Srpska

ћитрополит јмфилохиЉе: ћарковиЮ имао историЉску прилику, АукановиЮева тираниЉа изгледа гора од ћилошевиЮеве

††††

ћитрополит црногорско-приморски јмфилохиЉе сматра да Ље премиЉер ƒушко ћарковиЮ имао историЉску прилику да у ноЮи доношеЬа «акона о слободи вЉероисповиЉести искорачи из партиЉске сЉенке, али да Ље очигледно да потпредсЉедник има предсЉедника, коЉи, како каже, ради нешто што ниЉедан нормалан политичар у ≈вропи не ради.

ћитрополит црногорско-приморски г. јмфилохиЉе Ље у интервЉуу “¬иЉестима” казао да не сматра да се у —рбиЉи води кампаЬа против Ьега, обЉашЬава да српске владике полемишу, да и “меРу светима има понека горка риЉеч”, како Ље добра и складна комуникациЉа патриЉарха »ринеЉа и јлександра ¬учиЮа на добро државе —рбиЉе.

ќн тврди да никад ниЉе подржао ћила АукановиЮа, нити да у Ьему и ЬеговоЉ политици види нешто што би представЪало, макар и посредно, интересе за цркву, па ни за државу.

«ашто се у —рбиЉи води кампаЬа против ¬ас?

Ќе бих рекао да се води нека нарочита кампаЬа против мене, поготово би такво нешто било тешко везати за —рбиЉу. —рбиЉа, са Ѕеоградом,  осовом, ваЪевским краЉем, Ѕанатом и многим другим областима у коЉима сам провео значаЉан дио живота, и за чиЉе сам светиЬе везан Ц то Ље моЉа куЮа. ”виЉек била, и данас Ље. » Љош увиЉек често и радо тамо одлазим и интензивно сараРуЉем не само са Меговом светошЮу и —ветим синодом као миторполит —ѕ÷, него и са другим духовним и добрим Ъудима. ѕратим Ьихов рад, и они прате и подржаваЉу службу у цркви. ”колико тренутно имам размимоилажеЬе са диЉелом политичког врха —рбиЉе, то никад не доживЪавам лично. —ви се ми трудимо, у мЉери наших могуЮности, да радимо за добробит народа и наше помЉесне цркве (поготово тамо на  осову и ћетохиЉи).

ј као што видите, свака власт, и она у Ѕеограду и ова овдЉе у ѕодгорици, не подносе лако критички став, и наЉвише им одговара кад их сви тапшу по рамену и све им одобраваЉу док су на власти, а кад сиРу са власти питаЉу се: ко бЉеху они? ћоЉа Ље дужност да говорим истину, ради Ѕога и ради спасеЬа Ъуди, па и Ьиховог спасеЬа, па и по циЉену да се то некоме од властодржаца не свиди. ј опет, не пада ми на памет да мислим да сам само Ља у праву. —ве што ми у цркви радимо, приЉе или касниЉе, мора проЮи кроз суд саборностиЕ

Ўта мислите ко стоЉи иза тога Ц само јлександар ¬учиЮ коЉи контролише медиЉе на чиЉим сте насловним странама или и дио —ѕ÷?

 ао што веЮ рекох, не видим да се ради о организованоЉ кампаЬи. Ќарочито не кад Ље риЉеч о цркви у Ѕеограду. ћи владике и свештеници знамо често да се мимоиРемо око важних питаЬа, па и да полемишемо меРусобно и отворено, како су то некада, уосталом, радили и апостоли ’ристови. ѕа и “меРу светима има понека горка риЉеч”, како каже стара пословица. —амо ми све то Љедни другима кажемо отворено на нашим архиЉереЉским сабраЬима. » увиЉек Ље то у служби црквеног напретка и мисиЉе саме цркве, а не неко надгорЬаваЬе суЉета. ќтуда, не видим мЉеста, нити препознаЉем било какве кампаЬе, ни у моЉу корист, ни против мене.

ћожете ли нам отворено реЮи: шта мислите ко Ље патриЉарх у Ѕеограду Ц »ринеЉ или ¬учиЮ?

÷ио свиЉет знаде и кристално Ље Љасно: патриЉарх Ље Мегова светост г. »ринеЉ. ќн се, очигледно, доста добро разумиЉе и складно комуницира са србиЉанским предсЉедником. £а се надам да Ље то на добро државе —рбиЉе и на напредак —рпске помЉесне цркве.

ќсим тога, ниЉе у реду, да те и такве двиЉе титуле ставЪамо у исту раван. ѕредсЉедник –епублике Ље институциЉа коЉа постоЉи посЪедЬих неколико децениЉа (приЉе Ьега Ље био предсЉедник партиЉе или  омитета, па приЉе тога краЪЕитд), док Ље патриЉарх за нашу помЉесну цркву, нешто што траЉе од средине 14. виЉека. јко томе додамо колики Ље значаЉ патриЉарха српског (пеЮког) за цркву у ÷рноЉ √ори, и уопште црногорску историЉу, онда не бих никада упореРивао важност те институциЉе са предсЉедником било коЉе државе, па била она —рбиЉа или ÷рна √ора.

ƒа не останемо неправедни, можете ли проциЉенити чиЉа паства боЪе слуша, ¬аша или АукановиЮева?

»зраз ”боЪе” бих овдЉе везао за слободну воЪу Ъуди коЉи припадаЉу заЉедницама чиЉи смо поглавари Ц црногорски предсЉедник и Ља. ” том смислу, мислим да су хришЮани боЪи и оданиЉи своЉоЉ заЉедници, Љер су за Ьу везани дубоком вЉером и вЉерношЮу живом Ѕогу и слободном воЪом. ј при том, ниЉесу уциЉеЬени материЉалним добрима ни запослеЬем, неком земаЪском платом. “ако да процЉеЬуЉем да су на боЪи, односно квалитетниЉи, дубЪи начин хришЮани везани за цркву (не никако за мене лично као поглавара), него што су то симпатизери Љедне политике за неку партиЉу. ѕретпоставЪам да Ље то била та паралела када сте поменули АукановиЮа, пошто нечиЉу оданост држави, нечиЉе истинско родоЪубЪе не могу да повезуЉем са личношЮу тренутачног предсЉедника државе.

≈ сад, ако израз “боЪе” значи неку слиЉепу послушност, боЉим се да Ље ту политика у “предности” у односу на онаЉ начин како се Ъуди везуЉу за цркву. ѕредрасуда Ље да Ље Ъудима коЉи вЉеруЉу у Ѕога страно промишЪаЬе, да они ниЉесу рационални и сл. »стина Ље потпуно другачиЉа. јко мало боЪе погледате Ц управо су припадницима политичких партиЉа своЉствена слиЉепа и непромишЪена оданост, више него вЉерницима цркве.

” Љедном ¬ашем саопштеЬу назвали сте АукановиЮа другом, алудираЉуЮи на Ьегову комунистичку прошлост.  ако у том контексту гледате на АукановиЮа коЉи ¬ам Ље некада Ъубио руку и крст, кога сте водили код патриЉарха ѕавла, због кога су ¬ам данашЬи фронтовци скандирали “јмфилохиЉе “урчине”? АукановиЮа кога сте подржали или макар одЮутали у критичним политичким тренуцима у ÷рноЉ √ори, попут сукоба са ЅулатовиЮем, у предреферендумском времену, а и без оштрих позива вЉерника након признаЬа  осова. £е ли то сад дефинитивно, како би народ рекао, пукла тиква и зашто?

Ќикад га ниЉесам подржао, нити у Ьему и ЬеговоЉ политици видим нешто што би представЪало, макар и посредно, интересе за цркву па ни за државу. ќн Ље Љедно вриЉеме био познат и препознат као отпадник од политике —лободана ћилошевиЮа, политике коЉа ниЉе дониЉела добра ни цркви, ни народу. Ќи на краЉ памети ми ниЉе било да Юе такав човЉек стати на врх Љедне политике коЉа Ље по тираниЉи и ЉедноумЪу изгледа гора од ћилошевиЮеве. ќ томе свЉедочи разорена економиЉа, продата имовина, суверенитет поклоЬен странцима, и на краЉу овакав безумни закон. ” вриЉеме сукоба са ЅулатовиЮем, АукановиЮ се напросто показао политички вЉештиЉи од Ьега: користеЮи углед цркве први и посЪедЬи пут Ље дошао код Юивота —ветог ѕетра, ложио бадЬак (÷етиЬани му запамтили ”наложи га наопако”), тражио приЉем код блаженог спомена патриЉарха ѕавлаЕ

—ад се види на шта Ље то искористио. “о да Ља као владика стоЉим на црквеном трону 30 година ниЉе необичан ни риЉедак случаЉ у црквеноЉ историЉи, али да лидер Љедне парламентарне демократиЉе не силази са власти исто толико година Ц Љесте преседан. ¬Љероватно га Ље таЉ преседан занио да умисли и да себе замисли као неког ко може “стварати или обнавЪати” цркве, без обзира на чиЬеницу што ниЉе ни крштен, и што Ље статус слободне цркве одавно регулисан тиме што Ље она створила ÷рну √ору и све што Ље истински вриЉедно у ÷рноЉ √ори.  ао таква, она поштуЉе државу, не очекуЉуЮи спасеЬа од партиЉа, па макар то био ƒѕ—, Љединствена секуларна партиЉа у ≈вропи коЉа у свом програму има ствараЬе “аутокефалне црногорске цркве”. ћноги владари, приЉе Ьега, опиЉени земаЪском влашЮу и малим безначаЉним политичким побЉедама, умишЪали су да су и сами виша биЮа. ƒа су неко ко може управЪати историЉом. » ниЉесу добро прошли. £а се и даЪе молим Ѕогу, иако сам одлучни противник Ьегових политичких и идеолошких одлука, да се господин АукановиЮ призове памети. Ќе да би и даЪе безакоЬем законе доносио, него да сачува душу коЉу, као свако Ъудско биЮе, има, да сачува своЉ образ и вЉечно Ъудско достоЉанство.

 олико Ље сукоб око схватаЬа ¬учиЮеве политике према  осову подиЉелио —ѕ÷? ƒа ли то што га ¬и оштро нападате, а »ринеЉ одликуЉе, одражава раскол, Љер Ље тешко на таквом нивоу ово бранити само разликом у мишЪеЬима?

–аскол Ље претешка риЉеч. ј у овом случаЉу и нетачна. ѕитаЬе  осова и опстанка цркве и народа тамо Ц ниЉе Љедноставно. Ўто се тиче става цркве и Ьеног —абора о  осову Ц он Ље Љединствен и кристално Љасан. јко сам добро схватио, и таЉ орден Ц коЉи Ља и даЪе сматрам непримЉереним и коме сигурно ниЉе било мЉесто на онаквоЉ светковини Ц српски патриЉарх Ље уручио господину ¬учиЮу у жеЪи да га опомене и обавеже, у погледу Ьегових будуЮих поступака везаних за политику према  осову. £а то тако схватам и у том смислу трудим се и покушавам да разумиЉем Мегову светост.

 ако сте доживЉели разговор са премиЉером ћарковиЮем? £есте ли помислили да се ишта може промиЉенити? ƒа ли сте разговарали са премиЉером или потпредсЉедником партиЉе коЉа Ље програмски зацртала црногорску цркву?

ќтишао сам да разговарам са премиЉером, али нажалост, испоставило се, да сам тога дана преко пута себе имао само потпредсЉедника партиЉе. —ва наша аргументациЉа, све наше добронамЉерне молбе имале су за циЪ превазилажеЬе разлика и подЉела. ћи смо, као оштеЮена, угрожена (тим ѕредлогом закона) страна нудили компромисна рЉешеЬа. » што Ље посебно важно, дЉеловало ми Ље да премиЉер разумиЉе и да има намЉеру да се потруди да се рЉешеЬе пронаРе.  ад су, касниЉе, у глуво доба ноЮи, одбили наш амандман Ц амандман коЉи Ље био саткан од поштоваЬа закона и прописа ове државе Ц тада ми Ље постало Љасно, да сам разговарао са потпредсЉедником партиЉе, а не са државником.

√осподин ћарковиЮ Ље имао историЉску прилику те ноЮи, да искорачи из партиЉске сЉенке, и да нам изаРе у сусрет. Ќе нама као институциЉи, него толиким граРанима, православним вЉерницима. ќнако како Ље промишЪао, рецимо, у вези са барским чемпресима, могао Ље и морао Ље да промисли и те ноЮи. јли, очигледно потпредсЉеник има предсЉедника, а предсЉедник се заноси некаквом “обновом цркве”, чиме наЉдиректниЉе крши ”став ове земЪе и ради нешто што ниЉедан нормалан политичар у ≈вропи не ради.

ƒа ли сте икада имали понуду црногорских власти да одвоЉите ћитрополиЉу црногорско-приморску од Ѕеоградске патриЉаршиЉе? јко Љесте, шта Ље заузврат нуРено?

Ќити сам Ље имао, нити бих икада био учесник таквих преговора. Ќекада, у средЬем виЉеку, када Ље хришЮанство била вЉера владара, па на неки начин и Ьихова политичка идеологиЉа, дешавало се да државници учествуЉу у уреРеЬу црквеног поретка. јли ни тада се они ниЉесу Љедини питали, нити су они, ма како да су били побожни, наметали цркви своЉа рЉешеЬа. Ќе кажем да и меРу Ьима ниЉе било Ъуди коЉи су вршили насиЪе над црквеним поретком, али то су биле риЉетке историЉске ситуациЉе коЉима се црква увиЉек одупирала.

 ад су у питаЬу Ъуди коЉи воде секуларну државу, Ъуди чиЉа Ље званична опциЉа граРанска идеологиЉа, и коЉи су приЉе свега декларисани атеисти, Ља са Ьима могу и треба да сараРуЉем, морамо да се меРусобно уважавамо. јли да они са мном праве државу, или Ља са Ьима цркву Ц то Ље ван сваке памети!

Ќачело секуларности, коЉе Ље овдЉе уставна обавеза, наЉбоЪе штити и Љедну и другу страну од било каквих непромишЪености, и сада и у будуЮим временима.

ѕо свему судеЮи, кЪучни проблеми са законом су у прелазним и завршним одредбама коЉе се баве могуЮом ревизиЉом власништва над имовином. ƒа ли Ље тачно да сте управо уз преЮутну сагласност ове власти од 2000. године укЬижили наЉвеЮи дио имовине коЉа се сада води на ћитрополиЉу?

“о ниЉе тачно. ¬еЮина црквеног власништва Ц како црквене земЪе тако и црквених обЉеката Ц укЬижено Ље у земЪишне кЬиге, по закону ове или претходних држава, много приЉе тог времена о ком причате. ј тада смо, приЉе двадесетак година укЬижили Љедан броЉ црквених обЉекта, коЉи су од претходне комунистичке власти били погрешно регистровани или неуписани, а било Ље Љасно да се ради о обЉектима у нашоЉ мирноЉ и савЉесноЉ државини. Ќедостатак титулара био Ље проузрокован неуредним катастарским стаЬем у великом диЉелу циЉеле ÷рне √оре, а не неком специфичношЮу тих црквених обЉеката.

“о укЬижеЬе ниЉе вршено ни уз чиЉу “преЮутну сагласност” и то Ље Љедна од наЉвеЮих дезинформациЉа коЉе ¬лада лансира у Љавност ових дана. ѕоменута укЬижба Ље извршена по тада важеЮем закону и на таЉ начин се кЬижила имовина и других правних лица, па чак и државе.  од истих институциЉа и по истом закону.

„ак смо 2008. прошли читав Љедан судски поступак пред ”правним судом ÷рне √оре, баш на тему тих укЬижеЬа. ”чесник тог поступка било Ље и ¬ладино ћинистарство финансиЉа. » добили смо правоснажне пресуде у корист ћитрополиЉе. «ато приче о неправилноЉ укЬижби цркава доживЪавам као наЉгнусниЉу лаж, када та прича иде из ¬ладе. ј потом Ље здраво за готово преносе неупуЮени Ъуди и медиЉи.

— обзиром на све изнесено, тврдим да Ље данас тешко наЮи у ÷рноЉ √ори документованиЉу валидност укЬижеЬа од оне коЉу ми имамо баш за те обЉекте и имовину.

ƒа ли Ље у том периоду и нека имовина прекЬижена са Ѕеоградске патриЉаршиЉе на ћитрополиЉу? ” каквом Ље односу имовина коЉу потенциЉално можете да изгубите овим законом са оном коЉу бисте потенциЉално могли да добиЉете реституциЉом коЉу тражите?

ЌиЉе било прекЬижаваЬа имовине са Ѕеоградске патриЉаршиЉе на ћитрополиЉу.  ада Ље питаЬе односа измеРу црквене имовине коЉа Ље угрожена новим антизаконом и оне коЉу су конфисковали комунисти, могу реЮи да их, осим заЉедничког пориЉекла, везуЉе и исти злочин. –еволуционарна памет коЉа за Љедини аргумент има насиЪе. ќну су отели стари комунисти у име револуционарних идеала, а ову Ьихова идеолошка дЉеца коЉа нити знаЉу шта Ље црква, нити Ље поштуЉу, и коЉи имаЉу лажну представу о ѕравославноЉ цркви у ÷рноЉ √ори, желеЮи да Ље подреде своЉим приватним и партиЉским интересима под фирмом државе и домовине.

ƒомовина се брани поштоваЬем правног поретка, а ово што су сад изгласали управо Ље права бомба у правни поредак ÷рне √оре. ј све у име заокружеЬа, наводно, ”црногорског идентитета”.  ао да желе да поруче да Ље пЪачка Ц наш идентитет. ћожда Ьихов, Љедног малог, уског круга Ъуди на власти, али не и овог народа. јко Ље то било државно, како Ље то од Ьихових претходника одузимано од цркве за државу?

ќни не схватаЉу да Ље неко, за душу предака, за напредак, за покоЉЕодлагао све што Ље имао и оставЪао, не поповима, не држави, не партиЉамаЕнего Ѕогу и цркви. » видим Ља шта Ьих сврби. “о што Ље неко тог Ѕога видио баш у цркви, меРу иконама, свиЉеЮама, у молитвама Ц а не у државноЉ каси, меРу привилегиЉама и уцЉенама. » сад би они да преиначе воЪу давно упокоЉених Ъуди, и да им учитаЉу, уцртаЉу како су они своЉе прилоге оставили држави, а не цркви као несебичноЉ богочовЉечанскоЉ заЉедници.

Ќосите ли жал на представнике осталих вЉерских заЉедница због тога што се нису солидарисали са ¬ама, изузме ли се учтиви предлог барског надбискупа да се о закону Љош мало поприча?

–уку на срце, и римски папа, и барски надбискуп, као и представник  оторске бискупиЉе на скупштинском одбору Ц били су више него Љасни. “ражили су да се диЉалог продужи и примиЉетили да ниЉе добро што се у закон о вЉерским слободама утрпаваЉу имовинска питаЬа. “о Ље принципиЉелно и окосница наших приговора.

» сад имате ситуациЉу да се у ÷рноЉ √ори, закон коЉи се тиче цркава, доноси мимо воЪе и препоруке тих истих цркава, односно двиЉе наЉстариЉе традиционалне конфесиЉе овдЉе, дискриминаторски манипулишуЮи са Ьима склапаЬем темеЪних уговора супротно овом закону, коЉи би морао да важи за све.

Ўто се тиче других вЉерских заЉедница, морам реЮи да су ми на срцу изЉаве неколико младих Ъуди, коЉи Љесу политички активисти, али коЉи су именом и презименом, као муслимани, повезали и истакли Љасан Ъудски и демократски принцип Ц “јко ниЉесам спреман да браним цркву, како Юу онда сЉутра бранити ЯамиЉу”? ј видите, Ља лично сам учествовао у одбрани Љедне ЯамиЉе у Ѕеограду, од безумног настраЉа неких младих ЪудиЕпа онда свакако знам шта причам кад о томе говорим, као што Ље од нас награРени «латним ликом ѕетра ƒругог ЋовЮенског “аЉновидца, »со ћахмутовиЮ бранио цркву на ЋовЮену.

јли, све су то презрели наши властодршци. —ама им се нудила опциЉа да израде закон коЉи би све Ъуде уЉединио. ћеРутим, изабрали су заваде и дискриминациЉу —рпске православне цркве, наЉброЉниЉе у ÷рноЉ √ори.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

26 / 01 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0