Srpska

ќпасни портпароли

††††

” ове пречасне дане —вете и ¬елике „етрдесетнице редовно се молимо, измеРу осталог, и да нас √оспод сачува од духа празнословЪа, а да нам подари дух смиреноумЪа, трпЪеЬа, Ъубави и неосуРиваЬа ближЬих. «ато се, веЮ данима, нисам одлучивао да прокоментаришем „—аопштеЬе ≈пархиЉе западноамеричке поводом свеправославног саслуживаЬа 2019. године”, коЉе Ље потписао ѕреосвеЮени епископ западноамерички ћаксим, а коЉе Ље у меРувремену обЉавЪено на саЉтовима (например ѕоуке.орг од 15. марта 2019) и од стране »нформативне службе —рпске ѕравославне ÷ркве (16. марта 2019). »пак сам напослетку решио да се огласим, и то само са Љедним циЪем Ц да скренем пажЬу на неке нетачности и погрешне поруке тога саопштеЬа. ЌаЉмаЬе су ту важни портпароли, било они убоги било пак они опасни, али Ље итекако важно да се постоЉеЮи огромни проблеми у животу светског ѕравославЪа, чиЉи виновници нису непознати, не преЮуткуЉу или минимизираЉу, а наЉвеЮи кривци и грешници да испадну портпароли „чудноватих ставова” коЉи „негде тврде, а негде сугеришу да —рпска ÷рква тобож препоручуЉе да се клонимо општеЬа са онима са коЉима смо до сада били у општеЬу” и да тако, на неприхватЪив начин, заступаЉу „скретаЬе у неканонско отцепЪеЬе од општеЬа у евхаристиЉско--ЉерархиЉском Љединству са осталим ѕравославним ÷рквама...” Ќека ми буде опроштена преЉака реч, али моЉ Ље неодоЪиви утисак да ѕреосвеЮени аутор ових исказа свесно замагЪуЉе и изврЮе ствари. —лика коЉу ствара Љесте слика идиле коЉу, ето, угрожаваЉу неки чудаци, из чиста мира пропагираЉуЮи прекидаЬе општеЬа, неканонско отцепЪиваЬе и кидаЬе Љединства. √орка стварност Ље, меРутим, потпуно другачиЉа. ѕортпароли само саоштаваЉу Љавности Ц или виспрено или неспретно Ц ставове и одлуке оних установа коЉе су им Ьихову дужност и повериле. ” нашем конкретном случаЉу то су ставови и одлуке —ветог јрхиЉереЉског —абора —рпске ѕравославне ÷ркве из маЉа и новембра прошле године (саборско писмо ¬асеЪенском ѕатриЉарху ¬артоломеЉу, —ин. бр. 1163 од 13. августа 2018, и саборска саопштеЬа од 10. маЉа и 12. новембра 2018), као и Ьихова потоЬа разрада и примена од стране —ветог јрхиЉереЉског —инода (синодско писмо истом бр. 4 од 6. фебруара 2019. и саопштеЬе синодске канцелариЉе од 13. марта 2019). —ве те ставове и одлуке диктирао Ље развоЉ „ситуациЉе на терену”, тоЉест веЮ прекинуто општеЬе меРу неким помесним ѕравославним ÷рквама и, самим тим, разорено пуно Љединство, што Ље иначе прва nota Ecclesiae. ЌапомиЬем да Ље по питаЬу црквене кризе у ”краЉини —абор био Љеднодушан: ниЉе било ни гласаЬа ни издвоЉених мишЪеЬа коЉа се службено уносе у саборски записник. »сто тако, све синодске одлуке и оцене догаРаЉâ и Ьихових актера биле су Љедногласне. ѕросто-напросто, портпаролских неодговорних тврРеЬа и субЉективних сугестиЉа, коЉе уочава владика ћаксим, ниЉе било, а не може их ни бити.

“олико о „чудноватим ставовима” неименованог, али подразумеваног портпарола, а сада да преРем на ставове самога владике ћаксима. ќн каже да пoртпарол приписуЉе нашоЉ ÷ркви да се клони општеЬа „са онима са коЉима смо до сада били у општеЬу”. “о уопште ниЉе тачно. —вети —инод, а не портпарол, не именуЉе оне са коЉима Љесмо и са коЉима Юемо, уз помоЮ ЅожЉу, и убудуЮе бити у заЉедници и Љединству него указуЉе на украЉинске расколнике, рашчиЬене, одлучене од ÷ркве и, штавише, анатемисане, а затим ненадлежно и неканонски, Љедним потезом пера, проглашене за праве епископе, Ьихове пак структуре за праву ÷ркву, притом прву у историЉи коЉа истовремено и настаЉе и постаЉе аутокефална. —инод уЉедно подсеЮа и на елементарно канонско начело да се са таквима не може ступати у општеЬе и да они коЉи то чине сами себе поистовеЮуЉу са изопштенима. “реба ли да цитирам каноне коЉи о томе говоре? ЌемогуЮе Ље да владика ћаксим ниЉе чуо за Ьих, могуЮе Ље Љедино то да неЮе да чуЉе за Ьих. ѕитам га директно: да ли би он, идуЮи за примером неких (не свих!) представника ¬елике ’ристове ÷ркве у ÷ариграду, саслуживао са граРанима ƒенисенком, ƒуменком и ћалетичем коЉи се одазиваЉу на имена ‘иларет, ≈пифаниЉе и ћакариЉе? ƒа ли он и Ьихове присталице очекуЉе на „свеправославном саслуживаЬу”? ƒа ли он треба да буде члан —абора српских епископа или слободни стрелац? јко би се изЉаснио да више држи до акциЉâ —ветеЉшег патриЉарха ¬артоломеЉа него до става помесних ѕравославних ÷ркава, од коЉих Љош ниЉедна ниЉе признала новоформирану „црквену” структуру у ”краЉини, нити саслужуЉе са Ьеним коловоРама, нити на светоЉ ЋитургиЉи помиЬе ≈пифаниЉево име, онда му поставЪам следеЮе братско питаЬе: зашто не би саслуживао и са ћирашем ƒедеиЮем, самопроглашеним „поглаваром” фантомске „÷рногорске ѕравославне ÷ркве”? £ер, Ьегов канонски статус Ље исти као и статус Ьегове украЉинске браЮе по расколу: он Ље рашчиЬени свештеник, рукоположен од стране рашчиЬеног епископа. ”осталом, Ьега признаЉу и са Ьим саслужуЉу управо ƒенисенко и ƒуменко и нико други на свету. јко су прихватЪиви они, онда Ље и он! ƒаЪе, наш —вети —инод не захтева да „прекинемо општеЬе са онима са коЉима смо до сада били у општеЬу” него да не прихватимо општеЬе са лажним епископима и клирицима, са непокаЉаним, али зато богато награРеним расколницима (и то Ље историЉски преседан), а препоручуЉе да се клонимо општеЬа са онима коЉи их признаЉу. ѕритом препоручуЉе и расуРиваЬе, стрпЪеЬе, нехитаЬе Ц Љедном речЉу, препоручуЉе црквену икономиЉу, што у суштини заступа и сâм владика ћаксим. јли, за разлику од Ьега, —инод нити пренебрегава нити може да пренебрегне канонску акривиЉу, тоЉест право свакога православног епископа, клирика и хришЮанина на примену позитивних канонских прописа. —âм √оспод наш учи нас да треба „и ово чинити и оно не оставЪати”. јкривиЉа и икономиЉа су два метода са истим циЪем, а то Ље спасеЬе, коЉе увек представЪа саборну, црквену реалност, а не индивидуално достигнуЮе, што владика ћаксим зна Љер Ље имао од кога да научи (наравно, од врхунских теолога, а не од тамо неког портпарола). √де Ље ту, дакле, „скретаЬе у неканонско отцепЪеЬе од општеЬа”? ”право обрнуто: посреди Ље напор да се такво скретаЬе на сваки начин избегне.

ƒаЪе: набраЉаЉуЮи ÷ркве са коЉима смо у општеЬу, ѕреосвеЮени теолог мудро преЮуткуЉе ѕорошенкову „ѕравославну ÷ркву ”краЉине”. Ўта он сматра Ц да ли она заиста постоЉи или не постоЉи? ƒа ли може постоЉати ÷рква коЉу признаЉе и са коЉом литургиЉски и канонски општи само Љедна помесна ÷рква, па ма то била и ÷ариградска илити ¬асеЪенска ѕатриЉаршиЉа, а осталих тринаест аутокефалних ÷ркава Ље de facto не признаЉу самим тим што са Ьом нису у општеЬу? » где Ље ту канонска ”краЉинска ѕравославна ÷рква? ƒа ли она за ‘анар постоЉи или не постоЉи? ƒа ли на истом простору могу паралелно да постоЉе две ÷ркве, обе законите и признате? ƒа ли о статусу неке помесне ÷ркве, посебно о ЬеноЉ аутокефалиЉи, одлучуЉе само Љедна ÷рква или битан предуслов представЪа и свеправославна рецепциЉа? ƒа ли владика ћаксим зна за свеправославно усвоЉени став о начину стицаЬа и проглашаваЬа аутокефалиЉе? “аЉ став Ље поодавно обЉавЪен у ЎамбезиЉу као званични материЉал за сабор на  риту, али Ље на време вешто склоЬен са дневног реда тога сабора, и то Љеднострано, без упуЮиваЬа питаЬа осталим на сабору присутним ÷рквама шта оне мисле и желе. —ада, после украЉинског сценариЉа, можемо да изведемо и закЪучак зашто Ље та тема унапред скинута са дневног реда  ритског сабора. —ва ова питаЬа своде се на Љедно питаЬе: да ли у ѕравославЪу, осим васеЪенског сабора, постоЉи чинилац са надЉурисдикциЉском или надаутокефалном влашЮу? ƒа ли Ље ѕравославна ÷рква монархиЉска, по угледу на папски систем, или Ље саборна и саборска, о чему нам сведоче Ќови «авет и сва Ьена историЉа до данас? ≈лем, ко Ље заправо изазвао раскол? £едан коЉи ради по своме или сви остали коЉи то не одобраваЉу? ƒа ли су се у 11. веку четири ѕатриЉаршиЉе одвоЉиле од –има или се –им одвоЉио од Ьих? ”краЉински раскол не само да ниЉе превазиРен него Ље еволуирао Ц да употребим владици ћаксиму близак и драг термин Ц у велики раскол измеРу ћоскве и ‘анара. јли и пре тога су постоЉала слична искушеЬа. ƒве наЉстариЉе, апостолске ÷ркве, £ерусалимска и јнтиохиЉска, веЮ годинама су у прекиду општеЬа. —рпска ÷рква, укЪучуЉуЮи и Ьеног Љадног портпарола, чинила Ље и тада све што Ље могла да се спор изглади и Љединство поново успостави. –азлоге за неуспех треба тражити на некоЉ другоЉ адреси. —лично Ље наша ÷рква Ц уз скромно учешЮе и Ьеног убогог портпарола Ц поступала и приликом решаваЬа проблема црквене ЉурисдикциЉе у ≈стониЉи и раскола у ÷ркви суседне Ѕугарске. —рпска ÷рква Ље и пре Љедног века, у време када Ље ‘анар признао неправославне совЉетске творевине, „∆иву ÷ркву” и „обновЪенце”, била на страни канонског поретка, на страни патриЉарха “ихона, данас од свих, па и од ‘анара, славЪеног као светитеЪа и исповедника вере.

Ќикада —рпска ÷рква ниЉе била за ћоскву против ÷ариграда ни за ÷ариград против ћоскве, али Ље вазда била Ц а и данас Ље Ц за православну еклисиологиЉу и за вековни канонски поредак ÷ркве. Ќикада ниЉе подржала етнофилетизам, односно патолошки псеудоцрквени шовинизам. ЌиЉе га признала у случаЉу бугарског раскола у 19. веку, ни у случаЉу такозваног македонског раскола у 20. веку, а не признаЉе га ни данас када лично патриЉарх ¬артоломеЉ изговара екстремно етнофилетистичку реченицу да православни —ловени завиде ромеЉском (Љелинском, грчком) роду због Ьеговог првенства у ѕравославЪу и да због тога пружаЉу отпор подухватима ‘анара на тлу ”краЉине. ќн, нажалост, превиРа да, по светом апостолу ѕавлу, у ÷ркви нема ни £елина ни £евреЉина, ни —кита (—ловенина) ни варварина, него да смо сви Љедно Ц или Љедан човек Ц у ’ристу Ѕогочовеку и да смо сви ми православни Љедан род хришЮански, „свети род” и „народ изабрани”. »ма, уосталом, и не мало ауторâ грчког матерЬег Љезика коЉи критикуЉу, понекад и оштриЉе него аутори словенског говорног подручЉа, сав оваЉ експеримент и сву ову авантуру ¬асеЪенскога “рона. (ѕитам се: по коЉем мерилу само православни грчког порекла Љесу –омеЉи, а Ља и мени слични нисмо чак ни ако владамо грчким Љезиком? ¬еЮ у ери пре ’риста знало се да Љелинство ниЉе етничка веЮ духовна и културна категориЉа.) » Љош Љедно, сасвим лично питаЬе: да ли моЉ брат у епископскоЉ служби, владика ћаксим, заиста веруЉе да он нашу ћаЉку ÷ркву, мученичку ¬елику ’ристову ÷ркву у ÷ариграду, поштуЉе и воли више од осталих српских, руских и било коЉих православних епископа, нарочито од оних коЉи критикуЉу делатност Ьених представника на тлу многострадалне ”краЉине? ƒа ли му може пасти на памет да се поштоваЬе и Ъубав понекад аутентичниЉе проЉавЪуЉу кроз критику него кроз повлаРиваЬе у стилу „евет-ефендиЉâ” (српски: „такоЉевиЮâ” илити „аминашâ”)? £ош Љедампут, да би се избегло свако погрешно тумачеЬе, подсеЮам на то да се не може ступати у литургиЉско и канонско општеЬе са структуром склепаном од двеЉу расколничких фракциЉа у ”краЉини, у канонски недопустивоЉ режиЉи патриЉарха ¬артоломеЉа и ѕетра ѕорошенка, и да се опрез и раниЉи или позниЉи отклон од протагонистâ небивалог „озакоЬеЬа” расколникâ не односи на ѕравославне ÷ркве као такве него на поЉедине личности у Ьима, у нади да Юе и те личности ревидирати своЉе понашаЬе. ” праву Ље био ѕреосвеЮени српски православни епископ западноамерички што Ље на молитвено сабраЬе на ЌедеЪу ѕравославЪа позвао представнике свих канонских православних ЉурисдикциЉа у —јƒ, Ц укЪучуЉуЮи, не знам зашто, и своЉу, —рпску ÷ркву, Ц али Ље жалосна чиЬеница да се неЮе сви одазвати или, ако се случаЉно одазову, неЮе сви служити заЉедно, саборно. ћожемо реЮи да „свеправославно саслуживаЬе” ниЉе друго до pia desideria (побожна жеЪа) владике ћаксима. Ѕез обзира на Ьегов хвале вредан Ъубазни позив свима (уколико апстрахуЉемо Ьегово ЮутаЬе о томе како мисли да убеди представнике £ерусалима и јнтиохиЉе или представнике ÷ариграда и ћоскве да саслужуЉу), саслуживаЬе о коЉем Ље реч биЮе меРуправославно, а не свеправославно. ≈пископ западноамерички Ц убеРени заговорник заЉеднице као плода еволуциЉе индивидуâ у личности, и обрнуто, и ватрени поборник Љединства ÷ркве, као и свеЉединства свега рода Ъудског и све творевине Ц не може, дакле, препреку за оствареЬе тог идеала препознати у тамо неким портпаролима, односно у Ьиховим „чудноватим ставовима”, произвоЪним тврРеЬима и неодговорним сугестиЉама. »стини за воЪу, зна он добро где Ље и у чему препрека, али, из своЉих разлога, неЮе да каже. Ќа све ово смо, ето, спали у свом сведочеЬу Љединства и саборне природе наше ÷ркве пред инославним хришЮанима. “о стаЬе, понавЪам, ниЉе ни жеЪа ни „заслуга” —рпске ѕравославне ÷ркве, коЉа Ље на богоугодан и канонски начин, а не онако како то на другом месту представЪа епископ ћаксим, стекла аутокефалиЉу пре тачно осам векова и коЉа од тада потврРуЉе своЉе духовно пунолетство. “оме стаЬу нису допринели ни разни „портпароли чудноватих ставова”. Ќа краЉу, не могу, а да се не упитам: чиЉи Ц или чега, пре свега Ц гласноговорник или портпарол Љесте моЉ млаРи саепископ и саслужитеЪ, владика ћаксим?

Ѕеседа

26 / 03 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0