Srpska

√реховни пад

Ѕеседа пета

 Ьига „Ќе боЉ се, само веруЉ“ представЪа двадесет и Љедну беседу о параболама из —тарог и Ќовог «авета. ќтац јндреЉ “качов, будуЮи талентован кЬижевник, и искусан духовник, приближава читаоцу, смисао библиЉских парабола кроз савремену конструкциЉу текста. Ќа таЉ начин, отац јндреЉ сабира и сажима ЉеванРеЪску истину, науку светих отаца, са своЉом дугогодишЬом пастриском праксом, и сублимира их у збирку проповеди, о ЅиблиЉи, о Ѕогу, о вери и месту религиЉе у савременом свету. „итаЉуЮи кЬигу „Ќе боЉ се, само веруЉ“, читалац стиче утисак да Ље свака беседа упуЮена управо Ьему. “ако нас отац јндреЉ подсеЮа, и скреЮе пажЬу, измеРу осталог, и на значаЉ ЅиблиЉе као свете кЬиге, на значаЉ Ьеног пажЪивог и посвеЮеног ишчитаваЬа, на силу молитве, смиреЬа и покаЉаЬа, на то шта Ље ¬оЪа ЅожиЉа о нама, и колико Ље роптаЬе против исте штетно. ”Љедно, улива нам снагу и Ъубав за веру у Ѕога, у добро, и изнова и изнова понавЪа оно што савремени хришЮанин све чешЮе заборавЪа, да Ље све могуЮе ономе коЉи веруЉе.

***

††††

 ако Ље грех променио однос човека са Ѕогом, са природом, са другим Ъудима, са самим собом? ƒа ли у нашем животу постоЉе стаЬа слична оним коЉа су преживели јдам и ≈ва, када су сагрешили? «ашто ’риста називаЉу Ќови јдам?

ƒанас, драги у ’ристу,говориЮемо о нашоЉ заЉедничкоЉ катастрофи и трагедиЉи, коЉа се тиче свих Ъуди, Ч о греховном паду.  ада Ље јдам био у раЉу тада Ље јдам био у раЉ и раЉ Ље био у јдаму. јдам Ље пребивао у блаженом стаЬу, коЉе ми данас толико желимо, и о коЉем саЬамо као о неком златном веку, о некоЉ блаженоЉ јркадиЉи где нема ни болести, ни туге, ни уздисаЉа (канон на одласку душе из тела). » многобожци су маштали о неким среЮниЉим местима, где нема притисака, насиЪа, смрти, болести и беде. “ако Ље било у раЉу, и ми желимо да се вратимо у оно што Ље Љедном било и што Ље Ѕог створио.  ада човека изнутра ниЉе узнемиравала савест, и споЪа га ништа ниЉе пекло, ниЉе га хладило.  ада Ље измеРу мужа и жене била могуЮа апсолутна хармониЉа и сагласност. Ќежно Ље сиЉало сунце над човеком. » свака твар му Ље била подреРена и он ниЉе био тиранин.

ƒа ли знате шта се десило када Ље почиЬен грех? √рех Ље посваРао све са свима. ѕрво, прекинула се веза измеРу човека и Ѕога. „овек се уплашио Ѕога, сакрио се од Мега у жбуЬе. Ѕога, коЉи иРаше по врту када захлади, како пише кЬига ѕостаЬа (ѕост. 3, 8), човек, чувши Мегов глас, уплашио се. «начи да се у човеку родило ново осеЮаЬе према Ѕогу Ч стид и страх. —ламали су се ти могуЮи очински односи, коЉи су требали да се учврсте и развиЉу измеРу ќца и сина.

ƒруго, измеРу човека и природе Ље дошло до потпуне дисхармониЉе, Љер Ље √оспод проклео за грех не само јдама, него и земЪу. ѕроклета земЪа Ч значи, да се она свети човеку. «емЪа Ље покорна човеку, она Ље смирена мати Ч раРа из себе све и смирено прихвата све у себе: и сузе, и зноЉ, и крв, и труп, и сваку нечистоту, обраРуЉе Ље и ипак даЉе храну човеку, Ч овако или онако, сви се хранимо из земЪе. ќд сунца и од земЪе по ЅожиЉоЉ милости. јли земЪа Ље почела да даЉе своЉе плодове човеку само кроз Ьегов велики труд и крваве жуЪеве. «начи, она сама не жели да даЉе човеку све, чега би у изобиЪу могла да му даЉе без икаквог посебног напора. ≈во Љош Љедна линиЉа раздора: човек се иживЪава над земЪом, и земЪа га трпи. ј некада престаЉе да трпи, и као „чудо-Људо риба-кит“,коЉи на своЉим леРима носи градиЮ, на пример, може отиЮи у воду заЉедно са тим градиЮем. “ако и земЪа, тако реЮи, Љежи се од присуства човека на ЬоЉ. “а Љеза манифестуЉе се у земЪотресима, поплавама, сушама. «емЪа не воли много човека, коЉи Ље гази и прЪа Ьен ваздух своЉим гасовима, а Ьене водене ресурсе Ч своЉим одливима из фабрика.  од нас Ље рат на земЪи. ћи смо Ље прилично исмеЉали и увек нам се може осветити, ако Ѕог благослови. “о вам Ље, поновиЮу, Љош Љедна линиЉа раздора.

ƒаЪе: човек и животиЬе. ∆ивотиЬе би се према нама сасвим другачиЉе односиле, а и ми према Ьима, само да ниЉе греха. Ћав би се мазио са човеком, као мачка, како Ље то било са пророком ƒанилом у лавЪев рову. —а сваким човеком би се мазио, ако би од нас истицао мирис светости. јли пошто човек не мирише мирисом светости, звер бежи од Ьега, а ако може, онда нму се и свети и напада га. ЅоЉимо се животиЬа, иживЪавамо се над Ьима, хранимо се Ьима и злоставЪамо их, ловимо их за испуЬеЬе своЉих потреба. ј оне, или смирено раде за нас, као добри коЬ, или во, или пас, коЉи воли човека као Ѕога и зубима га штити до самопожртвоваЬа, или се понашаЉу сасвим супротно: плаше човека, нападаЉу га. “у исто линиЉа неправедности и великог раздора.

«начи, раздор измеРу човека и живе и неживе природе.

»змеРу мушкарца и жене су се прекинули хармонични односи. ƒо греха они су били савршено равноправни, а сада Ље √оспод рекао жени: “еби Юу многе муке задати кад затрудниш, с мукама Юеш дЉецу раРати, и воЪа Юе твоЉа стаЉати под влашЮу мужа твоЉега, и он Юе ти бити господар. (ѕост. 3, 16), како говори ЅиблиЉа, подсеЮаЉуЮи на нешто страшно, что се збило пре, Љер Ље у вези са крвЪу. ћенструална крв, крв очишЮеЬа Ље мистична, и у старини су Ље се плашили Љер Ље она, кобаЉаги, подсеЮала на то да смо кажЬени, да смо починили нешто што Ље потом навело да се крв пролива по земЪи. “о Ље све таЉна мистика, и жена више ниЉе Љеднака мушкарцу, веЮ му Ље подреРена. ƒанашЬе феминистке и либерали, наравно, другачиЉе размишЪаЉу. »пак, то питаЬе Ље отворено, и —вето ѕисмо овако учи. ∆ивот се наставЪа, и ми треба да схватимо да речено у раЉу Ље актуелно до данашЬих дана, ма шта ми фантазирали.

††††

ƒакле, измеРу Ѕога и човека раздор, измеРу човека и природе Ч живе и неживе Ч раздор, измеРу мужа и жене нарушени хармонични односи, па и у самом човеку раздор. ” ѕосланици –имЪанима апостол ѕавле описуЉе човеково стаЬе, разореног изнутра: £ер не чиним оно што хоЮу, него на шта мрзим оно чиним. јко ли оно чиним што неЮу , хвалим закон да Ље добар. јко ли оно чиним шта неЮу , хвалим закон да Ље добар. ј ово више Ља не чиним него гриЉех коЉи живи у мени. (ср. –им. 7, 15Ц20). £адан Ља човек! Ч ускликнуо Ље апостол ѕавле. Ч  о Юе ме избавити од смрти? (–им. 7, 24). » то Ље било откривено не само апостолима, било Ље откривено, на пример и паганским мудрацима. ѕесник ќвидиЉе Ље говорио: добро Ља препознаЉем и одобравам, али поступам по злу.“аква Ље унутрашЬа драма човекова. Мега Ље и грех изнутра исцепао, то Љест, он тежи ка добру, чини зло, мисли Љедно, друго говори, поступа по треЮем, саЬа о четвртом. ѕотпуно дробЪеЬе и потпуно тумараЬе Ч такво Ље деЉство греха у свету.

“о може сваки човек да осети на себи. ƒетиЬство, уколико Ље било маЬе-више среЮно, уз тату и маму, без ратова, ако Ље дете било сито, имало приЉатеЪе Ч то Ље неки аналог раЉа: безбрижност, невиност, непознаваЬе ужаса живота. јли долази до напуштаЬа детиЬства, и психолошки Ље врло слично избациваЬу из раЉа: први озбиЪни грех, прво суочаваЬе са Ъудском неправедношЮу, први продор жестине у твоЉ лични живот.. “о Ље, у суштини, твоЉе прво искуство сусрета са грехом, лице у лице. “о Ље наш лични излазак из раЉа, то Ље наше лично одрастаЬе. «амислимо, мама и тата су се развели, дете само што ниЉе умрло од страха и бола за обоЉе, то Ље избациваЬе из раЉа. —а дететовим раЉем Ље краЉ, оно га Ље изгубило, оно се сусреЮе са кошмаром правог живота. »ли дете први пут пребиЉу без разлога, увреде на улици, оно одЉедном спознаЉе да, како се испоставЪа, у свету постоЉи, не само добра мама, бака коЉа воли и снажан тата. ” свету постоЉи и много Ъуди коЉи ти желе зло. “о Ље Ьегово испадаЬе из раЉа. ј може бити Љош и грех, лични човечиЉи грех.

ѕостоЉе интересантне психолошке студиЉе: Ъуди говоре о томе како су први пут сагрешили. Ќа пример, зрели мушкарац ми Ље причао како Ље као дечак украо ножиЮ на пиЉаци у делу са месом. Мему се Љако допадао нож са ручком од седефа, и ето, када Ље са бабом ишао на пиЉац, он Ље таЉно сакрио таЉ нож у Яеп. “о Ље био први грех тог детета. ќдЉедном осетио да Ље небо постало оловно, да се небо зацрнело над Ьим. ѕрестао Ље да спава, чинило му се да читав свет зна за Ьегов грех. ѕосле ниЉе знао где да сакриЉе таЉ нож: гурао га Ље час тамо, час овамо, стално га Ље премештао. «атим Ље отишао у поЪе и тамо га закопао, па га откопао и са сузама пришао баби, пружио нож и рекао: „Ѕако врати га на пиЉац, Ља сам га украо“. “о Љест, био Ље грех, било Ље покаЉаЬе, таЉ човек Ље преживео драму греховног пада. ќн Ље први пут спознао шта значи гнев ЅожиЉи, немирна савест и стална брига за своЉ живот. »сто као што се  аин тресао сваке секунде. “ако да Ље Ъудском искуству сасвим близак и осеЮаЉ раЉа и осеЮаЉ трагичности Ьеговог губитка.

††††

ќд тренутка како смо изгубили раЉ, налазимо се у стаЬу вечног рата. –ата са своЉом савешЮу, а савест ратуЉе са нама. ∆ена ратуЉе против мужа, а муж против жене. «емЪе ратуЉу меРусобно. ѕокушавамо и против Ѕога да ратуЉемо.  ао у басни  рилова, бацамо на небо цигле, не размишЪаЉуЮи како Юе оне потом пасти на наше глупе главе. –атуЉемо Љедни против других, и против светих, ми Ъуди. Ќаше заЉедничко име Ч „Ъуди, човек“. » то Ље све знак да Ље лукави Љедном саблазнио нашу прамаЉку и да Ље она узела од забраЬеног и Љела, и дала мужу, и он Ље Љео. » ето, живимо преварени, али покушаваЉуЮи да се избавимо кроз √оспода »суса ’риста,  оЉи нам Ље сада дао нову храну у замену за плод са забраЬеног дрвета. ќн нам Ље дао “ело и  рв —воЉу да Љедемо и пиЉемо: кроз храну смо сагрешили, кроз храну се и спасаваЉмо. ќн нам Ље дао ћаЉку као «аступницу Ч ѕречисту Ѕогородицу: кроз ≈ву смо сагрешили, кроз Ќову ≈ву и да се спасавамо. ќн нам Ље дао крст свети, Љер смо преко дрвета сагрешили, преко дрвета познаЬа добра и зла дотакли смо се забраЬеног Ч кроз дрво се и спасаваЉте: кроз ƒрво „асног и ∆ивотворног  рста. ’ристос Ље дошао да нас ослободи управо од тог пороРаЉног несреЮног догаРаЉа Ч греховног пада, коЉе се шири на цело човечанство. ƒошао Ље као Ќови јдам да исцели цело човечанство. “о се тиче сваког човека, без изузетка.

ћир вам и благослов ЅожиЉи.

—а руског »ва ЅендеЪа

03 / 03 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0