Srpska

÷ентрална прослава ЉубилеЉа 800 година аутокефалности —рпске ѕравославне ÷ркве у манастиру ∆ичи

††††

ќве године дочекали смо да нас обасЉа светлост великог догаРаЉа коЉи заокружуЉе осам векова траЉаЬа аутокефалности —рпске ѕравославне ÷ркве.

“им поводом централна прослава ЉубилеЉа одржана Ље 6. октобра 2019. године у манастиру ∆ичи. ƒревна задужбина наших славних предака ЌемаЬиЮа дочекала Ље оваЉ дан у неодузимЪивоЉ лепоти коЉу нису успели да угасе пламенови и бомбе осваЉача коЉи су вековима покушавали да угасе кандило вере коЉе Ље у души —рбиновоЉ пре осам векова упалио богоносни отац наш —ава.

«бог великог броЉа учесника овог историЉског догаРаЉа, коЉим Ље почаствована древна светосавска задужбина и ≈пархиЉа жичка као домаЮин, простор за богослужеЬе Ље уреРен на бини коЉа Ље поставЪена у источном делу манастирске порте.

—ветом архиЉереЉском ЋитургиЉом началствовао Ље Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ уз саслужеЬе домаЮина прославе Меговог ѕреосвештенства ≈пископа жичког г. £устина, ¬исокопреосвеЮене господе јрхиепископа охридског и ћитрополита скопског £ована, ћитрополитâ црногорско-приморског јмфилохиЉа, дабробосанског ’ризостома и загребачко-ЪубЪанског ѕорфириЉа, ѕреосвеЮене господе ≈пископâ сремског ¬асилиЉа, будимског ЋукиЉана, банатског Ќиканора, новограчаничко-средЬoзападноамеричког Ћонгина, канадског ћитрофана, бачког »ринеЉа, британско-скандинавског ƒоситеЉа, враЬског ѕахомиЉа, шумадиЉског £ована, браничевског »гЬатиЉа, зворничко-тузланског ‘отиЉа, милешевског јтанасиЉа, будимЪанско-никшиЮког £оаникиЉа, диселдорфског и немачког √ригориЉа, ваЪевског ћилутина, рашко-призренског “еодосиЉа, рашко-призренског “еодосиЉа, западноамеричког ћаксима, источноамеричког »ринеЉа, крушевачког ƒавида, славонског £ована, бихаЮко-петровачког —ергиЉа, тимочког »лариона, нишког јрсениЉа, аустралиЉско-новозеландског —илуана, буеносаиреског и Љужно-централноамеричког  ирила, далматинског Ќикодима, осечко-поЪског и бараЬског ’ерувима, захумско-херцеговачког ƒимитриЉа, полошко-кумановског £оакима, брегалничког ћарка, стобиЉског ƒавида, моравичког јнтониЉа, ремезиЉанског —тефана, мохачког »сихиЉа, диоклиЉског ћетодиЉа, као и умировЪеног захумско-херцеговачког јтанасиЉа.

ћолитвено су присуствовали ѕреосвеЮена господа ≈пископи шабачки ЋаврентиЉе и умировЪени нишки £ован.

јрхиЉереЉима су саслуживали архимандрити студенички др “ихон (–акиЮевиЮ), £ован (–адосавЪевиЮ) и игуман сопоЮански “еоктист, протоЉереЉи-ставрофори —аво £овиЮ, ћилутин “имотиЉевиЮ, ƒраги ¬ешковац, —лавко «орица, «оран  рстиЮ, Кубинко  остиЮ и ¬ладислав “опаловиЮ, протоЉереЉи £ован ћилановиЮ и Кубомир ѕриЉовиЮ, протоРакони —теван –апаЉиЮ, ƒамЉан ЅожиЮ и јлександар √руЉовиЮ, као и ЉероРакон хиландарски —илуан.

ѕредивним гласовима уз богослужбене мелодиЉе византиЉског напева поЉале су монахиЬе из жичког сестринства. «а све присутне ово Ље био посебан доживЪаЉ Ц чути поЉаЬе налик ангеоском.

ћанастирска порта Ље била мала да прими мноштво верног народа коЉи Ље овог дана похитао ка нашоЉ великоЉ ∆ичи, извору наше духовности. Ќарод Ље попут реке коЉа се враЮа свом извору, дошао из свих краЉева где српско име и даЪе траЉе. ƒивно Ље било видети призор у коме све генерациЉе, од наЉмлаРих до наЉстариЉих, притичу наЉмудриЉоЉ српскоЉ глави, али и наЉлепшем српском детету Ц светитеЪу —ави. —вештенство и монаштво, коЉе широм света приноси молитве за цео свет али увек и за своЉ род светосавски, посведочило Ље броЉношЮу да дело великог оца нашег —аве плодове кроз ÷ркву раРа до данас. ћеРу присутнима били су Мегово  раЪевско ¬исочанство престолонаследник јлександар и принцеза  атарина  араРорРевиЮ, генерални секретар ѕредседника –епублике —рбиЉе г. Ќикола —елаковиЮ, министар споЪних послова г. »вица ƒачиЮ, министар културе и информисаЬа г. ¬ладан ¬укосавЪевиЮ и министар за иновациЉе и технолошки развоЉ г. Ќенад ѕоповиЮ, представници цркава и верских заЉедница, градоначелници, представници ¬оЉске, ѕолициЉе, ∆андармериЉе, културних и просветних институциЉа. Ќа више места били су распореРени видео бимови како би догаРаЉ могли да прате сви присутни.

—ветом причешЮу приступио Ље велики броЉ верника коЉи су причешЮивани од стране свештенослужитеЪа на више места у кругу манастира.

ѕрисутнима се беседом обратио Мегова —ветост ѕатриЉарх српски г. »ринеЉ:

„≈во нас у нашоЉ наЉвеЮоЉ светиЬи. ќко Ье се народ сабирао, молио, веру своЉу ширио и Љачао. ќвде Ље пре осам векова почела историЉа наше аутокефалности. —тефан ЌемаЬа и —вети —ава овде су стварали планове. «нали су да народу треба организована и самостална ÷рква и држава. Мих су оснивали свети Ъуди, велика династиЉа ЌемаЬиЮа. “емеЪи су наши свети. “о Ље таЉна на основу коЉе Ље наша ÷рква после многих страдаЬа опстала. Ќаше светиЬе су страдале. ќне су биле по лепоти понекад и изнад великих византиЉских светиЬа. ќ томе сведочи и наша ∆ича.

ЌемаЬиЮи су учинили апостолско дело, као и наша ÷рква. ÷рква Ље водила своЉу апостолску мисиЉу у народу. Ўирила Ље истину ЅожЉу, градеЮи храмове али и истину Ъудских биЮа у светости. ƒржава Ље радила своЉ посао. ’армониЉа Ље красила односе ÷ркве и државе. ќно што морамо данас нагласити Ље да се морамо вратити путу ’ристовом и путу —ветог —аве. Ќико сем √оспода ниЉе ѕут, »стина и ∆ивот. ƒанас, када славимо осам векова нашег аутокефалног постоЉаЬа, сеЮамо се времена када Ље народ слушао реч своЉе ÷ркве. «ато смо доживели оваЉ светли дан у светоЉ ∆ичи. ћногострадална Ље ∆ича, али Ље вером у Ѕога опстала, и она и народ. —традали смо за воЪену отаЯбину, саЬали Ьену слободу. √оспод Ље то и испунио.

Ѕлагодаримо Ѕогу што можемо да прославимо оваЉ велики дан. ¬ажно Ље да знамо да Ље наш народ красило Љединство, и то Љединство у ÷ркви, вери и Ъубави морамо и данас неговати. ѕоделе и сваРе, поЉединачни интереси, нису прави пут. “о не води доброЉ будуЮности. Кубав треба да постоЉи меРу нама. “ако Юемо умети поштовати друге, а и они нас. Ѕез обзира на нациЉу и веру, морамо Љедни друге волети. “о Ље порука овог великог ЉубилеЉа. “ако се одржава и ÷рква и држава. »мамо примере у прошлости да Ље наЉбоЪе да ÷рква ради своЉ посао, а држава своЉ. «ато поздравЪам представнике наше државе, науке и културе. ћолим се Ѕогу да нас све благослови, да своЉ живот и културу наставимо на светосавском путу. Ќека сте сви благословени, да са овог места поРемо са заЉедничком жеЪом и молитвом за Љединство и Ъубав Љедних према другима. Ќека Ље √оспод са нама, у векове векова. јмин.“

Мегово ѕреосвештенство ≈пископ нишки г. јрсениЉе Ље прочитао посланицу коЉом се наша —вета ѕравославна ÷рква обратила свим своЉим духовним чедима.

ѕо завршетку божанствене евхаристиЉске службе, ≈пархиЉа жичка и сестринство манастира ∆иче припремили су послужеЬе за све присутне. ” наставку, на бини коЉа Ље посебно поставЪена измеРу манастирске капиЉе и велике жичке трпезариЉе, уприличен Ље пригодан културно-уметнички програм у режиЉи г. —аше √абриЮа. ”чествовали су  ”ƒ ''јбрашевиЮ'', Ѕора ƒугиЮ, '' осовски божури'', Раци из ќсновне школе ''—ветозар ћарковиЮ'' из  раЪева, глумци  атарина ƒимитриЉевиЮ и √оЉко ЅалетиЮ коЉи су говорили стихове из дела —ветог владике ЌиколаЉа. ” сплету народних игара, звукова традиционалних инструмената и предивних гласова коЉи су певали наЉлепше српске песме, могло се истински уживати.

††††

” радости овог великог дана испуЬеног богослужбеним и културним садржаЉем, сви присутни су из манастира кренули веселих срца и са поносом што смо као генерациЉа почаствовани овим величанственим ЉубилеЉем. Ќека —вети отац наш —ава моли милостивог √оспода да наша ÷рква и народ дочекаЉу у саборности и ЉубилеЉ 900 година аутокефалности. —а дивним песником ¬оЉиславом »лиЮем, сав српски род нека кличе:

„¬екови су прохуЉали и многи Юе Љоште проЮи,
ал' то дете Љоште живи, Љер Ьегова живи слава,
Љер то дете беше –астко, син ЌемаЬин, —вети —ава.“

ѕротонамесник јлександар –. £евтиЮ

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

08 / 10 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0