Srpska

Ѕез права на слике, кЬиге, новине

ћонахиЬа у порти манастира √рачаница (‘ото EPA-EFE/Valdrin Xhemaj) ћонахиЬа у порти манастира √рачаница (‘ото EPA-EFE/Valdrin Xhemaj) ††††

√рачаница Ц „»ма Љедна ваша слика. ” кола Ље, да видите”, говорио Ље на лошем српском Љезику средовечни јлбанац у ƒому културе „√рачаница”. »сторичар уметности ЌебоЉша £евтиЮ видео Ље на задЬем седишту аутомобила уЪе на платну. ЅоЉе сликарске школе настале у ѕриштини, Љедва видЪиви споменик на √азиместану, сликар Ље Кубиша “анасковиЮ. ѕитаЬе где Ље нашао слику ниЉе разумео, али Ље знао да ту слику може продати само —рбима, „да се не баци”. Ќа краЉу су се погодили око цене и уметничко дело Ље сачувано.

√одину дана касниЉе, тихи и уздржани стваралац и културни радник Кубиша “анасковиЮ срео се са своЉим делом. ” том сусрету ниЉе могао да сакриЉе дрхтаЬе руку, ниЉе желео да има сведоке тог сусрета. Ѕиле су задушнице, а он се срео и са своЉим радом и бившим животом. ” Ьему Ље Кубиша, роРени ѕризренац, стигао да буде уметник, да студира лепе уметности у Ћиону, да добиЉе зваЬе специЉалисте ликовне уметности у ћарсеЉу, да буде наставник и директор √алериЉе уметности у ѕриштини.

«а разлику од многих, он се трудио да буде невидЪив и тих, да ради за друге, и око других.  роз Ьегову галериЉу прошли су —ава ЎумановиЮ, ћиЮа ѕоповиЮ, ƒраган ћоЉовиЮ, —аво –акочевиЮ и сви значаЉни сликари  осова и ћетохиЉе. ” свему Ље био човек града, зато Ље после рата одлучио да не иде из ѕриштине, а онда су га у √олешкоЉ улици 5. августа 1999. отела троЉица припадника ќслободилачке воЉске  осова. —лике из подрума у коме Ље био заточен остале су само за Ьега, а знаЬе о томе ко га Ље отео било Ље део осмеха човека коЉи Ље преживео.

ќстао Ље директор √алериЉе, сликар и уметник коЉи за себе ниЉе урадио ништа. √одинама Ље писао ћинистарству културе да га разреше функциЉе директора √алериЉе, чиЉи су се радници претворили у расеЪена лица, а он Ље одржавао минимум рада. Ќа задушнице Ље узео своЉу слику и отишао.

√одину дана касниЉе, умро Ље Кубиша “анасковиЮ, тихо и никоме на терету. Мегова супруга сакупила Ље сликарску заоставштину, и у марту ове године, у  уЮи Ауре £акшиЮа у Ѕеограду, организовала изложбу „ —вет моЉе слике”. ќко те слике скупио се Љедан нестали град, Ьегови сликари, писци, свештеници, урбани свет, расеЪена породица. Ќа централном месту стаЉала Ље она пронаРена слика и уметникова и породична жеЪа да се у √рачаници, у ƒому културе организуЉе ова изложба.

—а позивним писмом из √рачанице, са списком радова и печатом  уЮе Ауре £акшиЮа стигло се до прелаза £ариЬе и повратка уметника у завичаЉ. Кубазни цариник Аингиз узео Ље папире и отишао, затражио наЉаву изложбе из ќпштине √рачаница, и кад му Ље обЉашЬено да Юе наЉава одмах стиЮи, уз осмех Ље рекао да се она мора слати ћинистарству, а да ћинистарство обавештава Ьега: „ѕроцедура!”. ќбЉашЬеЬа, молбе, позиваЬе на раниЉе проласке са сликама завршаваЉу се смиреним позиваЬем на законе.

√азиместан, слика Кубише “анасковиЮа √азиместан, слика Кубише “анасковиЮа ††††

—ати пролазе, а сликар Кубиша “анасковиЮ ни мртав не може у своЉ завичаЉ.

Ќа наЉбесмислениЉоЉ од свих болесних балканских граница, коЉа раздваЉа Љедан свет, Љедну културу и Ьено схватаЬе, уметност не пролази. ћора се назад у –ашку, у дом професора ¬ладана ¬ириЉевиЮа и ƒеЉана  отурановиЮа, директора ÷ентра за културу „√радац”. “у Юе Кубиша „сачекати” повратак у завичаЉ, а цариник Аингиз Ље завршио своЉ посао. Ќа £ариЬу, усред каЬона, у пустари Ц пландишту дивокоза Ц уметност неЮе проЮи.

ќве границе, коЉе се сваким даном дограРуЉу и опремаЉу средствима заштите, пропуштаЉу дрогу, оружЉе, криминалце и криЉумчареЬе Ъуди, али су херметички затворене за пролаз нормалних вредности.

√одинама кЬиге не могу стиЮи на  осово и ћетохиЉу. Ќеки невидЪиви етнички поштар, специЉалиста за литературу и библиотекарство, негде у ѕриштини, враЮа или баца кЬиге на српском Љезику и Юирилици. «а протекле четири године у грачанички ƒом културе стигла Ље кЬига писца и новинара ¬оЉкана –истиЮа из ¬раЬа и часопис „Ћуча” из —уботице. –истиЮев роман „≈нглески издавач” штампан Ље латиницом и чудног Ље имена, а „Ћуча” Ље танка као писмо, па су промакли цензору у ѕриштини.  ако Ље могуЮе да су се 1539. године, осамдесет година после √утенберга, овде штампале кЬиге, а данас они коЉи баштине то наслеРе не могу добити кЬигу на свом Љезику и писму?

ЌевидЪива гвоздена завеса Ље око нас, од 24. новембра 2018. —рби на  осову и ћетохиЉи су Љедини европски народ коЉи нема право на новине. «абраЬено му Ље читаЬе новина. ”ведене су таксе, и свет што Ље у ќсманском царству имао гласило, коЉе се звало „÷ариградски гласник”, више не чита штампу на своме Љезику. “а штампа Ље део живота, на гробЪу у √ораждевцу, на фотографиЉи Ље човек, испред ког се налази неотворена „ѕолитика”, с Ьом испод руке Ље отет АорРе ÷виЉановиЮ у ѕриштини, 1999. године.

ѕре ƒругог светског рата, у селу —врачак код ¬учитрна, излазило Ље „—еЪачко коло” уредника јдама ѕрибиЮевиЮа, имало Ље 4.000 претплатника, читали су га и јлбанци. ” доба, како то данас јлбанци тврде, српске превласти, уочи сукоба 1999. године, јлбанци су имали 18 дневних, недеЪних и месечних публикациЉа, данас их имаЉу Љедва седам, са свеукупно 3.000 продатих примерака, док се српски лист „£единство” дели бесплатно по гетима, готово илегално.

√раница Ље по своЉоЉ природи средство репресиЉе, на ЬоЉ су чувари бесмисленог система, и заштитници антивредности. Ќа ЬоЉ Ље Ъубазни цариник Аингиз на £ариЬу подржао отмицу Кубише “анасковиЮа из 1999, децениЉу касниЉе учествовао у продаЉи Ьегове украдене слике и коначно га, са свим што Ље урадио, после смрти зауставио на граници. Аингиз мора Љедном отиЮи, он Ље данас мера наше слободе.

—тално и непрекинуто одузимаЬе Ъудских права довело Ље десетине хиЪада —рба у институционални гето, око Ьега се налазе службеници коЉе систем усмерава да доврше оно што Ље оружЉе започело.  ако Ље могуЮе да се двадесет година од рата некоме може забранити сусрет са сликама? ѕроблем Ље мало дубЪи, Љер наша култура и духовност овде чуваЉу изузетне слике, Љош од 13. века и од тада су оне наша наЉважниЉа галериЉа. ’ектари фресака су веЮи и важниЉи од свега што смо урадили и што и данас можемо да покажемо. «бог тога су после свих препрека, административних прелаза или граница, слике Кубише “анасковиЮа ипак стигле у √рачаницу.

—ветлост и Ъубав

ћемориЉална изложба Кубише “анасковиЮа „—вет моЉе слике” отворена Ље синоЮ у √алериЉи ƒома културе „√рачаница”. –одна —редска и оближЬи ѕризрен, али и ѕриштина су више од онога што се очима може видети Ц они су дубоко лична химна вечне Ъубави, они су наЉдубЪа мисао коЉа обликуЉе и одреРуЉе читаво биЮе, уткана светлост и мистична ватра духа, што трансформисано у ликовну азбуку веома речито проговара из Кубишиних слика, рекла Ље о “анасковиЮевим сликама историчарка уметности ¬есна “одоровиЮ. »зложбу Ље отворио писац ѕетар —ариЮ.

ѕолитика

16 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0