Srpska

ѕосланица поводом осамстогодишЬице аутокефалности —рпске ѕравославне ÷ркве (1219-2019)

††††

» – » Ќ ≈ £,

ѕќ ћ»Ћќ—“» Ѕќ∆£ќ£ ѕ–ј¬ќ—Ћј¬Ќ» ј–’»≈ѕ»— ќѕ ѕ≈О », ћ»“–ќѕќЋ»“ Ѕ≈ќ√–јƒ— ќ- ј–Ћќ¬ј„ » » ѕј“–»£ј–’ —–ѕ— », —ј —¬»ћ ј–’»£≈–≈£»ћј —–ѕ— ≈ ѕ–ј¬ќ—Ћј¬Ќ≈ ÷– ¬≈, —¬≈Ў“≈Ќ—“¬”, ћќЌјЎ“¬” » —¬»ћ —»Ќќ¬»ћј »  О≈–»ћј ЌјЎ≈ —¬≈“≈ ÷– ¬≈, ѕќ¬ќƒќћ ќ—јћ—“ќ√ќƒ»ЎМ»÷≈ М≈Ќ≈ ј”“ќ ≈‘јЋЌќ—“», ”ѕ”О”£≈ ЅЋј√ќ—Ћќ¬, ѕќ«ƒ–ј¬ » ќ¬” —јЅќ–— ” ѕќ—ЋјЌ»÷”

Ѕлагодат √оспода нашега »суса ’риста
и Ъубав Ѕога и ќца и заЉедница —ветога ƒуха
да буде са свима вама†† (II  ор. 13, 13).

” овоЉ благословеноЉ години испуЬени смо светим осеЮаЬима и неизрецивом радошЮу зато што нас Ље √оспод удостоЉио да у ЬоЉ саборно, сви заЉедно, архиЉереЉи, свештенство, монаштво и богоЪубиви народ, прославимо велики ЉубилеЉ Ц осамстоти роРендан наше —рпске ѕравославне ÷ркве! “ачно пре 800 година залагаЬем —ветога —аве, наЉвеЮе и наЉзначаЉниЉе личности у историЉи нашег народа, —рпска ѕравославна ÷рква Ље добила своЉу самосталност, односно аутокефалиЉу.

—вети —ава Ље толико тога урадио за шездесетак година свог овоземаЪског живота да свако ко се удуби у Ьегов живот, само надахнут благодаЮу ЅожЉом може да наслути одакле треба да започне своЉе казиваЬе. «бог тога и ми, српски архиЉереЉи и Ьегови наследници, прибегавамо молитви коЉу Ље Ьегов хагиограф и химнограф “еодосиЉе уплео у акростих канона —ветом —ави: —аву да похвалим, знаЬа, Ѕоже моЉ, даруЉ ми!

“ако надахнути, ми вашу Ъубав подсеЮамо на значаЉ —авиног дела. Oн Ље издеЉствовао аутокефалност —рпскоЉ ÷ркви и као Ьен први јрхиепископ организовао Ьен духовни живот у Љеданаест епархиЉа, са многоброЉним манастирима и протопопиЉатима. ќн Ље преусмерио развоЉ српске сакралне архитектуре изградЬом храма —пасовог у ∆ичи и отворио нове хоризонте српског живописа сликарским програмима —туденице и ∆иче. ќн Ље отац српске кЬижевности као писац ∆итиЉа —ветог —имеона и аутор писама и беседа. ќн Ље утемеЪио српско црквено право како типицима за  ареЉску испосницу и манастире ’иландар и —туденицу тако и чувеним «аконоправилом (Ќомоканоном) и хрисовуЪама коЉе Ље са оцем и братом писао. ќн Ље обавЪао важне државне и дипломатске мисиЉе са Ѕугарима и ”грима, неговао добре односе са источним патриЉаршиЉама, одржавао деликатне црквено-
-политичке односе са –имом и био пионир меРурелигиЉског диЉалога са исламом. ќн Ље подигао или као други ктитор обновио и великодушно даривао манастире ’иландар, ¬атопед, »вирон, ¬елику Ћавру,  аракал,  сиропотам и ‘илотеЉ на —ветоЉ √ори, ∆ичу, ћилешеву и студеничке испоснице у —рбиЉи, манастире и цркве у £ерусалиму, ¬итлеЉему, јлександриЉи и —олуну, као и у –иму и ЅариЉу. ќн Ље поставио темеЪе српске медицине осниваЬем болницâ у ’иландару и —туденици. ќн Ље неуморно радио на просвеЮиваЬу свог народа светлошЮу ЉеванРелске истине. ќн Ље код —рба неуморно развиЉао Ъубав према богослужеЬу, показавши им, своЉим примером, обЉедиЬен молитвени подвиг заЉедничке и поЉединачне молитве, као и Ъубав према богослужбеним традициЉама преднемаЬиЮке —рбиЉе, —вете √оре, ÷ариграда и £ерусалима.

ЅраЮо и сестре! ќсеЮаЉуЮи одговорност пред значаЉем личности и догаРаЉа коЉи прославЪамо, ми, архиЉереЉи —рпске ѕравославне ÷ркве, упуЮуЉемо вам ову посланицу да бисмо истовремено, заЉедно са вама, поделили радост ове значаЉне годишЬице и, на основу пажЪивог сагледаваЬа и правилног разумеваЬа времена и околности у коЉима Ље —вети —ава остварио ово велико дело, сагледали и разумели и околности времена у коЉем ми данас живимо.

ѕодсетимо се: наши преци су крштавани постепено, током столеЮâ, све до деветог века. ” тим временима, као и у данашЬем времену, области насеЪене —рбима биле су у погледу државне управе раздеЪене и разЉедиЬене. ÷рквена, пак, управа у –ашкоЉ била Ље под ЉурисдикциЉом ќхридске јрхиепископиЉе, а западни српски краЉеви су били под снажним утицаЉем Ћатинâ, те Ље духовна подвоЉеност и подеЪеност у народу била Љош изражениЉа.

ѕочетком 13. века, када Ље великог жупана —тефана ЌемаЬу на престолу веЮ стабилне државе, коЉа Ље по први пут обЉединила скоро све српске земЪе, наследио Ьегов син —тефан ѕрвовенчани, —рбиЉа, чиЉи положаЉ, величину и углед уважаваЉу и »сток и «апад, коначно постаЉе хришЮанска краЪевина. ћлада краЪевина Ље поставила политичке оквире и дала замаЉац узрастаЬу и ширеЬу православне вере и ствараЬу чвршЮих институционалних оквира —рпске ÷ркве и државе. “о Юе у Љедном значаЉном тренутку —вети —ава цару “еодору Ћаскарису реЮи знаменитим речима коЉима Ље започела Ьегова мисиЉа стицаЬа аутокефалиЉе: „—крбно и печално ми Ље, царе, Љер моЉа земЪа нема свог архиепископа; а Љош и многе земЪе су около отачаства ми у области државе наше, но нису напредне божаственим исправЪеЬем“.

—рпски народ се у то време Ц баш као и данас Ц налазио на географскоЉ, духовноЉ и политичкоЉ вододелници »стока и «апада. Ќо, то ниЉе спречило него Ље надахнуло —ветог —имеона ћироточивог и Ьегове свете синове —аву и —тефана ѕрвовенчаног да мудро и благоразумно воде двоЉедини брод српског народа, брод —рпске ÷ркве и српске државе, кроз —циле и ’арибде сукобâ »стока и «апада коЉи нису били маЬи од ових данашЬих.

—вети —ава Ље знао да се духовно и културно просвеЮиваЬе верних може остварити само уколико се образуЉе довоЪан броЉ способних и своме народу оданих епископа, свештеника и монаха, под Љедном црквеном управом. Ѕез Љединственог црквеног оквира и Љединственог духовног простора, суштинска пастирска служба ÷ркве спасеЬу у Ьеговом отачаству и Ьеговом народу напросто ниЉе била могуЮа. ” таквим политичким околностима, било Ље неопходно да ÷рква буде самостална, аутокефална.

«бог тога —ветитеЪ, надахнут ЪубавЪу према своме роду, уз сагласност брата, светога краЪа —тефана ѕрвовенчаног, доноси Љедну од наЉважниЉих одлука у историЉи српског народа. ќн, у доба када Ље православно »сточно –имско ÷арство распарчано и прегажено, када крсташке хорде огЬем и мачем успоставЪаЉу у престоном ÷ариграду Ћатинско ÷арство и поставЪаЉу свог, латинског патриЉарха, одлази византиЉском цару и цариградском патриЉарху, тада избеглицама у малоазиЉском граду ЌикеЉи. “амо од Ьих, поштуЉуЮи у потпуности канонски поредак ѕравославне ÷ркве, добиЉа пуну аутокефалиЉу за ÷ркву у свом народу, сâм поставши први јрхиепископ свих српских и приморских земаЪа.

“о описуЉе —авин хагиограф Љеромонах ƒоментиЉан следеЮим речима: „Е» свемоЮном силом ЅожЉом, и уз ЅожЉу помоЮ имаЉуЮи све могуЮе, испроси благослов од часнога патриЉарха и од свега сабора васеЪенскога, да више не иде други архиепископ у васеЪену на освеЮеЬе, но само Ьегово помиЬаЬе меРу првима, и да самоосвеЮено буде отачаство Ьегово као што Ље ЅожЉом помоЮу и самодржавно. ѕо истом чину и ово сатвори, да Ље са обе стране безбрижно, но да се састане таЉ сâм архиепископ са сабором своЉих епископа и тако да освеЮуЉу себи архиепископа.''

” ЌикеЉи, у храму ѕремудрости ЅожЉе, у коЉем су одржани први и седми васеЪенски сабор, —вети —ава Ље 1219. лета √осподЬег, као наЉсветиЉи изданак свога рода, хиротонисан и поставЪен за првог поглавара нове аутокефалне помесне ÷ркве.

ƒобиЉаЬе аутокефалиЉе за —рпску ÷ркву десило се напоредо са учвршЮиваЬем и развоЉем средЬовековне српске државе, тако да Ље Љедан првенствено црквени догаРаЉ имао и велики политички значаЉ. ќбласти са различитим политичким традициЉама, окупЪене у Љедну државу, сада су повезане у Љединствену духовну целину. ЌесумЬиво Ље да Ље —вети —ава, тражеЮи аутокефалиЉу, имао у виду и национални, државни интерес српског народа. «бог тога Ље веЮ на повратку из ЌикеЉе у —рбиЉу уредио «аконоправило (Ќомоканон), кЬигу коЉа Ље уз црквено-канонска правила обухватала и граРанско-правне норме. Ќе треба, меРутим, губити из вида чиЬеницу да Ље то чинио првенствено из духовних и пастирских мотива. —вети —ава Ље знао да у датим историЉским околностима само административно самостална ÷рква може да омогуЮи ваЪану и траЉну евангелизациЉу, духовни напредак и верско утемеЪеЬе Ьеговом народу и отачаству.

ѕри томе, за —ветог —аву, као и за пуноЮу ÷ркве ’ристове у свим временима, за разлику од државног суверенитета и устроЉства било какве Ъудске организациЉе и институциЉе у овом свету, административна самосталност ÷ркве ниЉе значила Ьено издваЉаЬе, затвараЬе и изолациЉу. Ќапротив! ќна Ље увек подразумевала остаЉаЬе у заЉедници, Љединству и Ъубави са свим помесним ÷рквама ЅожЉим у свету коЉе исповедаЉу праву, православну веру.

—уштински црквени садржаЉ и канонски смисао аутокефалиЉе састоЉи се у томе да епископски сабор одреРене црквене области има право да самостално бира свог поглавара, своЉу главу, односно првоЉерарха или предстоЉатеЪа, а да он потом бива прихваЮен и признат од свих других поглавара самосталних ÷ркава. јутокефални статус значи да Љедна ÷рква не зависи од неког веЮег црквеног центра, односно да одлуке Ьене ЉерархиЉе не подлежу одобреЬу или потврди од стране другог, ЬоЉ надреРеног, црквеног центра.

”право Ље то, давне 1219. године, —вети —ава за —рпску ѕравославну ÷ркву издеЉствовао од патриЉарха ћаноЉла II ’аритопулоса —арантена и византиЉског цара “еодора I Ћаскариса. —рпска ÷рква Ље добила сопствени архиЉереЉски сабор, а он сâм Ље признат за Ьеног предстоЉатеЪа. ƒакле, за питаЬа у ЉурисдикциЉи и надлежности помесне —рпске ÷ркве ни —вети —ава ни Ьегових осамдесет и Љедан наследник на архипастирском трону нису тражили нити траже сагласност или пристанак ÷ариградске или било коЉе друге ÷ркве. «ато Ље оваЉ догаРаЉ вододелница коЉа рачва српску историЉу на ону пре —ветог —аве и на ону после Ьега.

ѕлодови тог великог догаРаЉа су непобитни и далекосежни. ќни обележаваЉу сву нашу историЉу у свим областима живота, науке, културе, духовности и државности Ц Љедном речЉу, идентитета и самог историЉског биЮа и опстанка нашег народа. ѕод окриЪем аутокефалне ÷ркве, архепископ —ава, са седиштем у манастиру ∆ичи, успева да покрене све стваралачке снаге народа, да одушеви, да понесе, да упали огаЬ вере и унесе £еванРеЪе ’ристово у сваку душу, у све односе, у васцели народни живот. ” томе Ље таЉна духовног, материЉалног и политичког успона —рбиЉе у средЬем веку. ” томе Ље таЉна златних векова српске средЬовековне државе. “аЉ успон Ље плод ангажоваЬа свих наЉбоЪих, добро организованих и обЉедиЬених снага народа, покренутих Љединством вере, мисли, речи, дела и циЪа.

«ахваЪуЉуЮи опредеЪеЬу —ветога —аве омогуЮено Ље и довршено идентитетско уобличаваЬе и сазреваЬе српског народа, а црквеном самосталношЮу и потоЬим духовним плодовима коЉе Ље она дала проЉавЪено Ље Ьегово црквено, културно и национално пунолетство. “о —авино опредеЪеЬе формирало Ље посебан, нама —рбима бескраЉно драгоцен, —ветосавски «авет, ’ристов Ќови «авет остварен у историЉском искуству српског народа, «авет безграничне жртвене Ъубави према свом народу, ЬеговоЉ ÷ркви и ЬеговоЉ држави, према истини, правди и слободи. »з тог «авета изникао Ље и потоЬи  осовски, светолазаревски «авет, као и сва друга, у одсудним временима заветна опредеЪеЬа и дела српског народа. «ахваЪуЉуЮи томе, преживели смо и победили сиЉасет искушеЬа и невоЪа коЉе су пратиле, а, како видимо, и данас прате историЉску судбину нашег народа: преживели смо вишевековно ропство под ќсманлиЉама, албанску √олготу и страховити покоЪ становништва у ѕрвом светском рату, небивале злочине окупаторâ и Ьихових савезника у ƒругом светском рату... —етимо се само наЉмонструозниЉег стратишта тог мрачног доба, логора £асеновца, али и многих других, Ьему сличних стратишта, као и страшног граРанског рата коЉи Ље паралелно текао током нацистичке окупациЉе!

¬ерност —ветосавском «авету омогуЮила нам Ље да преживимо, али и да не поклекнемо. ЌиЉе довоЪно само преживети, поучава нас «авет: треба усправно стаЉати! ѕреживели смо и терор и егзекуциЉе обезбожених —рба над сопственим народом, Ьегово цепаЬе на нове, тобожЬе нациЉе, арнаутске побуне и злочине од давних турских до наших времена, као и различита искушеЬа на краЉу другог и почетку треЮег милениЉума, све време остаЉуЮи усправни.

” знаку –аспеЮа и ¬аскрсеЬа ’ристовог налази се сав живот и историЉско траЉаЬе нашег народа и наше ÷ркве. —традале су светиЬе и са Ьима културна и историЉска добра. Ќо и поред тога светосавски дух чини да и даЪе, у истоЉ мери, ÷рква ствара, преображава и спасава своЉу децу. «ато се у нади молимо да верност светосавском ѕуту коЉи у живот води и —ветосавском «авету оспособи српски народ да очува своЉу свету и заветну покраЉину,  осово и ћетохиЉу, своЉу милу Ѕоку и поносну ÷рну √ору, као и све оне друге краЉеве и земЪе над коЉима су се надвиле руке силникâ овога света са циЪем да их насилно и неправедно отму.

ќд временâ у коЉима Ље —вети —ава стекао аутокефалиЉу па до данас прошло Ље осам векова, а духовна снага наше ÷ркве чврсто и непромеЬиво усмерава све велике догаРаЉе у историЉи српског народа. Ўтавише, без Ье као носиоца и сведока вечних истина и непресушне духовне снаге, наша историЉа и наш опстанак на тлу увек немирног Ѕалкана, раскрсници многих етничких кретаЬа, духовних и културних утицаЉа и разних осваЉачких амбициЉа, не може се ни замислити. Ќаш народ у наЉвеЮем периоду своЉе историЉе ниЉе био обЉедиЬен унутар истих државних граница, па ипак ниЉе изгубио своЉ идентитет, Љер га Ље чврсто укотвио у ÷ркви. “ако и данас, тамо где Ље присутна у српском народу, ÷рква чини темеЪ Ьеговог идентитета. ѕосебно у краЉевима где Ље угрожен, народ у ÷ркви —ветосавскоЉ налази снагу за даЪи опстанак, налази тихо пристаниште и утеху за свакодневни живот. «ато рецимо Љасно и гласно: без —ветосавске —рпске ѕравославне ÷ркве, ми —рби, као народ, данас не бисмо ни постоЉали!

јли, ми оваЉ велики ЉубилеЉ не славимо нити се —ветога —аве и Ьеговог великог дела сеЮамо зато да бисмо се подсетили на стару славу; да бисмо указивали поштоваЬе предаЬу, —авиним стопама, коЉе су биле у темеЪима нашег националног идентитета. Ќапротив! –ецимо слободно да ми желимо и да хоЮемо да ходимо —авиним траговима, да идемо путем коЉи нам Ље он завештао. “о све давно Ље пре наших времена сагледао и у наЉпознатиЉу песму —ветом —ави преточио богомудри црквени песник рекавши: „ѕута коЉи води у ∆ивот наставник, и првопрестолник, и учитеЪ био Љеси. —ветитеЪу —аво, ти први доРе и, отачаство твоЉе просветлив, ƒухом —ветим га породи, те у мисленом –аЉу свеосвеЮена твоЉа чеда као маслинова дрвета ти засади.“

”право зато данас, проЉавЪуЉуЮи своЉе присуство на свим континентима, организована у тридесет и девет епархиЉа, у нераскидивом Љединству са данашЬом ќхридском јрхиепископиЉом и Ьеном благочестивом паством, наша ÷рква, —авин духовни виноград, непрекидно сведочи о непролазноЉ вредности ’ристовог £еванРеЪа и ¬аскрсеЬа. „етрдесет и шест архиЉереЉа обЉедиЬуЉу хиЪаде свештенослужитеЪа, монаха и монахиЬа у хиЪадама храмова расутих широм земЪиног шара. —ви они данас Љедним устима и Љедним срцем прославЪаЉу ќца и —ина и —ветога ƒуха, “роЉицу Љедносушну и нераздеЪиву.

” четири високошколске богословске просветне установе и осам средЬошколских завода школуЉе се данас преко хиЪаду младиЮа и девоЉака коЉи Юе као свештенослужитеЪи и вероучитеЪи служити ÷ркви и српском роду, као и целокупном ѕравославЪу. —тотине вероучитеЪа светосавском веронауком поучава стотине хиЪада ученика у основним и средЬим школама двеЉу република, —рбиЉе и —рпске, а усто мноштво наше деце при црквено-школским општинама у ≈вропи, јмерици и јустралиЉи уз верску наставу учи српски Љезик и Юирилично писмо. “ако широм света преноси светосавску духовност и српску културу.

«а осам векова чуваЬа православног идентитета српског народа, наша ÷рква се никада ниЉе затворила у уске националне оквире веЮ Ље, креЮуЮи се путевима апостола ѕавла и Ьеговог богословЪа, отварала своЉа врата и пунила своЉе крстионице свима онима коЉи су у ’ристу Ѕогочовеку препознавали свога —паситеЪа, без обзира на националну припадност, боЉу коже, Љезик коЉим говоре и простор на коме живе. —тога Ље она не само српска веЮ и васеЪенска, као што су то, уосталом, и све друге помесне ÷ркве. ѕлодови Ьене делатности су препознатЪиви у календару, украшеном именима мноштва светитеЪâ из рода нашега: краЪева и краЪица, царева и царица, деспотâ и деспотицâ, просветитеЪâ и учитеЪâ, равноапостолних и преподобних, ктиторâ и бесребреникâ, исповедникâ, мученикâ и новомученикâ, христоЪубивих воЉвода и воЉника... ћеРу Ьима као први и наЉсЉаЉниЉи блиста лик јнРела —рпске ÷ркве, —ветог —аве, свесрпског и свечовечанског.

Ќека би Ьеговим светим молитвама √оспод благословио, укрепио, надахнуо, сачувао и спасао наш народ и нашу ќтаЯбину у свим временима и на свим просторима на коЉима се налази.

”скликнимо с ЪубавЪу —ветитеЪу —ави!

—реЮна и благословена велика годишЬица наше помесне —рпске ѕравославне ÷ркве!

ƒано у ѕатриЉаршиЉи српскоЉ у Ѕеограду, о осамстогодишЬици аутокефалности —рпске ѕравославне ÷ркве, 2019. године.

¬аши молитвеници пред √оспoдом:

јрхиепископ пеЮки, ћитрополит београдско-карловачки и
ѕатриЉарх српски »–»Ќ≈£

ћи≠тро≠по≠лит цр≠но≠гор≠ско-при≠мор≠ски јћ≠‘»≠Ћќ≠’»≠£≈
ћи≠тро≠по≠лит за≠гре≠бач≠ко-Ъу≠бЪан≠ски ѕќ–≠‘»≠–»≠£≈
ћи≠тро≠по≠лит да≠бро≠бо≠сан≠ски ’–»≠«ќ≠—“ќћ
≈пи≠скоп ша≠бач≠ки Ћј≠¬–≈Ќ≠“»≠£≈
≈пи≠скоп срем≠ски ¬ј≠—»≠Ћ»≠£≈
≈пи≠скоп ба≠Ьа≠луч≠ки £≈≠‘–≈ћ
≈пи≠скоп бу≠дим≠ски Ћ”≠ »≠£јЌ
≈пи≠скоп ба≠нат≠ски Ќ»≠ ј≠Ќќ–
≈пи≠скоп но≠во≠гра≠ча≠нич≠ко-сред≠Ье≠за≠пад≠но≠а≠ме≠рич≠ки ЋќЌ≠√»Ќ
≈пи≠скоп ка≠над≠ски ћ»≠“–ќ≠‘јЌ
≈пи≠скоп бач≠ки »–»≠Ќ≈£
≈пи≠скоп бри≠тан≠ско-скан≠ди≠нав≠ски ƒќ≠—»≠“≈£
≈пи≠скоп за≠пад≠но≠е≠вроп≠ски Ћ”≠ ј
≈пи≠скоп жич≠ки £”≠—“»Ќ
≈пи≠скоп враЬ≠ски ѕј≠’ќ≠ћ»≠£≈
≈пи≠скоп шу≠ма≠диЉ≠ски £ќ≠¬јЌ
≈пи≠скоп бра≠ни≠чев≠ски »√≠Мј≠“»≠£≈
≈пи≠скоп звор≠нич≠ко-ту≠злан≠ски ‘ќ≠“»≠£≈
≈пи≠скоп ми≠ле≠шев≠ски ј“ј≠Ќј≠—»≠£≈
≈пи≠скоп бу≠ди≠мЪан≠ско-ник≠шиЮ≠ки £ќ≠ј≠Ќ»≠ »≠£≈
≈пи≠скоп ди≠сел≠дор≠фски и не≠мач≠ки √–»≠√ќ≠–»≠£≈
≈пи≠скоп ва≠Ъев≠ски ћ»≠Ћ”≠“»Ќ
≈пи≠скоп ра≠шко-при≠зрен≠ски “≈≠ќ≠ƒќ≠—»≠£≈
≈пи≠скоп за≠пад≠но≠а≠ме≠рич≠ки ћј ≠—»ћ
≈пи≠скоп гор≠Ьо≠кар≠ло≠вач≠ки √≈≠–ј≠—»ћ
≈пи≠скоп ис≠точ≠но≠а≠ме≠рич≠ки »–»≠Ќ≈£
≈пи≠скоп кру≠ше≠вач≠ки ƒј≠¬»ƒ
≈пи≠скоп сла≠вон≠ски £ќ≠¬јЌ
≈пи≠скоп ау≠стриЉ≠ско-шваЉ≠цар≠ски јЌ≠ƒ–≈£
≈пи≠скоп би≠хаЮ≠ко-пе≠тро≠вач≠ки —≈–≠√»≠£≈
≈пи≠скоп ти≠моч≠ки »Ћј≠–»≠ќЌ
≈пи≠скоп ни≠шки ј–≠—≈≠Ќ»≠£≈
≈пи≠скоп ћи≠тро≠по≠ли≠Ље ау≠стра≠лиЉ≠ско-но≠во≠зе≠ланд≠ске —»≠Ћ”≠јЌ
≈пи≠скоп бу≠е≠но≠са≠и≠ре≠ски и Љу≠жноцен≠трал≠но≠а≠ме≠рич≠ки  »–»Ћќ
≈пи≠скоп дал≠ма≠тин≠ски Ќ»≠ ќ≠ƒ»ћ
≈пи≠скоп осеч≠копоЪ≠ски и ба≠раЬ≠ски ’≈≠–”≠¬»ћ
≈пи≠скоп за≠хум≠ско-хер≠це≠го≠вач≠ки ƒ»≠ћ»≠“–»≠£≈

¬и≠кар≠ни ≈пи≠скоп мо≠ра≠вич≠ки јЌ≠“ќ≠Ќ»≠£≈
¬и≠кар≠ни ≈пи≠скоп ре≠ме≠зи≠Љан≠ски —“≈≠‘јЌ
¬и≠кар≠ни ≈пи≠скоп мо≠хач≠ки »—»≠’»≠£≈
¬и≠кар≠ни ≈пи≠скоп ди≠о≠клиЉ≠ски ћ≈≠“ќ≠ƒ»≠£≈

ќ’–»ƒ≠— ј ј–≠’»≠≈≠ѕ»≠— ќ≠ѕ»≠£ј:

јр≠хи≠е≠пи≠скоп охрид≠ски и ћи≠тро≠по≠лит скоп≠ски £ќ≠¬јЌ
≈пи≠скоп по≠ло≠шко-ку≠ма≠нов≠ски £ќ≠ј≠ »ћ
≈пи≠скоп бре≠гал≠нич≠ки ћј–≠ ќ

¬и≠кар≠ни ≈пи≠скоп сто≠биЉ≠ски ƒј≠¬»ƒ

≈пископ умировЪени захумско-херцеговачки ј“јЌј—»£≈
≈пископ умировЪени зворничко-тузлански ¬ј—»Ћ»£≈
≈пископ умировЪени средЬеевропски  ќЌ—“јЌ“»Ќ
≈пископ умировЪени канадски √≈ќ–√»£≈
≈пископ умировЪени славонски —ј¬ј
≈пископ умировЪени милешевски ‘»Ћј–≈“
≈пископ умировЪени нишки £ќ¬јЌ

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

08 / 10 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0