Srpska

—вих жалосних –адост

»кона ћаЉке ЅожиЉе „—вих жалосних –адост“ Ље Љедна од наЉомиЪениЉих икона у руском православном народу. Ќаше жалости су врло различите, али потичу из два тешка извора: од Ъудских грехова и од греховности целог Ъудског рода.

††††

”колико управимо своЉ поглед на сопствени живот видеЮемо колико жалости сами себи причиЬавамо. Ќаше грешке, наши грехови, наша неразумност, гордост и дрскост Ц све су то страшни и тешки извори наших жалости. » с овим жалостима коЉе сами стварамо долазимо код √оспода и Мегове ѕречисте ћаЉке, врло често не називаЉуЮи ствари своЉим именима, а да не говоримо о томе да смо сами криви за оне туге, болести и напасти од коЉих молимо Ѕога да нас спаси Ц умногоме да нас спаси од нас самих. — тим се обраЮамо и ѕресветоЉ Ѕогородици.  ао што кад дете учинивши нешто тешко и страшно, само себе довевши у напаст, прибегава маЉци знаЉуЮи да Юе га она схватити, и да Юе му опростити и да Юе га утешити.

» други тежак извор наших жалости и несреЮа Ље наш заЉеднички пад у грех. —ви смо ми пали, цело човечанство. ќваЉ свет Ље оштеЮен падом у грех, заЉедничким Ъудским грехом, почевши од јдама, отуда и жалости коЉе наводно не зависе од нас: невоЪе, наше болести и болести наших ближЬих, неправда, бол и ране коЉи Ъуди задаЉу Љедни другима.

 роз ово тешко искушаваЬе невоЪама мора да проРе сваки човек. ќвакво искушеЬе може бити на спасеЬе, али може бити и на погибеЪ. ќвакво искушеЬе Ље на погибеЪ кад се човек не смирава пред Ѕогом.  ад не каже: „ƒобио сам оно што сам заслужио. ѕомени ме, √осподе, у ÷арству “воме!“ Ц као што Ље рекао онаЉ разбоЉник коЉег —вета ÷рква слави као првог човека коЉи Ље ушао у раЉ, као првог човека коЉи Ље стекао спасеЬе. Ѕио Ље ту и други разбоЉник коЉи Ље хулио на Ѕога: „” овом свету Ље све неправедно, све Ље страшно. » “и си крив због тога што си створио тако неправедан и страшан свет.“ Ќека би нас Ѕог избавио од тога да тако трпимо своЉе невоЪе. “о Ље пакао Ц и за живота, и после смрти.

ѕресвета Ѕогородица нам даЉе пример коЉи се ни са чим не може упоредити: кад Ље оружЉе прошло кроз Мену свету душу, као што се поЉе у црквеним песмама, кад Ље видела како Мен —ин бива разапет на крсту, ќна Ље била пуна вере и наде у свемогуЮу ѕромисао ЅожиЉу, коЉа не делуЉе само у овом, него и у вечном животу. » у ову вечност Ље ушао Мен Ѕожански —ин васкрснувши —ам —ебе Ѕожанском силом “роЉичног Ѕожанства. “ако смо и ми позвани да очекуЉемо утеху од Ѕога, од Мегове ѕречисте ћаЉке, да очекуЉемо радост коЉу Юе ¬аскрсли √оспод несумЬиво донети у наша срца и у наш живот.

—ви се сеЮамо речи преподобног —ерафима —аровског кад Ље Љедном у праведном гневу ударио ногом рекавши монасима обузетим чамотиЬом: „Ќе смемо да дозволимо да нас обузме чамотиЬа, Љер Ље ’ристос васкрсао!“ √оспод Юе уредити живот сваког човека коЉи се нада и веруЉе у Мега, свакога ко се ухватио за Мегову ризу, све оне коЉи сами себе, Љедни друге и сав живот своЉ предаЉу ’ристу Ѕогу.

ѕресвета Ѕогородица Ље од Ѕога добила велике дарове, велико блаженство Ц у ÷арству Ќебеском. ” чему се оно пре свега састоЉи? Ѕог Ље Ъубав. » све блаженство у ÷арству Ќебеском Љесте испоЪаваЬе ове Ъубави. ћи то само делимично осеЮамо Ц према Ѕогу и у меРусобним односима, према деци, према родитеЪима, према нашим ближЬима; осеЮамо да Ље управо у томе Ц у Ъубави Ц скривена таЉна будуЮег века. Ѕлаженство ѕресвете Ѕогородице Ље скривено у томе што ќна може да излива —воЉу маЉчинску Ъубав на сваког од нас, у томе што Ље ќна –адост свих жалосних Ц управо то Ље Мено блаженство. ” томе Ље и Мена награда у ÷арству Ќебеском.

ћало Ље Ъуди коЉи схватаЉу да Ље помоЮ ближЬем, пожртвовано служеЬе Ъубави оно наЉвише блаженство о коЉем √оспод говори. Ќеки хришЮани проживе цео живот не схвативши то. ќни доживЪаваЉу само извесна молитвена стаЬе, известан осеЮаЉ своЉе праведности коЉи води у пакао... —миреЬе и служеЬе ближЬем Ље управо предворЉе ÷арства Ќебеског. » ако смо на другом путу Љош увек имамо времена да се пренемо и да кренемо путем ’риста  оЉи ниЉе дошао да би Мему служили, веЮ да би служио; да не идемо путем Равола коЉи осуРуЉе и узноси се Ц а чиме се он узносио? Ѕогатством? Ц Ќе, он се узносио духовним даровима, то Ље дух! » на несреЮу, Ъуди коЉи су усредсреРуЉу на „духовност“, понекад такоРе постаЉу слични Раволу узносеЮи се над другима и осуРуЉуЮи их. ќни се узносе како би пали.

ƒрага браЮо и сестре, и ми треба да памтимо да истинско испуЬеЬе ÷арства Ќебеског ниЉе ни у чему другом осим у томе да волимо. ¬ратимо се на прави пут уколико смо због немоЮи и неразумеваЬа скренули с Ьега, угледаЉмо се на √оспода, на Мегову ѕречисту ћаЉку и све свете коЉи су прошавши оваЉ дивни, Љедини и уски пут стекли Љединство с Ѕогом у ÷арству Ќебеском.

—а руског ћарина “одиЮ

10 / 08 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0