Srpska

ѕротоЉер јндреЉ “качов: –усиЉа има ’риста

ћанастирска светост с Ьеним старцима и праведницима Ље лик праве –усиЉе. “о Ље посебан тип светости, то су посебне форме усхоРеЬа на небо. “о Ље Љуродивост. –усиЉа Љесте Љуродива. »ли ради ’риста или просто тако. ѕросто Љуродива Ље и луда.

††††

“ражим Ъуде коЉи имаЉу огаЬ у себи, и не налазим их, ни у политици ни у спорту ни на универзитету. ј опомиЬем, не смемо да спавамо. £а не могу да спавам. ћожда Юемо сутра, размишЪам, умрети, и мене боли то што неЮемо успети да урадимо нешто важно. ћожда Юе, плашим се, остати неки човек коме нисмо стигли да кажемо да Ље ’ристос васкрсао Ц говори у разговору за „ѕечат“ протоЉереЉ јндреЉ “качов, проповедник и мисионар чиЉе се кЬиге широм света читаЉу с наЉвеЮом пажЬом.

»з ваших текстова избиЉа не само непатворена истина православЪа веЮ и непатворена чистота и лепота словенске душе.  олико Ље у праву »ларион “роицки кад тврди да словенства ван православЪа нема?

ћислим да Ље тако. » ƒостоЉевски Ље тврдио да Ље словенство без православЪа ништавило. Ѕез православЪа ми смо страшни. Ѕез православЪа –ус Ље страшан човек, а с православЪем он Ље —ерафим —аровски. »сто мислим и за —рбе. «ато за —ловене не видим никакву алтернативу ’ристу. Ќе знам, можда су √рци били боЪи, а –имЪани моЮниЉи без ’риста. “о не знам, али знам да су —ловени без ’риста никоговиЮи. ј Ъуди се данас кваре греховима. –аниЉе сам се, кажу, тога стидео, а данас се тим поносим. —ловени имаЉу свете Ъуде, приЉатеЪе на небу. ћного приЉатеЪа на небу. Kажем: ѕомози —вети £устине, и он ми пружа руку. »сто замолим —ветог ЌиколаЉа, и помоЮ ми стиже одмах. »мамо пуно светих на небу. “о Ље наш словeнски живот.

* „ини се да Ље тешко данас сачувати национални карактер словенских народа Ц чедност и искреност Ц у свету коЉи Ље не само огрезао у греху веЮ прогласио грех за норму, и то глобално значаЉну норму.

Ќационална идеЉа ниЉе у броЉу баЉонета, ниЉе у нафти и ниЉе у балету у ЅоЪшом театру. ќна Ље у литургиЉи, ма како то чудно звучало за многе уши, измеРу осталог и за уши аутора ове сентенце. Ўта ми имамо чега нема на «ападу? “о Ље питаЬе коЉе сева у ваздуху као избрушени челик. ћи имамо литургиЉу. Ќе науку, не космос, не нафту, па не ни кЬижевност. “ачниЉе, имамо све то, али не као основу веЮ као додатак главном. ј главна Ље литургиЉа. јко Ъуди Љедни друге не Љеду живе, таЉни разлог за то Ље служеЬе литургиЉе. √огоЪ Ље осетио литургиЉу. ƒостоЉевски коЉи Ље изашао из шиЬела ЌиколаЉа ¬асиЪевиЮа осетио Ље манастирску светост с Ьеним старцима и праведницима. “о Ље лик праве –усиЉе. “о Ље посебан тип светости, то су посебне форме усхоРеЬа на небо. “о Ље Љуродивост. –усиЉа Љесте Љуродива. »ли ради ’риста или просто тако. ѕросто Љуродива Ље, луда.

–усиЉа ни сама не зна шта има. ќна има такво благо. –усиЉа има ’риста.  ада она сазна за то, када спозна ту истину, цео свет Юе се преокренути Ц пробудиЮемо великог успаваног Яина. ѕостоЉи Љедна баЉка о »лиЉи коЉи Ље лежао у пеЮини и ниЉе могао да устане. “у су били и свети старци, убожЉаци. ќни су га благословили да устане.  ада Ље устао, истерани су “атари. ƒанас су потребни старци да пробуде »лиЉу. –уси су веома снажни, али не знаЉу сви за ’риста. јко литургиЉа постане жива за све масе крштеног народа, оваЉ народ Юе из своЉих дубина, мрачних али живих, произвести такве облике живота да Юе свет узвикнути Љедно гласно „ах“.

* ќнаЉ део света, мислите, коЉи у –усиЉи види реметилачи фактор?

Ќе треба се чудити мржЬи према –усима, писао сам. –уси су непоновЪиви и имаЉу мисиЉу. ћржЬа према –усима траЉе вековима. ƒа сте узели новине из 19. века, француске, енглеске, били бисте запаЬени: “о Ље буквално пресликани „Ўарли ебдо“. “амо су свуда руски медведи, руски страшни цареви, пиЉанци с некаквим балалаЉкама на улицама коЉи страшно прете сиротоЉ ≈вропи. ј ≈вропа Ље очешЪана, дотерана, лепа девоЉчица коЉа се игра на улици лепог градиЮа. –уси су медведи коЉи желе све да зграбе. Ќе мислим да треба расипати снагу на убеРиваЬа и доказе. “реба познавати историЉу, црквене корене биЮа, руску светост.  ада упознате свету историЉу ове земЪе везану за благоверне кнезове, Љуродиве мученике и новомученике, спознаЮете таЉну коЉа се зове –усиЉа. –усиЉа Ље известан архипелаг, таЉанствена васеЪена.

* √де Ље данас праунук европске хришЮанске цивилизациЉе?

„овек Ље постао сваштождер. Ќичега се неЮе уплашити, ни од чега се неЮе тргнути. ЌаправиЮе гримасу, али Юе поЉести све што му се понуди, тим пре ако се то снима камером. –еЮи Юе му: „≈во, овде поЪубите, ево, ово придржите, а овде клекните на колена. “о Ље због среЮе“, и урадиЮе то. » све то због унутрашЬе празнине и смаЬеЬа простора коЉе се зове глобализам. “ако унутар простора коЉи се скупио креЮе унутрашЬе празан човек, угледан представник западне цивилизациЉе. ќн има више пара и прегршт слободног времена. ќваЉ праунук некадашЬе хришЮанске цивилизациЉе у речнику има исте речи као пре триста година Ц вера, нада, Ъубав. ћеРутим, код Ьега Ље то „вера у напредак“, „нада у научна достигнуЮа“ и Ъубав према себи. ќваЉ мили човек воли животиЬе, али само зато што не воли Ъуде, а треба неког волети. —миреЬе Ље с поругом назвао понижеЬем, а гордост врлином.  оначно изгубивши сваки укус за истину, одлучио Ље да истине уопште нема, а то значи да Ље свако у праву на своЉ начин. ќву одвратну мисао назвао Ље достигнуЮем и назвао Ље толерантношЮу.

††††

* „ини се да онаЉ остали свет, егзотичан, многолик и „нецивилизован“ има своЉе мишЪеЬе о томе? Ўта он поручуЉе западном човеку?

Ќа многим Љезицима таЉ свет се обраЮа западном човеку: „ƒоРи код нас. Ћечи се нашим народним средствима. »граЉ ноЮу на нашим плажама. ‘отографиши се на рушевинама наших древних храмова. » плати нам за то.“

ќни говоре тихо повиЉене главе четкаЉуЮи сЉаЉне ципеле белог туристе: „”скоро Юемо и сами доЮи код тебе. ћноги наши су веЮ дошли, али то Ље тек десант. ∆ивеЮемо у твоЉим градовима, школоваЮемо се на твоЉим универзитетима. ”леЬио си се и навикао на комфор, а ми Љош увек знамо да радимо. —то пута Юемо се сагнути до земЪе, али Љедном Юемо се ми исправити, а ти Юеш се сагнути. —амо што се ти више неЮеш исправити. ћрзимо те чак и када се школуЉемо на твоЉим универзитетима. ¬езуЉемо кравате по твоЉоЉ моди и мрзимо те. «аЉедно с Љезиком своЉе маЉке учимо Љезике туРих маЉки, али само да бисмо те проклели на свим Љезицима света. ¬ише немаш душу и у твом координатном систему нема друге полазне тачке сем твог егоизма.  ад умреш, чак и чим само паднеш, уморан од разврата, пиЉанства или сопствене трошности, броЉ Ъуди коЉи Юе пожелети да тобом обришу ноге биЮе тако велики да Юеш се заувек помешати с прахом. ћеРутим, праунуци хришЮанске цивилизациЉе као да не чуЉу ове претЬе. Ќе треба да учимо од «апада. Ќешто можемо научити и од ќриЉента.

* √де лежи корен снаге и жилавости Љедног ќриЉента?

Ќа ќриЉенту Ље маЬе неонских светала, али тамо постоЉи породица. “амо клинац не подиже глас на старца. “амо Ље мушкарац главни, али жену Љош увек сви воле: и муж и деца и унуци. “амо сви живе заЉедно као прсти у песници. “амо се за савет обраЮаЉу онима коЉи су своЉе унуке веЮ оженили.

* ћоже ли православна црква да сачува неокрЬену и неизмеЬену истину о коЉоЉ сведочи а иза коЉе стоЉи ’ристос као глава, и да истовремено уРе у свет коЉи не само да Ље другачиЉи од оног у коЉем Ље ширено ЉаванРеЪе веЮ Ље другачиЉи и од оног у ком смо ми роРени?

ћислим да може. –оРен сам у ———–-у. Ќико ме ниЉе учио да се молим. “ражио сам Ѕога.  ада сам живео у Ћавову, тамо Ље било пуно различитих вера. √де Ље правда, истина, среЮа, питао сам се. £едном сам отишао у католички манастир, и осетио да у мом срцу нема вере и среЮе. јко Ље то вера, помислио сам, могу одмах да се обесим, не могу тако да живим. “ог дана ми Ље било врло тешко. “е вечери сам доспео у православну цркву. “у сам осетио да ’ристос разговара са мном. » од тада се нисам колебао и сумЬао. ƒвадесет година касниЉе служио сам у тоЉ истоЉ цркви. ” нама постоЉи унутрашЬа жудЬа и жеР толико снажна коЉу нико не може да утоли. ѕриРеш и питаш ме: Ўта желиш, власт? ” реду, одговарам, и шта Љош нудиш? Ќовац? јха, добро и новац. ∆ене? ѕитам, Љел’ то све? ј у мени немирно срце. Ўта Юеш ми дати да изневерим ’риста? —ве Ље то мало. “ако Ље било и у треЮем и у четвртом веку, и данас. »стине су неокрЬене и не даЉу се изменити околностима, географиЉама или временима. ћислим да су сви Ъуди исти.

* „есто користите ЉеванРеЪске метафоре.  олико су оне разумЪиве савременом човеку коЉи нема контакт са земЪом? Ўта у есхатолошком смислу значи неразумеваЬе ЉеванРеЪских поЉмова? ƒа ли смо ми исцурили историЉско време?

—вака ствар Ље велика прича. Ўта човек може да сазна путем телефона? ќвде кажеш, а тамо се чуЉе. “о Ље молитва. ј шта Ље воз? јко закасниш пет минута, све Ље отишло. ¬оз, телефон, водовод, то су све приче. ќд свега можемо учити чак и ако не копамо земЪу и не муземо краве. ћи живимо меРу Ъудима. Ќаши аутомобили, телефони, авиони, све Ље то прича о Ѕогу.  ада летим авионом, размишЪам шта би било да Ље цар ƒавид летео.  акве би псалме написао? ќн би написао величанствене псалме човека коЉи лети авионом. Ќишта се ниЉе променило. ћоЉе срце, ум, душа све Ље исто. Ќека авиона и аутомобила, хлеб Ље светиЬа. ѕод небом нема ништа ново. Куди кажу ми летимо, пишемо, ми аванзуЉемо. “о су глупости. ’еЉ-хеЉ станите. Ќе, Ља сам болестан, Ља волим, Ља се каЉем и молим и ништа ту нема новог. ÷ивилизациЉа Ље само дим и магла. —уштина Ље остала иста.

* ЋеонтЉев Ље у времену много маЬе глобалистичком говорио да урбанизам не воли аутентичност.  ако урбани православац може да сачува аутентичност православЪа и руски лик?

’ришЮанство Ље градска вера. ЌиЉе то сеоска вера. ” граду су епископи, професори, библиотеке, у селу су Ъуди коЉи Љесу ближи Ѕогу, али ако им то неко не каже, они не знаЉу.  Ьиге и образоваЬе су у граду. »згубили смо раЉ. ѕрви раЉ Ље био врт. ј будуЮе царство Ље град коЉи силази с неба, нови £ерусалим. ќтишли смо из врта и дошли у град. «ато Ље благодат ЅожЉа у граду. “у Ље ум, а ум долази до Ѕога. √рад Ље царство ЅожЉе.

*  аква Ље одговорност парохиЉског свештеника у мегалополису?

ѕарохиЉски свештеник у мегалополису Ље —вети √еоргиЉе, мученик. “о Ље човек коЉи се бори са страшним греховима, палим духовима, наркоманима, проституткама, лицемерима, убицама. ќко Ьега Ље милион посрнулих Ъуди. Ѕез ’риста он би полудео, убио би се за пола године. √радски свештеници, мислим, наЉсветиЉи су Ъуди. ќни се боре и кад нема рата. » ако они изгубе, наступиЮе прави рат у коЉем Юе се проливати крв.

* ћоже ли црква да помогне држави да направи Љедан аутохтони систем, да понуди Љаку алтернативу овоме што данас имамо на поЪу културе и образоваЬа?

ѕотребни су нам Ъуди. »деологиЉа неЮе никога спасти. »деологиЉа мора бити у нама. ”змите ми све, али Ља Юу остати Ља. «начи, Ља имам идеологиЉу. ¬еруЉем да Ље ’ристос моЉ Ѕог, да Юу умрети и да Юе ми он судити. ќ томе Юу увек и свима причати. јко у мени нема вере, можеш ми дати и кЬиге и митре и какав Ље смисао? Ќама требаЉу Ъуди коЉи Юе горети. Ќама Ље потребан огаЬ. Ўта ми се свиРа код —ветог владике ЌиколаЉа ¬елимировиЮа? ќн вапи: ’еЉ Ъуди, хееЉ, немоЉте да спавате. ”стаЉте. ѕотребан Ље огаЬ. ќсеЮам да старим, и мучи ме Љедна мисао, да нисам ништа за Ѕога урадио, и размишЪам шта бих Љош могао урадити, можда нешто отпевати, изградити, записати. ћи смо новозаветни £евреЉи. Ѕог нас Ље позвао. ѕрихватимо то, чак и када нам кажу да смо луди, необични и чудни. ћогао бих да будем милионер, Раво Юе ми у томе помоЮи. јли онда размишЪам. Ќе-не-не, стани. ЌеЮу. Ўта Юе ми? ∆елим све да дам за ’риста. ћоЉ живот Ље такав. ЅоЉим се славе и богатства. “акви су сви православни —рби и –уси. Ќека, нека Ље тако. Ќека се ’рвати хвале, а —рби воздижу до неба.

* ƒа ли Юе –усиЉу и —рбиЉу спасти врлина или вештина?

Ќас Юе се спасти вера. ќсеЮам да ми свештеници треба да положимо живот, и да сву снагу уложимо у то да наши Ъуди схвате ко су.  олико Ље наших Ъуди страдало за ’риста а многи то не знаЉу. “реба свима да причамо да смо ми ’ристос, да Ље Ѕог наш краЪ и да морамо да му служимо. ќчи бих дао да Ъуди схвате да Ље ’ристос васкрсао.  ада –ус не веруЉе, он ниЉе –ус веЮ чудовиште. «ато сам дошао из ”краЉине у –усиЉу. “о Ље као да сам роРен у ÷рноЉ √ори, али сам пожелео да живим у —рбиЉи. ∆елим да своЉ живот дам да Ъуди схвате да Ље Ѕог жив и да нам служи као што ми служимо Ьему.

*  ако треба да се односимо према канонима? ƒа ли су они нама, православним верницима, али и клирицима постали претежак терет?

 аноне Ље лако поштовати.  ада вас волим, зашто бих консултовао каноне, зашто би то био грех? ќни су смишЪени за грешнике. —твари су много ЉедноставниЉе. Ќе видим у свету страшни суд, Ља трагам за ЪубавЪу. јко вас волим, какви су мени канони потребни? Ѕорба за каноне Ље знак пада. ЌиколаЉ ¬елимировиЮ Ље говорио када човек изгуби Ъубав, он се бори за праведност, а када изгуби праведност, долази у сукоб с Ѕогом. Кубав Ље изнад праведности. ќна Ље изнад свега. ќна Ље одраз ЅожЉег присуства.

*  акве су, по свеправославну васеЪену, последице одлуке цариградског патриЉарха ¬артоломеЉа да да томос украЉинским расколницима?

ѕоследице Ьегове одлуке су адска провалиЉа, али православЪе Юе све победити. ѕравославЪе Ље силно, чудно и неразумЪиво, као трава коЉа избиЉа кроз асфалт. ћислим да Юе у свеправославном свету последЬа реч припасти –усима, а Ља молим Ѕога да Ље они са страхом изговоре. ¬артоломеЉа Ље Раво у старим годинама ухватио за ребра. Мему се ближи кончина, али Раво га Ље преварио. ќн Ље горд човек. ѕомислио Ље да Ље главни, заборавивши да Ље први онаЉ ко Ље наЉмаЬи.  од ’риста он ниЉе главни.

утор: ѕечат

¬ечерЬе новости

01 / 08 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0