Srpska

’оЮеш ли бити четрдесети?

Ќеколико речи на имендан оца »лиЉе (Ќоздрина)

«ар Ље данас могуЮе исповедати ’риста у духу севастиЉских мученика? „ему нас поучава Ьихов пример? Ц Ќа примеру живота Ьиховог имеЬака Ц некада »лиЉана, а сад »лиЉе Ц схиархимандрита »лиЉе (Ќоздрина) Ц размишЪа протоЉереЉ ¬алериЉан  речетов.

—хиархимандрит »лиЉа (Ќоздрин) —хиархимандрит »лиЉа (Ќоздрин) ††††

–ечи поучаваЉу, а примери убеРуЉу

»ма Љедна дивна изрека: „–ечи поучаваЉу, а примери убеРуЉу.“ ѕримери живота православних подвижника су управо она сила коЉа убеРуЉе у истинитост вере. «ато £еванРеЪе каже: „»дите по свему свету и проповедаЉте £еванРеЪе сваком створеЬу.  оЉи поверуЉе и крсти се биЮе спасен, а коЉи не поверуЉе биЮе осуРен. ј знаци онима коЉи веруЉу биЮе ови: именом ћоЉим изгониЮе демоне; говориЮе новим Љезицима; узимаЮе змиЉе у руке; ако и смртно шта попиЉу, неЮе им наудити; на болеснике полагаЮе руке, и оздравЪаЮе“ (ћк. 16, 15-18). ќдносно, прво се проповеда –еч ЅожиЉа, а затим се сведочи »стина Ц или чудима, или пак, што Ље подЉеднако убедЪиво, примерима из живота. „уда су сведочанства тога да “ворац одозго свиме управЪа, а пример из живота Ље истина о томе да Юе у сва времена постоЉаЬа човечанства за човека бити могуЮе да живи по заповестима.

ЌиЉе сваки живот прави живот, веЮ само онаЉ коЉи се одвиЉа по заповестима ЅожиЉим и у ƒуху ЅожиЉем.  ад Ље неко упитао преподобног —ерафима —аровског:

Ц «ашто данас има мало подвижника побожности?

Ц «ато што нема одлучности, Ц одговорио Ље.

ј благодат Ље иста: „увек немоЮне лечи и оно што недостаЉе надомешта...“ Ќаследност Ље Љедан од главних услова у животу ÷ркве. ’иЉерархиЉски то Ље непрекидан низ рукополагаЬа, од апостола до савремених епископа и од Ьих Ц свештеника, а у духовном смислу Ље то непрекидно преношеЬе духовног искуства.

ƒовоЪно Ље да се сетимо оптинских стараца за пример, уосталом, као и данашЬих стараца. —ви они очигледно показуЉу истину: у свако време, у свим условима, ниЉе само могуЮе, веЮ и треба водити духовни живот.

’ришЮани за време совЉетске власти

ќтац »лиЉа Ље прошао оним нарочитим путем коЉи Ље био дат ЬеговоЉ генерациЉи. Мегов живот се само за 15 година не подудара са животом државе коЉа Ље прогласила безбожност и прогаЬаЬе Ъуди верних ’ристу.  ао и свако дете из тог времена морао се суочити с поЉавом као што су прогони ÷ркве, рушеЬе храмова, очигледно тлачеЬе верника Ц укЪучуЉуЮи хапшеЬа, прогонства и стреЪаЬа. —ве се то дешавало у Ьеговом детиЬству.

≈то вам примера за то да се треба држати ÷ркве, чак и кад Ље прогоЬена. Ќе само бранити веру, веЮ бити Ьен усрдни слуга Ц чак и у време свирепо као хладноЮа —евастиЉског Љезера Ц то Ље могуЮе заЉедно с Ѕогом. £ер речено Ље: „за Ъуде Ље ово немогуЮе, а за Ѕога Ље све могуЮе“ (ћт. 19, 26).

Ќеки су се, наравно, одрицали Ц тога Ље било и има тога у сва времена. јли они коЉи заиста веруЉу остаЉу до краЉа. ћирЉанин Ље, можда у то време могао да опстане и да можда буде лишен нечега у друштвеном и материЉалном положаЉу. ј свештенослужитеЪима Ље очигледно претила смрт, тамница... “ада Ље био подвиг бити и обичан верник, а Љош више примити монаштво, чин. ’ришЮани за време совЉетске власти су подвижници посебне врсте. ” очевим очима сви Ъуди су добри. —еЮам се како Ље говорио владика јтанасиЉе (—ахаров), свештеномученик, сеЮаЉуЮи се своЉих година заточеништва и прогона:

Ц ” Љедном логору Ље био иследник. ƒи-и-иван човек!

Ќовомученици и исповедници коЉи су прошли кроз све то нису имали ниЉедног личног неприЉатеЪа. £едино што су били одлучно чврсти и строги према онима коЉи су били против ÷ркве. јли све Ље то било по ревности. “акав Ље био и отац »лиЉа.

„увати од распада

∆ивот самог оца »лиЉе се одвиЉао тако да Ље прошавши кроз сва искушеЬа безбожног доба успео да заврши средЬу богословску школу (иако Ље школоваЬе започео у —аратовскоЉ богословиЉи, после Ьеног завршетка 1961. године наставио Ље школоваЬе у данашЬоЉ —анктпетербуршкоЉ богословскоЉ школи, а касниЉе и на богословском факултету. Ц прим. ред.). «атим га Ље митрополит Ќикодим (–отов) замонашио и дао му име »лиЉан Ц у част Љедног од 40 севастиЉских мученика, и он Ље од владике коЉи Ље извршио постриг примио дух ревности за заштиту ÷ркве и вере.

ѕознато Ље како се друштво у то време односило према ÷ркви. «ато Ље требало сведочити да Ље наша ÷рква жива, да Ље то ÷рква Ѕога ∆ивог. ћитрополит Ќикодим Ље био Љедан од наЉактивниЉих црквених последника у време кад Ље била потребна духовна дипломатиЉа, умеЮе општеЬа с властодршцима, с указиваЬем истима извесног поштоваЬа, као што доликуЉе руководству, а истовремено не одступати од »стине.

»сто тако чини и отац »лиЉа Ц он данас разговара с многима. Ќаше време Ље сложено на своЉ начин. —уштина Ьеговог служеЬа као старца Ље у томе што обЉедиЬуЉе све слоЉеве друштва, не даЉе им да се распадну.

√лавна ствар Ље дух захвалности

—хиархимандрит »лиЉа и протоЉереЉ ¬алериЉан. ‘ото јлексеЉа Ћовена —хиархимандрит »лиЉа и протоЉереЉ ¬алериЉан. ‘ото јлексеЉа Ћовена ††††

ƒетиЬство оца »лиЉе Ље пало у тешко време. “ако се и светитеЪ “ихон «адонски, коЉи Ље био са села, раниЉе сеЮао: „ƒешавало се да у куЮи нема ничега за Љело, онда цео дан дрЪам пашЬак код богатог сеЪака, само да ми даЉу хлеба да Љедем.“ ј у очевом детиЬству ниЉе било ни „богатих сеЪака“. –уска села су утеривана у колхозе.

ƒанашЬа деца сад ни не могу да замисле шта Ље то: ако не радиш, немаш ништа за Љело. ј онда су и деца много морала да раде. ќдрасли су веома оскудевали. „ланови колхоза нису добиЉали ни плату Ц радите онако, за штиклиране радне дане.

ƒеца су онда од наЉраниЉих година учена да цене храну знаЉуЮи колико труда у Ьу треба уложити и како се до Ье долази, умели су да цене и рад других Ъуди, посебно родитеЪа, Ьихову бригу, уопште све Ц одеЮу, кров над главом, радне алатке. «ато што тада ниЉе било ничега. ћеРутим, постоЉао Ље дух захвалности, а то Ље главна ствар.

Куди су се тада радовали и наЉмаЬем комфору: рецимо, кад набаве керозинску лампу, касниЉе се поЉавила струЉа. ќвакав живот човека чини марЪивим, он живи по природним законима сеоског живота. Ќаши Ъуди се понекад плаше: незапосленост, незапосленост... ј на селу нема незапослености, тамо се човек стално нечим бави. ”слови живота на селу нису лаки, то укрепЪуЉе човека у вери.

∆ивети као што Ље √оспод замислио

ќтац »лиЉа Ље касниЉе похаРао и петроградску духовну школу, а она Ље била у складу с речима преподобног —ерафима ¬ирицког коЉи Ље говорио да Юе –усиЉа живети од земЪе. ќтац преноси ову петроградску традициЉу кад Ъудима даЉе благослов да се враЮаЉу на село одакле су Ъуди у прошлом веку истеривани. Ќамерно или ненамерно, створивши такав живот да Ље свако желео да побегне са села чим му се укаже прилика.

ƒанас су сви преплашени због пандемиЉе, а свака зараза, и физичка, и духовна, много лакше се шири управо у градовима. ј тамо где Ъуди живе свако у своЉоЉ куЮи, на земЪи и задовоЪаваЉуЮи сопствене потребе, све ове напасти нису толико страшне.

—еоски живот Ље као отшелништво, пустиножитеЪство у монаштву, узгред речено, то Ље начин живота коЉи Ље сам отац »лиЉа водио на јтосу. „овек Ље на земЪи, у идеалном случаЉу, заЉедничар ÷ркве и живи по Ьеном календару, а с друге стране, Ьегов живот се у веЮоЉ мери него живот граРанина одреРуЉе наизменичним смеЬиваЬем пролеЮа, лета и Љесени. “ако да живиш како доликуЉе, као што Ље Ѕог замислио да човек живи Ц кад си на земЪи.

ѕотпуно се окренути Ѕогу

–аниЉе су се Ъуди укореЬивали у истинскоЉ вери, зато што Ље постоЉало живо сведочанство веруЉуЮих родитеЪа и ближЬих, пример за то како су они мирно подносили сва искушеЬа, без озлоЉеРености и с надом у ЅожиЉу помоЮ. „ ако Ѕог да,“ Ц говорили су. » √оспод Ље свиме управЪао.

јли и оно што се десило наочиглед данашЬих генерациЉа Ље веома велико чудо: земЪа се од безбожништва окренула Ѕогу. »стина, отац »лиЉа понекад говори о непотпуноЉ мери народног покаЉаЬа: „ќкренули смо се, али само напола.“  ад то каже има у виду да су остали рудименти совЉетског режима.

ћеРутим, он се Ѕогу окренуо у потпуности, труди се колико год може, прима народ и проповеда покаЉаЬе. √оспод Ље веЮ обавио веЮи део нашег унутрашЬег рада. ћаЬи Ље оставио нама, али га ми не обавЪамо. ƒанас се може отворено веровати. ћи чак ни не ценимо то какве могуЮности данас имамо Ц можемо да читамо духовну литературу, свега имамо довоЪно! —ад сви седе код куЮе Ц то Ље право време за читаЬе.

ѕечори Ц јтос Ц ќптина

ќтац »лиЉа Ље похаРао врло озбиЪну монашку школу, прво у —вето-”спеЬском ѕсково-ѕечерском манастиру, коЉи Љедини у то време ниЉе био затворен у целоЉ –усиЉи. ј тамо су у то време живели валаамски подвижници и отац £ован ( рестЉанкин). ќпштеЬе с овим носиоцима искуства духовног живота пре револуциЉе и монашког живота га Ље прекалило. «атим Ц јтос, као и око 10 година подвига у рускоЉ обитеЪи —ветог ѕантелеЉмона. ѕосле Ц ќптина. “о су све манастири с традиционалним уреРеЬем. ѕетсто година псково-печерског подвижништва и исто толико оптинског, 1000 година руског јтоса. Ќаравно, ќптина се обнавЪала, али Ље дух остао, благослов стараца Ље почивао на овоЉ светиЬи коЉа Ље пострадала у тешка времена.

” многим манастирима Ље постоЉала чврста традициЉа, а она увек претпоставЪа строги поредак. Ўта богослужеЬе чини у нашем животу? ќно човеков живот изграРуЉе у одреРеном режиму. Ўест дана, као што Ље заповеРено, човек ради Ц а седмог Ц у цркву. ќвде Ље празник, ту Ље пост. ÷рква помаже човеку да живи одреРеним ритмом. ќваЉ ритам сабира човека, изводи га из световног ковитлаца.

«ашто Ље важно живети по ”ставу ÷ркве?

ќптина пустиЬа. 1990. година ќптина пустиЬа. 1990. година ††††

≈во погледаЉте: човек се врти-врти, а онда одЉедном Ц оставЪа све и иде у цркву. ќвакву методу примеЬуЉу и педагози: кад ти нешто не иде од руке, остави то, па му се опет врати. Ўта радиш захваЪуЉуЮи празницима? ќставЪаш све, а затим поново узимаш Ц и на све гледаш новим очима: а да ли то уопште треба радити или можда треба радити на други начин?

ƒуховни Ъуди богослужбеним животом више не живе да би испунили ”став, веЮ по свом духовном расположеЬу. ЌемоЮнима Ље потребан распоред одласка на богослужеЬа бар два пута недеЪно Ц на вечерЬоЉ служби у суботу и на ЉутарЬоЉ у недеЪу. ј духовни Ъуди у себи не одлазе из храма своЉе душе, стоЉе пред Ѕогом.

ћолитвени труд и подстицаЬе себе на молитву човеку су потребни исто као физички рад.  ао што тело Љача од вежбаЬа, тако и душа Љача од молитве.  ад се човек моли и кад ради свети оци кажу: личи на ужарени котао коЉи кЪуча на коЉи „не слеЮу муве“, односно разноразна прЪавштина.

ј. —. ѕушкин Ље писао: „ƒоконост Ље мила другарица размишЪаЬа.“ јли каквих? ќна доводи до помисли о разноразним стварима. ј кад су Ъуди заузети немаЉу времена за бавЪеЬе глупостима.

»ма страшниЉих пандемиЉа...

≈во, сад се сви боЉе вируса корона, а отац »лиЉа каже да Ље много страшниЉа пандемиЉа одрицаЬа од Ѕога и ствараЬа идола од безбожника коЉи су се докопали власти, коЉе Ље постоЉало у нашоЉ земЪи у прошлом веку. ќнда Ље оваЉ вирус идеологиЉе мржЬе према Ъудима свакодневно убиЉао много више Ъуди. »сто тако као што сад многи не размишЪаЉу о томе колико милиона деце умире Љош у маЉчиноЉ утроби, кад се врше абортуси коЉе Ље први пут у свету озаконила совЉетска власт... ќдакле су се некад поЉавиле све ове „авети комунизма“? «бог доконости и успаЪене маште. £ер нису се поЉавиле из народа, веЮ из средине доконе интелигенциЉе. —ами комунисти су говорили: „јвет лута по ≈вропи, авет комунизма.“  ао што Ље био авет, тако Ље и остао авет. ” Ьему нема истинског живота.  ао што нема истинског живота у Ьеговим посленицима Ц сеЉали су уништеЬе, насиЪе и смрт.

ѕостоЉи земЪа и конкретан живот сваког човека. Ўта Љош треба?  омунисти нису постигли никакав успех са своЉом озлоЉеРеношЮу. Ќе могу га ни постиЮи, зато што се на темеЪу без духовности ништа не добиЉа. ќтац о томе тачно говори, можда оштро, али прецизно. £ош Ље раниЉе отац —ергиЉе (ќрлов; на постригу Љеромонах —ерафим) коЉи се у младости одушевЪавао овим политичким идеЉама коЉе су почетком ’’ века захватиле целу –усиЉу говорио:

Ц  од ћаркса Ље све филигрански описано, само што Ље у животу све супротно!

ќваЉ сан Ље прснуо као мехур од сапунице. £едина ствар коЉу Ље донео Љесте развраЮаЬе умова и деградациЉа народног живота.

«ашто су опасни идоли?

 од нас су у целоЉ земЪи остали споменици овим народним Яелатима: улице, градови, тргови и метро станице су названи у сеЮаЬе на Ьих. «ашто Ље то опасно? Ќа пример, навика псоваЬа ниЉе безопасна. јпостол каже: „»дол ниЉе ништа у свету“ (1  ор. 8, 4). ћеРутим, ово се односи на свете Ъуде. ѕреподобни ћакариЉе ¬елики Ље дошао у идолиште, ставио Ље мумиЉу испод главе и легао да спава. ƒемони вичу: „“о Ље жена!“ ј Ьему Ље свеЉедно, не слуша демоне. Ўто се не може реЮи за наше несвете савременике... ”колико се човек и преЮутно слаже са злом и неистином, он се на оваЉ или онаЉ начин развраЮа, прихвата и друге лажи и пропада.

ЋеЬин Ље био подао човек. ќтац —ергиЉе (ќрлов) Ље, узгред речено, у младости био у епицентру револуционарних догаРаЉа и за ЋеЬина Ље говорио да Ље нико. Куди су постепено овог ниткова претворили у идола. ѕросто, ми много тога не знамо. ¬оРа Ље умро од парализе услед сифилиса, то Ље позната диЉагноза, а такве болести се не поЉавЪуЉу тек тако. ¬одио Ље неморалан живот, а да не говоримо да Ље пролио реке крви. Мегов портрет коЉи Ље направЪен уживо, у природи показуЉе да Ље то врло озлоЉеРен тип, да у самоЉ ЬеговоЉ мимици има нешто демонско.

 ао што Ље рекао Љедан познати режисер иста Ље невоЪа и у недостатку информациЉа и у дезинформациЉама. “ако Ље и код нас Љош од совЉетских времена: или нема истине или се просто ради о лажи.

Ќе трошите снагу узалуд,

или ” животу Ље све обрнуто

—хиархимандрит »лиЉа на јтосу —хиархимандрит »лиЉа на јтосу ††††

£ош увек има чудних академика коЉи покушаваЉу да Љавно говоре против вере. “о Ље просто смешно.  ад Ље неко јлберту јЉнштаЉну рекао да нема Ѕога он Ље одговорио: „Ўта Ље хладноЮа? ќдсуство топлоте. Ўта Ље тама? ќдсуство светлости....“ »сто тако: зло Ље само одрицаЬе човека од Ѕога. ѕостоЉи живот и постоЉи нешто што му Ље супротно. —ва суштина Ље увек у корену, а чак Ље и корен речи „безбожник“ Ц Ѕог. Ѕез Ѕога безбожник ниЉе ништа.

—вако ко доРе код оца »лиЉе осеЮа животворну снагу живота по заповестима. „ак се и комунисти каЉу пошто постаЉу свесни каквом лешином погледа на свет су се хранили до тада. —авремени комунисти порекло свог такозваног комунизма малтене изводе од првих хришЮана.  ажу, све Ље било заЉедничко у време апостола.

—еЮам се како ми Ље отац ћисаил, у схими —ерафим (“омин), келеЉник митрополита Ќестора (јнисимова) Љедном у ѕеределкину, где сам тада служио, рекао о комунизму:

Ц –азумете, то води у Юорсокак.

Ц «ашто?

Ц «ато што то ниЉе могуЮе на земЪи. “о Ље затвараЬе очиЉу на горку истину о човеку, а истовремено од могуЮности истинског живота. “о Ље узалудно губЪеЬе снаге.

Ќеко му се чак своЉевремено супротставЪао:

Ц ¬и причате о раЉу, о ÷арству Ќебеском, а ми Юемо овде, на земЪи створити раЉ.

ј он Ље одговорио:

Ц Ѕескорисно Ље бавити се тиме. Ѕили су први хришЮани и све Ље било заЉедничко. “о ниЉе имало никаквог успеха и зато саветуЉем да се не експериментише.

»зградЬа раЉа овде на земЪи ниЉе могуЮа, и тачка

 омунизам и православЪе немаЉу ништа заЉедничко. јко и имаЉу, то Ље управо зато што Ље преузето из хришЮанства, а и то с грешкама („морални кодекс комуниста“). »зградЬа раЉа овде на земЪи ниЉе могуЮа, и тачка. √оспод ниЉе рекао да Юе постоЉати раЉ, на против: „у свету Юете имати жалост“ (£н. 16, 33). «ато што живимо у свету „као овце меРу вуковима“ (ћт. 10, 16). „ ад бисте били од света, свет би волео своЉе“ (£н. 15, 19). „ о ниЉе са ћном, против ћене Ље“ (ћт. 12, 30), Ц рекао Ље ’ристос. “реЮе ниЉе дато.

”право зато отац »лиЉа испоЪава ревност у смислу да све то треба одбацити. ќчигледно, о овом стаЬу фантазиЉе Ље писао ј. —. ѕушкин кад Ље окарактерисао свог савременика приказаног у ≈вгениЉу ќЬегину: „— Ьеговом неморалном душом, самоЪубивом и сувопарном, бескраЉно преданом маштаЬу, са своЉим озлоЉеРеним умом, коЉи ври у празноЉ делатности...“ Ќаводно деловаЬе, деловаЬе! ј резултат Ље жалостан!

ћожда Ље главна ствар коЉу чини отац »лиЉа то да се моли, а колико тога се уреРуЉе! ќтац има детиЬу веру, он Ље као дете. види неправду и негодуЉе: како то?! ќчигледно, до тога треба дорасти, то Ље света простодушност. ћноги не могу да схвате оца зато што нису дорасли том стаЬу. ќн види оно што Ље своЉевремено видео отац —ергиЉе (ќрлов): „—ве Ље филигрански осликано, само што Ље у животу све супротно.“ ј старцима се открива живот сваког од нас и целог народа онакав какав Љесте.

 акав осеЮаЉ духовног живота Ље могуЮ?

√оспод Ље тако уредио пут оца »лиЉе да га Ље извео на служеЬе старца. £еромонаха и архимандрита има доста, а старци су посебни Ъуди. —тарчество Ље подвиг служеЬа Ъудима. ќтац Ље у позним годинама, ове године Ље напунио 88, а и даЪе прима Ъуде, разговара с Ьима, даЉе поуке и моли се.

∆иво општеЬе са старцем Ъудима, чак и онима коЉи су далеки од ÷ркве даЉе осеЮаЬе за духовно, осеЮаЉ духовног живота. —миреЬе, кротост и самилост дираЉу душу. ћоже се десити да човек не може да прими оно што му се говори и начин на коЉи му се говори, душа Љош не може то да прими, али Ље оно веЮ испуЬава и чисти доживЪаЉ духовног стаЬа.  од свих стараца Ьихово стаЬе мира гаси емоциЉе Ъуди коЉи долазе код Ьега и одагнава неприЉатеЪске помисли. “о Ље дух свепраштаЬа, човек одмах жели свима да опрости.

јпостол каже: „ј доброчинство и заЉедништво не заборавЪаЉте, Љер се таквим жртвама угаРа Ѕогу“ (£евр. 13, 16). ≈во, старци приносе ову наЉвишу жртву општеЬа. Куди долазе код Ьих и опште лицем у лице. “о доноси мир у душу обраЮеника и човек се од старца враЮа среЮан и умирен.

–ечи стараца су лудост за свет

јрхимандрит  ирил (ѕавлов) и тада Љош увек схиигуман »лиЉа (Ќоздрин) с братиЉом у ќптиноЉ пустиЬи јрхимандрит  ирил (ѕавлов) и тада Љош увек схиигуман »лиЉа (Ќоздрин) с братиЉом у ќптиноЉ пустиЬи ††††

—лужеЬе старца Ље подвиг коЉи се често граничи с ЉуродивошЮу. Михове речи су увек лудост за свет (уп. 1  ор. 1, 18). ” овом духу се и отац ЌиколаЉ √урЉанов понекад алегорично изражавао. ЌеприЉатеЪ се стално обрушавао на Ьега прогонима. јко демони не делуЉу преко безбожних власти, онда делуЉу преко неког другог. —ве Ље то саставни део служеЬа старца. ѕодвиг старчества Ље посебан крст.

“ако и отац »лиЉа, коЉи Ље увек врло миран и спокоЉан кад су у питаЬу разноразне световне перипетиЉе, лепо плане кад Ље у питаЬу чврстина у вери и заштита ÷ркве и »стине и негодуЉе:

Ц «ар Ље онаЉ леш Љош увек тамо?! (о ЋеЬину у ћаузолеЉу, - прим. ред.).

 ако Ље дух света и Ъубави споЉив с ратоборном чврстином? “аква Ље очева граРа. “ако су и новомученици у поЉединим питаЬима били строги и принципиЉелни.

ќтац »лиЉа Ље некако неприметно копном и ваздухом обишао целу нашу земЪу. –ецимо, доРеш на јлтаЉ, а он Ље тамо веЮ био! ∆ивео Ље на месту коЉе носи исти назив као место прогонства светог £ована Ѕогослова на нашем алтаЉском острву Ц ѕатмос. ѕа где све ниЉе био! “о Ље Ьегова велика служба мисионара и старца.  олико Ъуди окреЮе ка Ѕогу.

√оспод нам даЉе наду

—имболично Ље то што отац »лиЉа своЉ имендан слави на спомен на 40 севастиЉских мученика.

Ѕог Ље припремио 40 венаца —воЉим исповедницима коЉи су се мучили од хладноЮе у леденом —евастиЉском Љезеру, коЉе Ље врло мрачно, како каже отац »лиЉа, коЉи Ље тамо био веЮ у наше дане. » ево, кад Љедан од 40 ниЉе издржао мучеЬе, него Ље отрчао у парно купатило, загреЉано за оне коЉи су спремни да се одрекну ’риста, човек коЉи Ље додавао дрва у Ьу видео Ље како се Љедан венац подиже назад на Ќебо... ќдмах Ље скинуо своЉу топлу одеЮу и бацио се у Љезеро: „» Ља сам хришЮанин!“ ”право он Ље добио оваЉ четрдесети венац.

Ўта читамо у £еванРеЪу? ѕоследЬи су добили исто колико и први (уп. ћт. 20, 1-16) Ц ове речи су се испуниле на примеру последЬег севастиЉског мученика. » у нашоЉ земЪи коЉа Ље претрпела Љарам безбожне власти сад нико не може да ропЮе: „≈х, да сам раниЉе знао...“ Ќе! ≈во, спознао си »стину, можеш стати у исти ред с онима коЉи су веЮ заЉедничари »стине.  од нас су Ъуди навикли да се правдаЉу: „≈х, да сам од детиЬства одгаЉан...“ Ќе! √оспод те прима у сваком тренутку ако си одлучио да служиш Ѕогу.

«а Ѕога не постоЉи време. «а нас постоЉи време: пре Ц после. «а Ѕога Ље увек: Љесте. «ато Ље пре или касниЉе свеЉедно заЉедно. √оспод нам даЉе наду да започнемо у сваком тренутку живота. » да добиЉемо венац.

ѕразник 40 севастиЉских мученика увек пада у ¬елики пост. ј у току —трасне седмице чуЉемо песму: „–азбоЉника благоразумног у Љедном трену си удостоЉио раЉа, √осподе.“ £ош Љедна потврда: нико ниЉе закаснио! — Ъудске тачке гледишта некуда се може закаснити.  од Ѕога Ље увек све на време.

јко нас Ѕог не спаси, ко Юе?

”право зато отац »лиЉа тако упорно проповеда и онима коЉи сами себе сматраЉу неваЪалима за веру. ѕонекад упозорава да, уколико сад безбожници доРу на власт, могу почети Љош веЮа искушеЬа... Ќеко неЮе опстати. ƒруги Юе стати у строЉ. «а време кад √оспод позива сваког од нас речено Ље: Ѕог никад не жури и никад не касни.

ѕразник 40 севастиЉских мученика нам Ље дат на поуку и утеху. –аЉске обитеЪи су спремне. ќд нас зависи ко Юе се у Ьима настанити. —амо се треба потрудити над своЉом душом. ЌевоЪе нас просто продрмаЉу. ѕотребна Ље одлучност! “о Ље Љедноставно: ако си решио немоЉ се више освртати. ” ствари, то Ље потребан услов: одлучити и не размишЪати. £ер кад човек почиЬе превише да размишЪа око Ьега круже демони као роЉ комараца, сваки покушава нешто да убаци и гледа: на шта Юе се човек „упецати“ и обратити пажЬу. ѕостоЉи правац према »стини и готово! «ашто човек Љош да се колеба, о чему да размишЪа?

“им пре ако се питаЬе тиче Ѕога, све Ље у рукама ЅожиЉим. јко ќн не спасава, ко Юе?... Ќема никога Љачег од Ѕога.

—а руског ћарина “одиЮ

23 / 03 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0