Srpska

÷ар мученик

„Ќекада давно, у Љедном краЪевству живео Ље цар“.

††††

 ом –усу нису познате ове речи? —ви смо у детиЬству читали много баЉки, захваЪиЉиЮи коЉима се у нашоЉ свести формирао лик цара.  ад чуЉемо реч „цар“ ствара нам се лик деке са белом брадом и круном на глави; на себи има дугачак црвени плашт, порубЪен белим крзном, а у руци држи скиптар. ÷ар седи на златном трону и управЪа државом; с времена на време одлази у рат. ÷ар живи у свету из баЉке, коЉи ни мало не личи на таЉ свет у коме ми живимо.

«а разлику од нас руски песник √еоргиЉе »ванов имао Ље прилику да живи у тоЉ –усиЉи коЉа Ље Љош била царство. Ќакон револуциЉе он Ље отишао у иностранство. », ето, Љедном док Ље чезнуо за своЉом домовином гледао Ље фотографиЉу последЬег руског цара ЌиколаЉа ƒругог сликаног заЉедно са породицом, у Ьеговим мислима су се нареРали следеЮи стихови:

 рстиЮ од емаЉла у нашивку
» униформа од сивог платна...
 ако су прелепа лица,
» колико давно Ље то било.

 ако су прелепа лица,
јли како су безнадежно бледи Ц
Ќаследник, императорка,
„етири ¬елике кнегиЬе.

—кроман, средЬих година, простог руског воЉничког лица („редов ЌиколаЉ –оманов“ Ц волео Ље да га тако зову), цар Ље у стиховима √еоргиЉа »ванова приказан као савремени, изузетно привлачан човек. јли чак и за песника, коЉи Ље написао те стихове после свега неколико година након пропасти старе –усиЉе - „то Ље било давно“. „ƒавно“ Ц због тога што Ље то била друга епоха: у револуциЉи се покидала веза са временом, измеРу прошлости и садашЬости поЉавила се провалиЉа. «бог чега Ље, без обзира на величанствени лик императорке на фотографиЉи, у Ьеним очима таква туга? » због чега су бледе и тужне цареве Юерке и Ьихов брат? «бог предосеЮаЉа своЉе неминовне пропасти и краЉа старог света; због пророчанског предзнаЬа да их чека брза и страшна смрт. —тварност Ље, меРутим, надмашила Ьихова наЉстрашниЉа очекиваЬа: у ноЮи уочи 17. Љула 1918. године цар и Ьегова породица заЉедно са оданим слугама били су зверски убиЉени у подруму куЮе инжиЬера »патиЉева у £екатеринбургу.

††††

ћучко убиство невиних Ъуди, меРу коЉима су били дете и младе девоЉке, само по себи Ље веЮ страшан злочин. јли £екатеринбуршку трагедиЉу називаЉу и убиством XX века и сматраЉу га историЉском катастрофом Љош увек из посебног разлога. ЌиколаЉ II ниЉе био само диван човек и добар хришЮанин, он Ље био ЅожиЉи помазаник. £ер су руски цареви, долазеЮи на престо, по други пут примали таЉну миропомазаЬа; ЌиколаЉ, примивши помазаЬе за царство постаде света особа. «бог тога Ље Ьегово убиство било страшно светогрРе, коЉе Ље на –усиЉу навукло гнев ЅожиЉу и имало фаталне последице по Ьу.

††††

Ўта Ље то помазаЬе и ко Ље цар помазаник? ѕомазаЬе за царство било Ље установЪено за богоизабран народ Љош у старозаветно време, о чему сведочи ЅиблиЉа (ѕрва кЬига о царевима). ѕомазаЬе ниЉе просто условЪеност и ниЉе пуст обред: човек, примивши помазаЬе, као да се поново раРа, Ьегова личност подвргава се наЉдубЪим променама. » пре свега успоставЪа се савршено посебна повезаност цара са Ѕогом, коЉа личи на ону повезаност коЉа Ље била измеРу Ѕога и пророка. ѕророк Ље чуо у своЉоЉ души глас ЅожиЉи и обЉавЪивао Ље народу воЪу ЅожиЉу; цар Ље доживЪавао исту ствар када Ље требало да решава питаЬа о управЪаЬу државом. ѕослушан заповести ЅожиЉоЉ, цар Ље бивао заступником промисла; кроз цара Ље сам Ѕог управЪао народом.

„—рце Ље царево у руци √осподу као потоци водени; куда год хоЮе, савиЉа га.“ (ѕриче —оломонове 21,1) Ц у овоЉ изванредноЉ библиЉскоЉ слици изражена Ље сама суштина помазаЬа за царство. «ахваЪуЉуЮи том таЉинству цар Ље стекао нове, потпуно посебне духовне силе Ц помоЮ у превазилажеЬу сопствене, природне ограничености и слабости. ¬еза цара са Ѕогом Ље прва страна помазаЬа; друга Ље успоставЪаЬе сасвим реалног Љединства цара са своЉим народом. ѕоЉасниЮемо ово кроз познат пример. ѕостоЉи посебно живо Љединство Ъуди коЉе називамо органским: такве заЉеднице живе тачно као Љедан организам, као Љедно живо биЮе. ” таква Љединства спадаЉу ÷рква (“ело ’ристово) и породица („домаЮа ÷рква“); слично Љединство чинио Ље и древни »зраиЪ, као и народ –усиЉе када Ље државом управЪао цар.  ао што Ље глава ÷ркве ’ристос, а глава породице отац, тако Ље и цар био глава –уске државе, отац руског народа. ”право због тога у старо време постоЉао Ље устаЪени израз „÷ар Ц баЮушка“, коЉи изражава посебан породичан, родбинско Ц Ъубавни однос поданика према цару помазанику, незамисливо Ље да државом управЪа председник или диктатор.

††††

» тако Ље наЉдубЪе духовно Љединство цара са своЉим народом имало своЉе последице у томе што Ље цар на себи носио судбину народа и бреме народних грехова.  ада Ље тело поражено, импулси од болних делова тела иду до главног мозга; када страда тело страда и глава. “ако бива и са друштвеним организмом где Ље тело народ, а глава Ље цар. » обрнуто: смртоносна повреда главе вуче за собом и погибЉе тела, брзо распадаЬе целог организма. «бог тога убиство цара ниЉе било просто убиство поЉединца: на основу деловаЬа таЉанствених духовних закона убиство цара Ља нанело страшан, смртоносан удар руском народу и целоЉ –усиЉи.

ѕородица wfhf јлександра III ѕородица wfhf јлександра III ††††

 акви су били живот и лични квалитети последЬег руског цара, ЅожиЉег помазаника, владара ЌиколаЉа ƒругог? ќн Ље био стариЉи син императора јлександра III, а маЉка му Ље била принцеза ƒагмара ƒанска, коЉа Ље примивши православЪе добила име ћариЉа ‘Љодоровна. ƒеда ЌиколаЉа јлександровича, цар -реформатор јлександар II (за време чиЉе владавине су 1861.године хришЮани били ослобоРени од кметства), погинуо Ље 1881. године од руке терориста. ”правЪаЬе јлександра III постало Ље обазривиЉе и уравнотежениЉе: веровао Ље да Юе исхитрено спровоРеЬе даЪих реформи изазвати опасну експлозиЉу анархизма. јлександар III био Ље следбеник првобитних руских начала, коЉих се придржавао и у политици и у свом личном животу. јлександар III и ћариЉа ‘Љодоровна су имали велико поштоваЬе према строгом породичном уреРеЬу.  ако за Ьих тако Ље и за ЌиколаЉа јлександровича породица била светиЬа. ”звишеност руских императора и величина –уске државе изазивали уважаваЬе код других народа Ц таква Ље била традициЉа, такво Ље било наслеРе, то Ље ЌиколаЉу II било пренето од отаца. ††

ЌиколаЉ јлександрович се родио 6. маЉа 1868. године у ÷арском —елу. ќд детиЬства су га припремали за ступаЬе на руски престо и дали му изврсно образоваЬе. ќсам година изузетно способан наследник похаРао Ље проширени курс тадашЬе гимназиЉе, а након тога Ље пет година под руководством наЉбоЪих руских научника похаРао универзитетски курс. «наЬа ЌиколаЉа јлександровича заиста су се разликовала свестраношЮу: на вишем нивоу студирао Ље како природне науке, тако и посебно предмете са правног и економског факултета, коЉи су неопходни за управЪаЬе државом. ќн Ље изванредно владао европским Љезицима, познавао Ље и волео руску класичну кЬижевност. Мегов уметнички укус тежио Ље ремек Ц делима руске културе; ипак, овде Ље одао почаст свом времену Ц уз опере „аЉковског, волео Ље и ¬агнера, а потом Ље на императорску сцену поставио „ѕрстен Ќибелунга“. ѕо сведочеЬу савременика ЌиколаЉ II Ље био наЉобразованиЉа особа: он, духовна глава руског народа, Ље упиЉао све наЉбоЪе чиме Ље владала тада народна свест у име нaЉистакнутиЉих Ьених представника. ќсим тога, по традициЉи руских царева ЌиколаЉ јлександрович Ље био воЉник. ќн Ље учио воЉне дисциплине у оквиру курса јкадемиЉе генералштаба и прошао Ље практичну обуку у гардиЉским пуковима. ћного пажЬе у васпитаЬу су посвеЮивали физичкоЉ спремности будуЮег императора; захваЪуЉуЮи томе цео живот ЌиколаЉ II се издваЉао снагом и добрим здравЪем, био Ље спортиста, добар Љахач, купао се у хладноЉ води и практично никад ниЉе био болестан.

ѕрема томе, личност ЌиколаЉа јлександровича карактеризуЉе свестраност, Ьегов унутрашЬи свет био Ље сложен и то Ље била Ьегова сличност са многим угледним Ъудима Ьеговог доба. јли постоЉало Ље и то што спаЉа сва знаЬа и све особине личности последЬег руског цара. ћи можемо одредити ЌиколаЉа II Љедном речЉу и реЮи да Ље он био цар Ц хришЮанин. £ош у детиЬству испоЪили су се финоЮа и нежност Ьегове душе коЉи се у толикоЉ мери били подложни еванРелскоЉ истини.  ао мало дете он Ље веома волео икону ћаЉке ЅожиЉе и √еоргиЉа ѕобедоносца. ѕосматраЬе светитеЪевог лика како побеРуЉе злу силу изазивало Ље узбуРеЬе у наЉдаЪим дубинама Ьеговог биЮа. —лушаЉуЮи певаЬе птица у ÷арскоселском врту дечак се дубоко повлачио у себе; при чему Ље Ьегово лице добиЉало надземаЪски, анРелски израз. “ада Ље одушевЪеЬе природом прелазило у молитву; молитвени разговор са Ѕогом био Ље основа живота владара. ÷ар Ље посебно волео православно богослужеЬе; заправо, за Ьега ÷рква Ље била главна основа живота и служеЬа домовини. ÷ар Ље живео, размишЪао и осеЮао као добоко црквени човек; и у томе Ље било Ьегово Љединство са народом, са вишемилионским сеЪанима. јли управо она, православна црквеност, Ље изградила зид неразумеваЬа и отуРеЬа измеРу ЌиколаЉа II и Ьегових поданика из виших друштвених слоЉева. —твар Ље у томе што се део образованог руског становништва током 18. и 19. века постепено све више удаЪавао од ÷ркве, привлачеЮи се науци, западноЉ култури и нездравоЉ мистици. Ћиберална интелигенциЉа и племство нису разумели цара; не разумевши Ьегове унутрашЬе идеале, они нису могли да подрже Ьегове државне планове. ” том окружеЬу цар Ље остао сам, што Ље и постало Љедним од непосредних разлога револуциЉе...

††††

” дому –оманових постоЉао Ље обичаЉ да се наследници престола жене са страним принцезама: то Ље било у меРународним интересима –усиЉе. “ако Ље и јлександар III, руководеЮи се споЪнополитичким циЪевима, желео да Ьегов син узме за жену или Юерку грофа ѕаришког или пруску принцезу. јли Ље ЌиколаЉ јлександрович свим срцем, узвишено и чисто, волео принцезу јлису √есен Ц ƒармштадску, коЉу Ље први пут видео на свадби Ьене стариЉе сестре ≈ли (будуЮе ¬елике кнегиЬе и свете мученице £елисавете ‘Љодоровне) и ¬еликог кнеза —ергеЉа јлександровича, брата јлександра III. ћлади су се сретали у –усиЉи за време посете принцезе јлисе своЉоЉ сестри; обострано осеЮаЬе им Ље говорило да су Љедно у другом нашли особу коЉа им Ље суРена од Ѕога.  оначно се и јлександар III сложио са избором сина и дао му дозволу за брак; тешко болестан био Ље свестан да се приближава краЉ Ьегове владавине и да не треба спречавати јлису √есен-ƒармштадску да постане руска царица.

ѕринцеза јлиса Ље била млаРа Юерка Ћудвика √есен-ƒармштадског, Ьена бака по маЉци била Ље славна енглеска краЪица ¬икториЉа, коЉа Ље створила епоху у култури. ЅудуЮа императорка –усиЉе родила се 6. Љуна 1872. године. Мено васпитаЬе као и Ьен матерЬи Љезик нису били толико немачки колико су били енглески; у раном детиЬству јлиса Ље остала без маЉке и бригу о девоЉчици узела Ље на себе Ьена бака. јлиса Ље живела и васпитавала се на енглеском двору; од ране младости Ьен изглед се ниЉе разликовао само по споЪашЬоЉ и унутрашЬоЉ отмености и лепоти, веЮ и по душевноЉ дубини и озбиЪности. ќна Ље била необично срамежЪива, а затим Ље била склона затворености и самоЮи. ќд раног доба Ьен унутрашЬи живот Ље преовладавао над споЪашЬим. ќд протестантизма, Ьене матерЬе религиЉе, она Ље усвоЉила све наЉбоЪе што ЉоЉ Ље он уопште могао дати, а пре свега под Ьеговим утицаЉем развила Ље наЉвиши осеЮаЉ дужности. —текла Ље добро образоваЬе и била Ље не само изузетна музичарка и везиЪа (поред владаЬа општеобразовним предметима и беспрекорног знаЬа европских Љезика), него Ље на ќксфорду одслушала и курс из филозофиЉе.  ао и ЌиколаЉу јлександровичу, од детиЬства су ЉоЉ усадили ауторитет породице... –екло би се да Љу Ље чекала блистава будуЮност, ниЉе било ни облачка на хоризонту Ьене судбине; меРутим, изглед принцезе јлисе Ље Љош пре свих трагичних околности Ьеног одраслог живота био означен константном дубоком тугом. ћожда Ље то била туга неовоземаЪске, прекрасне душе за раЉем, коЉи ниЉе могуЮ на земЪи; можда се тако испоЪавао пророчки предосеЮаЉ страшне катастрофе... —веЉедно, јлександра ‘Љодоровна Ље била посебним, изабраним ЅожиЉим човеком, коЉег Ље ќн издвоЉио и поставио изван социЉалне конвенциЉе. ќна Ље била странац на руском двору баш из разлога што Ље била богоизабрана и не од овог света.

ћеРутим, преселивши се у –усиЉу, јлиса √есен-ƒармштадскаЉа се нашла и осетила као део породице и ÷ркве; изузетну блискост она Ље осеЮала и према простом руском народу Ц сеЪанима, богомоЪцима у храмовима и манастирима, раЬеним воЉницима у болницама о коЉим се несебично бринула за време ѕрвог светског рата... ¬ратимо се поново на почетак Ьеног служеЬа –усиЉи. ” октобру 1894. године умире јлександар III . —ледеЮег дана јлиса прима ѕравославЪе и добиЉа име јлександра, у част свете мученице царице јлександре. Ќедуго након сахране одржало се венчаЬе ЌиколаЉа јлександровича и јлександре ‘Љодоровне. ѕородичан живот цара и царице започео Ље изузетно среЮно; то Ље била беспрекорна хришЮанска породица, чиЉи су се сви чланови осеЮали као Љедно цело. 1895. године родила се прва царска Юерка Ц ¬елика кнегиЬа ќлга. ј у маЉу 1896. у ћоскви у ¬азнесеЬскоЉ цркви одржало се крунисаЬе ЌиколаЉа II. “ог дана ћосква Ље била велелепно украшена и препуна народа; таЉна миропомазаЬа новог цара била Ље пропраЮена свечаним и дубоко молитвеним обредом. —вом душом и свим срцем млада императорка се у том тренутку молила, како се касниЉе присеЮала, за мужа-цара и за воЪену –усиЉу, коЉа ЉоЉ Ље постала домовина.

ѕрве године владавине ЌиколаЉа II биле су добре и рекло би се да су –усиЉи обеЮавале благостаЬе. ќдмах Ље постао очигледан хришЮански карактер нове политике. ЌиколаЉ II Ље наступио са инициЉативом сазиваЬа меРународне мировне конференциЉе, коЉа Ље била одржана у ’агу 1899. године. ”право на ЬоЉ су се одредили принципи мирног решаваЬа сукоба, коЉи су касниЉе захватили ƒруштво народа и ќ”Ќ. “ако Ље млади руски цар покренуо инициЉативу од светског значаЉа; али трагично Ље то што Ље он, миротворац, морао да води крваве ратове... ” управЪаЬу владара ЌиколаЉа II –усиЉа Ље полако али сигурно постаЉала велика индустриЉска држава. –асло Ље становништво; руска рубЪа Ље била заиста златна, Љер Ље за оптицаЉ новца више од 100% било обезбеРено у златном новцу; за 20 година продуктивност руске индустриЉе повеЮала се четвероструко. ќсим тога –усиЉа Ље тада хранила целу ≈вропу: 1913. године жетва жита Ље код нас била три пута веЮа од —јƒ-а,  анаде и јргентине заЉедно! «аиста, ови подаци су импресивни за нас. ≈кономски положаЉ –усиЉе пред светски рат 1914. године у светлу тренутне општенационалне катастрофе издваЉао се ако не процватом, онда поузданим, обеЮаваЉуЮим благостаЬем.

√осподар ЌиколаЉ II управЪао Ље –усиЉом у складу са своЉим положаЉем према Ѕогу, - положаЉу ЅожиЉег помазаника. “ако се он осеЮао и схватао; сви Ьегови поступци били су диктирани баш том наЉвеЮом одговорношЮу према Ѕогу. ЅожиЉи глас, коЉим се руководио, он Ље распознавао у дубини своЉе душе као глас своЉе савести. „ѕомазаник ЅожиЉи, цар се свесно и систематски држао висина до коЉих обичан смртник ниЉе могао да допре, - пише мемоариста. Ц ќн Ље желео да буде сам. —ам испред своЉе савести“. Ќису сви цареви сарадници то разумели: Ъудима духовне површности, светски настроЉеним и са светским начином живота, нису биле доступне дубине идеЉа помазаника. ќдавде су потекли идеЉни конфликти измеРу цара и Ьегових министара. ÷ар се ослаЬао на савест и интуициЉу (притом добро знаЉуЮи све споЪашЬе детаЪе конкретног проблема, коЉе Ље, по сведочеЬу савременика, увек хватао у лету), - министри су се руководили истим аргументима и статистиком. ÷ар ниЉе волео да се расправЪа; али када Ље он, следуЉуЮи дужност, поступао по своме, ЉавЪала се огорчености и незадовоЪство. «бог тога Ље ЌиколаЉ јлександрович у свом окружеЬу имао доста неприЉатеЪа.

—лужеЬе свом народу за ЌиколаЉа II била Ље светиЬа; према своЉим поданицима се односио с ЪубавЪу попут оца. ” историЉским успоменама се чувало мноштво случаЉева наЉдирЪивиЉег односа господара посебно према обичним Ъудима. »зузетно право цара Ље било наЉвише право ослобоРеЬа осуРеника на смртну казну: победа хришЮанске Ъубави над универзалном правном нормом у овоЉ државноЉ привилегиЉи, даноЉ ЅожиЉем изабранику, била Ље веома изразито откривена. ÷ар Ље често користио то своЉе право. ѕри чему Ље увек проверавао да ли се извршава Ьегова наредба; а Љедном Ље чак послао помилованог државног преступника на  рим да се лечи, - и то на своЉ рачун. ÷ар Ље користио сваки могуЮи случаЉ да пружи прилику —ветом ƒуху да делуЉе у руском животу.

 ао и јлександар III, ЌиколаЉ II се у своЉоЉ владавини и животном стилу придржавао руских начела. ѕрема великом руском цару-реформатору ѕетру I он се односио веома суздржано. „“о Ље предак коЉег наЉмаЬе од свих волим због Ьеговог интересоваЬа за западну културу и гажеЬа свих чисто руских обичаЉа, - говорио Ље господар. Ц Ќе треба одмах без прераде прихватати туРе“. ÷ар Ље снажно осеЮао своЉе мистериозно Љединство са –усиЉом, са Ьеним народом и историЉом, са свим што Ље руско. £едном Ље у полу шали рекао: „ћислим да Ље немогуЮе бити веЮи –ус од мене“. ќ томе колико Ље цар био руски човек говори Ьегова велика Ъубав према руском Љезику: Љер управо Љезик, а не нешто друго, самом непосредном сликом представЪа дух народа. ÷ар се борио са инвазиЉом страних речи на свакодневни Љезик. „–уски Љезик Ље толико богат, - говорио Ље он, - да дозвоЪава у сваком случаЉу меЬаЬе страних израза руским. Ќи Љедна реч несловенског порекла не треба да поквари наш Љезик“. ѕрема –усиЉи ЌиколаЉ II се односио не сентиментално, веЮ религиозно; служеЬе домовини ЅожиЉег помазаника за Ьега се ниЉе одваЉало од служеЬа Ѕогу. ÷ар Ље био представник националне руске културе и такве надсветске реалности као што Ље —вета –усиЉа.

††††

∆ивот руског човека Ц од сеЪанина до цара био Ље неодвоЉив од живота ÷ркве. »зузетно много Ље ЌиколаЉ II урадио за Ьегово споЪашЬе благостаЬе, али што Ље посебно важно, и за умножеЬе Ьеговог благословеног блага. ƒивно Ље то што се с Ьим повеЮао броЉ храмова и манастира у –усиЉи за више од десет хиЪада. «а време Ьегове владавине –уска ÷рква Ље постала богатиЉа са осам нових светитеЪа. ћеРу прославЪеним светитеЪима, за време владавине ЌиколаЉа II, био Ље велики преподобни —ерафим —арофски, чудотворац и молитвеник, слуга ћаЉке ЅожиЉе. √осподар и господарица су за време свечаног прославЪаЬа преподобног —ерафима (Љул 1903. године) посетили —аров. ќвде су се они понашали као обични ходочасници захваЪуЉуЮи чему су се придружили таЉним дубинама живота свог народа. ÷ар Ље дубоко продро у суштину руске узвишености. ќдмах после смрти оца £ована  роштанског 1909. године он Ље предвидео да Юе касниЉе о. £ован бити прославЪен. Ўтавише, господар Ље поставио темеЪе тог прославЪаЬа тако што Ље увео дан Ьеговог годишЬег црквеног молитвеног помена. «аиста пророчка Ље била реч ЌиколаЉа II о патриЉарху-мученику √ермогену, канонизованом 1913. године. ÷ар Ље говорио о светом √ермогену: „пример коЉи Юе осветлити садашЬост и будуЮност“; али ниЉе ли оваЉ пример инспирисао светог патриЉарха “ихона, светог ¬ладимира, ¬ениЉамина, »лариона “роицког и многе друге руске архиЉереЉе, коЉи су пострадали у совЉетском гоЬеЬу ÷ркве?.. ∆ивот изабраног ЅожиЉег помазаника био Ље ништа друго до хришЮански подвиг: Љер распознати у своЉоЉ подсвести, у дубини душе глас ЅожиЉи значи чути одговор на сопствено молитвено обраЮаЬе.  оначно, подвиг помазаника у то доба неизбежно треба да буде мученички подвиг; то Юемо видети мало касниЉе...

††††

ѕролазиле су године; над –усиЉом су се навлачили црни облаци; али у царскоЉ породици су владали мир и слога. ÷ар и царица су имали петеро деце. ѕосле ќлге наЉстариЉа Ље била ¬елика кнегиЬа “атЉана (родила се 1897. године); 1899. године на свет Ље дошла ћариЉа, а 1901. Ц јнастасиЉа. –одитеЪи су силно желели сина Ц Ќаследника царског престола; али Ѕог им Ље слао пре времена Юерке. ѕочели су чак разговарати о томе да престолонаследница буде ќлга; та мисао Ље и након много година наставила да се мота по мислима царског окружеЬа. ќна ниЉе била непозната и самоЉ ќлги када Ље она порасла: ниЉе ЉоЉ без разлога омиЪена историЉска личност била императорка ≈катарина II. » ко зна како би се развиЉала судбина наЉстариЉе Юерке ЌиколаЉа II, девоЉке коЉа се издваЉала по своЉим способностима и памети, да се ниЉе одиграла £екатеринбуршка трагедиЉа и да ниЉе убиЉена двадесет трогодишЬа ќлга...

††††

Ќаследник руског престола јлексеЉ родио се 1904. године; √осподарица се веЮ одавно молила Ѕогу да ЉоЉ пошаЪе сина и након посете —арову Ьена молба Ље била услишена. јлексеЉ Ље био изузетно лепо дете, коЉе Ље донело велику радост у царску породицу. јли та радост ниЉе дуго траЉала. Ѕрзо се сазнало да царевиЮ болуЉе од неизлечиве болести Ц хемофилиЉе. Мен основни симптом Ље згрушаваЬе крви: болесник може умрети од наЉмаЬе ране. Ѕолест се такоРе изражава и унутрашЬим крвареЬем и боловима; особе коЉе пате од хемофилиЉе су углавном умирале у раном узрасту. » том кобном болешЮу боловао Ље будуЮи цар! ¬елики Ље био стрес коЉи су преживели родитеЪи. —ва средства тадашЬе медицине била су донета као помоЮ, али нису била од велике помоЮи. Ѕолном царевиЮу наЉуспешниЉе Ље помагао таЉанствени —ибирац √ригориЉ –аспуЮин: оваЉ народни исцелитеЪ и доктор умео Ље да олакша Ьегова страдаЬа и баш због тог Ьеговог дара, он, обичан човек, Ље постао члан царске породице. ÷ар Ље слушао мишЪеЬа –аспуЮина, а царица га Ље веома поштовала; за то Ље царски пар очигледно имао разлог... »зглед –аспуЮина Ље уопсталом био веома контрадикторан; због тога су цар и јлександра ‘Љодоровна навукли на себе осуРиваЬа од стране поданика.  асниЉе Ље против –аспуЮина била скована завера и 1916. године он Ље убиЉен.

»за ратова, револуциЉа, пропадаЬа царства Ц свих политичких догаРаЉа споЪне политике скривени су духовни закони, и на краЉу, ЅожиЉа ѕромисао према судбини народа и државе. Ѕило коЉе обЉашЬеЬе узрока револуциЉа 1905. и 1917. Ље непотпуно и нетачно. £едно Ље сигурно: удаЪиваЬе руског друштва од Ѕога и ÷ркве навукло Ље на –усиЉу гнев ЅожиЉи.  ао и у многоброЉним случаЉевима безбожништва древног »зраиЪа, о коЉим читамо у ЅиблиЉи, болест –усиЉе ниЉе могла да се излечи обичним средствима лечеЬа. –ади опомене и уразумЪиваЬа Ѕог Ље давао »зраиЪце у руке неверника; иста судбина почетком XX века задесила Ље и –усиЉу.

††††

ѕреко владара ЌиколаЉа јлександровича, беспрекорно чистог и изизетног човека, ЅожиЉа воЪа се показала свету. Мегова судбина Ље, по целоЉ своЉоЉ природи, била дубоко трагична. ќн се родио на дан светог £ова ћногострадалника и снажно Ље осеЮао да Ље Ьегов живот сличан мученичким путевима £ова. »стински пророчко Ље било Ьегово сазнаЬе о своЉоЉ судбини. „»мам више него предосеЮаЉ, - говорио Ље он, - да Юу бити ставЪен на страшна кушаЬа и да неЮу добити награду за Ьих на овом свету“. ѕочевши од пораза у руско-Љапанском рату, после ког Ље уследила револуциЉа 1905. Ц 1909. године, умаЬивши власт цара и ослободивши снаге анархиЉе и директног зла, темеЪи руске државности све више и више су слабили. „ оЉе год мере да сам предузимао ништа нисам успео, - огорчено Ље закЪучивао цар, - немам среЮе. »пак, воЪа човека Ље тако немоЮна“. ѕретпоставЪао Ље да у несреЮама коЉе су задесиле –усиЉу нема Ьегове субЉективне кривице: добробит домовине за Ьега Ље била на првом месту и он Ље радио све што Ље било у ЬеговоЉ моЮи зарад те добробити. —авест ЌиколаЉа II Ље пред Ѕогом била чиста, али Ьегова морална мука ипак Ље била изузетно Љака. » Љеданпут Ц то Ље било у првоЉ рускоЉ револуциЉи Ц из дубине тог душевног страдаЬа цар Ље изрекао пророчке речи, савршено тачно указавши на ту улогу у невидЪивоЉ судбини –усиЉе, коЉу му Ље предсказао сам Ѕог. „ћожда Ље за спасеЬе –усиЉе потребна покаЉничка жртва, - рекао Ље владар. Ц £а Юу бити та жртва. Ќека буде воЪа ЅожиЉа.“ –екавши то, цар Ље био сличан древним мученицима, слободно, без ичиЉе присиле предао се страдаЬу за ’риста. ЌиколаЉ II Ље у Љулу 1918. године био убиЉен не само као беспомоЮан, незаштиЮен човек: Ьегов изненаРуЉуЮи мушки поступак када се са болесним сином у рукама спуштао у подрум »патиЉевског дома, и Љош раниЉе, када су он и господарица одбили емиграциЉу и бег Ц све то говори о томе да Ље у Ьиховим душама била света спремност за жртвено страдаЬе за ’риста, коЉа се испоЪила у пророчким речима, исказаним пре више од десет година.

††††

... ада Ље 1914. године јустроугарска обЉавила рат —рбиЉи, –усиЉа се залагала за мали словенски народ. “ако Ље почео ѕрви светски Ц ¬елики рат. ќваЉ догаРаЉ Ље Љош увек жив у историЉском сеЮаЬу —рба; и ако постоЉи неко меРу европским народим, ко осеЮа директну и страсну Ъубав према –усиЉи и –усима, то су онда —рби. јли посебно Ље велика Ъубав —рба према ЌиколаЉу II, коЉи Ље потврдио улазак –усиЉе у рат. ”право су —рби почели поштовати руског цара као свеца, ставивши га у равну са великим светитеЪем —авом —рпским. ” српском народу постоЉи предаЬе да Ље руски цар сваке године посеЮивао —рбиЉу, молио се у храму сазиданом у част светог —аве —рпског и присуствовао смотри српске воЉске. » управо у —рбиЉи меРу (прогнаним) –усима - али донекле под утуцаЉем српског окружеЬа - први пут 1938. године Ље поставЪено питаЬе канонизациЉе царске породице.

††††

ѕочетак рата донео Ље –усима успехе на фронту, и државу Ље обузео радосни патриотски жар. ¬елика Ље била помоЮ позадине фронту. √осподарица и кнегиЬе су тамо активно учествовале. ќбучивши се за сестре милосрРа, оне су сваки дан вишечасовно помагале у болницама. ÷арица и Ьене Юерке ќлга и “атЉана су бринуле о раЬеницима, седеле поред оних коЉи умиру, даЉуЮи страдалницима утеху. √осподарица и “атЉана су такоРе радиле и као хируршке сестре; ниЉе тешко замислити Ьихову храброст, издржЪивост и огромну хришЮанску Ъубав: помоЮ лекарима у многоброЉним ампутациЉама раЬених удова захтевала Ље, поред умеЮа, заиста велику моралну снагу. ” огромну болницу био Ље претворен и «имски дворац. ќвде се, осим тога, шила постеЪина, топла одеЮа и друге потребне ствари, коЉе су неопходне воЉницима на фронту; сав таЉ посао организовала Ље господарица. ѕреко Ье се на фронт такоРе слало мноштво £еванРеЪа , иконица и крстова коЉи су се делили воЉницима. ћожете ли замислити радост воЉника добивши такав благослов од царице!

††††

јли убрзо се напредоваЬе наше воЉске зауставило, а губици су почели да расту. ” Љавним врховима, како у главном штабу, тако и у главном граду, почели су немири. Ќеуспехе на фронтовима су искористили револуционери, окренувши своЉу пропаганду на фронту и у залеРЉу. Ќемци су се брзо пробиЉали до центра –усиЉе; у тим условима, желеЮи да воЉсци подигне дух, господар Ље преузео на себе врховну команду и прешао Ље у штаб, коЉи се налазио у ћогиЪову. —а Ьим на фронт Ље изашао и царевиЮ јлексеЉ. ћеРутим, искористивши одсутност цара у главном граду, опозициона аристократиЉа Ље оЉачала своЉу активност. Ќа двору се разговарало о изводЪивости држаног удара са устоличеЬем на трон ¬еликог кнеза ЌиколаЉа ЌиколаЉевича. ќпозициЉа Ље убеРивала да на путу победе –усиЉе у рату стоЉе цар и царица; ЌиколаЉ ЌиколаЉевич Ље послао господару телеграм у коЉем га Ље молио да се одрекне престола. —личне телеграме послала Ље веЮина командних фронтова. » када се у фебруару 1917. године десила револуциЉа, царско друштво Ље заузело страну привремене владе. ÷ара су почели уверавати да Юе само Ьегово одрицаЬе од престола спасити –усиЉу. » господар Ље пред лицем издаЉе жртвовао себе и услишио Ьихову молбу. ѕосле ноЮне усрдне молитве пред иконом он се одрекао престола; то се десило 2. марта. „Ќе постоЉи та жртва коЉу не би принео зарад истинског добра и спасеЬа –усиЉе. —тога сам спреман одреЮи се престола“, - такав телеграм Ље дао председаваЉуЮем Ќародне скупштине.

††††

јли након одрицаЬа десило се супротно томе, о чему су говорили опозиционари: почело Ље пропадаЬе народа, коЉи Ље подлегао ниским страстима; неиздрживом брзином –усиЉа Ље посрнула у пропаст. ÷арска жртва Ље била принета Ѕогу Ц али не у томе смисле коЉи су имали у виду учесници одрицаЬа: од Ье ниЉе било никакве непосредне споЪне користи. ÷ар Ље био таЉ мистериозан принцип коЉи Ље држао зле силе: сада ништа ниЉе могло препречити улазак у свет антихристовим стихиЉама...

«а господара и Ьегову породицу почела Ље нова епоха; завршио се живот и почело Ље житиЉе, хришЮански подвиг. ÷ар се са своЉим ближЬима нашао под стражом у ÷арском —елу. «атвореници су се уздали само у воЪу ЅожиЉу, а √оспод им Ље помогао да сачуваЉу своЉ душевни мир до краЉа. ÷ар и Ьегова породица сада су морали да трпе понижеЬа и изругиваЬа од стране чувара и других „нових“ Ъуди коЉи су их окруживали. 31. Љула Ље почео пут мученика на своЉу √олготу: они су били исеЪени из свог дворца и послати у —ибир.

6. августа на пароброду „–ус“ царска породица Ље стигла у “обоЪск. „ƒуша ме неописиво боли због драге домовине, то не може да се обЉасни“, - те речи господарице из приватног писма показуЉу душевно стаЬе целе породице. јли Ьени чланови су се храбро држали: Ьих Ље вера оЉачала, ÷рква Ље Ѕожанствена благодат. ќни су учествовали у богослужеЬима; царица Ље са децом певала за певницом. ” страдаЬу, дух царских мученика Ље растао и Љачао. „ѕут ЅожиЉи Љесте свакодневни крст“, - написала Ље царица у своЉу свеску речи светог »сака —ирина. „’ришЮани треба да трпе туге и споЪашЬе и унутрашЬе немире, да би примивши ударац побеРивали трпЪеЬем. “акав Ље пут хришЮанства“, - по том Ьеном другом цитату (из св. ћарка ¬еликог) можемо претпоставити наЉтаЉниЉе унутрашЬе деловаЬе страдалника. »сто расположеЬе Ље у стиховима, коЉе Ље почетком 1918. године написала ¬елика кнегиЬа ќлга:

ѕошаЪи нам, √осподе, стрпЪеЬа,
” години помамних, мрачних дана,
ƒа трпимо народни прогон
» мучеЬа наших Яелата.

ƒаЉ нам снаге, о Ѕоже праведни,
ƒа праштамо злочине ближЬег
» крст тежак и крвави
ƒа прихватамо с “воЉом кротошЮу.

» у дане немирних бунтова,
 ад нас опЪачкаЉу неприЉатеЪи,
ƒа трпимо срамоту и понижаваЬа,
’ристе, —паситеЪу, помози!

¬ладико света, Ѕоже васеЪене,
Ѕлагослови молитвом нас
» даЉ спокоЉа души смиреноЉ,
” неподношЪив, смртни час.

» у предворЉу гроба,
”дахни у уста “воЉих слугу,
ЌадЪудску снагу
ƒа се кротко молимо за неприЉатеЪе!

”очи ¬аскрса 1918. године царску породицу су раздвоЉили. »з ћоскве Ље дошао комесар боЪшевика, коЉи Ље обЉавио господару да га одвозе. √осподарица Ље одлучила да испрати мужа; Ьене моралне муке су се повеЮале до краЉЬих граница, Љер Ље морала да се растане са болесним царевиЮем. —а родитеЪима Ље кренула и ћариЉа ЌиколаЉевна... «а целу породицу растанак Ље био душевно мучеЬе.

††††

÷арски пар Ље био задржан од стране боЪшевика у £екатеринбургу. ѕочетком маЉа овде су стигли и остали чланови породице са оданим слугама. ћученицима Ље остало да живе два и по месеца. Ќихово злоставЪаЬе Ље постало све оштриЉе; али чак су се неки од дивЪих чувара изнутра поклонили пред Ьиховом хришЮанском кротошЮу и смиреЬем.

” ноЮи уочи 17. Љула догодило се наЉвеЮе убиство: невини, свети Ъуди заЉедно са ЅожиЉим помазаником су зверски убиЉени. “ри дана пре злочина за царску породицу Ље било одржано богослужеЬе.  ада су запевали молитву „ —а —ветима упокоЉ...“ мученици су сви као Љедан неочекивано клекли на колена. “ог дана, по сведочеЬу очевидаца, они су изгледали некако необично потиштено. ƒословно предосеЮаЉуЮи да им се ближи краЉ, они су отпевали погребну песму над самим собом...  обне ноЮи су дошли по Ьих, рекавши им да их возе изван града. ”место тога су их спустили у подрум; ту Ље стаЉало неколико столица, и господар са наследником Ље сео у средину. ќсим царске породице ту се налазио доктор ≈. Ѕоткин и слуге. „екали су знак за одлазак, а уместо тога у подрум Ље ушао комесар у пратЬи воЉника.  омесар Ц Ьегово презиме Ље било £уровски Ц наЉавио Ље предстоЉеЮе погубЪеЬе. √осподарица Ље успела да се прекрсти; она Ље убиЉена одмах, заЉедно са господаром. јлексеЉ и кнегиЬа јнастасиЉа су се мучили више од свих; први метак их ниЉе усмртио, и воЉници су их докраЉчили ударцима баЉонета. “акоРе су погинули доктор и троЉе слуга, коЉи су у Ъубави делили судбину царске породице. Ѕогохулно убиство ниЉе био приватан злочин политичког удара: то Ље био заЉеднички грех. £ош увек на –усиЉи лежи тежина греха цареубиства.

††††

÷ар ЌиколаЉ II и Ьегова породица били су носиоци идеала —вете –усиЉе; идеала ѕравославЪа. «а разлику од многих Ъуди тог доба, хришЮана само на речима, они су примили ѕравославЪе с озбиЪношЮу. ќни су били ЅожиЉи изабраници, а затим Ъуди не од овог света (£н 15, 19), у тадашЬем вишем друштву они су били странци. »стински хришЮани су у свету били гоЬени; Ьихов тужан пут овенчан Ље мучеништвом. —ада, у мноштву других руских светаца, они стоЉе пред ’ристом у молитви за –усиЉу.

—а руског Jелена ѕавловиЮ

29 / 11 / 2019

     оментари:

    2019-12-09
    13:52
    ljubinka:
    —паси √осподи!!!
    —вети ÷арски ћученици молите Ѕога за –усиЉу и —рбиЉу!!!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0