Srpska

ѕолитичари и народ треба да се врате избору кнеза ¬ладимира

††††

»нтервЉу са наЉблажениЉим митрополитом ќнуфриЉем о свечаностима поводом празноваЬа дана  рштеЬа –усиЉе.

- ¬аше Ѕлаженство, веЮ много година постоЉи традициЉа почетка празноваЬа дана сеЮаЬа на светог равноапостола кнеза ¬ладимира и  рштеЬе –усиЉе на ¬ладимирском узвишеЬу, ког називаЉу „срце  иЉева“ и спровоРеЬа ЋитиЉе ка  иЉево Ц ѕечерскоЉ лаври. ѕри чему се сваке године броЉ учесника ЋитиЉе све више повеЮава и броЉи веЮ стотине хиЪада.  ако то обЉаснити у позадини краЉЬе тешких година наЉновиЉе историЉе ”краЉине са ратом на ƒонбасу и новим црквеним расколима, новим прогаЬаЬима канонизоване ѕравославне ÷ркве у ”краЉини?

- «аиста, ЋитиЉе ”краЉинске ѕравославне ÷ркве нису само у  иЉеву него су и у свим нашим епархиЉама, градовима и целоЉ држави постале сведоци Љединства православног народа, сведочеЮи то да никакви политички раздори и катаклизме, укЪучуЉуЮи и угЬетаваЬа и мешаЬе у црквени живот, нису у могуЮности да поделе ÷ркву ’ристову, подреРиваЉуЮи Ље политичкоЉ воЪи.

√оспод наш »сус ’ристос Ље завештао: „ƒа сви Љедно буду, као ти, ќче, што си у мени и Ља у теби, да и они у нама Љедно буду да свет веруЉе да си ме ти послао.“ (£н.17, 21). » наша канонизована ѕравославна ÷рква се труди да испуЬава ту заповест сведочеЮи самим животом то Љединство.

ћада, они коЉи нису са нама имаЉу своЉу „аритметику“ приликом преброЉаваЬа учесника ЋитиЉа... » то не само у понашаЬу према ЋитиЉи, него и према ÷ркви у целини. јли Ѕог све види.  од Мега чак и оних коЉи због старости и због других разлога не могу учествовати у нашим молитвеним поворкама и стаЉаЬу за чистоту свете вере, али срцем се кроз молитву сЉедиЬуЉу са нама (духовно Љединство и искрена молитва немаЉу препреку!), неЮе остати без награде...

¬ерни Ѕогу и —ветоЉ ÷ркви, наши парохиЉани видеЮи нападе на ѕравославЪе духовно су се уЉединили и наставили су да иду за ’ристом као Мегови први ученици. Куди виде да Ље за превазилажеЬе могуЮих криза и потешкоЮа потребно смело иЮи напред ка изворима своЉе вере и ка правоЉ историЉи, ка наЉмудриЉем и добром руководиоцу државе Ц светом равноапостолу кнезу ¬ладимиру.

ќни у ЋитиЉи иду ка Ьему као ка живом, и после молитвеног разговора иду кнежевским путем упуЮуЉуЮи се заЉедно са Ьим из центра  иЉева ка благодатно-молитвеним пештерама Ћавре по благослов ка ѕреподобнима, Љер заиста веруЉу у Ѕога и послушни су ÷ркви.

ќвим желе да присвоЉе те историЉске примере коЉима свети  рститеЪ поучава своЉ народ! “о Ље доброта, милосрРе, пожртвованост, очуваЬе мира и наЉважниЉе Ц разговор са »стинитим Ѕогом. ЌемогуЮе Ље заувек обмаЬивати душу народа празним обеЮаЬима и играчкама. Ќарод жели да се дотаке онога што Ље испуЬено благодаЮу, што Ље проверено временом, он жуди да добиЉе то што Ље вечно и вредно. “о Ље вероватно главни разлог пораста броЉа верника у данашЬе време. ќни се не боЉе вруЮине, гужве, неудобности. Михов премер и храброст одушевЪаваЉу друге, маЬе црквене наше савременике...

- —ви смо постали сведоци разараЬа атеистичке државе ———–-а, али такоРе и исмеваЬа над нашом недавном историЉском прошлошЮу Ц хероЉима ƒругог светског рата 1941-1945 год. јли историЉа сведочи да Ље меРу совЉетским пуковницима, официрима и обичним воЉницима било и много таЉних хришЮана, коЉи су уз молитву штитили ќтаЯбину. » при том су се молили великом кнезу ¬ладимиру, заштитнику –усиЉе. Ўта ¬и можете реЮи поводом тога?

- ” тешком времену искушеЬа, наЉбоЪи синови наше ќтаЯбине, често су губеЮи се на свом духовном путу правили прави избор. ќни су се враЮали том наслеРу коЉе Ље иза себе оставио свети кнез ¬ладимир Ц —ветом ѕравославЪу!

Ќаша бивша држава коЉа се звала „—овЉетски —авез“ распала се у тренутку без иЉедног пуцЬа. –азлог томе Ље то што се она ниЉе градила по традиционалном ЅожиЉем темеЪу, него на „песку“ безбожништва и богохулству. » у том тешком периоду ратова, казни и експеримената над перестроЉкама, наш народ Ље преживео. ÷рква Ље сачувана захваЪуЉуЮи тоЉ вери коЉу су наши преци прихватили од свог светог кнеза  рститеЪа. ”пркос чиЬеници да Ље ÷рвена армиЉа по своЉоЉ идеологиЉи била атеистична, у Ьен састав су улазили милиони крштених воЉника, наредника и официра. » сваки Ље у биткама испоЪавао своЉу веру. ” сваком случаЉу √оспод ниЉе заборавио никог ко Ље умро у рату, Љер су они испуЬавали свети дуг заштитника ќтаЯбине и главну ’ристову заповест: „ќд ове Ъубави нико нема веЮе, да ко живот своЉ положи за приЉатеЪе своЉе“ (£н. 15,13).

” неком смислу наша времена подсеЮаЉу на време кнеза ¬ладимира, када Ље народ био замуЮен паганским предрасудама.  нез ¬ладимир Ље своЉим крштеЬем, позиваЉуЮи на крштеЬе киЉевЪана, преобразио паганску –усиЉу. ”клонио Ље лажи паганства и Ьегове идоле, сачувавши при том све наЉбоЪе што су наши преци имали у то време.  нез Ље уз помоЮ промене вере духовно и материЉално подигао народ и своЉу државу на нови ниво развоЉа, оЉачао га Ље пред надолазеЮим историЉским проверама и искушеЬима.

“оком рата код многих Ље васкрсла вера у ’риста, пробудило се историЉско сеЮаЬе. ¬ера и историЉа су постали помоЮници и заштитници наше земЪе у достизаЬу те велике победе 1945. године. £асно Ље да сада тадашЬи губитници желе да нас ослабе, како би нас поново заробили али овог пута страшниЉим ропством Ц духовним ропством...

- ¬аше Ѕлаженство, како обЉаснити то што политички идоли и „велике воРе“ народа прекриваЉу време велом заборава, а над именима наших духовних воРа попут кнеза ¬ладимира време нема власт?

- “о зависи од тих послова коЉе обавЪа политика. јко владари чине добро, умножаваЉу лепоту, сузбиЉаЉу зло и злочин, поштено и савесно испуЬуЉу своЉе обавезе, онда се Ьихова имена уносе не само у летописе, него сеЮаЬе на Ьих живи вечно у ÷ркви и у народу. ” Ьихову част, ако их ÷рква канонизуЉе за свеце, зидаЉу се храмови, манастири, подижу се споменици, компонуЉу се богослужбене и нраодне песме, сликаЉу се грандиозне слике и иконе за молитве.

-  ако ¬и видите лик тог човека Ц  рститеЪа –усиЉе и шта ми, становници 21. века можемо научити од Ьега? » шта би од Ьега требало да науче наши савремени политичари, коме припада част да руководи државом?

-  нез ¬ладимир након што Ље изабрао веру, попут средЬовековног витеза, отишао Ље са свитом у кримски ’ерсон. ќн Ље освоЉио ’ерсон али га ниЉе заузео. “а земЪа ниЉе била Ьегов циЪ. ќн са смиреЬем улази у крстионицу, како би из Ье изашао као нови човек и почео нови живот од почетка. ” ’ерсону Ље у Ьему умро поносни пагански националиста и родио се честит отац своЉих поданика. ћислио Ље да освоЉи веру али ЉоЉ Ље био покоран и постао Ље среЮни „заробЪеник“ ’ристове Ъубави и лепоте цркве.

ѕолитичари и сав народ треба да се сеЮаЉу избора кнеза ¬ладимира, вере у коЉоЉ се он крстио и свете ÷ркве у коЉоЉ треба да се налазимо. ќн Ље одабрао за нас, како више не бисмо „разбиЉали главу“, како не бисмо прихватали лукаве амбасадоре других земаЪа и од других вероисповести, веЮ да би ишли своЉим путем, оним коЉи нам Ље показао свети ¬ладимир. “аЉ наш пут Ље леп и добар. ќн води право ка Ѕогу, ка светости. „уваЉуЮи оданост кнезу ¬ладимиру, нашем куму, послушности гласу ÷ркве, а то значи самом ’ристу, можемо бити среЮни и задовоЪни собом.

ќфициЉални саЉт киЉевске митрополиЉе ”краЉинске ѕравославне ÷ркве

02 / 08 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0