Srpska

”  иЉеву Ље обележено сеЮаЬе на свете царске страстотрпце

ЋитиЉа на дан спомена на царске страстотрпце на ћаЉдану независности. ‘ото Ц —ергеЉ ‘рич ЋитиЉа на дан спомена на царске страстотрпце на ћаЉдану независности. ‘ото Ц —ергеЉ ‘рич ††††

ѕравославни  иЉев Ље као и други градови и села у ”краЉини 17. Љула молитвено обележио сеЮаЬе на царске страстотрпце на дан 101. годишЬице Ьихове мученичке смрти. ” ноЮи измеРу 16. и 17. Љула свете литургиЉе су служене у —вето-”спеЬскоЉ и  иЉевопечерскоЉ Ћаври и “роЉичком £онином манастиру; на дан сеЮаЬа на царску породицу молитвене свечаности су одржане у веЮини храмова у украЉинскоЉ престоници. “акоРе Ље одржана традиционална литиЉа кроз стари део  иЉева. »шла Ље од зидина  иЉевопечерске Ћавре до —вето-ѕокровског манастира коЉи Ље основала велика кнегиЬа јлександра ѕетровна –оманова, потоЬа монахиЬа и игуманиЉа јнастасиЉа, коЉа Ље данас канонизована као преподобна.

ƒописник нашег портала Ље овог дана био у киЉевском храму царских страстотрпаца коЉи Ље саграРен на териториЉи градске дечЉе болнице бр. 1. » ево шта Ље тамо видео и чуо.

ћало историЉе

ƒа би човек дошао у оваЉ мали и приЉатни храм при дечЉоЉ градскоЉ клиничкоЉ болници бр. 1, коЉа се налази на излазу из  иЉева према ¬ишгороду треба да преРе цео град коЉи Ље некада носио назив „–уски £ерусалим“ и коЉи Ље толико волела царска породица императора ЌиколаЉа II.

÷арска породица Ље више пута посеЮивала  иЉев и Ьегове древне светиЬе на путу до  рима, сам цар Ље овамо више пута долазио различитим поводима.

“ако Ље 1911. године у старом граду провео доста времена Ц прво поводом свечаности посвеЮених 50. годишЬици „¬елике реформе ослобаРаЬа сеЪака“, а затим опраштаЉуЮи се ѕетром јркадиЉевичем —толипином коЉи Ље погинуо од терористичке руке и коЉи Ље сахраЬен на улазу у храм преподобних јнтониЉа и “еодосиЉа ѕечерског у  иЉевопечерскоЉ Ћаври. ÷ар-мученик се молио на гробу светог кнеза £арослава ћудрог, код моштиЉу светитеЪа ћакариЉа  иЉевског у —ветоЉ —офиЉи у годинама ѕрвог светског рата, а такоРе Ље обилазио гроб велике кнегиЬе јлександре ѕетровне у ѕокровском манастиру. ”згред речено, храмови и многоброЉни конаци ове познате обитеЪи, као и веЮина старинских киЉевских цркава саграРени су од значаЉних средстава из царске благаЉне.

÷ар ЌиколаЉ II, царица јлександра ‘Љодоровна, велике кнегиЬе и свештенослужитеЪи у  иЉевопечерскоЉ Ћаври на гробу »скре и  очубеЉа 12. септембра 1911. године ÷ар ЌиколаЉ II, царица јлександра ‘Љодоровна, велике кнегиЬе и свештенослужитеЪи у  иЉевопечерскоЉ Ћаври на гробу »скре и  очубеЉа 12. септембра 1911. године ††††

ЌиколаЉ II Ље такоРе волео да посеЮуЉе пеЮине у  иЉевскоЉ Ћаври. √енерал ¬ладимир ‘Љодорович Пунковски коЉи га Ље пратио последЬих година живота у своЉим успоменама Ље писао: „«ачуРуЉуЮе лепо: уз диван звук свих звона Ћавре цар Ље ишао према цркви обасЉаноЉ пламеном свеЮа, измеРу шпалира монаха у дугим црним мантиЉама коЉи су се ниско, скоро до земЪе, клаЬали свом цару...“

” храму —ветих страстотрпаца тог дана

ћолебан у храму —ветих ÷арских страстотрпаца ћолебан у храму —ветих ÷арских страстотрпаца ††††

ƒочекао нас Ље старешина храма, протоЉереЉ јндреЉ ѕавлов. ≈во шта Ље рекао о настанку храма:

Ц Ќаша заЉедница ”краЉинске ѕравославне ÷ркве у име —ветих царских страстотрпаца основана Ље краЉем 2006. године по благослову Меговог Ѕлаженства ћитрополита киЉевског и целе ”краЉине ¬ладимира (+2014). »нициЉатор и духовни инспиратор осниваЬа храма у име —ветих царских страстотрпаца био Ље Љедан од наЉугледниЉих и наЉискусниЉих киЉевских свештеника Ц блаженопочивши протоЉереЉ –оман  осовски (+2013). Ќаш воЪени отац коЉи се упокоЉио у 91. години. ”право он Ље дао назив будуЮем храму.

≈во како се то десило.  ад смо га питали: „” част коЉег свеца Юе бити назван наш храм?“ отац се мало замислио, па Ље одговорио: „” част —ветих царских мученика.“ ќнда смо упитали: „ј зашто у Ьихову част?“ ќтац се с умилеЬем загледао у даЪину, па Ље одговорио: „ѕа царска породица Ље помагала у неговаЬу болесника! ј овде су болесна дечица...“

»стина, царска породица се прославила тиме што Ље помагала сиромашнима, убогима, паЮеницима и болесницима. ѕомагала Ље и материЉално, и физички, и духовно. —тариЉе царске кЮери су заЉедно с царицом јлександром биле милосрдне сестре. ¬еруЉемо да небески покровитеЪи нашег храма и данас неуморно помажу „онима коЉи лече и онима коЉи се лече у овоЉ болници“.

ќтац Ље такоРе изабрао место за изградЬу будуЮег храма. ѕрво богослужеЬе Ље одржано на дан сеЮаЬа на свете царске мученике 17. Љула 2007. године. ЅогослужеЬе Ље предводио духовни отац наше парохиЉе, протЉереЉ –оман  осовски.

ѕротоЉереЉ –оман  осовски (+2013) ѕротоЉереЉ –оман  осовски (+2013) ”скоро су верници дочекали “еодосиЉа (—нигирЉова) јрхиепископа боЉарског, управника —еверног киЉевског викариЉата. ” Љедном даху су служени акатист светоЉ царскоЉ породици и —вета литургиЉа. ѕрактично цео храм се причестио —ветим ’ристовим “аЉнама. ќ мучаничком подвигу царских страстотрпаца и значаЉу цара ЌиколаЉа II у историЉи државе у своЉоЉ проповеди у препуном храму после литургиЉе Ље говорио архиепископ “еодосиЉе:

Ц —коро 20 година Ље прошло од дана црквеног прославЪеЬа царских страстотрпаца. ћноги од вас се сеЮаЉу како се ова прослава спремала. „ак су се и у црквеноЉ средини чули гласови: „ј где су чуда коЉа сведоче о светости царске породице?“ ” одговор на ово православни народ Ље донео сведочанства о хиЪадама чуда коЉа су се десила по молитвама светог цара-страстотрпца ЌиколаЉа II и Ьегове побожне породице. „уда се дешаваЉу и данас. ѕостоЉи мишЪеЬе да су меРу свецима последЬег времена припадници царске породице свеци коЉи су учинили наЉвеЮи броЉ чуда за савремене Ъуде Ц наше сународнике. ћироточе иконе, Ъуди добиЉаЉу исцеЪеЬа, укрепЪеЬе у духовном животу и помоЮ у земаЪском животу.

«ашто Ље тако и зашто за нас сеЮаЬе на сарске страстотрпце ниЉе свето само због обиЪа чуда?

“адашЬе доба, пре више од 100 година, кад су светог цара на превару натерали да се одрекне престола, кад су га с породицом отерали у прогонство и малтретирали, било Ље време кад Ље народни владар представЪао нешто сасвим друго у односу на оно што представЪа сад кад су на челу државе председници и премиЉери... £ер у то време практично Љош увек ниЉе било националних држава као данас. Ѕиле су или империЉе или земЪе Ц остаци вишенационалних империЉа. “ада Ље император ЌиколаЉ II био цар Љединственог вишемилионског народа коЉи ниЉе био подеЪен на етничке групе и националне републике. ” последЬим месецима живота царске породице, а посебно у ЬиховоЉ мученичкоЉ смрти, као у малоЉ капи огледала се сва касниЉа историЉа наше отаЯбине док Ље била Љединствена. ј затим Ц у извесноЉ мери и кратке историЉе независних држава-република коЉе су створене не рушевинама –уске империЉе и у —овЉетском —авезу.

ѕроповед архиепископа “еодосиЉа (—нигирЉова) ѕроповед архиепископа “еодосиЉа (—нигирЉова) ††††

«намо да су, кад Ље царска породица била заточена у »патЉевском дому у £екатеринбургу, комесари били принуРени да често меЬаЉу стражу, Љер су видеЮи побожност, Ъубав и кротост ових Ъуди, чувари почиЬали да осеЮаЉу симпатиЉу према Ьима и више нису могли да се односе према Ьима као према затвореницима. ЅоЪшевици су то знали и редовно су меЬали стражаре. Ќакратко пре расплета за команданта Ље био именован извесни јвдеЉев, бивши злочинац, коЉи Ље четири пута био осуРен због убистава и крвавих разбоЉништава, коЉи Ље Ъутом мржЬом мрзео све десничарско и све православно што Ље било повезано с царском породицом. ” корпус чувара су послати представници интернационалних револуционарних снага коЉи су такоРе жестоко мрзели царску –усиЉу и помазаника ЅожиЉег. ј затим Ље уследило страшно убиство...  ако нас ови дани страдаЬе подсеЮаЉу на наредне године и децениЉе презривог и подругЪивог односе атеистичке државе према ѕравославноЉ ÷ркви и лику самог цара ЌиколаЉа II!...

„ак и дан-данас често осеЮамо ову антипатиЉу према себи и своЉоЉ ÷ркви, видимо то у многострадалноЉ ”краЉини. £ер и данас духовни потомци оних мучитеЪа наставЪаЉу дело своЉих отаца и дедова, премда под другим паролама. »сто тако не воле наше заступника пред Ѕогом Ц свете царске страстотрпце, исто тако покушаваЉу да привуку „демократску“ интернационалу и стране господаре ради борбе против ÷ркве и против свега што Ље остало из оног побожног времена кад Ље ѕравославЪе одреРивало поглед нашег народа на свет.

јли ми не губимо наду у милост ЅожиЉу према нашем народу, надамо се Ьеговом повратку православним коренима. ¬еруЉемо да Юе молитве царских страстотрпаца и свих мученика и исповедника наше земЪе коЉи су пролили своЉу крв у ’’ веку за ’риста, навести √оспода на милост према нашоЉ земЪи. » код нас Юе завладати мир и среЮа, спокоЉ и вера.

»спуниЮе се пророчанства подвижника побожности ’’ века и православни храмови коЉи су саграРени у току последЬих децениЉа биЮе пуни молитвеника. » започеЮе нови век угаРаЬа Ѕогу кад Юе се —вета –усиЉа пробудити и биЮе она свеЮа и кандило коЉи Юе заблистати целом свету. ќна Юе на краЉу времена постати бакЪа за цело човечанство. ћолимо Ѕога за то од свег срца, да нас заобиРе чаша невоЪа коЉу су испили страстотрпци и да закорачимо у време кад Юе православЪе заблистати у нашоЉ земЪи славом и чашЮу и кад нико неЮе смети да каже ништа лоше ни о светим царским страстотрпцима, ни о нашоЉ вери.

* * *

Ќа краЉу празника била Ље одржана мала приредба на коЉоЉ су дечЉа уста прославила царске мученике.

—а руског ћарина “одиЮ

25 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0