Положај Срба повратника у општинама Федерације БиХ је тежак, закључак је састанка начелника општина у којима живи већинско српско становништво у Кантону 10, са представницима Срба Посавског кантона, одржаног у Дрвару. Договорена је заједничка сарадња.
У кантону 10, проблеми су присутни, а у Гламочу непостојање националне групе предмета, један је од горућих. Поред тога, потребни су разни пројекти да би општина функционисала као једна савремена локлана заједница, истакао је начелник општине Гламоч Небојша Радивојша.
Милорад Глигић, начелник општине Босанско Грахово, истиче да је један од горућих проблема низак ниво здравствене заштите јер љекар у ово мјесто долази само три пута седмично.
Кажу и да је финансијска помоћ од стране федералних и кантоналних иснтитуција за Србе повратнике недостижна.
- Кад говоримо као помоћ о нижим нивоима власти као о грантовима са виших нивоа, нама су те помоћи бар за ову годину још увијек закључане - истиче Душица Рунић, начелница општине Дрвар.
Положај Срба у Посавском кантону још је тежи. Од пријератних 24.000 Срба, данас тамо живи свега 1.500 повратника. Проблеми су бројни, а конститутивност само један од њих. Помоћ власти је, истичу, мизерна или је уопште нема.
- Истакао бих да је Влада Посавског кантона издвојила 180.000 марака за помоћ вјерским институцијама и вјерским објектима, а Српска православна црква од тих средстава није добила ништа - рекао је предсједник Српског грађанског удружења Посавског кантона Дамир Иветић.
У Кантону 10, највећи ослонац виде у Републици Српској и Србији, због помоћи која до сада није изостала. Посавски Срби кажу да ће и они на истом мјесту покушати пронаћи ослонац, како би остали и опстали на својим огњиштима.