Srpska

ЌаЉкрвавиЉа ДќперациЉа против кулакаУ коЉа Ље уздрмала темеЪе –усиЉе

»стина о 1937. години

††

ƒана 31. Љула 1937. године ѕолитбиро ÷  ¬ ѕ(б) Ље одобрио наредбу Ќ ¬ƒ-а бр. 00447 издату дан раниЉе „ќ операциЉи уз примену репресиЉа против некадашЬих кулака, криминалаца и бивших антисовЉетских елемената“. ѕочела Ље наЉстрашниЉа, наЉкрвавиЉа и (парадоксално) наЉмаЬе позната у широким круговима страница великог —таЪиновог терора коЉу су чекисти у свом свакодневном раду звали „операциЉа против кулака“.

††††

” целоЉ земЪи су осниване „троЉке“ коЉе су се састоЉале од начелника ”Ќ ¬ƒ-а, секретара ќбласног комитета партиЉе и Љавног тужиоца, коЉе су добиле право да доносе пресуду по „првоЉ категориЉи“ на стреЪаЬе и по „другоЉ“ Ц на логоре, у оквиру лимита дозвоЪених с виших инстанци. Ћимити за стреЪаЬе су се брзо трошили и у ћоскву су пристизали захтеви за Ьихово повеЮаЬе коЉи су у току првих месеци радо одобравани.

ћолим за налог у вези с повеЮаЬем лимита прве категориЉе на осам хиЪада Ъуди, Ц пише 15. августа 1937. године начелник ”Ќ ¬ƒ-а за ќмску област √орбач.

–езолуциЉа: „«а друга £ежова. ѕовеЮаЬе лимита на 9.000. £. —таЪин.“ £ош хиЪаду ликвидираних Ъудских живота одозго, с надмене висине воРе... ” оквиру операциЉе у овоЉ области Ље на стреЪаЬе осуРен 15.431 човек.

 лимент ¬орошилов, ¬Љачеслав ћолотов, £осиф —таЪин и ЌиколаЉ £ежов на каналу ћосква Ц ¬олга. ‘ото: www.globallookpress.com  лимент ¬орошилов, ¬Љачеслав ћолотов, £осиф —таЪин и ЌиколаЉ £ежов на каналу ћосква Ц ¬олга. ‘ото: www.globallookpress.com ††††

ќд 681.692 Ъуди осуРених на смрт 1937-1938. године, 386.798 Ље било погубЪено управо у „операциЉи против кулака“ у коЉоЉ су били сврстани у „прву категориЉу“. ƒакле, 56% свих жртава терора потпада управо под „оперативни налог бр. 00447“. ЅроЉ жртава операциЉе из „друге категориЉе“ осуРених на логоре износио Ље 380.599.

—еЪаци-газде (такозвани „кулаци“), свештенослужитеЪи и активни верници коЉи нису емигрирали, или враЮене „слуге руског режима“ од бивших министара и губернатора до позорника, официри и редови царске и Ѕеле армиЉе, коЉи су се навелико уписивали у –ќ¬— (–уски општевоЉни савез Ц воЉна организациЉа белих емиграната), учесници оружаног отпора одредима за одузимаЬе намирница из времена граРанског рата (такозваних „устанака кулака“), бивши чланови небоЪшевичких револуционарних партиЉа Ц есери, меЬшевици и анархисти. ”право ове категориЉе су навоРене у наредби и осуРене на смрт.

»стовремено с „операциЉом против кулака“ одвиЉала се репресивна кампаЬа против „десничарских троцкиста“, односно опозициЉе —таЪину унутар партиЉе стварних и наводних учесника у воЉноЉ „завери “ухачевског“, совЉетских радника, црвене професуре и неких „бивших“ коЉи су успели да се уклопе у нову елиту.

ѕошто су се ове репресиЉе односиле на писмене граРане, често Ц чланове совЉетске номенклатуре, управо о Ьима се наЉвише говорило у касниЉоЉ публицистици из времена перестроЉке. Куди коЉи су доспели под ваЪак репресиЉа, али су преживели, оставили су своЉе мемоаре као што су „—трма маршрута“ £евгениЉе √инзбург (жене председника  азаЬског градског савета јксЉонова) или „Ќезаборавно“ Ћава –азгона (зета шефа специЉалног одеЪеЬа ќ√ѕ” √леба ЅокиЉа).

††

††††

ћит о „тридесет седмоЉ години“ коЉи су створила „ƒеца јрбата“ учврстио Ље у масовноЉ свести представу о ¬еликом “ерору као о обрачуну с Ъудима за коЉе се испоставило да —таЪину више нису потребни Ц „комесарима прашЬавих шлемова“. –епресиЉе против кулака, белогвардеЉаца и свештеника овим совЉетским репресираним Ъудима изгледале су као нешто што се само по себи подразумева, и Љедан од мотива коЉи провеЉава кроз ову литературу гласи: „ƒобро, а због чега смо ми настрадали?“ Ќаводно, Љасно Ље зашто Ље ухапшен бели официр, свештеник, кулак, „непмановац“, али због чега су утамничени стари боЪшевици? Ќе само то, у истоЉ оноЉ кЬизи „ƒеца јрбата“ јнатолиЉа –ибакова наводи се забаван мотив Ц —таЪинова офанзива против боЪшевистичке номенклатуре описуЉе се као контранапад царизма и буржоазиЉе, класно туРег елемента коЉи су „тате јрбата“ пре свега двадесет година стреЪале како би се уселиле у Ьихове станове и обезбедиле своЉоЉ деци будуЮност за коЉу се чинило да Юе бити тако дивна.

 улт „тридесет седме године“ коЉи се поЉавио као реакциЉа на епоху £еЪцинових демократских реформи представЪао Ље изврнути одраз у огледалу мита о „ƒеци јрбата“. ¬елики “ерор Ље изгледао као обрачун с ранобоЪшевичком елитом, са „старим леЬиновцима“, често локалног или просто туРег порекла, коЉе Ље мудри државник друг —таЪин одлучио да потамани обнавЪаЉуЮи велику државу.

††††

‘абрика неосовЉетских митова Ље радо штанцовала приче о томе како су деца тамбовских сеЪака поубиЉаних гасом “ухачевског, сад служила у Ќ ¬ƒ-у и одбиЉала маршалу и Ьеговим саборцима бубреге узвраЮаЉуЮи за некадашЬе злочине.

ѕребегли издаЉник –езун Ље чак лансирао термин „ќчишЮеЬе“ и неостаЪинистичка пропаганда се ниЉе либила употребе издаЉника домовине и радо Ље развиЉала митове коЉе Ље он створио. » веЮ су почели да се поЉавЪуЉу „православни стаЪинисти“ коЉи причаЉу о великом воРи, коЉи Ље заЉедно с врлим чекистима 1937. године збацио „ЉевреЉски Љарам“.

Ќастанак овог мита о „тридесет седмоЉ години“ Ље био могуЮ искЪучиво у условима потпуног незнаЬа или игнорисаЬа крваве стварности „операциЉе против кулака“ у току коЉе Ље на Љедног погубЪеног Яелата тамовских сеЪака било на хиЪаде и хиЪаде истих ових сеЪака. ћного година касниЉе добили су пацке за сваки гест против припадника одреда за прикупЪаЬе намирница и комесара, а да не говоримо о прекорима за недовоЪно одушевЪено мишЪеЬе о колхозном уреРеЬу.

”право оваЉ терор против „бивших Ъуди“ Ц сеЪака, свештеника, официра и стручЬака представЪао Ље прави ¬елики “ерор, ону необуздану крваву буЉицу, у пореРеЬу с коЉом Ље —таЪинов обрачун с делом совЉетске елите представЪао само поточиЮ (премда упечатЪив захваЪуЉуЮи мноштву познатих имена).

ƒа бисмо схватили однос измеРу жртава терора над Ъудима старе –усиЉе и представника боЪшевичке елите довоЪно Ље да погледамо, на пример, извештаЉ начелника ”Ќ ¬ƒ-а за £арославску област £ершова о резултатима прве фазе „операциЉе против кулака“ упуЮен у ћоскву 14. Љануара 1938. године. ќд 3.258 ухапшених: бивших кулака има 694; клира Ц 305; црквених активиста Ц 253; устаника Ц 211; терориста Ц 80; бивших есера Ц 66; штеточина Ц 56; троцкиста Ц 32; шпиЉуна Ц 6... √омилица штеточина, троцкиста и шпиЉуна, меРу коЉима су се могли срести ватрени комунисти, буквално се губила у маси сеЪака, свештеника и официра.

ѕосебно се одвиЉао лов на воЉнике царске и беле армиЉе. —таЪиново руководство се наЉвише плашило управо –ќ¬—-а, без обзира на то што Ље 1930. године киднапован и убиЉен генерал  утепов, за коЉим Ље 1937. године уследила отмица генерала ћилера. «ато су се случаЉеви –ќ¬—-а наводили посебно, ван „наредбе“ и наЉчешЮе су се односили на стреЪаЬе. Ќа пример, информациЉе ”Ќ ¬ƒ-а о «ападносибирскоЉ покраЉини од 5. октобра 1937. године су гласиле да Ље за време операциЉе стреЪано 4.256 кулака, 889 „осталих контрареволуционара“ и 6.437 „ровсоваца“, односно, Љедноставно речено бивших официра и воЉника Ѕеле армиЉе, од коЉих многима чак ниЉе падало на памет да пружаЉу било какав отпор совЉетскоЉ власти.†† ††

††††

ƒакле, догаРаЉи из 1937-1938. године су пре свега представЪали кампаЬу убиЉаЬа оних Ъуди коЉи су могли бити лоЉални политичком или економском устроЉству историЉске –усиЉе и коЉи су имали недовоЪно одушевЪено мишЪеЬе о боЪшевичкоЉ власти.  омунисти су „допобеРивали“ граРански рат. √лавни циЪ и жртве терора нису били туРи комунисти-троцкисти, веЮ обични руски сеЪаци, свештеници и воЉници. ¬ласт Ље сламала народ коЉи ЉоЉ ниЉе одговарао у довоЪноЉ мери.

«ашто Ље „операциЉа против кулака“ била покренута управо 1937. године, кад се чинило да су совЉетско и колхозно уреРеЬе веЮ победили, а сами боЪшевици су прихватили „—таЪинов устав“ у коЉем Ље прокламована демократска слобода и чак су обеЮани избори за ¬рховни —овЉет?

— овим изборима Ље повезане и егзотична хипотеза о тридесет седмоЉ години коЉу Ље навео £уриЉ ∆уков у кЬизи „ƒругачиЉи —таЪин“. Ќаводно, воРа Ље веома желео да спроведе праве демократске изборе, али се трула партиЉска елита уплашила да Юе изгубити власт и зато Ље поставила —таЪину ултиматум: никакви избори пре масовног истребЪеЬа „бивших Ъуди“ коЉи Юе у супротном случаЉу сигурно победити на овим изборима. ”право тада Ље —таЪин био принуРен да развеже руке за спровоРеЬе терора од стране Ќ ¬ƒ-а и чим Ље успео да се обрачуна са своЉим неприЉатеЪима у политбироу одмах Ље прекинуо терор.

—итуациЉа у коЉоЉ се партиЉско руководство у земЪи у коЉоЉ Ље победио социЉализам наЉвише плаши поштених избора сама по себи би красноречиво карактерисала боЪшевичку власт. ћеРутим, пред нама Ље у ствари чиста историЉска фантазиЉа због коЉе би сам аутор 1937. године био прогнан у далеке краЉеве.

¬ерзиЉа коЉа се одразила у ∆уковЪевим конструкциЉама у извештаЉима Ќ ¬ƒ-а Ље била окарактерисана као „ширеЬе контрареволуционарних провокативних гласина о томе да се хапшеЬа спроводе у циЪу спречаваЬа друштвено туРег елемента да учествуЉе у предстоЉеЮим изборима за ¬рховни —авет и локалне органе —овЉетске власти.“

” току су масовна хапшеЬа, то Юе у време избора изоловати наше Ъуде, плаше се да не проРемо у савете. ”напред знаЉу да Юе комунисти пропасти на изборима, Ц бивши кулак из ћоздокског реЉона коЉи се вратио из прогонства (»звештаЉ начелника Ќ ¬ƒ за ќрЯоникидзевски краЉ у о томе како се одвиЉа операциЉа по стаЬу на дан 15. августа 1937. године).

”колико Ље и постоЉала нека веза измеРу стаЬа ствари у политичкоЉ врхушки и масовним обрачунима с руским сеЪацима, клиром, официрима и интелигенциЉом, била Ље потпуно другачиЉа. ѕочетком 1937. године целоЉ земЪи Ље постала очигледна унутрашЬа криза боЪшевичког режима Ц у партиЉи Ље почео лов на „десничаре троцкисте“ и „друге лицемере“, при чему су биле ухапшене познате воРе из прошлости Ц Ѕухарин и –иков (оваЉ други Ље дуги низ година био на челу —овнаркома), у воЉсци Ље откривена стварна или измишЪена завера маршала “ухачевског. —таЪинов обрачун с делом комунистичке елите Ље био неибежан.

ј. –иков и Ќ. Ѕухарин. ‘ото: www.globallookpress.com ј. –иков и Ќ. Ѕухарин. ‘ото: www.globallookpress.com ††††

” овим условима Ље превентивни ударац ради застрашиваЬа коЉи Юе бити задат свим, макар и минимално друштвено активним и потенциЉално незадовоЪним елементима коЉи би могли пожелети да се врати „царско-поповско-кулачка прошлост“ (односно, нормалан историЉски живот –усиЉе) био неизбежан. ЌиЉе случаЉно што Ље Љедан од наЉчешЮих компромитуЉуЮих материЉала коЉи су одузимани у току претреса коЉи су пратили хапшеЬе био „календар с ликом бившег цара“.

”дарци коЉи су на путу утврРиваЬа —таЪинове диктатуре били намеЬени партиЉи и воЉсци требало Ље да буду компензовани ударцима коЉи су задати делу руског народа коЉи ниЉе прихватио револуциЉу, пре свега активном сеЪачком елементу Ц кулацима.

ЌиЉе случаЉно што су за прве и примарне жртве били проглашени кулаци коЉи су побегли или су се самовоЪно вратили из прогонства, односно, показали су да се не потчиЬаваЉу одлукама о колективизациЉи. ¬елики “ерор Ље праЮен масовним ступаЬем у „колхозе“ домаЮина уплашених репресиЉама. »споставило се да Ље 1937. година завршетак колективизациЉе коЉа Ље била успорена 1930. године. ѕосебна пажЬа Ље посвеЮена уништеЬу ѕравославне ÷ркве коЉа Ље природно могла постати идеЉни воРа антибоЪшевичког отпора. ” току пописа становништва коЉи Ље спроведен 5-6. Љануара 1937. године 55,3 милиона Ъуди Ље отворено исповедило да веруЉе у Ѕога, што Ље било 56,7% становништва земЪе. “о Ље значило практично потпуни крах „безбожничке петолетке“ и пропаганде атеизма. ƒонета Ље одлука да се неверЉе пропагира пре свега на силу. ѕо проценама Ќ. £. £емеЪанова 1937. године Ље ухапшено 162.500 свештенослужитеЪа и црквенослужитеЪа и веруЉуЮих активиста, а стреЪано Ље 89.600. ќве цифре су, по свему судеЮи, блиске истини Ц у обЉавЪеним извештаЉима Ќ ¬ƒ-а клир и активни чланови ÷ркве чине око 20% укупног броЉа „операциЉе против кулака“, при чему Ље броЉ стреЪаних у овоЉ групи био прилично велик.††

‘ото: pravoslavie.ru ‘ото: pravoslavie.ru ††††

 ако су изгледале типске оптужбе упуЮене члановима ÷ркве можемо видети на основу извештаЉа народног комесара унутрашЬих послова за “атарску ј——– ћихаЉлова, упуЮеног £ежову почетком 1938. године:

„ ќЌ“–ј–≈¬ќЋ”÷»ќЌј–Ќј √–”ѕј „ЋјЌќ¬ј ÷– ¬≈ ” £≈ЋјЅ”Ў ќћ –≈£ќЌ”.

√рупа Ље постоЉала од 1935. године и састоЉала се од чланова ÷ркве и бивших Ъуди. ƒелатност групе Ље била усмерена на: а) антисовЉетску, антиколхозну и дефетистичку агитациЉу с истовременим формираЬем фашистичких и устаничких расположеЬа; б) организациЉу чланова колхоза ради пружаЬа отпора активностима совЉетске власти уз употребу верских предрасуда; в) ширеЬем контрареволуционарних тумачеЬа религиозних учеЬа у савременим условима.

Ќа челу контрареволуционарне групе су били свештеници тихоновске ориЉентациЉе ћјЋ»Ќќ¬— », √–ј’ќ¬ и —≈Ќ»Ћќ¬. ѕод маском разматраЬа црквених ствари ћјЋ»Ќќ¬— » и други су одржавали групне састанке на коЉима Ље поп √–ј’ќ¬ читао одломке из верске кЬиге „апокалипса“ тумачеЮи их у контрареволуционарном духу, примеЬуЉуЮи их на услове совЉетског уреРеЬа увераваЉуЮи притом присутне у то да Юе совЉетска власт неминовно пасти...

ѕочетком 1936. године контрареволуционарна група Ље преко ћјЋ»Ќќ¬— ќ√ основала у £елабуги нову контрареволуционарну организациЉу под називом „ омитет за заштиту религиЉе и цркве“. „ланови „комитета“ су систематски одржавали састанке на коЉима су доношене одлуке о организоваЬу веруЉуЮег становништва ради отвореног супротставЪаЬа активностима совЉетске власти уопште, а посебно у вези с питаЬем затвараЬа цркава, скидаЬа звона итд.“

(÷итати из докумената наводе се по кЬизи: ћ. £унге, √. ЅордЉугов, –. Ѕинер. ¬ертикала великог терора. »сториЉа операциЉе по налогу Ќ ¬ƒ бр. 00447. ћ., Ќови ’ронограф, ј»–ќ-XXI, 2008 - ћ. ёнге, √. Ѕордюгов, –. Ѕиннер ¬ертикаль большого террора. »стори€ операции по приказу Ќ ¬ƒ є00447. ћ., Ќовый ’ронограф, ј»–ќ-XXI, 2008).

††††

ѕостоЉао Ље Љош Љедан разлог Ц економска неефикасност совЉетског уреРеЬа Ље у датоЉ ситуациЉи свима падала у очи. ѕошто ниЉе било могуЮе повисити економску ефикасност производЬе у оквиру —таЪиновог модела преостаЉало Ље да се она обЉасни активношЮу неприЉатеЪа и штетних елемената. ” извештаЉима о делатности разоблачених неприЉатеЪа народа корисно Ље понегде променити распоред пасуса и све стаЉе на своЉе место. ≈во, на пример, стаЬа поштанске службе у совЉетскоЉ “атариЉи:

” првоЉ половини 1937. године било Ље 120 случаЉева присваЉаЬа поштанских вредности у износу од 40 хиЪада рубаЪа. ” периоду Љануар-Љул градска пошта Ље добила 1.099 жалби због тога што нису испоручене различите пошиЪке, писма и уплатнице, како поштанске, тако и телеграфске... ќд 32 возила коЉа опслужуЉу пошту у првом полугодишту 1937. године уништено Ље осам возила, а остала се налазе у хаварисаном стаЬу.

¬идимо класичну слику привредног разараЬа у вези с коЉом су иследници Ќ ¬ƒ-а правили своЉу теориЉу завере:

„ƒесничари-троцкисти, националистичка, диверзиЉско-штеточинска организациЉа у систему “атарске управе Ќ —вЉази основана Ље 1935. године... ќрганизациЉа Ље поставила себи следеЮе задатке: 1. ѕутем диверзиЉа и наношеЬа штете треба парализовати цео ѕ““ систем, посебно телефонско-телеграфску везу. 2. ќсуЉетити припрему свих политичких кампаЬа: сеЉаЬа, жетве, избора... 3. ќсуЉетити нормално пружаЬе услуга становништву путем поштанских линиЉа...“

‘ото: www.globallookpress.com ‘ото: www.globallookpress.com ††††

»стим теориЉама завере се у извештаЉу Ќародног комесара унутрашЬих послова “атарске ј——– ћихаЉлова (сам Ље као народни неприЉатеЪ стреЪан 1940. године) обЉашЬаваЉу и проблеми  азаЬског бродоградилишта, и неизвршене одлуке партиЉе и владе у вези с ликвидациЉом недовоЪног броЉа крава (односно, недостатка стоке коЉи се поЉавио после револуциЉе). »споставило се да се делатношЮу штеточина може обЉаснити сваки проблем коЉи се поЉавио у селу и у граду.

” баханалиЉама терора у земЪи учествовало Ље на стотине хиЪада Ъуди: „бивше“ су хватали и „разобличавали“ због неопрезно изговорене речи, попреког погледа, подругЪивог осмеха —таЪиновом портрету, често су комшиЉе приЉавЪиване због личне освете, услед туче у пиЉаном стаЬу или да би се присвоЉило нешто Ьихове имовине. „екисти су убиЉали Ъуде због кариЉере, користоЪубЪа или просто садизма. „им би талас терора мало спласнуо откриване су страшне чиЬенице коЉе подсеЮаЉу на распоЉасаност из времена граРанског рата.

—арадник Ќ ¬ƒ-а јнисимов Ље саопштио ¬ологодском обласном комитету партиЉе о вештим потезима сарадника ЅелозЉорског реЉонског одеЪеЬа Ќ ¬ƒ-а ¬ласова, ќвчиникова, ¬оробЉова и других. ќви оперативци су проблем „лимита“ од 200 Ъуди решили за четири дана. ќрганизовали су лекарску комисиЉу коЉа Ље наводно бирала затворенике за пребациваЬе у комфорниЉе затворе.

ѕозивали су Љедног по Љедног човека из ЮелиЉе без икаквог компромитуЉуЮег материЉала о Ьему и „доктор“ ¬ќ–ќЅ£ќ¬ Ље почиЬао да врши „медицински преглед“, а ¬Ћј—ќ¬, ќ¬„»Ќ» ќ¬ и £ќћ»Ќ су седели, писали записнике са испитиваЬа користеЮи записник коЉи Ље веЮ био написан у ЅелозЉорску. Ќакон прегледа ¬ќ–ќЅ£ќ¬ Ље викао „одговара“, доводили су га до стола и не читаЉуЮи му записник говорили су: потпиши акт о медицинском прегледу, тако су за 4 дана ухапсили 200 Ъуди за коЉе нису имали апсолутно никакве материЉале о контрареволуционарноЉ агитациЉи.

ѕрактиковани су и маЬе домишЪати начини: „” –еЉонском извршном комитету су узети спискови Ъуди коЉи су раниЉе имали одреРени задатак и на основу Ьих су обавЪали хапшеЬа.“ ј дневна хапшеЬа су прелазила у ноЮне баханалиЉе.

„ѕримеЬиване су фашистичке методе испитиваЬа и Ъуди су убиЉани у кабинетима тако што Ље вршено физичко насиЪе над онима коЉи упорно нису хтели да потпишу протоколе... £едном „окривЪеном“, сад се не сеЮам презимена, ¬Ћј—ќ¬, ¬ќ–ќЅ£ќ¬ и ќ¬„»Ќ» ќ¬ су... гвозденом куком сломили нос и ископали су му очи, а после тога су га бацили на под у овоЉ просториЉи. ƒвоЉицу граРана, Ьихових презимена се такоРе не сеЮам... убили су у просториЉи ћатичног уреда и закопали су их испод пода у истоЉ просториЉи, при чему су ова лица убиЉали гвозденим чекиЮем у главу.

¬Ћј—ќ¬ и ѕќ–“Ќќ¬ су сазвали састанак и рекли су да по налогу ÷  ¬ ѕ(б) треба да убиЉемо око 70 Ъуди, при чему Юемо их туЮи хладним оружЉем. ѕосле свих ових разговора ¬ќ–ќЅ£ќ¬, ќ¬„»Ќ» ќ¬ и £ќћ»Ќ су извадили из ормара секиру и гвоздени чеких и рекли: ево чиме Юемо данас убити тридесетак Ъуди. —еЮи Юемо им главе и комаде меса закопавати у гробове коЉе Ље припремио стражар на гробЪу, коЉи Ље очевидац овог дела. »з затвора су доводили по 15-20 Ъуди, у просториЉама ћатичног уреда су им везивали руке, ставили су их на санке, а одозго су набацали прекриваче и сели. ѕо доласку на гроб £ќћ»Ќ, јЌ“»ѕќ¬ и други су узимали по Љедног са санки и доносили Ьихове трупове на стратиште, а ¬ќ–ќЅ£ќ¬ и ќ¬„»Ќ» ќ¬ су их секли секиром, након чега су комаде овог меса бацали у гроб и тако су за 3 дана убили велики броЉ Ъуди.“

—лучаЉ Ље био то те мере страшан да Ље главни тужилац ¬ишински после завршетка терора упутио изЉаву јнисимова новом народном комесару унутрашЬих послова ЋаврентиЉу ЅериЉи коЉи Ље дошао на смену £ежову, а копиЉе Ље послао —таЪину и ћолотову. ћеРутим, упркос касниЉим ЅериЉиним легендама он ниЉе предузео ништа како би казнио виновнике терора и рехабилитовао невине жртве. Ќапротив, „ЅериЉа не само да не гори од жеЪе да ослободи Ъуде коЉи ни за шта нису криви, веЮ напротив, спроводи одреРену линиЉу за кочеЬе овог посла и своЉ углед користи како би подржао ‘част мундира’,“ жалила се група Љавних тужилаца ∆данову у ÷  28. октобра 1939. године.

‘ото: Vitalii Khailov / Shutterstock.com ‘ото: Vitalii Khailov / Shutterstock.com ††††

”опште, радници совЉетског Љавног тужилаштва су с времена на време предузимали боЉажЪиве покушаЉе супротставЪаЬа терору, а после Ьеговог завршетка трудили су се да преузму контролу над Ќ ¬ƒ-ом, измеРу осталог, у савезу с партиЉским кадровима почели су да издеЉствуЉу забрану мучеЬа, на шта Ље уследио претеЮи одговор самог —таЪина. ¬оРа Ље 10. Љануара 1939. године послао шифрирани телеграм после коЉег нема сумЬе о томе како се он односио према свему што се дешавало 1937. године.

„÷  ¬ ѕ Ље у поседу сазнаЬа да секретари обласних и покраЉинских комитета провераваЉуЮи раднике ”Ќ ¬ƒ-а оптужуЉу ове за примену физичког утицаЉа на ухапшенике као нешто преступно. ÷  ¬ ѕ обЉашЬава да Ље примена физичког утицаЉа у пракси Ќ ¬ƒ-а дозвоЪена од 1937. године по решеЬу ÷  ¬ ѕ. ѕритом Ље наведено да се физички утицаЉ дозвоЪава као изузетак према тако очигледним народним неприЉатеЪима коЉи приликом коришЮеЬа хуманих метода испитиваЬа дрско одбиЉаЉу да одаЉу заверенике, месецима не даЉу изЉаве, покушаваЉу да успоре разобличаваЬе завереника коЉи су остали на слободи, дакле, наставЪаЉу борбу са совЉетском влашЮу и у тамници...

ѕознато Ље да све буржоаске обавештаЉне службе примеЬуЉу физички утицаЉ на представнике социЉалистичког пролетериЉата, притом га примеЬуЉу у наЉразличитиЉим облицима. ѕоставЪа се питаЬе зашто социЉалистичка обавештаЉна служба треба да буде хуманиЉа према окорелим буржоаским агентима, заклетим неприЉатеЪима радничке класе и члановима колхоза. ÷  ¬ ѕ сматра да обавезно и убудуЮе треба примеЬивати методу физичког утицаЉа...“

††††

” принципу, збир свих докумената обЉавЪених последЬих година у потпуности искЪучуЉе мит о томе да —таЪин „ниЉе знао“ или „ниЉе желео“ да спроводи терор. Ќапротив, све крваве операциЉе су се предузимале на Ьегову инициЉативу, с Ьеговим потпуним пристанком и подршком. —таЪинов лични потпис се налази на списковима с 45 хиЪаде имена осуРених на стреЪаЬе. ѕритом меРу онима „коЉе Ље стреЪао лично —таЪин“ нису биле само партиЉске и совЉетске бонзе, веЮ на пример, и велики руски економиста Ќ. ƒ.  ондратЉев, аутор идеЉе „циклуса  ондратЉева“ коЉи играЉу огромну улогу у савременоЉ економскоЉ теориЉи, или истакнути руски воЉни теоретичар ј. ј. —вечин чиЉа су гледишта омогуЮила да се у великоЉ мери смаЬе губици –усиЉе у ƒругом светском рату.

ћогли бисмо дуго набраЉати жртве ¬еликог “ерора. “у Ље у руководство –уске ѕравославне ÷ркве Ц свештеномученици митрополит ѕетар  рутицки и  ирил  азански, Ц лидер црквене опозициЉе митрополита —ергиЉа митрополит £осиф ѕетрових, ту су и десетине истакнутих архипастира као што Ље свештеномученик —ерафим („ичагов), инициЉатор канонизациЉе преподобног —ерафима —аровског. “у су и истакнути мислиоци, научници и културни делатници Ц свештеник ѕавле ‘лоренски, велики византиниста, академик ¬. Ќ. Ѕенешевич, преводилац античких комедиЉа и трагедиЉа јдриан ѕиотровски, песници ЌиколаЉ  ЪуЉев и ќсип ћандеЪштам. “у су и деца стреЪаних кулака, коЉа су се верно потрудила на добробит домовине као што су конструктор дизел мотора ¬-2 на коЉи Ље радио тенк “-34,  . ‘. „елпан. “у су и државни прегаоци царске –усиЉе коЉи нису успели да емигрираЉу, као бивши Љакутски заменик губернатора ƒ. ќ. “изенхаузен, коЉи Ље у сибирском прогонству написао циклус заЉедЪивих антисовЉетских прича.

ѕавле ‘лоренски. ‘ото: www.globallookpress.com ѕавле ‘лоренски. ‘ото: www.globallookpress.com ††††

јли Ље ипак главна жртва био обичан и потпуно непознат руски сеЪак проглашен за „кулака“, обичан официр, приброЉан „ровсовцима“, обичан члан црквене „двадесеторке“ коЉи Ље своЉим именом хероЉски бранио своЉ парохиЉски храм од затвараЬа и рушеЬа и коЉи Ље стреЪан због тога. ”право у овом „великом анонимном човеку“ састоЉала се со земЪе некадашЬе –усиЉе. » 1937. године Ље донета одлука да се управо Ьему сломи кичма.

—вету –усиЉу коЉа Ље уништена у годинама револуциЉе и граРанског рата неки су желели да докраЉче у свим Ьеним манифестациЉама, а Ьени ЉецаЉи се више нису чули, пошто су били надЉачани славословЪем упуЮеним воРи и повицима представника нове власти на коЉе Ље такоРе био пуштен „век-ловац на вукове“.

∆ртве „операциЉе против кулака“ су наЉмасовниЉе жртве —таЪиновог терора. ”право ова операциЉа своЉ репресивноЉ политици боЪшевика придаЉе неизбрисив знак геноцида над руским народом. Ќи сви заЉедно, ни сваки поЉединачно ови Ъуди не смеЉу бити заборавЪени.

£егор ’олмогоров
—а руског ћарина “одиЮ

“елевизиЉски канал Д÷арградУ

04 / 08 / 2019

     оментари:

    2019-08-10
    09:54
    Decak:
    Odlican clanak !
    Nazalost, u Rusiji se nije desila lustracija, za ove zlocine niko nikada nije kaznjen. Nova gradjanska Rusija se vrlo sporo radja.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0