован »брахим и православни митрополит јнтиохиЉске ѕатриЉаршиЉе ѕавле £азиЯи, а коЉи су отети Љош пре пет година.

ћеРутим, разлози нашег доласка у мирну посету сестринскоЉ —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви нису критике у вези са  ритским сабором, веЮ опредеЪеЬе да заЉеднички сагледамо све оно што Ље обележило и што тренутно оптереЮуЉе односе меРу помесним православним ÷рквама. «бог чега Ље неопходно да расправЪамо о питаЬима аутономиЉе или аутокефалности управо сада када нам Ље наЉвише потребно целовито и снажно Љединство свих православних хришЮана? Ќема никакве сумЬе да би ѕравославна ÷рква требало да размотри своЉе проблеме на Љедном сабору где би били окупЪени сви поглавари помесних ÷ркава, али Ље истовремено неприхватЪиво да Љедан такав архиЉереЉски сабор буде сведен на покушаЉ решаваЬа наведених проблема без плодотворног произношеЬа и умножеЬа живе еванРелске речи коЉу од нас очекуЉе савремено друштво.

ƒозволите ми да, на овоме свештеном месту, поделим са вама и нешто што Юе бити оцеЬено пред судом историЉе. ƒревна ÷рква јнтиохиЉе, као она коЉа Ље прва наденула име хришЮанима, будуЮи свагда препознавана у личностима првоврховника апостолског сабраЬа ѕетра и ѕавла, била Ље принуРена да изостане са —абора на  риту 2016. године, иако то сама ниЉе желела. ќна Ље на то била приморана на првоме месту услед одсуства Љединства са Љедном од помесних ѕравославних ÷ркава, одлагаЬа у проналаску решеЬа и изоставЪаЬа дотичне теме из плана рада —абора. ќсим тога, на идентичан начин су пропраЮена и нека друга, маЬе значаЉна питаЬа, меРу коЉима су примедбе коЉе се тичу обавезуЉуЮег карактера доношених одлука и устроЉства црквеног живота православних хришЮана у диЉаспори, као и неке друге примедбе.

—ве претходно речено Ље Љасно и недвосмислено становиште и Љезгровита порука јнтиохиЉе, кЮери двомилениЉумског хришЮанског сабраЬа, свим православним хришЮанима и читавом свету ради унапреРеЬа сваког свеправославног сусрета. “о Ље уЉедно и своЉеобразно начело изградЬе слоге и ЉедногласЉа у погледу свих суштинских питаЬа, а коЉе Ље освештано стваралачким и надахнутим антиохиЉским искуством у циЪу проналажеЬа одговора на питаЬа коЉа сведоче о видЪивим и оним маЬе приметним делатностима православних у свету.

Ќасупрот томе, управо ових дана до нас допире снажан хук ветрова у циЪу осамостаЪеЬа црквених заЉедница на различитим местима у васеЪени. ”срдно се молимо √осподу нашем »сусу ’ристу, како би од своЉе ÷ркве одбио све таласе политичких замки, историЉских преврата и разорног духа индивидуализма, е да би у ЬоЉ засиЉао дух славе Мегове.

КубЪени у √осподу, нама Ље наЉвише потребно време у коме Юе православно хришЮанство бити Љедна реч и Љедно чврсто “ело усред хаоса овог света коЉи се пре свега одликуЉе поделама. £единство православног хришЮанског света Ље залог коЉи Ље ’ристос предао у наше руке, а сагласЉе помесних православних ÷ркава Ље оно што првенствено чува Ьено Љединство и кохезиЉу.

“акоРе, нама Ље поверено да чувамо Љедноту и Љединственост ѕравославЪа пред налетима олуЉе подела овога света, коЉу превазилазимо кроз ќнога коЉи Ље благоизволео да будемо Љедно, √оспода »суса ’риста, чиЉа свагда блистаЉуЮа слава треба да засиЉа у целокупном свету и у нама. »стовремено, овде смо да посведочимо, како вама тако и кроз вас, ≈вропи и васколиком свету, да су хришЮани Ѕлискога истока неодвоЉиви део тога поднебЪа, без обзира на историЉски ток времена. ќви хришЮани су уградили себе и све што су имали да би остали на своЉим вековним огЬиштима, у земЪи на коЉоЉ их Ље засадила десница Ѕога ¬ишЬега. Михово срце саткано Ље од чистоте снежних планина Ћибана и бистрине сириЉског и ирачког ≈уфрата, а коЉе одЉекуЉе попут жубора £ордана и речних токова плодотворне равнице ѕалестине. ” средишту биЮа ових древних хришЮана Ље дах £ерусалима и искуство неправди учиЬених ѕалестини и Ьеном народу. ћи, православни хришЮани, укореЬени смо у правом смислу речи на Ѕлиском истоку и тамо смо присутни веЮ две хиЪаде година. ѕрипадност нашоЉ земЪи неодвоЉива Ље од нашег удеоничареЬа у “аЉни  рста и ¬аскрсеЬа ’ристовог коЉу свагда носимо и коЉу Юемо носити занавек. ћи хришЮани Ѕлиског истока осеЮамо на веома опипЪив и истанчан начин да Ље наше присуство на тамошЬим просторима Љедна особита порука и сведочанство. ќслаЬамо се и уздамо се у силу нашег √оспода и у добре Ъуде широм васеЪене да Юемо тамо и даЪе остати, чврсто утемеЪени и дубоко укореЬени. ѕоврх свега, ми не тражимо од овоземаЪских власти да нас заштити као хришЮане, Љер смо живели две хиЪаде година на »стоку, делеЮи горчине и радости са нашом браЮом свих вероисповести и верских заЉедница. ’ришЮанима не треба заштита, веЮ они траже мир и безбедност за себе, као и за све друге у земЪи у коЉоЉ живе са свим другим конфесиЉама. ƒаЉте мир »стоку, да бисте видели како сви на »стоку живе у хармониЉи.

ƒрага браЮо, Ѕлиски исток Ље много више од обичног земаЪског пространства. ќн Ље стециште небеских откривеЬа и земЪа ’ристовог ќваплоЮеЬа. ћи, правоверни јнтиохиЉци, уистину Љесмо ÷рква ќваплоЮеЬа и заЉедница опипЪивог и живог присуства коЉе исиЉава сведочеЬем и делатним постоЉаЬем, превазилазеЮи категориЉу броЉа и количине и проЉавЪуЉуЮи Љединствену улогу и послаЬе. —тога би требало да, попут других народа света, на одговоран начин надиРемо историЉске оквире нашег овоземаЪског постоЉаЬа и уклонимо прашину пролазнога времена, Љер смо носиоци поруке нашега √оспода. ќтуда Ље наша дужност да сведочимо Мегово присуство кроз нас и у нама, као граРевина ЅожЉа у ƒуху —ветоме коЉа ниЉе саздана од обичнога камеЬа.

ƒанас се молимо за ¬ашу —ветост и паству коЉа Ље поверена ¬ашоЉ очинскоЉ бризи. ћолимо се пред √осподарем ¬аскрсеЬа за свеукупни српски народ, за Ьегове властодршце, поглаваре и добротворе, као и за свеопшту добробит —рбиЉе. ”верени смо да и ви уздижете своЉе молитве за наш добри и напаЮени народ, за Ьегову добробит и миран живот. ќвом приликом особито помиЬемо нашу тешку и и незацеЪену крваву рану Ц отмицу двоЉице митрополита града јлепа Ц £ована »брахима и ѕавла £азиЯиЉа пре више од пет година, што наЉбоЪе осликава чему Ље све био, а и даЪе Ље, изложен човек Ѕлиског истока Ц почев од насиЪа и отмица па све до унижаваЬа и порицаЬа достоЉанства усред бесмисла ратова и овоземаЪских интереса.

”срдно се молимо за —ириЉу, Ћибан и цео Ѕлиски »сток са свим Ьеговим земЪама, као и за добробит и мир у целом свету.

“акоРе се молимо и за успех Мегове ≈кселенциЉе господина ѕредседника ове земЪе и Ьегових сарадника, у свему што чине и што Юе чинити за добробит овог благословеног народа.

Ќека Ље благословена држава —рбиЉа и Ьена ÷рква! Ќека су благословена и нека се радуЉу ваша срца, сабрана браЮо наша! Ќека Ље благословен оваЉ дан молитвама —ветог апостола јнаниЉе и –омана —латкопоЉца коЉи нас данас сЉединише у “аЉни оприсутЬене ѕедесетнице, измоливши милост од великога Ѕога и —паситеЪа нашега »суса ’риста Ц коме нека Ље слава у све векове! јмин!

††

” —ветосавском дому уследио Ље свечани ручак у част ѕатриЉарха антиохиЉског и свега »стока г. £ована и Ьегове часне пратЬе. “ом приликом ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ уручио Ље висока црквена одликоваЬа, орден —ветог —аве другог степена ¬ископреосвеЮним ћитрополитима јкре г. ¬асилиЉу и МуЉорка и —еверне јмерике г. £осифу, док су архимандрити ѕрокопиЉе, ѕартениЉе и јлексиЉе удостоЉени орденом —ветог цара  онстантина. Мегово Ѕлаженство ѕатриЉарх антиохиЉски и свега »стока г. £ован уручио Ље пригодне дарове српским архиЉереЉима ѕорфириЉу, »ринеЉу, £овану и —тефану.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

15 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0