Srpska

—вети владика Ќиколаj —рпски

”ѕќ ќ£≈М≈

” суботу 17. марта ¬ладика Ље служио у манастирском храму —вету ЋитургиЉу и причестио се. —ве Ље протекло у лепоЉ молитвеноЉ атмосфери. ѕо обичаЉу, после службе Ље свратио у монашку трпезариЉу на окрепЪеЬе. ѕо сведочеЬу манастирског сабрата, руског монаха о. јтанасиЉа, „¬ладика Ље приликом изласка, три пута рекао: ѕростите ми братиЉе. ѕотом Ље отишао у своЉу келиЉу“.

††††

—утрадан, на покладе, у недеЪу 18. марта 1956. године, рано у зору, склопио Ље ¬ладика ЌиколаЉ своЉе уморне очи. »ако стар и физички оронуо, духом Ље био веома бодар. ∆елео Ље да и тога дана служи литургиЉу. ЋитиЉа за дочек чекала га Ље испред храма. ЌиЉе се поЉавио на време. —ви су се забринули, Љер никада ни Љедног секунда ниЉе закаснио, ни на безначаЉне састанке, а камоли на богослужеЬе. Ѕрижни монаси одмах су пошли у собу. Ќашли су га простртог на поду са броЉаницама у рукама и моли≠тве≠ни≠ком поред себе. “ело Ље било Љош топло. Ћекар коЉи Ље убрзо дошао, конста≠товао Ље смрт. ”зрок смрти Ље био закречеЬе артериЉа.

¬ест о упокоЉеЬу ¬ладике ЌиколаЉа брзо се проширила јмериком и стигла Ље у —рбиЉу. ” Ѕеограду тог дана, зазвонила су сва звона београдских храмова истовремено. “уга Ље обавила српске манастире, монахе и монахиЬе, свештенство и народ, нарочито Ьегове богомоЪце. “уга, али истовремено и радост. —ви су знали и душом осеЮали да Ље —рбиЉа добила Љош Љедног светитеЪа на небу.

ѕо православном обичаЉу руски монаси у манастиру —ветог “ихона, обукли су ¬ладику у нове свечане одежде и пренели у манастирски храм, где су непрестано читали молитве над Ьеговим одром.

—утрадан 19. марта почели су стизати ¬ладичини приЉатеЪи, делегациЉе и представници националних и црквених удружеЬа из целог света. ћеРу првима стигао Ље српски епископ ƒионисиЉе и са руским епископом £ованом одслужио прву заупокоЉену литургиЉу. ѕосле богослужеЬа, професори, монаси и ученици руске —ветотихонске богословиЉе, опростили су се на потресан и дирЪив начин од свога ректора и учитеЪа.

ѕќћ≈Ќ ” М”£ќ– ”

ѕосле тога колона аутомобила у пратЬи ¬ладичиног кивота, по снежноЉ меЮави, кренула Ље у МуЉорк.  овчег са ¬ладичиним телом унет Ље у српски храм у МуЉорку 20. марта у 12 сати. ƒо увече, поред ковчега дефиловале су колоне —рба коЉи су дошли да испрате ¬ладику на последЬе земно путоваЬе. ≈пископ ƒионисиЉе са свештенством служио Ље помен. Ќа краЉу помена одржао Ље пригодно слово, у коме Ље истакао велике ¬ладичине заслуге за —рпску цркву и српски народ.

—утрадан, 21. марта, долази протестантски бискуп —кеЉф из Ѕафала да се поклони пред ¬ладичином одром. “ом приликом држи надахнуту проповед коЉа Ље са пажЬом саслушана, повремено прекидана болним уздасима и ЉецаЉима.

»стог дана стиже и руски митрополит ЋеонтиЉе са троЉицом руских епископа, свештеницима и црквеном хором и држе помен. ”вече у просториЉама црквеног дома, по старом српском домаЮинском обичаЉу, приреРена Ље „даЮа” Ц вечера за све госте. Ќа вечери Ље говорио руски митрополит ЋеонтиЉе и Љедан српски свештеник.

” четвртак 22. марта уЉутру, служена Ље заупокоЉена литургиЉа, после коЉе ковчег са ¬ладичиним телом креЮе у Ћакавану. ќко српске цркве у овом граду, улице су пуне —рба коЉи чекаЉу да се поклоне своме духовном воРи. ƒубока туга одражавала се на лицу и души сваког —рбина. ” цркви у Ћакавани, непрекидно су вршене заупокоЉене службе и читане молитве краЉ одра.

ќѕ–ќЎ“ј£ ” „» ј√”

” петак увече 23. марта, поворка креЮе у „икаго. “ело ¬ладичино било Ље изложено у српскоЉ цркви ’ристовог ¬аскрсеЬа у суботу 24. марта од 9,30 до 4 сата поподне. —вету заупокоЉену литургиЉу служио Ље руски епископ ƒионисиЉе са седам свештеника и два Ракона. ÷рква препуна народа. —ви у грчу плачу. „уЉу се уздаси и гласни ЉецаЉи. –уски владика држи посмртно слово у коме изражава захвалност за све што Ље ¬ладика урадио за руску цркву у јмерици.

Ќакон тога, упечатЪив говор одржао Ље свештеник ƒушан ЎуклетовиЮ на енглеском Љезику. ” говору, поред осталог Ље рекао:

„√ледам, како над твоЉим скромним одром, уцвеЪена твоЉа духовна деца проливаЉу горке сузе. Ќека их, нека плачу! Ќека им сузе оперу бол у души! Ќека бар на таЉ начин сузе оперу огрешеЬе, коЉе га сви сносимо, коЉе нас све притиска, за конац твога земаЪског живота, кога си под туРим кровом дочекао. ѕрости, —вети ¬ладико! ”век си са толико великодушности и разумеваЬа праштао; прости и сад нама, коЉи смо грешни и пред тобом и пред Ѕогом! “и си нам вазда праштао и за све се Ѕогу молио.

—клопио си своЉе уморне очи, —вети ¬ладико, далеко од твоЉе седмоврате ∆иче, од твога плавог ќхридског Љезера, где си своЉе молитве тихо приносио “ворцу, са тамЉаном и воштаницом. —клопио си их у овоЉ великоЉ приЉатеЪскоЉ земЪи, коЉу си много волео и поштовао, и где Юемо твоЉе заморено тело спустити на починак у сенци манастирског храма —ветога —аве. јли, заветуЉемо се, кад Љедном сине слобода над твоЉом и нашом питомом ЎумадиЉом, да Юемо понети твоЉе свете остатке и, са пуно Ъубави и пиЉетета, пренети преко океана и положити у твоме питомом ЋелиЮу, поред вечног почивалишта твоЉих племенитих блаженоупокоЉених родитеЪа, да са Ьима будеш и на земЪи као и на небу.

—лава ти и вечан помен, велики јрхиЉереЉу наш!“

–јƒќ—“ » ∆јЋќ—“

Ќа краЉу се, потресним речима окупЪеном народу око ¬ладичиног одра, обратио чикашки парох ƒушан ѕоповиЮ:

„ƒанас, када смо као одбиЉене и вихором разнесене гране Ц од нашег српског стабла Ц разбацани по целом свету, доживесмо, да после све наше државне и националне трагедиЉе, из своЉе средине испраЮамо до вечног починка наЉвеЮег савременог ƒуховног ќца српског народа и српске емиграциЉе. »спраЮамо путовоРу на трновитом путу ’ристовом и —ветосавскомЕ

—ве се живо српско данас развеселило и ожалостило. –азвеселиле су се милионске легиЉе ЌиколаЉевске Ќебеске —рбиЉе; расплакале су се и ожалостиле живе српске масе у ќтаЯбини и туРини. ѕрви се веселе због поЉачаЬа, други се жалосте због губитка. Ќо, веруЉуЮи да смо увек Љедно и преци наши на небесима и ми на земЪи, туга наша за бесмртним ¬ладиком треба и мора бити знатно ублажена.

” трагичноЉ и несреЮноЉ нашоЉ данашЬици, мучеништво рода свога оплакао Ље и праведничким сузама оросио безброЉ пута честити старац. јли, на плачу се Ьеговом никада ниЉе све завршавало. ƒаноноЮно Ље бдио на коленима праведни јрхиЉереЉ и молио се ѕреблагом —паситеЪу за спасеЬе народа свога и других нам братских народаЕ

“ужни српски зборе, сви смо без разлике свесни драгоценог губиткаЕ  ако из дана у дан будемо ишли у будуЮност, та Юе нам се горка Љава све ЉасниЉе откривати пред очима. ќпраштаЉуЮи се у име —рба и —рпкиЬа града „икага и ближе околине, последЬи пут, —вети ¬ладико и духовни пастиру наш, поздравЪамо “е тужна срца и сузних очиЉу Ц поносе српски! ¬еЮ недеЪу дана оплакуЉе “е и жали —рбадиЉа “воЉа. » дубоко уздишуЮи искрено се моли —вевишЬем за покоЉ “воЉе племените душеЕ

ћолимо “е, ¬ладико свети, буди и од сада, као и до сада, наш искрени молитвеник пред √осподом; за добро целог рода Ъудског, за добро и напредак свих православних цркава и народа, а нарочито за “воЉ оЉаРени српски род, коЉи си неизмерно волео и због кога си под старе дане многе муке претрпеоЕ

ѕраштаЉ ¬елики ¬ладико и поздравЪаЉ све наше, на свом славном путу у велику Ќебеску —рбиЉу.“

” ћјЌј—“»–” —¬≈“ќ√ —ј¬≈

»з „икага, у суботу увече, ковчег Ље пренет у манастир —ветог —аве у Ћибертивил. Ќеколико хиЪада —рба, окупило се у овом манастиру да дочекаЉу свог упокоЉеног ¬ладику. Ќарод Ље даноноЮно пролазио поред Ьеговог одра. ћноги су плакали и ридали молеЮи за опроштаЉ. ѕовремено храмом би се проломио гласни вапаЉ: „ќпрости, —вети ¬ладико, нама грешним —рбима”.

” уторак 27. марта, у манастирском храму, српски владика ƒионисиЉе са броЉним свештенством, служио Ље заупокоЉену ЋитургиЉу. ” свом пригодном слову над одром истакао Ље:

„ЕЅеше воЪа ЅожЉа да га последЬих петнаест година живота испитуЉе страдаЬем, оскудицама, патЬама, болестима и разним тешкоЮама изгнаничког живота. “о Ље била и припрема за позиваЬе на небо, за оставЪаЬе земаЪског и наслеРе небеског. ƒан раниЉе, пред смрт, он Ље одслужио свету ЋитургиЉу, причестио се, био веома расположен и благ. “о Ље уосталом била и црта Ьеговог живота последЬих година. —а броЉаницама у рукама, ноЮу измеРу 17. и 18. марта, он се преселио у вечност, у Ќебеску —рбиЉу, где Ље срео милионе —рба, испосника, мученика, деце, Ъуди и жена, погинулих или пострадалих за веру и отечество, за крст часни и слободу златну. ќн Ље тамо срео —ветога —аву и остале српске светитеЪе, почев од —ветог краЪа ¬ладимира па све до наших дана.

Ѕлажен пут коЉим си пошао, наш мили ≈пископе ЌиколаЉе, наш велики духовни учитеЪу, а овде на земЪи, нека “и Ље вечан спомен“.

ќѕ≈Ћќ

” Љедан сат по подне почело Ље свечано опело. —лужили су епископ српски ƒионисиЉе и епископ руски из „икага са преко 50 српских, руских, грчких и румунских свештеника. ѕрисутни су били чланови певачких друштава и хорова из „икага, √ере и ћилвокиЉа.

»змирен са Ѕогом и Ќародом српским, у манастирском храму, уз мирис цвеЮа и тамЉана и пламен свеЮа и кандила, спокоЉно, на самртничком одру, одмарао се бесмртни ¬ладика ЌиколаЉ. ” храму и око храма: народ, свештеници и монаси читали су молитве, певали погребне песме, и грцали у болу и сузамаЕ

—тоЉеЮи погружено у молитви испред одра свог ¬еликог ”читеЪа и ¬ладике, £ован  онтиЮ, —рбин из јмерике, после опела написао Ље потресан и дирЪив посмртни псалам:

Ќ» ќЋј£” Ќј ќƒ–”

„«аклопио си уморне очи. «а увек. ” простом дрвеном сандуку лежиш, покривен шареницом, тканом грубом руком сеоске жене. Мом те покрила маЉка кад си угледао свет. —ада, на краЉу пута, као и на почетку. «авет. ќгромно си се успео високо.  ао планина. ” животу и смрти. Ќе зато што ти Ље на глави митра. Ќосили су Ље и многи пре “ебе, па су прошли неопажено, као обичан дан у години. “ако Юе проЮи и многи после “ебе. “и си великан зато што си ЌиколаЉ.

Ќа мраморном лицу стоЉи ти отисак спокоЉства и мира вечности. ќдужио си дуг Ѕогу и своме –оду. ќд кад си се опасао снагом, поклонио си им сваки час и дан живота. ѕлодно. «ато “и Ље лице блажено тако...

ќд —аве ЌемаЬиЮа си нижи. £едино од Мега. ” скромности и мучеништву сличан. ќн Ље сагорео после физичке смрти. “и за живота. Ѕио си ”читеЪ народа —рпског као и —ава. «ато си наЉближи Мему.

“и ниси водио воЉске у боЉеве као ѕетар ÷етиЬски, али си их пратио са крстом и молитвом. »з битке у битку, кроз победе у славу. «а своЉ —рпски народ стаЉао си усправно и пред лицем Ѕога. “воЉ народ никад ниЉе отимао туРе. Ѕранио Ље огЬиште и име. «ато си за све народе увек био смео. ѕетру си подобан.

“и ниси физички водио народ испред осваЉача као јрсениЉе „арноЉевиЮ. ѕросвеЮивао си га да судбоносне одлуке доноси сам. ƒуховно си водио народ као нико пре “ебе. ЅоЪе Ље привремено оставити дом, а сачувати веру у Ѕога, правду и слободу, говорио си “и. ћи смо “е послушали. “и си пошао с нама. —ве до √олготе. «ато си са јрсениЉем Љеднак.

” мудрости подареноЉ од √оспода и ствараним бесаним ноЮима, са –адом Мегошем си раван. ќд свих осталих за главу веЮи.

” беседама мудрим, ораторе славни, превазишао си сваког у црноЉ ризи од постанка имена српског до данас. ” томе си Љош давно прешао границе своЉе земЪе и зашао дубоко у хришЮански свет. «ато си ЌиколаЉ «латоусти.

—енка од “воЉе огромне величине била Ље тешка. ћалени у “воЉоЉ сенци нису могли ни да се примете.  ад Ъуди слабог вида дуго гледаЉу у —унце, они ослепе. «ато су морали да буду што даЪе од “ебе. ќпрости им!

”читеЪу српски, клекни пред ноге √оспода и моли √а да нам у сваком веку дадне по Љедног сина као што си “и. ЅиЮемо богати. » снажни духом“.

ѕосле опела реРали су се пригодни говори.

‘»–ћ»Ћ»£јЌќ¬ј Ѕ≈—≈ƒј

ЌаЉпре се у име српског свештенства у јмерици од блаженог покоЉника опростио архимандрит ‘ирмилиЉан, потоЬи епископ амерички:

„“и си, ¬ладико, био човек бриЪантних способности. —ва врата наЉвиших научних завода била су “и отворена; парламентарне трибине очекивале се “е чежЬиво; министарске прижеЪкивале су великог човека. Ќо “и си своЉ тоЉ светскоЉ суЉети окренуо леРа и навукао на себе скромну монашку ризу.

Ќа крилима интелектуалних могуЮности уздигнут си у орловске висине, а “и, скромни монах светосавске ÷ркве, сишао си у манастирску ЮелиЉу.

“и си углед нас монаха а пример ’ристових пастира. ќ, како би среЮни били када би могли да “е подражавамо у “воЉоЉ скромности!

Ќа “воме родоЪубЪу вежбали смо се у Ъубави према нашоЉ ќтаЯбини. “воЉе родоЪубЪе, ¬ладико, у српском народу постало Ље пословично. “воЉе патриотске проповеди напаЉале су и напаЉаЮе многе свештеничке генерациЉе. Ќа извору “вога родоЪубЪа пиЮемо увек свежу воду. “у Юемо црпети снагу за нашу свету српску борбу против свих народних и верских неприЉатеЪа.

“и си, ¬ладико, наш живи модел патриотизма. «намо да се “воЉ патриотизам ниЉе завршавао на врху “вога Љезика. —вака “воЉа родоЪубива реч, засведочена Ље “воЉим чистим животом.

 о се с “обом може мерити у проповедаЬу √оспода ’риста? Ќико! “и си ушао у проповедничку област као √осподин и  нез. »спретурао си стваралачком револуциЉом дотадашЬе овештале вредности проповедника. ќтпочео си са новом тематиком и обукао стару садржину у предивну нову одеЮу.

√оворио си као √осподар речи. “воЉа реч Ц огледало Ље “воЉе душе. “воЉа реч Ц то си “и био, ¬ладико. »за “воЉе речи Ц “и си цео стаЉао.

“воЉ Ље глас помутио многа резоноваЬа квази учених Ъуди, многе си окренуо ’ристуЕ

ќ “еби и “воЉоЉ проповеди говорило се и на  раЪевом двору, и у београдским салонима, и у чобанским колибамаЕ

≈во, петнаест година како “е немилосрдно шиба и домаЮа и туРинска канЯиЉа. —традао си у земЪи, као родоЪуб, богослов, проповедник вечне истине, философ Ц од обесног окупатора и био си прва српска жртва тевтонских окупатора.

«намо ми зашто си страдао. «намо ми, иако нам ниси о томе говорио. —традао си због тога што си свагда руке држао на плугу народном и √осподЬем. ќрао си српску Ьиву и сеЉао ’ристово семе.

—традаЬем си и своЉ живот запечатио.

Ќе жалимо “воЉе страдаЬе! “и си нас учио да Ље ¬елики ѕетак пут у ¬аскрсеЬе.

√осподе, прими великог српског Љерарха у “воЉе Ѕожанско наручЉе!“

ќѕ–ќЎ“ј£ ѕ–ќ“≈ јЋ≈ —≈

ѕосебно дирЪив говор одржао Ље дугогодишЬи ¬ладичин сарадник и уредник религиозне библиотеке —вечаник, прота јлекса “одоровиЮ из ћинхена. »змеРу осталог прота Ље у свом говору рекао:

„” превеликоЉ тузи и прегоркоЉ жалости прибирамо снагу да сузбиЉемо тугу и плач. »мамо разлог за утеху и радост, Љер твоЉа света душа, ¬ладико свети, узнела се на престо —вевишЬега и стала поред —аве —ветог да продужи молитве за нас жалосне и грешне. ј остале су нам мошти твоЉе свете као неоцеЬива драгоценост. » оставио си нам, духовниче предивни, пребогату ризницу твоЉих списа, коЉи Юе нам бити наЉсигурниЉи путоказ за узвишени живот на земЪи и пут у —вету —рбиЉу небеску”.

—ј’–јЌј ” Ћ»Ѕ≈–“»¬»Ћ”

ѕосле опела, свештеници су три пута обнели ковчег око храма, по православном обичаЉу, а потом га положили у припремЪен гроб са десне стране цркве близу олтара, поред гроба песника £ована ƒучиЮа, ¬ладичиног великог приЉатеЪа. Ќад гробом су наставЪени говори. ѕосмртна слова држали су представници српских националних организациЉа из јмерике.

ѕредседник —рпске Ќародне ќдбране, угледни ћихаило ƒучиЮ одржао Ље говор у стилу и духу свог сродника £ована ƒучиЮа:

„—вестан сам да Ље моЉа реч немоЮна да осветли величину “воЉу. МоЉ приличи само надахнуто слово.  рилата реч коЉа са гусала полеЮе или се искива у огЬу стваралачком. «бог тога се и клоним да у бледим речима своЉим изражавам апостолску славу “воЉу, коЉе сам дубоко свестан.

¬еличина “воЉа вечно Юе живети у делу “вом, неприкосновено родоЪубивом и христоЪубивом. —весни су Ље —рби коЉи у Ѕога веруЉу и за —рпство се жртвуЉу. —ви коЉи су данас на окупу око “воЉе вечне куЮе. » сви коЉи духовно бдиЉу над “воЉом раком са отаЯбинског тла мученичког. —а свих страна, где српске душе живе, чуЉу се уздаси за “обом, уз молитвени завет “еби Ц духовни предводниче српског рода на голготском друму.

ѕосустао си на земЪи пре оствареЬа идеала, за чиЉе си оживотвореЬе сагоревао кроз своЉ светитеЪски допринос.  ренуо си Ѕогу на истину, где си и за живота више био него на грешноЉ земЪи.

«апутио си се пред —ведржитеЪа да се молиш за спас —рпства. ƒостоЉниЉи молитвеник српски ниЉе данас могао да доРе пред престо √осподЬи. ќтуда и ми црпимо утеху у неизмерном болу. » убеРеЬе да Юе Ќебеска —рбиЉа Ц Љеча данас него икада Ц извоЉевати победу над сатаном коЉи нам Ље ќтаЯбину оковао и свет угрозио.

 роз молитве скрушене, поткрепЪене делима достоЉним “ебе, пратиЮемо “е на небу, као што смо “е следовали на земЪи.

—лава “и и вечан помен, бесмртниче —ветосавЪа!

ѕќƒ”Ў£≈ ” ћјЌј—“»–”

ѕосле тога по гробу Ље посута земЪа донета из манастира ∆иче, коЉу су осветили монаси манастира ¬раЮевшнице. ѕоставЪен Ље дрвени крст, такоРе, донет из ∆иче.  овчег Ље био прекривен шареницом коЉу су ткале ЪубостиЬске монахиЬе и послале пре шест месеци своме „ƒеки” на дар и молитвену успомену.

ѕосле сахране одржано Ље у манастиру подушЉе по српским обичаЉима. ƒржани су броЉни говори. √оворили су угледни представници српских националних и културних организациЉа у јмерици.

” име српске омладине, коЉу Ље ¬ладика нарочито волео и о коЉоЉ се непрекидно старао, говорио Ље истакнути српски омладинац —ветозар ¬раЬеш, председник —рпског ѕевачког —авеза.

„Ќи на ЉедноЉ сахрани до сада нисам осетио тежину веЮег губитка по —рпство, отаЯбинско и америчко. » никада у своЉих тридесет година нисам заплакао пре данашЬег дана. ЌиЉе то био случаЉ ни при погребу сродника и наЉближих приЉатеЪа. ƒанас сам проплакао, Љер сам свестан губитка коЉи нам наноси пресеЪеЬе у вечност Љедног од наЉдостоЉниЉих следбеника —ветог —авеЕ

—ве акциЉе српске омладине у јмерици, увек су наилазиле на очинско разумеваЬе и свесрдну подршку ¬ладике ЌиколаЉа. «бог тога Ље српска певачка омладина у јмерици данас са осталим —рбима и —рпкиЬама дубоко уцвеЪена над Меговим одром. » у скрушеноЉ молитви за Мегову узвишену душу светосавску. » у завету да Юе га следовати упокоЉеног као живог.

—лава “и ненадмашни духовниче —рпске ѕравославне ÷ркве и ѕредводниче —рпства на √олготи!“

О”£»О≈¬ј Ѕ≈—≈ƒј

Ќастао Ље таЉац кад Ље проговорио легендарни и харизматични динарски воЉвода ћомчило АуЉиЮ, коЉи Ље одлучно и храбро са своЉим борцима, ишчупао ¬ладику ЌиколаЉа и ѕатриЉарха √аврила из чеЪусти немачких фашиста у ‘елдену марта 1945. године. Ѕолом раЬеним срцем и гласом славни командант Ље рекао:

„” овом величанственом и тужном часу, ево и мене грешног, ¬ладико наш свети, да се покаЉнички сагнем над одром “воЉим и молитвено опростим с “обом на “воме путу у вечност.

ƒа се опростим са “обом, ¬ладико наш, у име непобедивих српских бораца чиЉе си “и заставе освеЮивао, када смо “е, у последЬем часу, у планинама —ловениЉе, отргли и избавили из ’итлерова логора смртиЕ

 ако Юемо сад без “ебе, ¬ладико наш?

 о Юе нас тешити, ко нас путевима ЅожЉим предводити, ко наше ране видати?  о се за нас светитеЪски Ѕогу молити, ко у кандило вере наше уЪе доливати, да се не угаси на ветрометним странама света, у свеколиким искушеЬима кроз коЉе пролазимо и понижеЬима, увредама и клеветама коЉима смо засипани са свих странаЕ

ƒа плачемо над одром “воЉим, ¬ладико наш, и да се каЉемоЕ ƒо неба згрешисмо и до гроба “вога о “ебе се огрешисмо. £ер, “и ниси био само изгнаник са нама заЉедно, него понекад и изгнаник и прогнаник меРу нама самима, од нас самих!

ћеРу нама ситим и пиЉаним, одевеним и обувеним Ц “и си и слабо одевен и обувен, и гладан и жедан ходио и за нас се Ѕогу молио. ќ, како Ље света и племенита душа “воЉа, колико ли пострада и напати се тело “воЉе!

ћеРу своЉима си био и они те често не познаше и не послушаше. ј меРу стране си одлазио и они се радоваше и нудише “и и своЉе душе да их лечиш, и своЉе домове да се у Ьима одмориш.

ќ, колико ли части за Ьих, колико ли бола за “ебе, колике ли срамоте и понижеЬа за нас!

≈во нас пред одром “воЉим, погружени у болу и покаЉаЬу.

ќпраштаЉ свима, ¬ладико наш свети, и молим се √осподу за све: да нас пламен Ъубави, кроз веру у победу што пре захвати и понесе

ƒа се —рпство сложи, обожи и умножи Ц по молитви “воЉоЉ и воЪи ЅожЉоЉ!“

Ќа самом краЉу, после свих, руски епископ ƒионисиЉе, задивЪен опроштаЉем великог мноштва српског народа и свештенства са своЉим воЪеним ¬ладиком, одржао Ље дирЪив говор и на краЉу рекао: „Ѕлажени ¬ладико, нека Ље благословен велики српски народ коЉи уме на овакав начин да се опрости са своЉим великаном”.

—ј”„≈ЎО≈ јћ≈–»„ ќ√  ќЌ√–≈—ј

Ќа вест о ¬ладичиноЉ смрти, многи угледни —рби и јмериканци, угледне личности из културе, Љавног, политичког и научног живота, броЉне институциЉе и организациЉе упутили су телеграме саучешЮа.

“елеграм саучешЮа јмеричко-канадском ¬ладици ƒионисиЉу упутио Ље из ‘ранцуске,  раЪ ѕетар II  араРорРевиЮ, коЉи Ље био спречен да присуствуЉе сахрани:

„¬аше ѕреосвештенство,

—а великим болом у души примих вест о смрти ѕреосвеЮеног ¬ладике ЌиколаЉа.

£а ¬ас молим, да примите моЉе дубоко саучешЮе као представник наше ÷ркве у јмерици и  анади, поводом овог великог нашег губитка, коЉим Ље погоРена ÷рква и цело —рпство. ” тоЉ жеЪи, молим ¬ас, ѕреосвеЮени ¬ладико, да пред представницима тамошЬег —рпства будете тумач мога саучешЮа“.

јмерички конгрес изгласао Ље –езолуциЉу у виду саучешЮа српском народу поводом ¬ладичине смрти коЉа гласи:

„ѕредставнички дом —ЉедиЬених јмеричких ƒржава, примио Ље са дубоком жалошЮу вест о смрти ≈пископа ЌиколаЉа, наЉвеЮег сина нашег достоЉног —рпског савезника у два светска рата, и духовног воРе —рпског народа у £угославиЉи. ѕредставнички дом овим упуЮуЉе саучешЮе српском народу због губитка свог великог ƒуховног воРе и заслужног сина”.

ѕо манастирима и црквама широм —рбиЉе, свакодневно су звонила звона и служене заупокоЉене литургиЉе. ÷рква у —рбиЉи, утамничена и под будним оком ”ƒЅ≈ и комунистичке власти, тиховала Ље „стиснутих уста и зуба“ иако Ље изгубила Љедног од наЉвеЮих Љерараха у своЉоЉ историЉи. £угословенска штампа ниЉе ни Љедном речЉу обЉавила вест о ¬ладиЮином упокоЉеЬу. Ќи црквена штампа, разумЪиво, ниЉе се могла огласити макар Љедним малим некрологом, нити Ље донела вест о упокоЉеЬу.

„÷ј–≈¬“ «јѕ»—

ƒок су главешине —вештеничког удружеЬа ба≠хато игнорисале вест о смрти ¬ладике ЌиколаЉа, а Ьегова „братиЉа“ епископи „страха ради ЉудеЉскога“ немо Юутали, дотле су Ьегови богомоЪци, верни ЅожЉи народ у ÷ркви, свештеници и монаси, храбро и достоЉанствено одавали пошту и Љавно изражавали дивЪеЬе и поштоваЬе према своме великом духов≠ном воРи и пастиру.

” броЉним црквеним летописима тога времена, остали су потресни и дирЪиви записи свештеника на вест о смрти ¬ладике ЌиколаЉа.

—ведочанства ради, у Ћетопису цркве у селу ƒобриЮу код Ўапца, под легендарним ÷ером (данас манастир —в. апостола ѕетра и ѕавла), млади свеш≠теник, са две године парохиЉске службе Ц —тепан £анковиЮ, школски друг данашЬег —рпског ѕатриЉарха »ринеЉа, кога су у призренскоЉ ЅогословиЉи Раци зва≠ли „÷ар“, записао Ље:

„¬елика незгода задесила Ље нашу намучену —рпску цркву, дана (празан простор) 1956. године, умро Ље Мегово ѕреосвештенство ≈пископ др ЌиколаЉ ¬елимировиЮ. Ќисам га лично познавао али сма≠трам да Ље то Љедан од наших наЉвеЮих Ъуди коЉе Ље дао српски народ.

„увени проповедник говорио Ље увек чистим на≠родним Љезиком; ѕросветитеЪ, револуционар, мисио≠нар, и прогаЬан —рбин од стране (зацрЬена реч). Ќа≠жалост, смрт Ьегову, смрт Љедног великана српског, нису огласиле ни Љедне новине, ни Ѕорба, ни ѕолити≠ка, коЉима и не замерам толико Љер су државни листо≠ви, али нажалост, по сто пута нажалост, ни ¬есник, лист ”дружеЬа свештеничког, а на Љош веЮу жалост ни √ласник, службени лист —рпске православне цркве, не обЉавЪуЉе смрт нашег тако славног ≈пископа кога жали цео хришЮански свет свих вероисповести и нациЉа, кога жали сваки онаЉ ко Ље чуо за име ≈пископа др ЌиколаЉа.

£ош ни до данас, ни Ља као православни свештеник у селу ƒобриЮу, немам података о смрти др ЌиколаЉа, Љер ништа о томе нигде нисам прочитао, веЮ само незванично сазнао. ѕа зато и пишем ових неко≠лико редака, нека знаЉу и наша поколеЬа како смо се грдно обрукали ми —рби у овом иако тешком време≠ну за нас Љер не написасмо ни у нашем службеном ли≠сту бар три речи „”мро Ље ≈пископ ЌиколаЉ“.

Ќа данашЬи дан пре 64 године, ¬елики ¬ладика преселио се у Ќебеску —рбиЉу.

Ќа краЉу, додаЉмо и ово: ЌиЉе Ќебеска —рбиЉа у плавим даЪинама, иза звезда и галаксиЉа, магли и облака, иза девет гора и мора, како неки у незнаЬу мисле и говоре. Ќебеска —рбиЉа Ље у душама и срцима српског веруЉуЮег ЅожЉег народа. “у живе сви наши свети преци, све велико и славно у нашоЉ историЉи, од —ветог —аве и —ветог —имеона до великих отаца цркве наших дана, на челу са —ветим ¬ладиком ЌиколаЉем.

≈пархиЉа сремска

20 / 03 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0