Srpska

ƒозволимо ’ристу да нас пронаРе

¬ашоЉ пажЬи нудимо беседу игуманиЉе ƒомнике ( оробеЉникове), настоЉатеЪице јлександро-Ќевског Ќово-“ихвинског манастира у £екатеринбургу.

Ќа почетку беседе хтела бих да поменем Љедну занимЪиву проповед светитеЪа ЌиколаЉа —рпског; Ьен назив Ље врло интригантан Ц „∆ена као праобраз ’риста“. Ўта мислите: шта то значи? ∆ена представЪа ’риста Ц чудно, зар не? јли ипак, то ниЉе нечиЉа оригинална и дрска измишЪотина. —ам √оспод у £еванРеЪу два пута говори о —еби помиЬуЮи лик жене. ” две приче —паситеЪ говори о жени имаЉуЮи притом у виду —амог —ебе. £една од ових прича Ље прича о жени коЉа Ље ставила квасац у тесто. » смисао ове приче се, као што знамо из тумачеЬа, састоЉи у томе да сам √оспод ставЪа небески квасац у Ъудску природу и тако човека чини новим.

» постоЉи друга прича у коЉоЉ √оспод такоРе —ебе приказуЉе у лику жене. ∆елела бих да посебно обратимо пажЬу на ову причу. “о Ље прича о изгубЪеноЉ драхми. ∆ена коЉа усрдно мете куЮу тражеЮи драхму Ље управо ’ристос. ’ристос нас тражи. ј шта Ље изгубЪена драхма? “о Ље човек. —вако од нас Ље управо ова драхма. ’ристос тражи баш нас. » као што каже светитеЪ ЌиколаЉ —рпски:

„ќва прича од нас захтева брзу одлуку, Љер наш век брзо пролази: да ли Юемо дозволити ’ристу  оЉи нас тражи да нас пронаРе или Юемо се сакрити од Мега док нас смрт не сакриЉе и од Мега, и од овог света, ишчупавши нас из овог живота. —удбоносно питаЬе гласи: хоЮемо ли дозволити или не?“

††††

«аиста, ово Ље судбоносно питаЬе за сваког човека. » оно ниЉе упуЮено само Ъудима коЉи живе ван ÷ркве. —ваки човек може лако да се изгуби попут драхме коЉа Ље пала у смеЮе или Ље нестала кроз рупу на поду. Ќа пример, човек може превише да урони у овоземаЪске бриге, може нешто да га заокупи, може да се ода страстима Ц и због тога постаЉе изгубЪена драхма. ƒуховни свет Ље близу као и пре, ’ристос иде поред овог човека, свеци су око Ьега, благодат се излива. јли сам човек губи осеЮаЉ блискости духовног света, почиЬе да живи тако да му свакодневица буде главна. ѕритом може да настави да обавЪа своЉе духовне обавезе, али то више ради по навици: чита зато што тако треба, моли се по броЉаницама, али Ље Ьегова молитва чисто споЪашЬа. —вети оци често говоре о томе да монаси не треба да се задовоЪаваЉу само споЪашЬим моЪеЬем, односно читаЬем псалама и канона и да Ље Ьихово делаЬе »сусова молитва, коЉа представЪа унутрашЬе, истинско општеЬе с Ѕогом. Ќа пример, преподобни ¬асилиЉе ѕоЪаномеруЪски каже да има монаха коЉи се „по световном обичаЉу држе само поЉаЬа псалама, читаЬа тропара и канона и задовоЪаваЉу се само своЉим споЪашЬим молитвама. » не разумеЉу да су нам ове молитве у песмама оци дали на неко време, због наше немоЮи и незрелости нашег ума како бисмо, обучаваЉуЮи се помало, усходили ка истинском моЪеЬу“, односно ка умноЉ »сусовоЉ молитви. ћеРутим, дешава се да чак и кад се моли »сусовом молитвом човек то чини само наизглед, односно умом изговара речи молитве, а Ьегово срце не учествуЉе у ЬоЉ.

» тако човек живи као изгубЪена драхма, у некоЉ тами. ј ’ристос га за то време тражи, пали светиЪку и мете собу. ƒа ли Юе ћу човек дозволити да га пронаРе? “о ниЉе тешко. ѕодЉеднако лако као што отварамо врата можемо да се отворимо за √оспода, и да поново откриЉемо духовни свет, тако да Юемо у срцу осеЮати присуство Ѕога и светаца и сетиЮемо се зашто живимо.

√оспод има много путева. ќн може да нам се откриЉе кроз неке речи богослужеЬа. √оспод може да нам се откриЉе и кроз сваку заповест коЉу испунимо, кроз смиреЬе, покаЉаЬе и самопожртвоваЬе.

††††

ѕостоЉи Љош Љедно делаЬе у коЉем нам се √оспод такоРе открива. ќво делаЬе Ље као нека врата коЉа су врло близу нас. ќ овом делаЬу говори преподобни Ќикодим —ветогорац:

„ ад читаш Ѕожанско ѕисмо не гледаЉ да само читаш лист за листом, веЮ са размишЪаЬем проничи у сваку реч и кад те речи примораЉу да се удубиш или кад изазову скрушеност или духовну радост и кад испуне твоЉе срце ЪубавЪу, задржи се на Ьима. “о ти се Ѕог приближава; смирено √а прими отворена срца, Љер —ам жели да будеш Мегов заЉедничар. [“ада остави читаЬе и помоли се.]

» ако због тога не испуниш све што треба, односно ако не прочиташ до краЉа толико и толико страница, не брини се због тога. £ер циЪ свих духовних вежбаЬа, укЪучуЉуЮи и читаЬа, Љесте да се човек удостоЉи да окуси Ѕога, и кад ти Ље то веЮ дато немаш разлога да се задржаваш на средствима.“

ѕогледаЉте како су то дубоке речи! ѕреподобни Ќикодим нас доводи пред Ѕога, као да нам каже: ево, √оспод Ље пред тобом. ќн те тражи кроз кЬигу коЉу читаш, куца на твоЉе срце. » немоЉ да читаш тако да само прочиташ све што треба. Ќека учествуЉе твоЉе срце, нека оно чека √оспода. » √оспод  оЉи Ље увек с тобом дотаЮи Юе се твог срца, отвориЮе ти духовне очи.

» то су Љедна од оних врата коЉа воде у духовни свет и коЉа су увек отворена за нас. јко се десило тако да смо због нерада, страсти или непажЬе изгубили осеЮаЉ за духовни живот, да смо све почели да чинимо по навици, формално, пред нама Ље отворен пут ка препороду, ка нашем личном васкрсеЬу. ѕочнимо с читаЬа, дубоког и пажЪивог. „итаЉмо као што саветуЉе преподобни »сак —ирин:

„Ќека се твоЉ ум удуби у изучаваЬе речи ƒуха, док твоЉа душа дивЪеЬем ка ƒомостроЉу не буде подстакнута на узвишено разумеваЬе и док се на таЉ начин не покрене на славословЪе или душекорисну жалост.“

Ќаше срце ниЉе камен. ЌиЉе могуЮе да се не одазива на живе и снажне речи светих отаца у коЉима дише —вети ƒух! јко читамо с таквим циЪем Ц да ранимо и да пробудимо своЉе срце, сигурно Юемо то постиЮи.

††††

„итаЬе заправо ниЉе тако Љедноставна ствар. Ќаизглед, шта има посебно у томе што отварамо кЬигу и читамо, добиЉамо задовоЪство? јли ако читамо улажуЮи срце, очекуЉуЮи речи од Ѕога, читаЬе за нас постаЉе прави духовни подвиг. £ер да бисмо тако читали кЬигу позвани смо, као што каже старац ≈милиЉан, да оставимо воЪу свог срца и да будемо спремни да испуЬавамо воЪу ЅожиЉу. «а то Ље потребан хероЉски начин размишЪаЬа, духовна одважност. ≈во шта старац каже:

„„итамо духовне кЬиге оставЪаЉуЮи воЪу свог срца, читамо с повереЬем, с хероЉским начином размишЪаЬа, као да на известан начин кажемо: ‘√осподе, читам “воЉу кЬигу и испуниЮу све што ми кажеш’.“

„итаЬе Ље истинско општеЬе с Ѕогом у току коЉег даЉемо Ѕогу своЉе срце да ќн учини с Ьим оно што хоЮе. » кад читамо кЬигу с таквим расположеЬем √оспод у наше срце усаРуЉе ревност, жеЪу за духовним животом и Ъубав. » читамо управо зато да бисмо стекли такав плод. „итамо зато што не желимо да живимо у дремежу, у тами, веЮ желимо да наше срце буде живо, да се свом силом обраЮа √осподу, светлости и животу. » такво читаЬе нас преображава, тако да у нашем срцу може да се запали изузетна Ъубав према ’ристу.  од старца ≈милиЉана постоЉе следеЮе речи:

„ ао што су мученици стремили ка ’ристу и желели да пронаРу неку ватру да уРу у Ьу и да што пре оду код √оспода, тако и ти [читаЉуЮи духовну кЬигу] осеЮаш како се у теби распаЪуЉе Ъубав према ’ристу.“

«аиста, кад наше срце учествуЉе у читаЬу, очекуЉе речи од √оспода, од читаЬа се у нама распламсава мученички дух, храброст, извесно радосно стремЪеЬе ка √осподу, жеЪа да све учинимо ради Мега.

» такво темеЪно и дубоко читаЬе нам помаже да поново пронаРемо оно главно што нам Ље потребно за духовни живот, или да тачниЉе кажемо, за спасеЬе. ќдносно, помаже да стекнемо жив и срдачан осеЮаЉ присуства ЅожиЉег, стаЉаЬа пред Ѕогом. ѕреподобни £ован Ћествичник каже да Ље монах позван да све чини с осеЮаЉем срца. ≈во шта он пише:

„ћонашки живот у погледу дела и речи, помисли и кретаЬа, треба да се проводи с осеЮаЉем срца. јко ниЉе тако, неЮе бити монашки.“

ѕрави монах ништа не чини без учествоваЬа срца. ќн и размишЪа, и говори, и ради, и чита, и моли се Ц све с осеЮаЉем срца, односно с извесним страхом, осеЮаЉем срца да Ље ¬елики Ѕог овде, поред Ьега, да га гледа. ќваЉ осеЮаЉ ЅожиЉег присуства свуда треба да буде са монахом: у келиЉи, на послушаЬу, у току разговора.

— таквим осеЮаЉем су живели свети оци и они су га уткали у своЉа дела. » Ља бих пожелела да нам свети оци постану блиски, да кроз читаЬе примамо од Ьих оваЉ осеЮаЉ срца. » да се касниЉе трудимо да сачувамо оваЉ осеЮаЉ корачаЬа пред Ѕогом и у току свих наших послова, а посебно за време молитве.

” молитви Ље срдачан осеЮаЉ стаЉаЬа пред живим Ѕогом Ц главна ствар. „ак и ако човек ништа не осеЮа, ако нема искуства у молитви, ако Љош нешто недостаЉе, Љедно увек може да чини: да се сеЮа присуства ЅожиЉег и да приморава себе да се срцем обраЮа Ѕогу као живоЉ личности.  ао што Ље, на пример, то чинио преподобни Ќил  алабриЉски, о коЉем говори старац ≈милиЉан:

„ѕреподобни Ќил ниЉе тражио никакву чулну утеху. Ѕио Ље чврсто уверен у Ъубав ЅожиЉу према Ьему, веровао Ље живом вером и познавао Ље невидЪивог Ѕога као видЪивог. ћогло се десити да осети да га Ље Ѕог оставио, могло му се чинити да га Ѕог не чуЉе и не види, да не слуша Ьегову молитву, али Ље свеЉедно наставЪао да се моли, зато што Ље веровао да Ље Ѕог овде, поред Ьега, да Ље сав вид и слух. Ѕлаго ономе ко не види Ѕога, веЮ гледа на невидЪиво као на видЪиво. “ако и ми треба да веруЉемо у то да нам Ље Ѕог близак и да свако време, без обзира да ли спавамо или смо будни, да ли изговарамо молитву или Юутимо, осеЮамо да Ље пред нама.

–ечи ‘созерцаваЉуЮи Ѕога’ значе: знам да Ље Ѕог овде. Ѕог Ље испред мене, ќн Ље жив. јко ЌевидЪиви за мене постаЉе видЪив, ако своЉе послове обавЪам тако као да √а видим пред собом, ако живим тако као да √а знам, доказуЉем да заиста волим Ѕога.“

јко човек све обавЪа у таквом духу пред Ѕогом  оЉи Ље невидЪиво присутан, он заиста живи духовним животом. ƒуховни свет му Ље близак.

√оспод нас тражи као што Ље жена у причи тражила изгубЪену драхму. » као што Ље она, нашавши изгубЪено, позвала све другарице и сусетке да се радуЉу с Ьом Ц тако се и √оспод радуЉе с анРелима и свецима кад нас наРе, кад види да смо поново окренули своЉе срце према Мему.

» хаЉде да дозволимо √осподу да нас пронаРе Ц кроз читаЬе дубоких кЬига светих отаца обнавЪаЉмо у своЉоЉ души осеЮаЉ Мегове блискости и чуваЉмо оваЉ осеЮаЉ у своЉоЉ молитви и у свему што радимо.

»гуманиЉа ƒомника ( оробеЉникова)
—а руског ћарина “одиЮ

—инодално одеЪеЬе за манастире и монаштво –уске ѕравославне ÷ркве

18 / 09 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0