Srpska

ќд ƒечана до ѕупинових Ќебеса

††††

,,ћене Ље наука приближила Ѕогу, приближила ме Ље вери моЉе маЉке. £а се данас надам да Юе моЉа наука Ъуде приближити ЬеноЉ вери.“(ћихаЉло ». ѕупин)

ƒанас, 12. марта се навршава 85 година од смрти великог научника, проналазача, професора на  олумбиЉа универзитету, почасног конзула —рбиЉе у —јƒ, ћихаЉла ѕупина. ќ овом великом —рбину, роРеном 9. октобра 1854.године у »двору у Ѕанату, коЉи Ље свету оставио многе своЉе проналаске, али Ље готово сав своЉ иметак даривао »двору, своЉоЉ отаЯбини, своЉоЉ ÷ркви православноЉ и народу српскоме, за наш портал говори јлександра ЌинковиЮ “ашиЮ, председник ќбразовно-истраживачког друштва ћихаЉло ѕупин. јлександра Ље добивши на дар Љедну кЬигу са ѕупиновим именом почела да трага и несвесно упловила у неишчитане до тада редове баЉке о ѕупину, оцу калемова и телекомуникациЉе, човеку коЉи Ље даривао америчкоЉ воЉсци откриЮе сонара и начин комуникациЉе измеРу авиона у лету и тиме стекао наЉЉаче и наЉвеЮе мишиЮе у свом времену коЉим Ље могао да се бори за српску ствар. ЅаЉка о ѕупину, Юе са јлександром као пупинизациЉа вратити великог ѕупина отаЯбини, не само као научника, веЮ као борца за изворно, неидеализовано и неизневерено —ветосавЪе.

-јлександра, кажите нам на почетку одакле идеЉа да истражуЉете ѕупина, шта Ље то што ¬ас Ље покренуло, натерало на таЉ корак?

†† ѕупина сам почела да истражуЉем пре више од децениЉе, када сам у породично наслеРе добила велику монографиЉу манастира ƒечани. ћоЉа девоЉачка слава Ље —тефан ƒечански и Ља из огромне кутиЉе извучем две кЬиге и на десетине у боЉи илустрациЉа и фотографиЉа и видим на првоЉ страни прве кЬиге пише: “Ўтампано из ‘онда ћихала ». ѕупина, —рпска краЪевска академиЉа.” ћоЉим питаЬем Ље све почело ,,шта лик, шта име оца калемова тражи на наЉлешоЉ монографиЉи Љедног српског манастира?“.

” ово време када некако почиЬемо да се будимо из тог вишедецениЉског сна незнаЬа о ѕупину волела да се осврнемо на идентитетски портрет ѕупина, ѕупина као —рбина, као ѕравославца, —ветосавца.††††

-ѕупин Ље био наш наЉвеЮи заштитник у свету икада, огрнут, нимало случаЉно, —ветосавЪем. ”снила Ље Ьегова неписмена маЉка, коЉа се ниЉе звала ќлимпиЉада као што сви пишу, крштена Ље као јлимпиЉа, а ѕупин Љу Ље из поштоваЬа звао ѕиЉада. ”снила Ље када Ље ѕупин био дечак, —ветога —аву како ставЪа руку на главу Ьеног сина и каже: ,, Юери ѕиЉада, »двор Ље сувише мали за твоЉе дете, пусти у свет Ьегову душу жеЪну знаЬа“. » та неписмена жена, коЉа има четворо деце, три Юерке и Љединог, наЉмлаРег сина, ставЪа шубару и кожух на свог сина, нема шта друго да му да, сем —ветосавЪа, учи га да Ље —вети —ава Ьегов заштитник и изговараЉуЮи реченице коЉе Юе ѕупин често понавЪати кроз живот,, «наЬе су златне лествице коЉим се иде у небеса“ и ,,«наЬе Ље светлост коЉа осветЪава наш пут кроз живот и води нас кроз живот будуЮности пун вечне славе“ шаЪе га у свет. “ако Ље он отишао за питаЬем шта Ље светлост. 12.марта 1874.године из луке у ’амбургу бродом ¬естфалиЉа креЮе пут јмерике. »стог датума, после 61 године, Юе се тамо и завршити Ьегов овоземаЪски живот.

ќтишао Ље огрнут —ветосавЪем, кажете. ј да ли га Ље касниЉе наука удаЪила од —ветосавЪа, од Ѕога?

ѕоследЬи интервуЉу коЉи даЉе пред саму смрт за МуЉорк “аЉмс, прави познати амерички новинар, седи поред Ьега у Ќорфолку у ѕупиновом дому и пише: ,,—едим поред Љедног пастира, Љедног идворског пастира, коЉи Ље видите постао Љедан од наЉвеЮих научника 20. века.“ ѕрво питаЬе коЉе му Ље упутио било Ље,, ƒа ли ¬ас Ље, професоре, наука одвоЉила од Ѕога?“. Ќовинар пише како се професор смеши и записуЉе Ьегов одговор. ,,ћене Ље наука приближила Ѕогу, приближила ме Ље вери моЉе маЉке. £а се данас надам да Юе моЉа наука Ъуде приближити ЬеноЉ вери.“

††††

ј да ли га Ље наука и слава коЉу Ље стекао одвоЉила од отаЯбине, од српства? ††

ѕупин пише у тренутку велике научне славе да му Ље главни циЪ у животу да се бори за право, правду и слободу српског народа.  ако говорити о ѕупиновоЉ науци, а не говорити да Ље она била само алатка у рукама овог изузетног човека, да Ље била алатка коЉом Ље осваЉао пажЬу светске Љавности, америчког друштва, велики новац, а да све што Ље том алатком стекао, часним научним радом оставио Ље српском народу. ѕастир са идворских пашЬака, вером огрнут, вером своЉе маЉке корача духовним путем и прелази на таЉ пут чудесне реалности, али до краЉа свог живота остаЉе окренут тим идворским пашЬацима. “а френквенциЉа простудушног срца, чисте душе и бриЪантног ума Љесте френквенциЉа идворског пастира и био Ље нимало случаЉно светосавЪем огрнут наш наЉвеЮи заштитник у свету икада. јко кажем да ниЉе добио само медаЪу Пон ‘рица, него да Ље Љедини у историЉи, Љедини икада добио све три научне медаЪе јмерике и почасну медаЪу ”дружеЬа електроинжеЬера и ≈дисонову медаЪу и Пон ‘рицову медаЪу, па ником то ниЉе успело да поРе за руком, па то Ље само мала мера Ьегових научних доприноса, али Ља опет Юу реЮи то на Љедан тас. «нате, када добиЉа наЉвеЮе одликоваЬе коЉе даЉе америчко друштво за науку, медаЪу Пон ‘рица, само пар година пре упокоЉеЬа 1932. године, он Юе реЮи: “√ледам вас, драги приЉатеЪи, наЉвеЮи индустриЉалци и научници су ту, али неЮете се наЪутити Ља не видим вас, видим моЉе другове са идворских пашЬака, зар их не чуЉете како ме питаЉу ,,ћихаЉло, па коЉи су те свеци и ЅожЉи анРели водили на твом путу од нашег маленог села до овог величанственог храма знаЬа у јмерици?.”

Ѕио Ље и велики добротвор?

ѕупин Ље целог живота трагао за вечном истином, никада зарад личне материЉалне користи, паметан, практичан, прагматичан човек. ѕа не могу да вам опишем шта Ље стекао своЉим научним радом. ЌаЉвеЮе богатство у историЉи науке, све нам Ље дао. ’иЪаде дарова и даваЬа, страдалима, сирочиЮима, 20 000 светосавских школских стипендиЉа. ћногим црквама и манастирима, Ље помагао, градио.

»ма ли података о ЬеговоЉ вези са  осовом и ћетохиЉом, коЉи су неодвоЉиви део српског идентитета?

÷ркву —амодрежу на  осову Ље обновио двадесетих година од темеЪа. » √рачаницу и ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу и многа места Ље он срчано и срдачно помагао. ”зрастали су уз Ьега и превазилази тешка времена и српски манастири и српске светиЬе и Ъуди. ѕупин Ље био наЉвеЮи дародавац часописа —рпско  осово. ѕошто Ље веЮ дао много, они више нису хтели да узимаЉу, нису имали ни близу таквог дародавца. ” позним годинама немаЉуЮи шта друго, ѕупин себе претплаЮуЉе на десет година. ќн зна, да неЮе живети десет година, али да Ље то начин на коЉи може Љош мало да помогне. ѕа ова прича о Ьеговим даровима нема краЉа и не чини лик Љедног изузетног научника, чини лик Љедног апостола науке.

¬аше кЬиге сведоче и о приЉатеЪству ћихаЉла ѕупина и —ветог владике ЌиколаЉа?

-” праву сте . Ќе можемо говорити о идворском пастиру, а да не спомемо Ьегово приЉатеЪство са тада владиком ЌиколаЉем ¬елимировиЮем и не само са Ьим веЮ и првим владиком америчким, такоРе свецем ћардариЉем ”скоковиЮем, Ћибертвилским. ƒружили су се, размеЬивали мисли, у свим проЉектима важним и великим, данас кажемо проЉектима, кЬигама, чудима, супервизор ѕупину Ље био епископ ЌиколаЉ. ” писму Ќиколи ѕашиЮу, ѕупин Ље записао: ,,«нате ли ¬и да Ље епископ ЌиколаЉ исто што Ље био —вети —ава у средЬем веку. “о Ље он данас, —вети —ава меРу јнглосаксонцима. “ражио Ље епископ ЌиколаЉ и звоно за ќхрид, тражио Ље штампариЉу за  раЪево, за манастир ∆ичу и за  рагуЉевац...—ве што Ље тражио ЌиколаЉ, све Ље испуЬавао идворски пастир. ѕосле ѕупинове смрти владика ЌиколаЉ Ље записао: ,,”познао сам многе велике Ъуде, али Љедну стену, Љедну громаду - звала се ћихаило ѕупин.“ ј опет, у Љедном писму ѕупину, пише ћардариЉе ”скоковиЮ:,, ѕлачем професоре, као што су плакали на рекама вавилонским, натапам траву испод себе, новца немам, црква неЮе бити готова.“ √овори о цркви —ветога —аве у Ћибертвилу. јли ѕупин му одговара одмах:,, Ќе плачите владико, црква Юе бити готова.“ » у то своЉе писмо ставЪа чек на тадашЬих огромних 30.000 долара, што Ље данас више од 300.000 и —вети ћардариЉе ”скоковиЮ завршава Љедан од наЉвеЮих и наЉрадосниЉих српских храмова у јмерици. Ќе може се ѕупин посматрати без тог не, дружеЬа, не, приЉатеЪства, веЮ тог рада за општу корист српског народа. Ќи суЉете, ни тешке речи, па само описан, заиста описан, Ьиховим делом пут ка звездама.††††††

 олико Ље ѕупин заслужан да се о —рбима говорило у јмерици и на коЉи начин?

¬аЪда Ље само ѕупину било дозвоЪено да после атентата √аврила ѕринципа у америчкоЉ штампи напише ,,млад човек, досегао Ље, докле Ље свом руком могао да досегне“. —мео Ље ѕупин да говори Љасно, смео Ље да седи у овалноЉ соби са ѕетром ѕеруновиЮем ѕеруном, да ѕерун гусла у народноЉ ношЬи ¬удру ¬илсону, а да ѕупин преводи народне песме, смео Ље на  олубиЉа универзитету да организуЉе велико вече посвеЮено ѕетру ѕеруновиЮу ѕеруну и народноЉ традициЉи, где ѕерун пред професорима и наЉбоЪим студентима гусла, а где ѕупин преводи песме, смео Ље у тренутку када Ље био председник МуЉоршке академиЉе наука, члан и ‘ранцуске и —рпске академиЉе наука, чувени професор, председник Љош два научна удружеЬа 1919. године, да запише тражеЮи амерички пасош име и презиме ,,ћихаило »дворски ѕупин, занимаЬе земЪорадник“.

††††

ќва прича нас доводи до Љош Љедне Ъубави коЉу Ље до краЉа живота ѕупин чувао, а то су народна традициЉа, народне песме.

£а вама не могу да опишем са колико страсти и Ъубави он пише о српскоЉ традициЉи, некако све постаЉе Љасно као пут ка вери, као што Ље уз ѕупинове речи Љасан, он пише да су порази само кратка одморишта за будуЮе победе, и ви Ьему веруЉете исто тако када цитира и преводи на енглески српске народне песме. Кубав ка народноЉ традициЉи, осим науке, га повезуЉе са другим нашим великим научницима Ќиколом “еслом и ћилутином ћиланковиЮем.  ако смо ми заборавили да Ље звездани свод, оно што их наткриЪуЉе, увек присутан у Ьиховом делу, али да Ље народна традициЉа из коЉе поничу, од почетака до краЉа ту. ЌаЉлепше речи о ћилошу ќбилиЮу записао Ље Ќикола “есла. «нате тужно Ље када то шаЪе конгресна библиотека на енглеском, а ви видите да никада ниЉе преведено на српски Љезик, то што он говори, а каже ,,¬и веруЉете да Ље навеЮи спартански краЪ Ћеонида, не знате нашег ћилоша ќбилиЮа. ќбоЉица умиру храбром смрЮу на боЉном поЪу, али само наш ћилош ќбилиЮ сам бираЉуЮи тренутак своЉе смрти, умире као жртва, то Ље веЮе од спартанског краЪа“. ≈ таквих исказа има много, има их као звезданог праха, наткриЪуЉу Ьихова велика научна дела. ”чинили смо велики грех, не само заборавом, премештаЬем истине о идворском пастиру. √оворимо и у науци само о калемовима, нису калемови Ьегов наЉвеЮи проналазак, па он Ље отац телекомуникациЉа, даривао Ље америчкоЉ воЉци и откриЮе сонара и начин комуникациЉе меРу авионима у лету и тиме стекао наЉЉаче и наЉвеЮе мишиЮе у свом времену могао Ље да се бори за српску ствар.

 ао и ѕупин и “есла и ћиланковиЮ су се одушевЪавали народном епиком ?

–еЮи Юу, и то нека буде мера, мера коЉу ми данас не знамо, а коЉу морамо да разумемо да бисмо разумели и пут наших апостола науке. ѕоследЬе што ѕупин пише пред смрт, последЬи есеЉ, нит осцилатор, нит калемови, нит тЉунер, него есеЉ о ‘илипу ¬ишЬиЮу. ѕоследЬе што велики ћилутин ћиланковиЮ пише, Љесте велики есеЉ коЉи комунисти нису дали да се обЉави, а коЉи носи назив —мрт ћарка  раЪевиЮа. ј оно што ‘Ѕ» досиЉеу Ќиколе “есле стоЉи да када су ушли агенти у собу где Ље он преминуо пронашли су поред Ьега, кЬигу српских народних песама, окренуту на страну где Ље песма —мрт маЉке £уговиЮа, па то Ље последЬе што Ље велики Ќикола “есла читао.

јлександра ¬и често ове наше научнике називате звездоброЉцима. “ако се зове и ¬аша кЬига о Ьима. “рагаЬе за звездама се као мотив ЉавЪа Љош у —ветом писму, трагаЬе за звездама Ље красило наше научнике и звезде су им биле водиЪе у животу. «везду у бескраЉном плавом кругу Ље тражио и велики ÷рЬански. Ќа неки начин сваки Ље човек звездоброЉац. ѕравеЮи осврт на ове наше великане, можете ли нам открити коЉа Ље ваша звезда водиЪа, односно где се налази ¬аша звезда(звезде)данас?

Ѕез погледа ка звездама, нема ѕупина. Ќе само да нема ѕупина, нема ниЉедног нашег великана. ћилутин ћиланковиЮ пише да Ље као дечак, враЮаЉуЮи се са вечери посвеЮене —ветом —ави у цркви, толико био загледан у звездано небо, да му Ље Юебенце коЉим Ље покривен спало, и он добиЉе упалу плуЮа, али каже: ,,ƒуго сам се Ља оправЪао, али нема везе, тада сам угледао звезду, своЉу звезду, коЉа Ље угледала мене и заЉедно са том звездом, отац канона пише, пролазио сам и кроз своЉу науку и кроз своЉ живот“. ѕише ћилутин ћиланковиЮ када му Ље ƒунав преплавио читаво имаЬе у ƒаЪу,,  ажете ми да се срдим, али срдио бих се на свог наЉбоЪег приЉатеЪа, па то Ље ƒунав. «ар Юу заборавити како ме Ље ноЮу ЪуЪушкао у малом чамцу док сам посматрао звезде“. “есла пише о звездама као да Ље песник, а не научник, а и ѕупин и сеЮамо се и тог дивног ћилоша ÷рЬанског коЉи Ље написао предговор за издаЬе на енглеском Љезику ѕулицером награРене ѕупинове аутобиографиЉе,, ќд пашЬака до научеЬака“ .ѕа и то су комунисти склонили, и део о —ветом —ави су склонили. јмерички Раци имаЉу као обавезну лектиру и нема склоЬеног —ветог —аве, али у српском издаЬу Ље било. “о све вратити значи повратити огромну снагу коЉа нас Ље чувала и бдила над нама.

††††

 ад рекосте комунисти су склонили део о —ветом —ави из ѕупинове аутобиографиЉе, кажите нам да ли Ље у истом циЪу ишла и пропаганда о завади “есле и ѕупина?

-ѕупин пише,, Ќе бисмо ни Ќикола “есла, ни Ља, постигли ништа у животу, да као дечаци нисмо били загледани у велико звездано небо над нама“. ѕупин каже своЉим студентима на  олубиЉи:,, „овек ни у шта не може бити сто посто сигуран, нисам ни Ља, осим да Ље Ќикола “есла у праву“.  ад видите транскрипт са суРеЬа “есле и ћаркониЉа, схватите у каквоЉ лажи смо живели децениЉама, па ѕупин сведочи бранеЮи “еслу, цитирам, каже ,,“есла Ље прави изумитеЪ бежичног система, не ћаркони, и оваЉ своЉ изум оставио Ље бесплатно на коришЮеЬе читавом човечанству“. “есла долази на  олумбиЉу на ѕупинов позив, као и јлберт јЉштаЉн да би инспирисао и радио са ѕупиновим студентима. ѕоптуно различите личности су били и ћилутин ћиланковиЮ и Ќикола “есла и ћихаило ѕупин, али никада неприЉатеЪи, никада нису окретали главу Љедан од другога. ѕред ѕупинову смрт “есла пише нашем конузулу:,, ѕупин Ље болестан, а Љеде и пиЉе као да Ље здрав човек, реците му ¬и, мене неЮе ништа да слуша, да не сме да Љеде то суво месо и да пиЉе то вино коЉе толико воли. ЌеЮе ни вас да слуша, пише Ќикола “есла, шаЪите вашу драгу супругу, она Ље женско, можда будемо имали среЮе.“ “и записи и та брига и те како сведоче да су били приЉатеЪи.

“о су све докази коЉи нам говоре да су у своЉоЉ отаЯбини и ѕупин и “есла и ћиланковиЮ наилазили на велике препреке?

ћного Ље препрека било. ѕупинова вера Ље била прва препрека, а без вере ниЉе ишао ни на своЉе предаваЬе. ЌаЉславниЉе предаваЬе на  олубиЉи о звуку почиЬао Ље речима: ,,Ѕио сам говедар у Ѕанату, па сам узет од своЉих говеда да ЉавЪам Ъудима дела √осподЬа у природи.“ Ќигде без своЉе вере, сигурности да постоЉи “ворац, ниЉе се кретао, стално Ље спаЉао у своЉоЉ науци приче о народноЉ традициЉи и односу вере и науке. ƒруга препрека Ље била Ьегово српство. “о што Ље бранио српство и српску ствар била му Ље омча око врата у модерном добу. ћи о ѕупину не знамо ништа. “ако да ако вам кажем да хиЪаде докумената коЉи се тичу Ќиколе “есле никада нису преведени на српски, да ћилутина ћиланковиЮа под лупом морате да тражите да би сте га нашли, да Ље непознаница оно што оставЪа утисак и што оставЪа траг у модерном добу. ћорам вам реЮи колко год да Ље моЉа жеЪа велика, колко год да трагам и среЮом и благословом проналазим хиЪаде документа, толико тога остаЉе недоречено.

јли видимо данас да се наш народ буди, да се враЮа своме биЮу, па ево имамо и ова дешаваЬа у ÷рноЉ √ори, супротстваЪаЬе молитвом онима коЉи хоЮе да отму наЉважниЉи део нашег идентитета-светиЬе. »ма ли података, записа, докумената како су наши великани о коЉима говоримо гледали на ÷рну √ору, светиЬе, на народ?

ќво што се тренутно дешава у ÷рноЉ √ори, окупЪаЬе благог и дивног народа Љесте благослов. £а веруЉем да се насмешио —вети ¬асилиЉе ќстрошки, а да се од тог осмеха загреЉало на десетине хиЪада срца и ево шетаЉу. Ќигде другде они не иду него ка нашем “ворцу, носеЮи икону и носеЮи чисту мисао и чисто срце. «нате ко Ље наЉвише писао о ÷рноЉ √ори? ѕисао Ље Ќикола “есла. ѕисали су сви, али Ќикола “есла наЉлешим речима описуЉе део српства, наЉсветиЉи, наЉсЉаЉниЉи, наЉЉачи. £а се често у овим данима сетим тих Ьегових речи, коЉе ми Ље послала  онгресна библиотека на енглеском Љезику. ƒо сада преведена на српски ове речи нису биле.

Ќаш народ Ље вековима разапет измеРу –усиЉе и запада. »ма ли код ових наших научника –усиЉе, спомиЬу ли –усиЉу, на коЉи начин?

†† ѕупин Ље имао посебан однос са –усиЉом, у многим сегментима више него сЉаЉан, али до тог тренутка Љош не можемо доЮи. »ако Ље царска штампариЉа у изгнанству у јмерици Љедна од првих коЉа Ље превела ѕупинову аутобиографиЉу на руски, знате ли колико Ље тешко доЮи до података. £а се плашим да су многи и уништени, али се надам да Юе ипак вера бити Љача и да Юемо ми угледати у пуном сЉаЉу ликове ових великана. јли неЮемо нашу причу завршити тужно, заиста почело Ље отрежЬеЬе и ниЉе све у нашим рукама, некада и таЉ благослов ниЉе одлука сто хиЪада Ъуди да изаРу у ѕодгорици, одлука неког борда директора или политичара, веЮ Ље то бласловени порив и позив. “ако исто децениЉама Ље било затрпано, осуРено на смрт и пропаст наслеРе наших великана, али видите кад почне да се буди не постоЉи мера коЉом се одреРуЉе коЉи Юе броЉ докумената стиЮи. Ќе постоЉи Ъудска мера, а стигло ми Ље 700 страна из Ќј—≈, ‘Ѕ» досиЉе ѕупин 133 златне стране,  олубиЉа универзитет, ¬илсонов институт, па ‘игаро француски 4 700 укупно разних чланака. Ќе постоЉи Ъудска мера, за ову силу коЉа Ље одговорила на трагаЬе за истином.

* * *

јлександра ЌинковиЮ “ашиЮ Ље роРена у Ѕеограду 3.маЉа 1978.године. ѕредседник Ље ќбразовно-истраживачког друштва ћихаЉло ѕупин и мултикултурални Ље амбасадор ”неско клуба ”ниверзитета —орбона. ЌаЉважниЉа Ьена вишегодишЬа активност Ље рад на прикупЪаЬу архивског материЉала коЉи се односи на живот и дело ћихаЉла ѕупина у читавом свету. ѕреко 30.000 докумената, од коЉих су многа по први пут доступна Љавности, чине наЉвеЮу архиву посвеЮену ћихаЉлу ѕупину, а она Ље извориште многоброЉних активности коЉе имаЉу за циЪ афирмациЉу и чуваЬе ѕупиновог дела, али и историЉе српске науке.

јутор Ље ѕупин мемориЉалног проЉекта у земЪи и региону у оквиру кога Ље поставила први виртуелни музеЉ коЉи представЪа Љедно научно и културно наслеРе у свету - ѕупинов виртуелни музеЉ. јутор Ље шест изложби, организатор Ље више стотина предаваЬа и трибина у читавоЉ —рбиЉи, али и ÷рноЉ √ори, –епублици —рпскоЉ, ’рватскоЉ, ЎваЉцарскоЉ и ћаРарскоЉ. јутор Ље велике изложбе и монографиЉе о ѕупину ,, ќд физичке ка духовноЉ реалности“, коЉа Ље у »сториЉском музеЉу —рбиЉе оборила два рекорда - онаЉ о дужини траЉаЬа поставке, али и о посеЮености, са преко 200.000 посетилаца. ѕриредила Ље у сарадЬи са —јЌ” и ћатицом српском два издаЬа ѕупинове аутобиофиЉе. јутор Ље изложбe „∆ене у ѕрвом светском рату” у √алериЉи науке и технике —рпске академиЉе наука и уметности новембра 2014. године. ѕоставка Ље настала као део обележеваЬа стогодишЬице почетка ¬еликог рата. »зложба Ље после Ѕеограда организована и у другим српским градовима.

јутор Ље неколико кЬига о ѕупину, ћиланковиЮу, “если и добитник Ље броЉних награда.

13 / 03 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0