Srpska

Ќишта ниЉе нужниЉе ни драгоцениЉе од Ъубави, мира и ЉедномислиЉа меРу браЮом у ’ристу Ѕогу.

»нтервЉу митрополита ѕорфириЉа за ДЌовостиУ

††††

»нтегрални текст интервЉуа ћитрополита загребачко-ЪубЪанског г. ѕрофориЉа за дневни лист Ќовости

¬исокопреосвеЮени ¬ладико, Љош увек смо у атмосфери великог празника ЅожиЮа. ¬и сте оба ЅожиЮа, да тако кажемо, и по грегориЉанском календару и по старом календару, дочекали и провели у «агребу. —а каквим осеЮаЬима проводите ова два празнична дана?

–оРен сам у ЅачкоЉ, моЉа породица пореклом Ље из Ѕосне, из ѕосавине, школовао сам се, измеРу осталог, у Ќовом —аду и Ѕеограду. «ашто то говорим? ѕа зато што се у свим овим нашим градовима и областима, маЬе или више, атомсфера ЅожиЮа, божиЮне радости, осеЮа и 25. децембра и 7. Љануара. Ѕачка и ѕосавина су вишенационалне области, такав Ље и Ќови —ад, а Ѕеоград Ље древна метропола космополитског духа. » не само по биографским чиЬеницама, него по васпитаЬу и духовном усмереЬу, осеЮам потребу и радуЉем се ако могу лепоту и доживЪаЉ празника да поделим са другима, да ближЬем друге вере, поготово ако Ље брат хришЮанин, пренесем лични доживЪаЉ радости због роРеЬа —паситеЪа света, —паситеЪа човека и свега створеног.

» обрнуто, радуЉем се са суграРанима коЉи десетак дана пре нас славе –ождество ’ристово. Ќе знам колико сте упознати, али «агреб Ље, по општоЉ оцени, у предбожиЮно време, у време адвента, Љедан од наЉлепше уреРених европских градова. ’иЪаде празнично одевених «агрепчана свих узраста, на дивно уреРеним и окиЮеним трговима и улицама очекуЉу празник коЉи нас подсеЮа на наЉлепши и наЉвеЮи дар коЉи човек може да очекуЉе. ”колико нисмо у стаЬу да радост празника какав Ље ЅожиЮ, веру и наду коЉу ЅожиЮ, мали Ѕог, доноси у свет, поделимо са другима, са Ъудима коЉе среЮемо на улици, живимо врата до врата, онда смо ми хришЮани, само на речима. “ако сам, рекох васпитаван од малих ногу у родитеЪском дому, потом у ÷ркви од духовног оца и учитеЪа, владике »ринеЉа, а такав етос настоЉао сам да пренесем монасима у манастиру, студентима на Ѕогословском факултету, данас свештеницима у ’рватскоЉ и —ловениЉи, верницима, али и да манифестуЉем таЉ дух у средини у коЉоЉ живим и областима коЉе ми Ље ÷рква поверила на духовно стараЬе.

јрхиЉереЉску дужност обавЪате у веЮинскоЉ римокатоличкоЉ средини, па имате увид у доживЪаЉ хришЮанства и православаца и римокатолика.  олико Ље Љака свест у обе заЉеднице да веруЉу у истог Ѕога и £еванРеЪе? ƒа ли су разлике меРу нама заиста толике да ни реч ЅожиЉа ниЉе довоЪна да их премости?

Ќе постоЉи никаква препрека коЉу –еч ЅожЉа, Кубав ЅожЉа не може надвладати. јли и ми и наш сусед треба да смо способни да прихватимо Ѕога, Кубав ЅожЉу. ”колико наш сусед у нама не препознаЉе ближЬег и приЉатеЪа ми треба да се молимо да Ѕог и Ьегово и наше срце испуни добротом. Ќаравно без добрих дела, без човекоЪубЪа молитва неЮе бити делотворна. јли, свему претходи свест о сопственом идентитету. ”колико ми нисмо укореЬени у томе да смо православни —рби, него то криЉемо, онда не постоЉи могуЮност да нас сусед, колега на послу или на факултету, прихвати као себи равноправно Ъудско биЮе. ”колико сами у себи правимо ограде, криЉуЮи или одбацуЉуЮи сопствени идентитет, оно што Љесмо поколеЬима, вековима, постаЉемо жестко подеЪене личности, коЉе и када хоЮе не могу да равноправно опште са другима, коЉима сами ускраЮуЉу могуЮности да их прихвате онаквим какви Љесу.

¬идите ли назнаке да —рби и конкректно ’рвати, могу да вером победе историЉу и Ьене трауме? Ўта би били предуслови за оваЉ по много чему рапидан заокрет у меРусобним односима?

»сториЉу не треба побеРивати.  Ъучни догаРаЉи из прошлости неког народа су они коЉи омогуЮуЉу разумеваЬе садашЬости и будуЮности. ј наЉчешЮе у кЪучу политичке коректности постмодерног доба баш ти кЪучни догаРаЉи и историЉски периоди су они коЉе треба победити, превредновати или чак одбацити да би, по тим проЉекциЉама, народи могли коегзистирати и сараРивати. Ќи Љедна стратегиЉа против другог човека, народа или ÷ркве не може бити успешна, Љер ниЉе у скаладу са ЅожЉом намером о човеку и Меговом победом над злом и смрЮу оствареноЉ у ’ристовоЉ Ъубави на крсту. ¬ером, дакле, не треба побеРивати историЉу и историЉско наслеРе него вером треба живети. Ўта то значи: иЮи у свети храм, молити се Ѕогу, укратко живети светотаЉински, што не означава неку мистику него Љедноставан живот у коме се Ъубав и помоЮ поклаЬаЉу свакодневно ближЬим, али и онима коЉи нису ближЬи, чак онима коЉи нам нису превише склони или нису уопште. ” меРуЪудским односима, укЪучуЉуЮи и оне о коЉима говоримо, меРунационалним односима —рба и ’рвата, постоЉи Љасна и Љедноставна математика, директна пропорциЉа: што више Ъуди живи правим, делатним хришЮанским животом то Юе односи бити боЪи.

¬ладика бачки »ринеЉ у недавном интервЉуу нашем листу говорио Ље и о односима наше ÷ркве са –имокатоличком црквом у ’рватскоЉ.  акви су, из ¬ашег угла, ови односи и да ли су оштре оптужбе ’рватске бискупске конференциЉе на рачун —рпске ѕравославне ÷ркве угрозиле меРусобно поштоваЬе и сарадЬу?

ЎаЪуЮи ме у «агреб ÷рква ми Ље дала и посебну одговорност да колико год то до мене стоЉи буде што маЬе искушеЬа и проблема коЉи угрожаваЉу меРусобно поштоваЬе и сарадЬу са католичким епископатом, свештенством, али и хрватским народом. “аЉ задатак, или то послушаЬе, како ми у ÷ркви кажемо, прихватио сам потпуно буквално и извршавам га дословно и без остатка. Ќе могу да кажем да Ље то послушаЬе лако или ниЉе лако, али могу да свима исповедим да и мали, наЉмаЬи успех, доноси осеЮаЉ радости. Ќа дан избора, пошао сам да гласам на изборима за председника ’рватске. ”век излазим на изборе. ѕротивник сам апстиненциЉе, белих листиЮа и шарених лажа, заправо чекаЬа да те странци доведу на власт. —тигао сам на изборно место пред краЉ времена, мислеЮи да ипак не упадам у неку гужву, Ъуди тада могу бити нервозни и слично. јли нисам погодио Ље Ље пар десетина Ъуди, озбиЪно и у тишини чекало у реду испред гласачких кутиЉа. Ќеколицина ме Ље поздравила са: „ƒобра вечер метрополите“, али и „ƒобро ти вече митрополите“.

Ќедавно сам се срео са надбискупом ЅозаниЮем. » на локалном нивоу две ÷ркве се суреЮу са веома сличним питаЬима. »знео сам му неке наше недоумице са коЉима се сусреЮем. ѕоказало се да Ље  атоличка ÷рква у ’рватскоЉ принуРена да решава сличне проблеме коЉе ми имамо у —рбиЉи и —рпскоЉ, на пример. Ќадбискуп ми Ље дао добре, тачне, практичне и примеЬиве савете. «аиста сам задовоЪан и захвалан надбискупу на томе. » сада гледаЉте, колико сличних проблема имамо ако погледамо „превредноваЬе“ базичних моралних начела у европскоЉ култури и начину живота, ригидни секуларизам, да не набраЉам манифестациЉе коЉе сви знаЉу. »ли дискриминациЉу над хришЮанима у разним деловима света, чак до затираЬа и нестаЉаЬа. «дравом разуму се не поставЪа питаЬе да ли треба сараРивати на таквим проблемима ли не. »стина, има и оних коЉи не мисле тако. јли свако ко има искуство живота у верски мешовитоЉ средини има став сличан овом коЉи заступам. ѕитаЉте, на пример моЉе приЉатеЪе надбискупа ’очевара, реиса —еада или »сака јсиела.

«авршене су манифестациЉе централног обележаваЬа 800 година стицаЬа аутокефалности —рпске ѕравославне ÷ркве. Ѕило Ље и критика, чак и меРу владикама.  оЉа Ље ¬аша свеукупна оцена ових догаРаЉа - да ли Ље ÷рква адекватно обележила важан ЉубилеЉ?

ЅудуЮи да сам председник извршног одбора за прославу ЉубилеЉа, незахвално Ље да о томе говорим. јли, како кажу - да се не фемкам и правим лажно скроман. ¬еома сам задовоЪан духовним и литургиЉским, научним и културним догаРаЉима и манифестациЉама у протеклоЉ години. »зложба у ћузеЉу —рпске ѕравославне ÷ркве и свечана академиЉа у —ава центру, надилазе уобичаЉене манифестациЉе коЉе се о великим и значаЉним ЉубилеЉима у —рбиЉи организуЉу. ¬еома важна Ље чиЬеница да су различите манифестациЉе организоване у свим епархиЉама у земЪи и расеЉаЬу, али и да Ље 800 годишЬи ЉубилеЉ ÷ркве надахнуо многе ствараоце, уметнике и научнике, да самостално ствараЉу. ќтуда низ кЬига, изложби, емисиЉа и слично посвеЮених ЉубилеЉу и —ветом —ави, а нису под непосредним покривотеЪством ÷ркве.

»стина да Ље неколицина чланова нашег архиЉереЉског —абора Љавно post festum изразила незадовоЪство што прослава ниЉе имала свеправославни карактер, што Ље била жеЪа и патриЉархова и свих нас, веруЉем целог нашег рода. јли одлуку Ље, из оправданих и незаоблазних разлога донео —абор. ќни коЉи су у октобру изразили незадовоЪство одлуком —абора су са том одлуком били сагласни у маЉу, на заседаЬу.

¬анредни сте професор на ѕравославном богословском факултету у Ѕеограду, о коме се последЬих недеЪа често говори, поводом разрешеЬа са катедре владике западноамеричког ћаксима. ƒа ли се у овом случаЉу факултет заиста нашао у вакууму црквених и универзитетских прописа, како се често тумачи у Љавности?

»ако Ље у Љедном делу електронских и штампаних медиЉа током дужег времена систематски стварана таква слика моЉе Ље мишЪеЬе да Ље то наменски и сврховито произведен и представЪен, у суштини непостоЉеЮи, проблем. «аконска и регулативна акта ѕравославног богословског факултета и Ѕеоградског универзитета су од самог повратка ‘акултета на ”ниверзитет усклаРена, што Ље више пута потврРено од стране надлежних органа самог ”ниверзитета. ќдреРене посебности коЉе постоЉе у —татуту Ѕогословског факултета, а коЉих нема у регулативним актима других факултета, засниваЉу се на другачиЉем статусу наЉвише просветне институциЉе —рпске ѕравославне ÷ркве на ”ниверзитету. ќне су и до сада, од стране одреРених поЉединаца и група, биле ставЪане под Љавни знак питаЬа али Ље ”ставни суд 2014. године потврдио правну заснованост и легитимност оваквог начина функционисаЬа ѕравославног богословског факултета. «ашто се данас ова вода поново узбуркава, ко то чини а ко му у томе помаже - сасвим Љед друго питаЬе и не приличи овом празничном времену и расположеЬу. —игуран сам да Юе, након разговора коЉе нова управа ѕравославног богословског факултета у сваком случаЉу треба да обави са надлежним лицима на ”ниверзитету као и ћинистарству.

 ако видите будуЮност односа наше ÷ркве са ¬асеЪенском патриЉаршиЉом после Ьеног неканонског мешаЬа у устроЉство ѕравославне цркве у ”краЉини и нашег Љасно израженог става по овом питаЬу?

—тав —рпске ѕравослaвне ÷ркве, Ље саборски формулисан и изражава, како кажете Љасан став да непокаЉане украЉинске расколнике не признаЉемо ни за припаднике ÷ркве, а камоли за нормалну аутокефалну ѕравославну ÷ркву. «аиста жалимо и тугуЉемо због разбиЉаЬа Љединства свете ѕравославне —аборне ÷ркве. Ќужно Ље васпоставити преРашЬу благословену Ъубав и Љединство светих помесних ÷ркава ЅожЉих. Ќишта ниЉе нужниЉе ни драгоцениЉе од Ъубави, мира и ЉедномислиЉа меРу нама браЮом у ’ристу Ѕогу. ”верен сам да Юе се наЮи начин да се ово болно питаЬе реши у духу светих канона наше ÷ркве.

ќвих дана у вези са одговором народа и ÷ркве на насилни «акон о слободи вероисповести, многи указуЉу на сличност положаЉа ÷ркве и српског народа у ÷рноЉ √ори и на  осову и ћетохиЉи.  ако ви то видите?

“а аналогиЉа Љесте више него трагична, али je тачна и то морамо прихватити као чиЬеницу и тражити наЉбоЪи излази из такве ситуациЉе. ќднос власти у ѕодгорици према српском народу, —рпскоЉ ÷ркви, према православЪу, па ако хоЮете и демократском поретку и начелима, ништа ниЉе боЪи него однос привремених органа у ѕриштини. ѕодгорички властодршци се уче, па као добри ученици у многоме по оствареЬу лоших намера и превазилазе учитеЪе. ¬ласти у ѕриштини су недавно, у Ќовом Ѕрду, средЬовековном српском граду сребрном и златном, како га Ље описао  онстантин ‘илософ, тачниЉе у катедралном храму —ветог Ќиколе извршили експеримент in vivo, очигледну наставу не само за Ьихове подгоричке Раке, него су нама показали шта Юе бити са ћорачом, —авином, ∆дребаоником и другим манастирским и парохиЉским храмовима уколико попустимо у одбрани светиЬа. Ўто Ље Љош важниЉе, ту аналогиЉу не видимо смо ми: епископи, теолози, историчари, новинари и слично. “у истоветност намера неприЉатеЪа види наш васцели православни род. “ако, после молебана коЉи се служе у свим веЮим местима и храмовима у –епублици ÷рноЉ √ори, верни народ у литиЉама пева песме посвеЮене  осову, светом ÷ару Ћазару и косовским Љунацима, Љунацима са  ошара и сличне песме. “о нису ратничке песме. “о су песме коЉе наставЪаЉу светолазаревску, заправо новозаветну ’ристову мисао да „Ќема веЮе Ъубави од оне да ко живот своЉ положи за ближЬе своЉе“. “ако Ље у ’ерцег Ќовом, Ѕеранама, ЌикшиЮу, јндриЉевици, тако Ље у Ѕеограду, Ќовом —аду, Ќишу. «а ЅожиЮ сам, веруЉем и ¬и, добио неколико телефонских видео честитки са снимцима грандиозних молитвених скупова из наброЉаних места. “и скупови су грандидозни по броЉу окупЪених, али Ље Љош грандиозниЉа народна вера у светост циЪева за коЉе се боре. —ве то Ље оно што ме надахЬуЉе и испуЬава силним поносом.

ћонашки живот започели сте у ƒечанима.  ако гледате на будуЮност  осова и ћетохиЉе, односно веруЉете ли у скоро распетЪаваЬе косовског чвора?

ƒанас  осово има ултимативно значеЬе; значеЬе магнета коЉи нас везуЉе. ћи немамо своЉ национални наратив, али имамо  осово.  осово Ље наш наратив. ћит Ље Љедно, а завет Ље друго. ћит може да буде победнички, или губитнички, Љер он припада имагинациЉи. ћит Ље нешто што може бити погодно за политичку употребу. «авет Ље нешто много дубЪе Љер припада духовности.  осовски завет Ље израз Ќовог «авета, а у средишту Ќовог «авета стоЉи светост. —вети —ава Ље светост усадио у  осово и у темеЪе нашег националног биЮа. «ато питаЬе нациЉе ниЉе теоретско питаЬе, то Ље питаЬе опстанка и живота. ѕитаЬе да ли Юемо изгубити контакт са нашим манастирима, прошлошЮу, с нашим заветом. «аветна свест —рба Ље толико снажна, чему смо и ове дане сведоци, да ми немамо разлога да се бавимо сопственим страхом за будуЮност  осова, за будуЮност —рбиЉе. ¬ладика ЌиколаЉ Ље рекао да су наши неприЉатеЪи наши сурови приЉатеЪи. ќни Юе нам сигурно помоЮи, да се и ако смо заборавили, сетимо ко смо, да збиЉемо своЉе редове, да раздвоЉимо оно што Ље важно од маЬе важног. ќни можда, с нама никада неЮе водити искрен и поштен диЉалог. “о не значи, меРутим, да ми не треба са Ьима да будемо искрени и да не инсистирамо на разговору и тражеЬу обострано прихватЪивог решеЬа. ” томе, пак, морамо бити сложни, макар у свему другом били на другачиЉим позициЉама. “о су теме у коЉима власт и опозициЉа треба да сараРуЉу и да уложе сваки напор да наРу заЉеднички именитеЪ. Ќе смемо дозволити поделу на патриоте и издаЉнике. ЌиЉе природно и нормално да се делимо око онога што нас обЉедиЬуЉе и што нас чини оним што Љесмо. £ош маЬе Ље морално злоупотребЪавати наЉбитниЉе питаЬе за оствареЬе личних, страначких, групних интереса. Ќарочито Ље важно да ми, као Ъуди ÷ркве, избегнемо сваку врсту политикантског односа према  осову. ≈пископи и свештеници не треба да се опредеЪуЉу измеРу Љедне партиЉе и друге, за Љедну или другу. «а нас Ље политика само амбиЉент кроз коЉи пролазимо као кроз —цилу и ’аридбу, сведочеЮи увек Љедну и исту истину, а то Ље, да Ље ’ристос разапет и васкрсао, да Ље победио смрт, да нам увек даЉе наду. —тога, ако смо са ’ристом, ми смо на краЉу, засигурно увек победници. ћоЉе мишЪеЬе Ље да, уз помоЮ ЅожЉу, треба подржати настоЉаЬа државе да се обнови диЉалог —рба и Ўиптара, да се васпостави какав-такав суживот коЉи Ље вековима текао на том подручЉу. ¬еруЉем да Ље сада Љасно свима и светским силама и јлбанцима:  осова и ћетохиЉе се никада неЮемо одреЮи. —вима би нам било лакше када би о  осову и ћетохиЉи преговарали они коЉи тамо и живе, —рби и Ўиптари. Ќаше Ље, меРутим, да увек настоЉимо да пронаРемо мирно и траЉно решеЬе.

—тав ÷ркве према  осову више пута Ље изрекао наш —абор. ј став —абора наЉбоЪе Ље интерпретирао наш ѕатриЉарх кроз антологиЉску реченицу: ќно што дамо или поклонимо не можемо никада вратити, а оно што нам неко отме итекако имамо право и можемо вратити.  ада бих говорио било шта више или маЬе од тога, искакао бих из оквира ÷ркве.

» ѕредседништво —рбиЉе и ѕатриЉаршиЉа су последЬих година мета критика са два становишта: Љедни тврде да ÷рква и држава националистички, под плаштом заштите —рба на  осову и ћетохиЉи, а сада и у ÷рноЉ √ори, дестабилизуЉу тамошЬу ситуациЉу, а други да црква и држава не чине ништа за угрожени српски народ ван —рбиЉе.  ако ви видите ове критике?

Ќажалост, то искуство ми Ље и лично, добро познато: што год да учините, за одреРене групе Ъуди у чиЉе циЪеве и проЉекте се не уклапате, a priori сте криви. “аквима, Љасно Ље, ниЉе важна истина, важан им Ље само Ьихов поЉединачни циЪ и интерес. »стина Ље, има веома гласних критика на рачун државних власти и —рпске ÷ркве да не чине или боЪе реЮи да не чинимо довоЪно за —рбе на  осову и ћетохиЉи, а сада и за —рбе у –епублици ÷рноЉ √ори. ј потом, када се очигледно покаже да то ниЉе баш тако, по строго утврРеном правилу одмах се микрофони, камере и странице новина уступе онима коЉи тврде да —рбиЉа хоЮе да отме нечиЉе териториЉе, да ремети идеални живот у узорним демократсим дражавама, да Ље безмало узрок свег зла и томе слично. £асно Ље да се дистрибуциЉа слике, тона и средстава, кастинг глумаца различитих специЉалности, меРу коЉима има и тзв. корисних идиота, по потрби и утврРеном распоседу врши из Љедног центра. ѕродуцент Ље Љедан, сценариЉа два, глумци свима добро познати, режиЉа веЮ монотона, али Ље представа за неупуЮене, а нарочито злонамерне ефектна. Ќе треба се обазирати ни на Љедне, ни на друге, него имаЉуЮи Ѕога пред собом, радити по савести, а време Юе показати ко Ље вера, а ко невера!

Ќа краЉу нашег разговора желим ¬ама, свима коЉи раде у ¬ечерЬим новостима, и читаоцима среЮно и благословено 2020. Ћето Ъубави и милости √осподЬе.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

19 / 01 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0