Srpska

ЅогословЪе властоЪубЪа или  ако мирЉанин учи архиЉереЉе

ќ поукама ¬ласиЉа ‘идаса упуЮеним —рпскоЉ ÷ркви

¬ласиЉ ‘идас ¬ласиЉ ‘идас ††††

Ќедавно се познати грчки богослов, професор ¬ласиЉ ‘идас, у свом чланку „јутокефалиЉа ”краЉинске ÷ркве и неслагаЬе —рпске ÷ркве“ 1) обрушио на Ьегову —ветост ѕатриЉарха српског »ринеЉа, тачниЉе на став —рпске ѕравославне ÷ркве у вези с украЉинским питаЬем коЉи Ље изражен у посланици —ветог синода —рпске ÷ркве упуЮеноЉ патриЉарху ¬артоломеЉу 6. фебруара 2019. године, као и у чланцима ≈пископа бачког »ринеЉа.  ао што Ље познато, —рпска ÷рква не признаЉе ствараЬе самозване аутокефалне, такозване ѕравославне цркве ”краЉине (у даЪем тексту ѕ÷”), сматраЉуЮи да Ље ѕатриЉарх цариградски деловао „на канонскоЉ териториЉи –уске ѕравославне ÷ркве“, с Љедне стране, а с друге стране да Ље ѕ÷”

„основана и стекла аутокефалиЉу услед диЉалектичког скока непокаЉаних расколника коЉи су постали истински канонски архиЉереЉи, клирици и верници“.

“он чланка мирЉанина ¬ласиЉа ‘идаса у коЉем се говори о српским архиЉереЉима не само да ниЉе у складу са црквеном дипломатиЉом или црквеним бонтоном, веЮ ни с обичном Ъудском васпитаношЮу. “о се огледа и у следеЮим изЉавама угледног црквеног делатника:

„—ав дух овог писма Ље очигледно усмерен на оствареЬе користоЪубивих очекиваЬа или наметЪивих циЪева, зато што се ове измишЪене претпоставке погрешно и непромишЪено образлажу, измеРу осталог, на надмен или/и неодговараЉуЮи начин као да се ‘на Ьима држе дела ÷ркве’. јутори писма очигледно показуЉу делимичну непознаваЬе, не само стварних историЉских догаРаЉа и одговараЉуЮих угледних извора о везама измеРу  иЉевске митрополиЉе и ћосковске патриЉаршиЉе у току последЬа четири века, веЮ и традиционалних канонских критериЉума о односима измеРу ѕравославне ÷ркве и православним клирицима, монасима и мирЉанима коЉи су се на било коЉи начин одвоЉили од Ьеног црквеног тела“.

¬ероватно Ље ¬ласиЉ ‘идас умислио да Ље патриЉарх коЉи држи буквицу неуком мирЉанину. Ќажалост, ÷ариград се све више навикава на то да с другим ѕравославним ÷рквама разговара у духу „папиног диктата“. ћеРутим, оставимо засад по страни етичке проблеме и разметЪивост господина ‘идаса, за коЉу не знамо на чему се заснива. –азмотримо питаЬе по суштини.

Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г.»ринеЉ Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г.»ринеЉ ††††

ѕрофесор ‘идас Мегову —ветост ѕатриЉарха »ринеЉа и Љерархе —рпске ÷ркве оптужуЉе за следеЮе:

„ЌаЉвероватниЉе су аутори неприхватЪивог узвратног писма —ветог синода —рпске ÷ркве упуЮеног МеговоЉ ЅожанскоЉ —весветости ѕатриЉарху васеЪенском због своЉе пристрасности или антипатиЉе исхитрено изврнули данас свима познате догаРаЉе везане за —инодална дела ѕатриЉарха васеЪенског ƒионисиЉа IV (1868). “ако они у свом ‘првом неслагаЬу’ самовоЪно и погрешно тврде да се  иЉевска митрополиЉа наводно ни у наЉмаЬоЉ мери не може поистоветити с данашЬом ‘”краЉином’ коЉа обухвата десетине других епархиЉа, с Љедне стране, а с друге, да Ље  иЉевска митрополиЉа наводно ‘1686. године уступЪена ћосковскоЉ патриЉаршиЉи’, на шта указуЉу документа патриЉарха ƒионисиЉа.“

 иЉевска митрополиЉа из 1686. године се по своЉоЉ површини заиста не подудара с данашЬом украЉинском државом. „ерЬигов, Ќовгород-—еверски итд., коЉи су ослобоРени од ѕоЪака Љош 1500. године потчиЬавали су се епископима коЉе Ље прво поставЪао московски митрополит, а затим московски патриЉарх. »сто се може реЮи за савремену источну ”краЉину Ц ’арковску област и ƒонбас, коЉи су се налазили на териториЉи ћосковског царства. —авремена Ѕуковина се налазила под ЉурисдикциЉом митрополита ¬алахиЉе.  рим се у црквеном смислу потчиЬавао ≈пископу тавричком. ”краЉина с десне стране ƒЬепра се 1970-80-их година XVII века делимично потчиЬавала ћитрополиту каменец-подоЪском (део коЉи су запосели “урци), а делимично ≈пископу лавовском (поЪски део). 2) ”опште, треба реЮи да су ”краЉина у свом данашЬем облику и  иЉевска митрополиЉа Ц плод дуготраЉног сабираЬа малоруских земаЪа коЉе Ље почело од ѕереЉаславске –аде 1654. године и завршило се 1945. године на конференциЉи у £алти признаваЬем западних совЉетских граница. ƒакле, и феномен  иЉевске митрополиЉе у Ьеном данашЬем облику нераскидиво Ље повезан с ѕрвим патриЉшиЉским, синодалним и ƒругим патриЉаршиЉским периодом –уске ѕравославне ÷ркве, што значи да Ље –уска ѕравославна ÷рква Ље и de jure и de facto ћаЉка-÷рква ”краЉинске ѕравославне ÷ркве пошто Љу Ље она створила у Ьеном данашЬем облику.

÷рква —вете —офиЉе. ÷ртеж ј. ¬естерфелда, 1651. г. ÷рква —вете —офиЉе. ÷ртеж ј. ¬естерфелда, 1651. г. ††††

¬ласиЉ ‘идас успут истиче врло чудну идеЉу:

„ќви канонски критериЉуми имаЉу велику тежину приликом своЉе примене, кад Ље одлазак остварен само тако што су Љедни упорно одбили да се потчиЬаваЉу угушеним властоЪубивим претензиЉама ћосковске патриЉаршиЉе, а други су одбили праведан канонски захтев за званичну доделу црквене аутокефалиЉе ѕравославноЉ ÷ркви у ”краЉинскоЉ –епублици коЉа Ље сада независна од —овЉетског —авеза.“

ƒозволите да питам: зар увек приликом стицаЬа световне независности од црквене митрополиЉе аутоматски треба затражити црквену аутокефалиЉу? «ар Ље она увек законита? јли у том случаЉу Ље ÷ариградска патриЉаршиЉа скоро сто година незаконито заповедала —рпскоЉ ÷ркви и неколико десетина година Ц –умунскоЉ, кад су —рбиЉа и –умуниЉа стекле независност 1831. и 1858. године. ƒакле, по тоЉ логици Ље и раскид црквеног општеЬа с Ѕугарима у XIX Ц првоЉ половини ’’ века од стране ÷ариградске патриЉаршиЉе био безакоЬе, пошто су Ѕугари законито захтевали црквену аутокефалиЉу, посебно након што их Ље –усиЉа ослободила од турског ропства. 3) јко Ље ¬ласиЉ ‘идас у праву, ÷ариградска патриЉаршиЉа нема никаквог права на такозване „—еверне териториЉе“, укЪучуЉуЮи и јтон, пошто се оне налазе у саставу –епублике √рчке, коЉа Ље независна од “урске.

«атим ‘идас, изврЮуЮи историЉске чиЬенице представЪа ствари као да Ље

ѕатриЉарх московски и целе –усиЉе £оаким ѕатриЉарх московски и целе –усиЉе £оаким „—инодалним делом ѕатриЉарха васеЪенског (1686) ѕатриЉарх васеЪенски Ље само дао ‘дозволу’ ѕатриЉарху московском £оакиму да поставЪа или хиротонише у име ¬асеЪенског патриЉарха ћитрополита киЉевског коЉи се бира на ѕомесном сабору  иЉевске митрополиЉе, наравно, не и ЉурисдикциЉу над  иЉевском митрополиЉом.“

„удно Ље чути овакве речи из уста канонисте. јко Ље тако, онда ѕатриЉарх цариградски нема никакву ЉурисдикциЉу над ћалом јзиЉом и “ракиЉом, као и суседним териториЉама. £ер 28. правило IV (’алкидонског) сабора гласи:

„«ато богоЪубазни архиепископ ÷ариграда именуЉе само поглаваре ѕонта, јзиЉе и “ракиЉе, а они се бираЉу на саборима одговараЉуЮих диЉецеза.“4)

ј ѕатриЉарх цариградски управо на 28. халкидонском правилу заснива своЉе претензиЉе на првенство, не само части, него и власти у православном свету. ќдувек Ље право именоваЬа епископа, архиепископа или митрополита за одговараЉуЮу епархиЉу или диЉецезу означавало ЉурисдикциЉу. ј што се тиче услова за помиЬаЬе ѕатриЉарха цариградског, оно се у –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви обавЪало и без икаквих дипломатских услова: ѕатриЉарх московски и целе –усиЉе, и не само он, помиЬао Ље наЉсветиЉе православне патриЉархе, почевши од цариградског.5) ћеРутим, то ни на коЉи начин ниЉе означавало признаваЬе власти ѕатриЉарха цариградског. ј писма ѕатриЉарха васеЪенског упуЮена царевима »вану и ѕетру, као и хетманима, сведоче о стварноЉ предаЉи власти московском патриЉарху над  иЉевском митрополиЉом.

Ќа краЉу, погледаЉмо синодалну одлуку ÷ариградске патриЉаршиЉе из 1686. године о именоваЬу киЉевског митрополита. ƒа бисмо избегли неспоразуме наводимо грчки оригинал, па тек онда Ц превод:

ЂЕἀδύνατον ὂν παρὰ τοῦ οἰκουμ(ενικοῦ) θρόνου ἐκτελεῖσθαι τὴν εἰρημένην χειροτονίαν, κ(αὶ) οὕτω ἀρχιερατικῆς προστασί(ας) ἀμοιρεῖν, ἡ ὑποταγὴ τῆς μ(ητ)ροπόλ(εως) ταύτης Κιόβου ἀνετέθη ὑπὸ τὸν ἁγιώτατον π(ατ)ριαρχικὸν τῆς Μοσχοβίας θρόνονї

(„...пошто ниЉе могуЮе да поменуто рукоположеЬе обавЪа ¬асеЪенски престо и да тако [митрополиЉа] буде лишена архиЉереЉског поглаварства, Ьено питчиЬаваЬе Ље поверено ћосковском наЉсветиЉем престолу“.) 6)

јваЉ, професор Ље изразио своЉе лажно мишЪеЬе изЉавивши:

„“ако се они исхитрено изЉашЬаваЉу и ‘о читавом спектру’ питаЬа користеЮи фиктивну методу антиципираЬа принципа (petitio principii), премда ћосковска патриЉаршиЉа никад, бар до званичног распада —овЉетског —авеза 5. децембра 1991. године ниЉе званично изЉавила да ѕравославна ÷рква ”краЉине спада под ЉурисдикциЉу ћосковске патриЉаршиЉе, односно у своЉству Ьене канонске териториЉе.“

” ствари, –уска ѕравославна ÷рква Ље увек прибраЉала  иЉевску митрополиЉу и епископиЉе ћалорусиЉе своЉим епархиЉама: киЉевски митрополит Ље био члан —ветог владаЉуЮег синода у време пре револуциЉе (често и први члан меРу Љеднакима) и стални члан —ветог синода Ц у совЉетско време. ‘отографиЉе киЉевског митрополита и других украЉинских епископа, исто као и подаци о Ьима редовно су обЉавЪивани у календару ћосковске патриЉаршиЉе. ќни су у своЉству архиЉереЉа –уске ѕравославне ÷ркве били укЪучени и у годишЬе информаторе других ѕомесних ÷ркава, укЪучуЉуЮи и ÷ариградску ÷ркву. ћитрополит киЉевски и галички Ље носио титулу „ѕатриЉарашки егзарх целе ”краЉине“. », природно, он ниЉе био егзарх цариградског, веЮ московског патриЉарха. Ќа ”краЉину су се односили исти принципи црквене управе као и на друге епархиЉе, ќдеска средЬа богословска школа Ље била под надлештвом ќбразовног комитета ћосковске патриЉаршиЉе. ƒо 1991. године Ље ”краЉински егзархат вршио уплате у фонд ћосковске патриЉаршиЉе. ” целини, такозвани ”краЉински егзархат Ље у совЉетском периоду живео Љединственим животом с целом –уском ѕравославном ÷рквом.

ƒа би се по заслузи оценила искреност професора ‘идаса навешЮемо Ьегове изЉаве о канонском статусу ”краЉинске ѕравославне ÷ркве до 2018. године користеЮи изванредну студиЉу протопрезвитера јнастасиЉа √оцопулоса. 7)

ѕротопрезвитер јнастасиЉе √оцопулос ѕротопрезвитер јнастасиЉе √оцопулос ††††

  1. „ѕатриЉарх цариградски ƒионисиЉе Ље предао  иЉевску митрополиЉу у канонску ћосковску ЉурисдикциЉу.“ 8)
  2. „ѕетар ¬елики укида патриЉаршиЉу у ћоскви и уводи синодалну управу. ќву одлуку одобрава ¬асеЪенски патриЉарх. ƒакле, у —иноду –уске ÷ркве као Љедан од три стална члана учествуЉе киЉевски митрополит (заЉедно с московски и петроградским митрополитом).“ 9)
  3. „ иЉевска духовна академиЉа Ље Љедна од четири наЉважниЉе академиЉе ћосковске патриЉаршиЉе.“ 10)
  4. „ иЉевски митрополит Ље био председник —веруског помесног сабора 1917. године на коЉем Ље у –усиЉи обновЪена патриЉаршиЉа.“ 11)
  5. „Ќа сабору одржаном 1945. године учествовали су ѕатриЉарх александриЉски ’ристофор, ѕатриЉарх антиохиЉски јлександар III, ѕатриЉарх- атоликос √рузиЉске ÷ркве  алистрат, представник ѕатриЉарха цариградског ћитрополит фиЉатирски √ерман, представник £ерусалимске патриЉаршиЉе јрхиепископ —евастиЉски јтинагора, представник —рпске ÷ркве ћитрополит скопски £осиф, епископ £осиф из –умунске ÷ркве и др. ќваЉ —абор Ље сачинио и ‘ќдредбу о управЪаЬу –уском ѕравославном ÷рквом’. ” складу са чланом 19 ове ќдредбе у —ветом синоду коЉи се састоЉао од шесторо Ъуди као стални члан учествовао Ље и ћитрополит киЉевски.“ 12)
  6. Ќапокон, по речима ¬. ‘идаса, „и  иЉев, и цела ”краЉина, као и украЉински манастири улазе у састав епархиЉа –уске ÷ркве“!13)

ƒакле, по претходним дугогодишЬим тврдЬама ¬. ‘идаса, православци су у ”краЉини учествовали у свим аспектима живота ћосковске патриЉаршиЉе. ” том случаЉу се поставЪа питаЬе: коЉем ¬ласиЉу ‘идасу да веруЉемо Ц оном из 1967-2017. године или ономе из 2018-2019. године? » намеЮе се следеЮе питаЬе: да ли он сам себи веруЉе, или како су говорили оци ÷ркве, просто „крчми истину“?

¬ласиЉ ‘идас поставЪа питаЬе:

„ƒа ли ћосковска патриЉаршиЉа поседуЉе канонско право да врло озбиЪно кажЬава киЉевског митрополита, пошто Ље —вети синод ”краЉинске ÷ркве независне ”краЉинске –епублике на чиЉем Ље он челу званично захтевао проглашеЬе Ьене аутокефалности, као што су поступиле и све аутокефалне ѕравославне ÷ркве у новиЉе време, а да нису биле подвргнуте одговараЉуЮим неканонским последицама.“

ѕрофесор ‘идас вероватно има у виду јрхиЉереЉски сабор коЉи Ље одржан 13. новембра 1991. године, кад Ље под притиском националистичке владе Ћ.  равчука и под претЬом обрачуна од стране тадашЬег митрополита ‘иларета и украЉинских националиста веЮина украЉинских архиЉереЉа потписала обраЮаЬе с молбом за аутокефалиЉу, коЉу Ље ‘иларет сачинио по диктату украЉинских власти и упутио МеговоЉ —ветости ѕатриЉарху московском јлексиЉу. ћеРутим, на ћосковском сабору –уске ѕравославне ÷ркве одржаном од 31. марта до 5. априла 1992. године 14) по завршетку слободне дискусиЉе о будуЮности ”краЉинске ѕравославне ÷ркве огромна веЮина архиЉереЉа украЉинских епархиЉа Ље повукла своЉе потписе ставЪене на обраЮаЬе с молбом за дароваЬе аутокефалности обЉаснивши да су деловали под принудом, плашеЮи се притисака митрополита ‘иларета и украЉинске власти. 15)

«а време ’арковског сабора одржаног 25. маЉа 1992. године, коЉи Ље одредио даЪе постоЉаЬе канонске ”краЉинске ѕравославне ÷ркве с ‘иларетом (ƒенисенком) су остала само двоЉица архиЉереЉа. ” том случаЉу се поставЪа питаЬе: коЉи —вети синод Ље професор ‘идас имао у виду?

Ќема више истине ни у следеЮим тврдЬама професора:

„” том смислу треба с канонске тачке гледишта оценити и ‘друго неслагаЬе’ аутора узвратног писма —ветог синода —рпске ѕравославне ÷ркве у коЉем се одбацуЉе „÷рква ”краЉине коЉа Ље проглашена као аутокефална“, као „канонски ништавна, а у ствари на силу наметнута“, и зато ово ‘неслагаЬе’ поткрепЪуЉу произвоЪним, с тачке гледишта канона и потпуно неоснованим и измишЪеним аргументима о томе да наводно ‘расколници остаЉу расколници’, с Љедне стране, а с друге да наводно ‘Љедном расколник остаЉе расколник заувек’.“

ѕосле обЉавЪиваЬа такозваног „“омоса“ само Ље у –овненскоЉ и —арненскоЉ епархиЉи у корист ѕ÷” насилно одузето 14 парохиЉа, а 60 парохиЉа Ље укинуто. ќд децембра 2018. године до маЉа 2019. године ”краЉинскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви Ље насилно одузето око 120 парохиЉа. ѕритом се то дешавало по истоЉ шеми запоседаЬа на Љуриш:

„ѕрво се организуЉе састанак мештана териториЉалне заЉеднице коЉи се представЪаЉу као чланови заЉеднице. ќрганизатори полазе од ‘принципа’ да ‘ако си ушао у цркву то значи да си веЮ парохиЉанин’. ” пракси, велики део учесника на састанку Ље довежен из других места. ћишЪеЬе стварних парохиЉана се грубо игнорише. ƒоносе се унапред припремЪене одлуке о предаЉи ѕ÷” храма канонске ”краЉинске ѕравославне ÷ркве ћосковске патриЉаршиЉе. ‘јктивисти ѕ÷”’, снажни мушкарци коЉи изгледаЉу као бандити или специЉалци, коЉи не знаЉу ни —имвол вере, па чак ни ‘ќче наш’ с брусилицама и паЉсерима доРу до врата храма, провале врата или исеку катанац и поставе своЉ. “о се повремено чинило лоповски, ноЮу. ” случаЉу да су пред Ьих излазили верници коЉи желе да заштите своЉу светиЬу, добиЉали су батине после коЉих су неки завршили у болници. јко су се верници молили у храму били су истеривани из храмова. ќвакви нереди су се завршавали извоРеЬем украЉинске химне.“ 16)

ƒа ли професор ‘идас сме да негира да су се ови прогони дешавали у оквиру антицрквеног закона коЉи Ље 17. Љануара 2019. године донела ¬рховна –ада ”краЉине, коЉим Ље одреРен начин промене потчиЬаваЬа верских организациЉа, у коЉем се намерно мешаЉу црквена и териториЉална заЉедница и коЉи подразумева могуЮност истериваЬа верника из храма у случаЉу обичног сеоског (или реЉонског) састанка на коЉи могу бити довежени или доведени потпуно случаЉни Ъуди?

»ли проф. ‘идас не зна за други антицрквени закон по коЉем верске организациЉе ‘с центром у држави-агресору’ мораЉу то да истакну у свом потпуном званичном називу? ”згред речено, навешЮемо да се свештенослужитеЪима таквих организациЉа забраЬуЉе да воде духовну бригу о воЉницима.

»ли поштовани научник ниЉе упознат с чудовишним притиском коЉе су украЉинске власти вршиле на канонске архиЉереЉе ”краЉинске ѕравославне ÷ркве све док нису били позвани у —Ѕ”? »ли не зна ништа о огромноЉ улози коЉу Ље —теЉт департмант —јƒ одиграо у реализациЉи проЉекта ѕ÷”?

»ли професор апсолутно не зна за наметЪиве изЉаве ћарка ѕомпеа у подршку ѕ÷”? Ќиво световне подршке ѕ÷” Ц и унутрашЬе и споЪне Ц Ље заиста веома висок, и ≈пифаниЉе (ƒуменко) и Ьегове присталице у потпуности потпадаЉу под 30. апостолски канон:

„јко неки епископ помоЮу световних начелника, преко Ьих добиЉе епископску власт у ÷ркви, нека буде избачен и одлучен, и сви они коЉи опште с Ьим“ (I ¬ас. 4; VII ¬ас. 3; Ћаод. 13).17)

ћеРутим, вратимо се ‘идасовом тексту:

„«ато ово ‘неслагаЬе’ поткрепЪуЉу произвоЪним с тачке гледишта канона и потпуно неоснованим и измишЪеним аргументима да наводно ‘расколници остаЉу расколници’, а с друге да Ље наводно ‘Љедном расколник заувек расколник’.“

Ќажалост, и овде професор, благо речено, вара. — тачке гледишта —рпског синода Љедном расколник Ље заувек расколник, али само до покаЉаЬа. ј с тачке гледишта канонског права и истинског православног богословЪа „грех раскола се не може опрати чак ни мученичком крвЪу“.

‘идас затим истиче:

„—амо по себи се разуме да ѕравославна ÷рква врши свагдашЬи подвиг не жалеЮи жртве, само да би вратила расколнике у Љединство црквеног тела.“

ѕитаЬе Ље да ли се ÷ариградска ÷рква заиста подвизава на оваЉ начин или се политиканти у Ьено име праве да то чине? » шта жртвуЉу: своЉе интересе или туРе? «атим Ц да ли се расколници заиста враЮаЉу у Љединство црквеног тела, што Ље могуЮе само кроз покаЉаЬе или остаЉу ван Ьега са своЉим непокаЉаЬем и гордошЮу, само се правеЮи да су се помирили са ÷рквом? ”право ово се десило у децембру 2018. године кад се воРе раскола нису ни у наЉмаЬоЉ мери покаЉале за своЉе поступке, веЮ су били примЪени у општеЬе као да се ништа ниЉе десило.

ћеРутим, за ¬ласиЉа ‘идаса украЉински расколници у принципу то нису. ≈во Љедног од примера Ьеговог размишЪаЬа.

„“радиционално канонско предаЬе Љасно сведочи да су, захваЪуЉуЮи томе што Ље ћитрополит киЉевски ‘иларета, руководилац оних коЉи се нису сложили с властоЪубивим претензиЉама ћосковске патриЉаршиЉе, искористио канонско право и поднео апелациЉу ѕатриЉарху васеЪенском, као и захваЪуЉуЮи Ьеговом примаЬу у црквено општеЬе након званичног разматраЬа од стране —инода и оцене поднете апелациЉе, сви архиЉереЉи, клирици, монаси и мирЉани коЉи су га следили, аутоматски су рехабилитовани у црквеном општеЬу, по Љедногласном канонском предаЬу.“

ѕоштовани професор опет вара. ”краЉински расколници су Љош од 1992. године покушавали да се жале, али ÷ариград све до маЉа 2018. године ниЉе реаговао на ове апелациЉе. Ќе само то, у своЉим званичним изЉавама и 1992. године и 2008. године итд. Ц патриЉарх ¬артоломеЉ Ље тврдио да су „Љерарси“ ”јѕ÷ и ”ѕ÷  ѕ расколници. »споставЪа се да Ље ÷ариград читавих 26 година разматрао апелациЉу украЉинских жртава великодржавних претензиЉа ћосковске патриЉаршиЉе и да Ље „прогледао“ тек пре годину дана! ѕоставЪа се питаЬе: шта се десило у току последЬих година? ≈во шта се десило: –уска ѕравославна ÷рква Ље у последЬем тренутку одбила да учествуЉе на  ритском сабору и ниЉе подржала великодржавне претензиЉе ÷ариградске патриЉаршиЉе и светеЮи се за то патриЉарх ¬артоломеЉ Ље признао украЉинске расколнике. ј да не говоримо о томе да су га за то наЉлепше „замолили“ амерички покровитеЪи ‘анара од коЉих он у потпуности зависи...

«атим, у наЉвеЮоЉ мери Ље сумЬиво право апелациЉе ѕатриЉарха цариградског кад Ље у питаЬу цела ¬асеЪенска ÷рква. ÷ариградски канонисти покушаваЉу да протумаче 9. и 17. парвило ’алкидонског сабора као да на основу Ьих цариградски патриЉарх има право да безусловно суди целоЉ ¬асеЪенскоЉ ÷ркви. ћеРутим, тумачеЬе принципиЉелног канонисте као што Ље £ован «онара у корену сасеца Ьихове претензиЉе.  ао допуна реченом и да нико не би помислио да ѕатриЉарх цариградски има безусловно право над свим митрополитима и ван граница своЉе ѕатриЉаршиЉе, из «онариног тумачеЬа овог правила наводимо следеЮе:

„јли цариградски патриЉарх ниЉе судиЉа свим митрополитима без изузетка, веЮ само онима коЉи су му потчиЬени. £ер не може да позове на своЉ суд митрополите —ириЉе, или ѕалестине и феничанске, или египатске против Ьихове воЪе; веЮ митрополити —ириЉе подлежу суду ѕатриЉарха антиохиЉског, а палестински Ц суду ѕатриЉарха Љерусалимског, а египатскима треба да суди ѕатриЉарх александриЉски, од коЉих добиЉаЉу и рукоположеЬе и коЉима су управо потчиЬени.“

»зазива недоумицу ‘идасова формулациЉа:

„јрхиЉереЉи, клирици, монаси у мирЉани су аутоматски рехабилитовани у црквеном општеЬу.“

÷рква ниЉе фабрика и ништа се у ЬоЉ не обавЪа „аутоматски“. јко човек никад ниЉе био архиЉереЉ или свештеник, он то не може постати „аутоматски“ Ц потезом било чиЉег пера. ќво се односи на све хиротониЉе коЉе Ље обавио ‘иларет ƒенисенко коЉи се налазио под црквеном забраном и анатемом. £ер ако Ље архиЉереЉ свргнут, а тим пре ако Ље изопштен из ÷ркве, све до саборног суда о Ьему и рехабилитоваЬа (рецимо, на тренутак да Ље то могуЮе у случаЉу украЉинских архиЉереЉа), он нема права да свештенодеЉствуЉе, а Љош маЬе да рукополаже.18) ” том случаЉу он се коначно свргава без икаквог права на рехабилитациЉу. ƒакле, не само да су сва рукополагаЬа ‘иларета ƒенисенка апсолутно неканонска, веЮ Ље и сам он због Ьих коначно изгубио право на рехабилитациЉу. “ако да Ље Мегова —ветост ѕатриЉарх српски потпуно управу: „–асколници су остали расколници“ Ц са свом своЉом гордошЮу и свим своЉим амбициЉама коЉе су, узгред речено, почеле да се испоЪаваЉу одмах након обЉавЪиваЬа “омоса.

¬рло Ље карактеристична и следеЮа реченица:

„—амо по себи се разуме да су у следеЮа своЉа два ‘неслагаЬа’ аутори узвратног писма —ветог синода —рпске ѕравославне ÷ркве непромишЪено изразили своЉ субЉективни суд, односно, да не признаЉу сабор ‘коЉи Ље неправилно назван —абором уЉедиЬеЬа’, у коЉем ниЉе учествовао ниЉедан архиЉереЉ ”краЉинске ѕравославне ÷ркве’ (‘треЮе неслагаЬе’), с Љедне стране, а с друге, не признаЉу ‘расколничку хиЉерархиЉу за православну хиЉерархиЉу, а расколнички клир за православни’ (‘четврто неслагаЬе’). »пак, у ‘треЮем неслагаЬу’ аутори узвратног писма намерно заобилазе чиЬеницу да Ље ѕатриЉарх васеЪенски на „—абор уЉедиЬеЬа“ позвао како 82 проруских архиЉереЉа тако и 62 архиЉереЉа Ц поборника аутокефалиЉе“.

ƒругим речима, канонска ”краЉинска ѕравославна ÷рква коЉу Ље, узгред речено, ÷ариград до маЉа 2018. године признавао као Љедину ѕравославну ÷ркву у ”краЉини, под пером ¬ласиЉа ‘идаса чудовишно се претвара у скуп 82 проруских архиЉереЉа и питаЬе канонске припадности се с вештином маРионичара меЬа и подмеЮе се непостоЉеЮи проблем политичких и националних пристрасности. ќсим тога, сврстава их у исти ред с расколницима чиЉи веЮ део ниЉе имао канонски правилну хиротониЉу.в» напокон, главно. јко су архиЉереЉи канонске ÷ркве одбили да учествуЉу у такозваном „—абору уЉедиЬеЬа“ имали су за то врло озбиЪне канонске разлоге, тачниЉе Ц неканоничност архиЉереЉа ”ѕ÷  ѕ и ”јѕ÷, због чега Ље „—абор уЉедиЬеЬа“ био канонски немогуЮ и бесмислен: ниЉе имао ко с ким да се уЉедини, пошто Ље наЉвеЮа ѕравославна ÷рква (преко 12 хиЪада парохиЉа) одбила да учествуЉе у Ьему. ќно што Ље учинио ÷ариград тешко да се може назвати било како другачиЉе осим легализациЉом раскола.

«атим ¬ласиЉ ‘идас пише следеЮе:

„80 проруских архиЉереЉа коЉи су изабрани под притиском ћосковске патриЉаршиЉе након што су се 1992. године одвоЉили архиЉереЉи-‘аутокефалисти’ као што се може закЪучити и из Ьених диптиха, имали су за своЉу мисиЉу да контролишу —вети синод ”краЉинске ÷ркве и зато су по налогу ћосковске патриЉаршиЉе одбили да учествуЉу. ѕремда, да су дошли имали би веЮину на ‘—абору уЉедиЬеЬа’ веЮ аутокефалне ѕравославне цркве ”краЉине.“

ќваЉ одломак Ље у наЉбоЪем случаЉу плод незнаЬа, веома чудног за ученог човека, а у наЉгорем Ц злонамерна лаж.  ао прво Ц ниЉе 80, веЮ 90 архиЉереЉа.  ао друго, ни из далека нису сви изабрани после 1992. г. Ц део Ље рукоположен пре ’арковског сабора и сви они представЪаЉу закониту хиЉерархиЉу ”краЉинске ѕравославне ÷ркве коЉу Ље ÷ариград признавао све до 2018. године.  ао треЮе, о каквом притиску се може говорити на териториЉи суверене ”краЉине где она нема практично никаквих средстава за слично деловаЬе? јко, као што су показали догаРаЉи два „маЉдана“ 2004. и 2014. године, руско политичко руководство, за разлику од америчког, ниЉе поседовало полуге утицаЉа на ситуациЉу (осим  рима), о чему се може говорити кад Ље реч о ћосковскоЉ патриЉаршиЉи с Ьеним релативно малим могуЮностима? ‘идас оптужуЉе архиЉереЉе ”краЉинске ÷ркве за то да Ље Ьихов Љедини задатак „да контролишу —вети синод ”краЉинске ѕравославне ÷ркве“ и чуди се због тога што нису дошли на ‘—абор уЉедиЬеЬа’, пошто би тада чинили стабилну веЮину, коЉа би, додаЮемо, могла да контролише —инод. —амим тим разобличава себе, а истовремено и савремено цариградско богословЪе у целини, пошто не може да претпостави да постоЉе други мотиви за деловаЬе архиЉереЉа осим властоЪубЪа.

Ќа краЉу свог чланка професор ‘идас обЉавЪуЉе „суд историЉе“ —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви и Ьеном беспрекорном канонском ставу о украЉинском црквеном питаЬу:

„ќво надмено писмо Юе остати у архиви —ветог синода —рпске ѕравославне ÷ркве, као што су остали и Ьихови закаснели писани предлози за почетак процедуре прихватаЬа —ветог и ¬еликог сабора коЉи Юе бити у потпуности игнорисани у одговараЉуЮоЉ црквеноЉ литератури.“

ќвакво наивно ликоваЬе у комбинациЉи с искреним дивЪеЬем себи пуним поштоваЬа, не само да не украшава угледног богослова, веЮ Ље погибеЪно за ÷ариградску катедру коЉа постаЉе све изолованиЉа у православном свету услед своЉих антиканонских поступака изазваних гордошЮу и жеЪом да игра улогу „православног ¬атикана“ према осталим ѕомесним ÷рквама.

01 / 08 / 2019

[1] https://orthodoxia.info/news/η-αυτοκεφαλία-της-εκκλησίας-της-ουκρα/

[2] ¬.: ћакарий, митрополит. »стори€ –усской ÷еркви. “. 6. —. 1450Ц1470.

[3] —курат  .≈. »стори€ ѕоместных ÷ерквей. ћ., 2000.

[4] ≈пископ Ќикодим (ћилаш). ѕравила ѕравославной ÷еркви. “. 1. —. 293. —ѕб. 1912\

[5] ¬.: ∆елтов ћихаил, св€щ. ‘ормы поминовени€ церковных иерархов за Ѕожественной литургией в русской и украинской традиции // ¬оссоединение  иевской митрополии с –усской ѕравославной ÷ерковью, 1676Ц1686 гг.: »сследовани€ и документы. / ѕод общ. ред. митрополита ¬олоколамского »лариона. ћ.: ÷Ќ÷ Ђѕравославна€ энциклопеди€ї, 2019. —. 484Ц494.

[6] ѕубликаци€ текста ¬.√. „енцовой. ѕеревод ƒ.≈. јфиногенова. —м.: “ам же. —. 738, 741.

[7] √оцопулос јнастасий, протопресв. Ќебольшой вклад в диалог по вопросу об украинской автокефалии. „. 1 // https://mospat.ru/ru/2019/03/15/news171596/#_ftn33

[8] Φειδα Βλ. Ἐκκλησιαστικὴ Ἱστορία τῆς Ρωσίας. —. 273-274. ƒо истог закЪучка долази и професор ‘. «исис у кЬизи Τὸ Οὐκρανικὸ Αὐτοκέφαλο. —. 79Ц98.

[9] Φειδα Βλ. Ἐκκλησιαστικὴ Ἱστορία τῆς Ρωσίας. —. 317Ц318. ≈го же. ЂΡωσικὴ Ἐκκλησίαї. ΘΗΕ “. 10. —. 1055.

[10] Φειδα Βλ. Ἐκκλησιαστικὴ Ἱστορία τῆς Ρωσίας. Σ. 301Ц304.

[11] Φειδα Βλ. Ἐκκλησιαστικὴ Ἱστορία τῆς Ρωσίας. Σ. 335.

[12] Φειδα Βλ. Ἐκκλησιαστικὴ Ἱστορία τῆς Ρωσίας. ΅Σ. 348Ц349. ≈го же. ЂΡωσικὴ Ἐκκλησίαї. ΘΗΕ Τ. 10. Σ. 1077. Τζωρτζατου Β. Οἱ βασικοὶ θεσμοὶ διοικήσεως τῶν Ὀρθοδόξων Πατριαρχείων, μετὰ ἱστορικῶν ἀνασκοπήσεων. Ἐν Ἀθήναις, 1972. Σ. 177.

[13] Φειδα Βλ. ЂΡωσικὴ Ἐκκλησίαї. ΘΗΕ Τ. 10. Σ 1078.

[14] ÷ыпин ¬. ј. прот., ѕетрушко ¬. ». јрхиерейский собор –усской ѕравославной ÷еркви 31 марта Ч 5 апрел€ 1992 г. // ѕравославна€ энциклопеди€. “. III. —. 552Ц555.

[15] ѕетрушко ¬.». ƒенисенко // ѕравославна€ энциклопеди€. “. XIV. —. 391.

[16] ¬., измеРу осталог: ¬асилик ¬ладимир, протодиак. «ахваты православных храмов на ”краине: механизмы рейдерства и перспективы (http://zavtra.ru/blogs/zahvat_hramov).

[17] Ќикодим ћилаш. ѕравила ѕравославной ÷еркви. “. 1. —ѕб 1912. —. 89.

[18] ¬. о томе: ћаркович  онстантин, протодиак. Ђ аноны говор€тЕї. ќ некоторых канонических аспектах Ђприн€ти€ в общениеї бывшего митрополита ‘иларета (ƒенисенко) и его последователей —инодом  онстантинопольского ѕатриархата // https://mospat.ru/ru/2019/01/03/news168568/


     оментари:

    2019-08-08
    08:33
    ¬енета £евтовиЮ:
    Ўака Љада наумила да одлучуЉе о —ловенима е то су ‘анариоти.Ќека их носи добрина што би рекао —рпски сеЪак.

    2019-08-02
    22:15
    —лавица:
    Ќишта ново,а и без изненаРеЬа од "браЮе √ркаД.Ќаша —ѕ÷ и –уска толерише Ьихово отпадништво ради мира и Љединства.Ќе зна се Љесу ли веЮи расколници или Љеретици.” расеЉаЬу се ни мало не разликуЉу од  атолика.ƒоЮи Юе дан када Юе наша црква морати да нам укаже на разлику и Ьихово кокетираЬе са западом и ¬атиканом.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0