Srpska

”зроци и посЪедице лажне аутокефалиЉе у ”краЉини

»злагаЬе на конференциЉи „ ршеЬе правâ вЉерникâ у ”краЉини”, ћосква, 29. маЉ 2019.

” поступку коЉи Ље ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа примиЉенила у ”краЉини признаваЬем и спаЉаЬем двиЉу група расколникâ (од коЉих Ље Љедна анатемисана) и Ц додЉеЪуЉуЮи им аутокефалиЉу коЉу ниЉе признала ниЉедна друга помЉесна ѕравославна ÷рква Ц нема ничег што Ље у складу са светим канонима и уобичаЉеном црквеном процедуром приликом додЉеле аутокефалиЉе. ”колико су у самом старту направЪени тешки канонски прекршаЉи (приЉе свега упад на канонско подручЉе ћосковске ѕатриЉаршиЉе и аутономне ”краЉинске ѕравославне ÷ркве без Ьихове сагласности, а затим поништаваЬе важеЬа одлуке цариградског патриЉарха ƒионисиЉа IV из 1686. године коЉом се  иЉевска митрополиЉа уступа ћосковскоЉ ѕатриЉаршиЉи, уз упорно одбиЉаЬе диЉалога са ћосковском ѕатриЉаршиЉом и са другим ѕравославним ÷рквама коЉе су ÷ариградскоЉ ÷ркви указивале на речене неправилности), онда су сви даЪи поступци били незаконити и неканонски. –уска ѕравославна ÷рква Ље благовремено дала озбиЪну анализу и оцЉену поступака ‘анара са становништа канонског права, што Ље и другим ѕравославним ÷рквама помогло да заузму правилан став по овом болном питаЬу.

††††

Ќе улазеЮи подробниЉе у канонску сферу овог питаЬа, указаЮемо само на неколико важних детаЪа у вези са истим. ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа Ље у овом случаЉу показала спремност да вЉековне црквеноправне одредбе тумачи само у складу са своЉим интересима, занемаруЉуЮи неприкосновена права других и правну логику уопште. ” вези са поништаваЬем одлуке из давне 1686. године о уступаЬу  иЉевске митрополиЉе ћосковскоЉ ѕатриЉаршиЉи, размишЪамо да по истоЉ логици она може поништавати и друга слична документа важна за остале ÷ркве, укЪучуЉуЮи и томосе о аутокефалиЉи коЉе Ље током прошлих вЉекова додЉеЪивала поЉединим помЉесним ÷рквама. ѕраво примаЬа апелациЉе, коЉе Ље цариградски престо користио у вриЉеме –омеЉског ÷арства на подручЉу своЉе ЉурисдикциЉе, он сада жели да прошири на циЉелу православну васеЪену, и то на основу свог тумачеЬа 9. и 17. канона четвртог васеЪенског сабора. “акво тумачеЬе нема основа у црквеноправноЉ науци нити Ље прихваЮено од стране веЮине других ÷ркава, као што ниЉе прихваЮено ни аналогно тумачеЬе 28. канона истог сабора на основу коЉег ÷ариград хоЮе да своЉоЉ ЉурисдикциЉи потчини циЉелу православну диЉаспору.  роз ова и слична тумачеЬа светих канона цариградски идеолози засниваЉу учеЬе о првенству власти ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе. »ако би се назнаке тог учеЬа могле наЮи и у давноЉ прошлости  онстантинопоЪске ѕатриЉаршиЉе, видимо да оно нагло узима маха почетком треЮе децениЉе двадесетог виЉека, заправо од времена патриЉарха ћелетиЉа ћетаксакиса, па све до времена садашЬег патриЉарха ¬артоломеЉа.

ѕолазеЮи од првенства части ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе меРу ѕравославним ÷рквама, речена идеологиЉа Ље отишла много даЪе и стигла до ставова да све ѕравославне ÷ркве стичу своЉу каноничност само у заЉедници са константинопоЪским престолом, да без тог ѕатриЉархата нема ѕравославЪа и да Ље цариградски патриЉарх предстоЉатеЪ циЉелог ѕравославЪа, први без Љеднаких.  ада се оваквоЉ новофанарскоЉ идеологиЉи о примату власти цариградског престола придружи Љош Љедно ново учеЬе, учеЬе о посебним правима ÷ркве ћаЉке у односу на ÷ркве „кЮери“ коЉе Ље она духовно родила, можемо очекивати све веЮе проблеме. Ќа многим примЉерима и у самоЉ ”краЉини показало се да ова ћаЉка хоЮе не само да задржи власт над своЉим „кЮерима“ него и да преузме поЉедине Ьихове храмове за своЉе ставропигиЉе, циЉелу Ьихову диЉаспору, да их лиши права освеЮиваЬа мира и остало.

»деологиЉа Ц било коЉа, а црквена нарочито Ц увиЉек има практичне животне посЪедице. “амо гдЉе се потискуЉе учеЬе, као што се то чини у ‘анару, о ’ристу као √лави ÷ркве имамо логичну посЪедицу да се цариградском патриЉарху приписуЉу божански епитети: „√лава православног “иЉела“ без коЉег би све помЉесне ÷ркве биле као овце без пастира, „ѕрви без Љеднаких“ коЉи у краЉЬоЉ инстанци има право суда над свим православним архиЉереЉима у васеЪени... ƒавни претходници данашЬег васеЪенског патриЉарха коЉи су римском епископу оспоравали власт над ÷рквом држали су се новозавjетног начела да Ље ’ристос √лава ÷ркве и да Ље сваки покушаЉ узимаЬа тог поглаварства противан Меговом учеЬу.  ада видимо да се сада одступа од православне еклисиолигиЉе и учеЬа о саборности ÷ркве, онда ниЉе чудо што су на основу овдЉе назначене идеологиЉе веЮ настали многи неспоразуми. ƒанас Ље то случаЉ у ”краЉини, а сЉутра их можемо очекивати на многим другим мЉестима.

»з горе реченог Ље Љасно да Ље интерес ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе био Љачи од било каквих канонских разлога приликом доношеЬа веЮег броЉа Ьених одлука коЉе су запечаЮене додЉеЪиваЬем неприхватЪиве аутокефалиЉе расколницима у ”краЉини. »зговор Ље да се то радило због маЉчинске бриге и Ъубави према одиЉеЪеноЉ браЮи; циЪ Ље био замаглити материЉалне и друге интересе ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе. ”вЉерени смо, меРутим, да кЪучни узрок овог проблема ниЉе ни у погрешноЉ примЉени канона ни у интересима ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе него у антирускоЉ политици западних земаЪа. —вакако, за ÷ркву Ље наЉпроблематичниЉе то што Ље константинопоЪски патриЉарх на таласу те политике, под изговором да лиЉечи, продубио веЮ постоЉеЮе ране на тиЉелу ÷ркве у ”краЉини. ” праву су они аналитичари недавних догаРаЉа у ”краЉини коЉи насилни преврат на ћаЉдану, изведен под руководством западних сила, уз свесрдну подршку униЉатâ и ƒенисенкових расколника, доводе у директну везу са механичким обЉедиЬаваЬем расколникâ и додЉеЪиваЬем аутокефалности тоЉ проблематичноЉ структури. ѕоменути политички преврат ниЉе био довоЪан да затруЉе односе измеРу ”краЉине и –усиЉе него Ље био потребан и религиЉски преврат с тим да се у Ьега увуче, уколико то буде могуЮе, и канонска ”краЉинска ѕравославна ÷рква. ќво посЪедЬе, на сву среЮу, ниЉе успЉело.

Ѕивши предсЉедник ”краЉине, ѕетар ѕорошенко, узео Ље на себе душегубну улогу лажног месиЉе, уз свесрдну подршку западних служби и патриЉарха ¬артоломеЉа, у проЉекту формираЬа „ѕравославне ÷ркве ”краЉине“. ќн Ље грубо прекршио ”став своЉе земЪе и, злоупотребЪаваЉуЮи своЉ положаЉ, умиЉешао се у сферу искЪучиво црквене надлежности. ” вриЉеме Ьегове владавине имали смо прилику да видимо карикатуралну поЉаву цезаропапизма, и то у ЉедноЉ, по реторици, проевропскоЉ и пронатовскоЉ секуларноЉ држави. —ве оно што Ље у западним демократским земЪама забраЬено и незамисливо у ”краЉини Ље било одобрено и логистички подржано од стране «апада, првенствено јмерике. ЌаЉвеЮе неправде су у вриЉеме тог несреЮног предсЉедника нанесене канонскоЉ ”краЉинскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, Ьеном ѕредстоЉатеЪу ЅлажеЬеЉшем ќнуфриЉу, архиЉереЉима, свештенству и народу. ѕротив канонске ÷ркве употребЪена су средства земаЪске силе и принуде, отимаЬе храмова, привоРеЬе на информативне разговоре, медиЉски и полициЉски притисци и томе слично, са циЪем да се она преведе на терен дневне политике и укЪучи у горе поменути проЉекат. ’вала Ѕогу, ”краЉинска ѕравославна ÷рква Ље одоЪела свим притисцима и провокациЉама и остала чврсто на канонским позициЉама, чуваЉуЮи вЉеру и своЉе светиЬе, ЬегуЉуЮи и ЉачаЉуЮи у наЉтежим временима Љединство свог народа коЉи ЉоЉ Ље од Ѕога повЉерен, остаЉуЮи распета на своЉоЉ √олготи, криЉепеЮи се  рстом и ¬аскрсеЬем ’ристовим. Ќажалост, добила Ље неколико своЉих £уда у лицу двоЉице архиЉереЉа издаЉника и извЉесног броЉа свештених лица.  олико год Ље то болно и жалосно, ипак ÷рква том издаЉом ниЉе ослабила него се прочистила.

” анализи црквеног питаЬа у ”краЉини посебно треба обратити пажЬу на етнофилетизам. ”општено гледано, таЉ феномен карактерише нетрпеЪивост или чак мржЬа према неком другом народу. — друге стране, сви етнофилетисти фанатично наглашаваЉу своЉе посебности, и националне и вЉерске. ≈тнофилетизам у Љедном народу подреРуЉе вЉерско осЉеЮаЬе националном, те се у том облику вЉера, макар се формално називала православном, претвара у националистичку и племенску секту. ¬асеЪенска ѕатриЉаршиЉа била Ље склона да Љерес етнофилетизма припише првенствено словенским православним народима. ќставЪаЉуЮи на страну питаЬе да ли Ље она била у праву и у коЉоЉ Ље мЉери и сама одоЪела том искушеЬу, обратиЮемо пажЬу на то како се одредила према етнофилетизму у ”краЉини. “ипичан примЉер етнофилетизма види се у дЉеловаЬу раколничких група, ƒенисенкове и ћалетичеве, на подручЉу данашЬе ”краЉине. ќве групе одликуЉе мржЬа према –усиЉи: то Ље дио Ьиховог идентитета Љер су и настаЉале као антируске творевине. ” том погледу наЉвише су сродне са гркокатолицима (униЉатима) у «ападноЉ ”краЉини. ≈тнофилетистички настроЉене расколничке групе искористиле су западне земЪе приликом преврата на ћаЉдану 2014. и оЉачале га у касниЉем несреЮном граРанском рату коЉи Љош траЉе. «анимЪиво Ље да таЉ наказни етнофилетизам расколничких група у ”краЉини ниЉе засметао ÷ариградскоЉ ѕатриЉаршиЉи када Ље доносила неканонско рЉешеЬе о ЬиховоЉ рехабилитациЉи, а додатно га Ље утврдила додЉелом аутокефалиЉе тим вЉештачки обЉедиЬеним структурама. ”склаРеност дЉеловаЬа измеРу западних земаЪа и ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе приликом двоструког преврата у ”краЉини, политичког и црквеног, више Ље него очигледна. ” оба преврата прихваЮен Ље и коришЮен украЉински псеудоцрквени етнофилетизам као погонско гориво коЉим се стиже до циЪа: направити, Љедном за свагда, политички и духовно антируску ”краЉину.

ѕослиЉе горе реченог ваЪа се запитати шта Ље резултат дЉеловаЬа ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе у ”краЉини.  ао што се могло претпоставити: ништа осим што Ље оЉачан украЉински раскол и што Ље изазвана опасност од даЪих раскола на васеЪенском плану. ” ”краЉини, уз маЬе изузетке, свако Ље остао на свом мЉесту гдЉе Ље и раниЉе био. ћеРутим, циЉело ѕравославЪе зна и осЉеЮа да би посЪедице неканонског дЉеловаЬа ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе могле бити кобне. ќне су веЮ настале свуда, а нарочито су видЪиве у диЉаспори, гдЉе се више не организуЉу свеправославна литургиЉска сабраЬа. Ќегативне посЪедице речених потеза су веЮ настале и на —ветоЉ √ори, за коЉу су духовно везани сви православни без изузетка. ”колико украЉински расколници, уз подршку ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе, наставе да служе на —ветоЉ √ори, можемо очекивати опасне расколе меРу —ветогорцима и продубЪиваЬе веЮ постоЉеЮих рана на “иЉелу ’ристовом.

«бог неканонски изведеног, политичким и земаЪским интересом мотивисаног упада ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе у ”краЉину Ьен углед Ље веома опао у ѕравославЪу.  ривца за то може наЮи само у себи и у своЉоЉ новоЉ еклисиологиЉи, у само ЬоЉ своЉственом тумачеЬу канонâ и у одлукама штетним по циЉело ѕравославЪе. ЌиЉедна од ѕравославних ÷ркава ниЉе жеЪела да угрози Ьен углед, нити да ЉоЉ оспори првенство части, нити да Ьеном поглавару одузме позициЉу првог меРу Љеднакима и остале повластице коЉе из тога происходе, али се не могу ширити у недоглед.

ƒанас Ље положаЉ ”краЉинске ѕравославне ÷ркве тежак као што Ље био и положаЉ некадашЬе  иЉевске митрополиЉе у 16. и 17. виЉеку приЉе Ьеног припаЉаЬа ћосковскоЉ ѕатриЉаршиЉи 1686. године. ” нечему Ље можда и тежи Љер Ље тадашЬа ћитрополиЉа трпЉела притисак од униЉатâ и од поЪско-литванских власти, а данас против ”краЉинске ѕравославне ÷ркве воЉуЉу подЉеднако униЉати, расколници и дио украЉинске власти, а ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа Ље склона да проблематизуЉе Ьен положаЉ, име и канонски статус. ¬ласт ”краЉине Ље такоРе покушала да насилно промиЉени Ьено име, али, хвала Ѕогу, ниЉе успЉела. Ќедавне одлуке ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе до и послиЉе проглашеЬа такозване ѕравославне ÷ркве ”краЉине мотивисале су расколничке групе да уз подршку власти отимаЉу храмове и из Ьих протЉеруЉу канонско свештенство и вЉерни народ. ѕоЉедини свештеници, поводеЮи се за одлукама и позивима ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе, напустили су ”краЉинску ѕравославну ÷ркву и придружили се расколницима.

ћеРутим, вЉерност канонском поретку, молитвеност и преданост воЪи ЅожиЉоЉ су ”краЉинску ѕравославну ÷ркву изнутра обЉединиле, оЉачале и оспособиле да неустрашиво одоли притисцима са различитих страна. Ѕлагочестиви украЉински народ сада има прилику да види гдЉе Ље истинска вЉера и трпЪеЬе светих (ќткр. 14, 12). ”краЉински архиЉереЉи, на чиЉем Ље челу Ьихов поглавар ЅлажеЬеЉши ћитрополит киЉевски и све ”краЉине г. ќнуфриЉе, одани су пастири свим православно вЉеруЉуЮим душама, без обзира на страначку припадност и национално изЉашЬаваЬе. „уваЉуЮи вриЉедности древне –усиЉе (–ус),  иЉева као „ћаЉке руских градова“, православне ћалорусиЉе, ова ÷рква ЬегуЉе кориЉене, чиме показуЉе да не жели миЉеЬати своЉу историЉу током коЉе Ље стварала блиставу културу, Ьеговала писменост и духовност, изградила прекрасне светиЬе и родила многе светитеЪе, исповЉеднике и мученике. МегуЉуЮи литургиЉско и канонско Љединство са ћосковском ѕатриЉаршиЉом као Ьен аутономни дио, она истовремено изражава посебне одлике украЉинског народа. „уваЉуЮи своЉ идентитет, она Ље истовремено неотуРиви конститутивни судионик „руског свиЉета“ (руски мир). ќна Ље превазишла сваки вид етнофилетизма. ” ЬоЉ се спасаваЉу ”краЉинци и –уси и огроман броЉ оних коЉи имаЉу слоЉевити руско-украЉински идентитет, као и припадници других народа коЉи желе да остану у канонскоЉ ÷ркви и у Љединству са свима православнима. ќна прихвата као своЉу ЪубЪену дЉецу и проруске и прозападне чиниоце друштва на пространоЉ украЉинскоЉ земЪи, градеЮи духовно Љединство свих у ƒому ЅожиЉем, гдЉе нема √рка ни £евреЉина, ”краЉинца ни –уса, ѕоЪака ни Ћитванца, него су сви заЉедно Ќарод ЅожиЉи, Ќови »зраиЪ, искупЪен пречистом  рвЪу √оспода и Ѕога и —паса нашега »суса ’риста.

09 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0