Srpska

»збор вере

††††

ѕреподобни Ќестор нам Ље у „ѕовести о давним временима“ испричао како Ље кнез ¬ладимир изабрао веру.  ао пред „¬итезом на распуЮу“ на слици ¬. ¬аснецова, пред кнезом су се поЉавила три пута: хришЮанство, ислам и Људаизам. ƒок Ље сваки проповедник пред кнезом хвалио своЉу веру небески свет Ље замро у напетом ишчекиваЬу. Ўта Юе привуЮи кнежево срце? ” ком правцу Юе потеЮи живот многоброЉног народа?

÷арево срце Ље у рукама ЅожиЉим. » Ѕог често треба да призове Љедног како би преко Ьега обратио многе. “о се десило с ¬ладимиром. јли ниЉе само он био драгоцен у очима “ворца. ƒрагоцен Ље сваки човек. » док Ље тада воРа бирао за све своЉе поданике данас свако бира за себе. ” наше време небо свако мало занеми у очекиваЬу, Љер се сваког часа негде у свету бира поглед на свет, решаваЉу се питаЬа верског самоопредеЪеЬа.

Ќавикли смо да на питаЬа вере гледамо као на питаЬа целог народа.  ао старозаветни »зраиЪ размишЪамо у категориЉама великих броЉева: „сав народ Ље грешан Ц сав народ Ље свет“, „сви веруЉу Ц сви су одступили“. ћеРутим, ситуациЉа се одавно променила. ћноге друштвене споне су се распале. –еч „саборност“ звучи архаично и скоро неразумЪиво, зато сви знаЉу шта значи реч „индивидуализам“. Ќа плеЮа поЉединца (истаЮи Юемо: он наЉчешЮе уопште ниЉе делиЉа) пала Ље тежина личног верског избора. ƒа ли Ѕог постоЉи или не?! јко постоЉи, у коЉу заЉедницу уЮи, по каквом закону живети, како се молити?  оЉи фактор Ље одлучуЉуЮи приликом овог избора: глас крви, ауторитет предака, лично искуство? ќво су више него озбиЪна питаЬа. ”колико човек не осеЮа Ьихову оштрину то раРа преступну лакомисленост, раРа саблазан да се на лак начин лече дубоке ране.

ЅоЉим се вере по навици. ” случаЉу да човек веруЉе само због традициЉе и због порекла, своЉу непобитну истину имаЉу и пагани, а кнез ¬ладимир Ље прекршио обичаЉе отаца. ѕитаЬе вере Ље питаЬе истине. јко традициЉа противречи истини, такву традициЉу треба одбацивати због ЉеванРеЪске новине, колико год векова да се налази иза ове традициЉе. ¬ерско самоодреРеЬе у нашем свету и у нашоЉ епохи, дакле, захтева пробуРену свест и унутрашЬи огаЬ. ¬ерско самоопредеЪеЬе се наЉмаЬе може споЉити с миром самозадовоЪног човека.

Ќаш народ чиЉих Ље неколико нараштаЉа искочило из колосека и нашло се у ватреном виру, добио Ље реалну прилику да поверуЉе поново, да осети и схвати ÷ркву као истинску ћаЉку и Ћествицу ка Ќебу, а не као културно-свакодневни привезак стварности на коЉу Ље навикао. ќваЉ поклон Ље тежак као ћономахова царска капа, као мач »лиЉе ћуромца. Ѕог не даЉе ове поклоне било коме, веЮ само онима коЉи су у стаЬу да понесу ову племениту тежину. ¬раЮамо се куЮи. јли се не враЮамо у складним колонама, веЮ поЉединачно, као борци коЉи су побегли из заробЪеништва или су пробили опсаду. ѕроцес повратка светиЬама временски се одужио и искомпликовао се хиЪадама условности. —ве ово захтева веЮу танкоЮутност од пастира и веЮ уцрквЪеног дела народа.

 оме од нас ниЉе позната чиЬеница да су многи, врло многи Ъуди пре него што су прекорачили праг и исплакали се пред –аспеЮем или на исповести, обишли на десетине секти, пропустили кроз себе тоне верске литературе и старе хартиЉе? „иЬеница Ље врло добро позната, али Ље нисмо довоЪно свесни. Куди се не баве због глупости или лакомислености гимнастиком дисаЬа седеЮи у чудним позама, не муче се зато диЉетом и гладоваЬем, не читаЉу зато кЬиге мудроваЬа и не гледаЉу зато с чежЬом на »сток замишЪаЉуЮи –ерихове пеЉзаже. Кудска душа тражи дубину. „ини ЉоЉ се да Ље ÷рква окоштала у обреду и сувопарном морализму. ƒа би се ÷рква и истина зближиле у човековоЉ свести, да би човек могао да понови речи апостола ѕавла о томе да Ље „÷рква стуб и утврРеЬе истине“ треба да преРе дуг пут. ƒок не преРе оваЉ пут црквени живот му изгледа банално. ј истина не може бити банална. » тако душа лута. » огледа се час у окултноЉ пракси, час у искуствима развоЉа дубоких снага и способности у себи. —ве Ље то, у суштини, лутаЬе блудног сина „у далекоЉ земЪи“, све Ље то духовна глад коЉа га тера да напаса свиЬе и да се храни Ьиховим жиром.

Куди Юе се вратити. “реба веровати у то. “реба то да желимо и да се за то молимо. —ачуваЉ нас Ѕоже тога да узмемо на себе лик стариЉег брата из приче, коЉи ниЉе тражио млаРег, коЉем млаРи ниЉе недостаЉао, а кад Ље дошао, ниЉе се обрадовао и чак Ље почео да прекорева оца. ќтац чека и воли. Ѕлудни син се каЉе. » само стариЉи брат злокобно тамни у задЬем плану приче. ѕонекад блудни син и не долази куЮи само због страха од прекора стариЉег брата.

„овека некад треба изгрдити, човек се може смиравати. јли га прво треба учити. јко Ље он, уморан од духовног лутаЬа, дошао сам, не треба га одмах ни учити, ни грдити. “реба се радовати због Ьега, Љер Ље „био мртав и оживео Ље; нестао Ље и пронашао се“. ћистичне дубине »стока Юе преварити своЉом празнином и испоставиЮе се да су године потрошене на медитациЉу узалуд проживЪене године. ќнда Юе Ъуди доЮи у храм. ƒоЮи Юе гладни, чезнуЮи за речи ЅожиЉом и за молитвом, жудеЮи за светим причешЮем. јко се налазимо меРу исповедницима истине треба да чекамо ове Ъуде, да извируЉемо са прагова наших храмова. ƒа ли се враЮаЉу, да ли иду? » то Ље минимум наше одговорности, а да не говоримо о томе да им треба и помоЮи и пружити руку.

¬ратиЮе се и протестанти. Ќека се не врате сви, многи хоЮе. £ер веЮина их Ље крштена у детиЬству и у протестантизму су се обрели само зато што им Ље неко други, а не православни свештеник, први пут отворио £еванРеЪе. ќни Юе се вратити, а ми Юемо сматрати да су у претходним заЉедницама били на специЉалном курсу за проучаваЬе —ветог ѕисма. “аква Ље била ЅожиЉа ѕромисао. “о Юемо записати. —ве се то дешава веЮ данас, али не толико масовно да буде приметно за малограРански, незаинтересовано поглед. ¬ременом, по воЪи ¬аскрслог из мртвих, оваЉ процес Юе падати у очи веЮини Ъуди, и код нас, и у иностранству.

„овек временом губи животну снагу. » цело човечанство као Љединствени организам постепено се исцрпЪуЉе и слаби. ѕовеЮава се Ьегов броЉ и оно обраста техником, али ипак закржЪава. ƒакле, без обзира на ову општеЪудску ицрпЪеност може нас очекивати период, врло налик ономе што Ље речено у ќткровеЬу: „≈во, отворио сам врата пред тобом коЉа нико не може затворити; Љер мало снаге имаш, а одржао си ћоЉу реч, и ниси се одрекао »мена мога“ (ќткр. 3: 8).

Ќаша ÷рква Юе временом у своЉим недрима имати мноштво хришЮана коЉи су прошли кроз замисливе и незамисливе духовне саблазни. ќве хришЮане више нико и ничим неЮе саблазнити. ќни Юе бити способни за сведочеЬе целом свету. Ќе фантазирам, веЮ говорим о ономе што Ље врло могуЮе и што лично предосеЮам.

ј до тада треба спорити, проповедати, читати и говорити. “реба устати, ако си пао, и будити друга ако Ље он заспао. “реба да проРемо кроз епоху верског колебаЬа да бисмо се на краЉу опет с правом називали —ветом –усиЉом.

—амо Љедно треба додати: свештенство на ове процесе треба да буде спремно боЪе од свих и пре свих.

—а руског ћарина “одиЮ

29 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0