Srpska

ќ политичкоЉ злоупотреби пандемиЉе у циЪу вЉерске дискриминациЉе

ѕоводом актуелне кампаЬе коЉа се води против ѕравославне цркве и Ьених —ветих таЉни кроз „политичку медицину“ неодговорних поЉединаца из Љавног живота, као вЉеруЉуЮи човЉек и свештенослужитеЪ коЉи Ље дубоко убиЉеРен у моралну исправност своЉе службе и одлучуЉуЮу улогу ЅожиЉег промисла у наЉфундаменталниЉим законима природе кроз усклик псалмопоЉца „√осподе, све си премудрошЮу створио“, осЉеЮам се дужан Љавно изразити своЉ презир према примитивним покушаЉима политикантства, а Љавности покушати пружити више информациЉа на ову тему. «а неупуЮене, и политика има медицину, код нас додуше, на примитивном нивоу. Ќаши граРани заслужуЉу квалитетне здравствене информациЉе, а не незнавене „хеЮиме“ коЉима Ље пуштаЬе крви лиЉек за сваку болест.

††††

 ада смо послиЉе несувислих и исполитизованих интервенциЉа полициЉе схватили да постоЉе различита тумачеЬа здравствених препорука смЉеста смо контактирали »£« и добили врло разумне препоруке (10м2 по особи у храму, два метра размака измеРу вЉерника и без учесника са респираторним симптомима). Ќи помена ниЉе било о —ветом причешЮу нити ризику од ≈вхаристиЉе по Љавно здравЪе нити захтЉева за измЉеном метода раздаваЬа —ветог причешЮа.

Ќажалост, да ли због маЬка информациЉа, да ли због миЉешаЬа политике у струку или преокупираности другим аспектима епидемиЉе Ц епидемиолошка струка Ље постала недоступна. ”место даЪих консултациЉа, сваки контакт Ље постао немогуЮ, а после потпуно тенденциозног саопштеЬа Ќ “-а за заразне болести уследило Ље веЮ поменуто ширеЬе панике и нереда од стране неодговорних политиканата из Љавног живота. —ваки лекар добро зна благотворни утицаЉ вЉере на болеснике и Ьихово оздравЪеЬе као и снагу вЉере у тренуцима друштвене кризе као што Ље ова. —тога и ниЉе било чудно кад се »£« сагласио са наставком редовних богослужеЬа, што Ље прихватила и полициЉа.

ЌедЉеЪне ЋитургиЉе су одржане уз препоруке што нам Ље свима служило на понос. —а невЉерицом смо у ЌедЉеЪу увече слушали да наша вЉера представЪа наводну опасност по здравЪе и да су епидемиолози наводно дознали за метод раздаваЬа —ветог причешЮа коЉи се у садашЬоЉ форми примеЬуЉе од 7. виЉека Ц из медиЉа.  акви су то Ъекари коЉи први пут виде ѕричешЮе коЉе се тако често раздаЉе по нашим болницама? ” болницама се разноси и раздаЉе —вето причешЮе, нериЉетко се у Ьима организуЉу и мЉеста за молитве и литургиЉска сабраЬа а лекари су врло често дубоко вЉеруЉуЮи хришЮани. ¬еЮина вЉерника, коЉи су истовремено и веЮина граРана у ÷рноЉ √ори гледа на —вето причешЮе као на средство исцЉеЪеЬа и очуваЬе духовног и тЉелесног здравЪа.

ќд настанка микробиологиЉе као науке 1860-их година , односно од када Ље ЋуЉ ѕастер доказао да заразне болести изазиваЉу микроорганизми, води се епидемиолошка полемика о хришЮанском обреду ≈вхаристиЉе.

ќва дебата траЉе безмало веЮ виЉек и по. ќна ниЉе карактеристична само за православЪе него и за друге хришЮанске конфесиЉе. «бог броЉности причасника и из практичних разлога од 7. виЉека се у ¬изантиЉи користи кашичица, што Ље и данас главни метод у свим ѕравославним црквама. »зузетак Ље ЋитургиЉа —ветог £акова Ц брата √осподЬег, коЉа се служи Љедном годишЬе, када се народ причешЮуЉе древним начином да се вЉерницима даЉе да пиЉу из —ветог путира (≈вхаристиЉске чаше) на сличан начин како се данас причешЮуЉу свештеници. ” –имокатоличкоЉ цркви, од 12. виЉека народ се причешЮуЉе под Љедним видом тако што им свештеник даЉе ’остиЉу (бесквасни хлеб) директно у уста Ц голим рукама, а у другоЉ половини XX виЉека послиЉе литургиЉских реформи враЮено Ље причешЮиваЬе лаика под оба вида, односно заЉедничко пиЉеЬе из ≈вхаристиЉске чаше у неким приликама.

јнгликанска црква, као и Ћутеранска задржале су древни «ападни начин причешЮиваЬа гдЉе се сви вЉерници и свештеник причешЮуЉу из Љедне чаше уснама. „аша се помало окреЮе и обод се брише измеРу причасника, као што Ље то обичаЉ код ѕравославних приликом причешЮа свештеника. ќпционо Ље дозвоЪена и „интинкциЉа“ односно да се вЉерник причешЮуЉе умакаЬем освеЮеног хЪеба сопственим прстима у освеЮено вино. —вим овим хришЮанским конфесиЉама Ље заЉедничко да остатке дарова употреби свештеник после служеЬа ЋитургиЉе односно мисе. ≈вхаристиЉа и обред причешЮа, с обзиром на своЉе централно мЉесто у —ветом писму остаЉе централни култ циЉелог хришЮанства. —авЉесно раздаваЬе —ветог причешЮа и достоЉна употреба остатака Ље Љедна од главних дужности свештеника.

ѕитаЬе о ризику од заразе Ље поставЪано много пута, поготово током епидемиЉа црних богиЬа, колере, тифуса или куге. —коро сваке године, у сезони грипе ово питаЬе васкрсава. —лично као што у «ападноЉ штампи скоро сваке године уочи православног ¬аскрса увек васкрсава питаЬе „√рчке хиЪадугодишЬе преваре“ односно силаска —ветог ќгЬа на √роб √осподЬи у £ерусалиму.

” новиЉе вриЉеме, дебата о инфекциЉи путем ≈вхаристиЉске чаше се разбуктала прво 1890-тих година у јмерици меРу различитим протестантским деноминациЉама.

ћикроби су били ново откриЮе, а заразне болести и епидемиЉе главни узроци смрти. ћеРу вЉерницима различитих класних и расних сталежа постоЉала Ље тенденциЉа да се имуЮниЉи и добростоЉеЮи гаде, али и боЉе диЉеЪеЬа ≈вхаристиЉе са сиромашнима, бившим грешницима, алкохоличарима, покаЉаним проституткама, или са вЉеруЉуЮим америчким црнцима, у новопронаРеном страху од болести коЉи Ље донео развоЉ медицине. ЌовоуспоставЪени ауторитет науке у односу на традиционални вЉерски и постоЉеЮу тенденциЉу ка сегрегациЉи Ље искористио др „арлс ‘орбс и 1894. придобио Ље воРство ѕрезбитериЉанске цркве да на основу резултата Ьеговог микробиолошког истраживаЬа одобри индивидуални прибор за причешЮиваЬе.

«а пет година др ‘орбс Ље постао главни заговорник, произвоРач и дистрибутер индивидуалног прибора за причешЮе Ц захваЪуЉуЮи класичном америчком расизму и малограРанштини увиЉеним у обланду хигиЉене и здравЪа. ÷иЉена Ьегових луксузних евхаристиЉских комплета Ље достизала и 412 $ у данашЬем новцу. ќвакви предузимЪиви Ъекари су брзо ишчезли почетком XX виЉека Љер, како су сами са жалошЮу констатовали тешко Ље било наЮи иЉедну епидемиЉу коЉа Ље потекла од ≈вхаристиЉске чаше, али Ље из других разлога ова пракса у неким протестантским црквама опстала до данас. –имокатоличке, Ћутеранске и јнгликанске цркве као и ѕравославна црква наставЪаЉу са старом праксом диЉеЪеЬа ≈вхаристиЉске чаше до данашЬег дана.

Ќаучна истраживаЬа коЉа су се бавила количином и врстом микроорганизама на евхаристиЉским сасудима у симулираним условима ≈вхаристиЉског обреда закЪучила су да у зависности од неколико фактора Ц алкохола у вину, антимикробног олигодинамског дЉеловаЬа бакра, месинга, сребра и злата коЉа се користе као материЉали, а посебно услед чина брисаЬа прибора убрусом, микроби на овим предметима постоЉе, али Ље Ьихова количина врло мала.

”тврРено Ље да само брисаЬе ≈вхаристиЉске чаше измеРу причасника ланеним убрусом смаЬуЉе броЉ микроба за 90%. »ако други наведени фактори (алкохол у вину, додир са металима) доприносе смаЬиваЬу броЉа микроба, они нису довоЪни сами по себи да униште микроорганизме због прекратког временског интервала измеРу причасника. ћеРутим, кроз дуже вриЉеме наведени метали, делуЉу готово потпуно антисептички. ќво своЉство сребра, злата, месинга и бакра од коЉе су евхаристиЉске чаше обично направЪене било Ље познато од давнина а данас Ље познато као олигодинамски ефекат.

ЌаЉновиЉе студиЉе указуЉу на чиЬеницу да иако корона вирус може опстати на нерРаЉуЮем челику, стаклу или пластици данима, на чистом бакру нестаЉе веЮ после четири часа, док га месинг (од коЉег се често праве свештени сасуди и кашичице) уништава за неколико минута. —а почетком епидемиЉе вируса ’»¬-а осамдесетих година ’’ века ово питаЬе Ље обновЪено, поготово после откриваЬа случаЉа преношеЬа ’»¬-а преко додира сукрвице зараженог са слузокожом здравог човека као нпр. приликом зубарске интервенциЉе. —тудиЉа на ту тему закЪучуЉе да пренос ’»¬-а или ’епатитиса Ѕ директно путем пЪувачке ниЉе никад забележен, а тим маЬе, посредно, путем предмета, те да „расположиви подаци не упуЮуЉу на то да би пракса диЉеЪеЬа ≈вхаристиЉске чаше требала бити напуштена због ширеЬа заразних болести“.

≈пидемиолошки наЉзначаЉниЉа студиЉа на тему диЉеЪеЬа ≈вхаристиЉске чаше и ширеЬа заразних болести Ље ураРена 1997. године кроз коЉу Ље праЮено 691 особа коЉе су приступале ≈вхаристиЉи кроз дужи временски период, и ова студиЉа Ље закЪучила да „особе коЉе редовно, па чак и свакодневно примаЉу причешЮе нису под веЮим ризиком од заразе у пореРеЬу са особама коЉе се не причешЮуЉу или коЉе уопште не присуствуЉу хришЮанским богослужеЬима“.

ќву студиЉу Ље на дату тему ÷ентар за контролу болести —јƒ-а узео као референтну тачку за своЉу званичну препоруку на ову тему, коЉа Ље издата због честих злонамерних приЉава противника евхаристиЉског обреда. ќва препорука измеРу осталог понавЪа тврдЬу ѕравославне цркве: Ќикада ниЉе забиЪежена епидемиЉа коЉа потиче из ≈вхаристиЉсе чаше. ƒодаЉу да теоретски ризик од преноса постоЉи, али да Ље он вЉероватно сувише мали да би могао бити детектован.  ао мЉеру предострожности препоручуЉу да се вЉерници са респираторним симптомима или са отвореним ранама у усноЉ дупЪи уздрже или причешЮуЉу на неки други начин. «абрана, због поштоваЬа вЉерских слобода, ником на ум ниЉе падала.

јнгликанска црква  анаде Ље на тему своЉих богослужеЬа и заразних болести оформила посебну комисиЉу и спровела властита истраживаЬа. ѕоред потврРиваЬа постоЉеЮих налаза, потврРено Ље да древна хришЮанска пракса ритуалног праЬа руку свештеника пре почетка богослужеЬа коЉа постоЉи неизмеЬена и код православних ниЉе само ритуална него и практична превенциЉа веЮине евентуалних преноса заразних болести на богослужеЬима. ѕотврРено Ље да Ље теориЉски ризик заразе преко усана маЬи него преко руку те Ље споменута пракса интинктациЉе (умакаЬа) ризичниЉа, те да не постоЉи разлог за меЬаЬе евхаристиЉске праксе у редовним условима. Ќаравно, дате су препоруке и за ванредне ситуациЉе.

ќно што Ље значаЉно у овом истраживаЬу Ље да Ље јнгликанска црква спровела и истраживаЬе о здравЪу, дуговечности и подложности заразама англиканског свештенства (коЉе такоРе употребЪава причешЮе послиЉе вЉерника, као и православни свештеници) на основу вишевЉековних података о премиЉумима Ьиховог здравственог и животног осигураЬа: „ ада би постоЉао било какав значаЉниЉи ризик у евхаристиЉскоЉ пракси јнгликанске цркве кроз толике вЉекове, изгледало би вероватно да би се таЉ ризик одражавао на осигураваЉуЮе таблице стопе смртности англиканских свештеника коЉи врше свето жртвоприношеЬе вЉековима, а уствари управо Ље обрнуто“.

—личном логиком, православни свештеници у —јƒ-у би требали плаЮати веЮе здравстено и животно осигураЬе због служеЬа —вете литургиЉе, што Љош нигде ниЉе забиЪежено, а америчке осигураваЉуЮе куЮе сигурно не би себи дозволиле такав пропуст у профитираЬу што иде у прилог тези коЉу заступам. £едно истраживаЬе каже да иако теориЉска могуЮност заразе од причешЮиваЬа постоЉи, веЮа Ље вЉероватноЮа да Юе се особа у храму заразити руковаЬем или хватаЬем кваке него причешЮем.

—личних студиЉа Ље било и у традиционало веЮинским православним земЪама, али намЉерно прескачемо истраживаЬа и студиЉе из православног свиЉета, ради обЉективности и искЪучуЉуЮи вЉерске или конфесионалне елементе из аргументациЉе. “акоРе преовладаваЉуЮе мистичко и духовно схватаЬе вЉере, непромЉеЬивост и сталност правосланог хришЮанског култа и обреда кроз виЉекове и ослаЬаЬе на емпириЉску, неброЉено пута потврРену очигледну чиЬеницу да —вето причешЮе ниЉе било повезано ни са Љедном епидемиЉом у историЉи Ље условило да ово питаЬе не буде толико контраверзно као на «ападу гдЉе Ље историЉски пут хришЮанства био другачиЉи, а рационализам превалентниЉи.

ќдступаЬа од устаЪене праксе у богослужеЬима у току епидемиЉа су биле примЉеЬиване у изузетним случаЉевима, више због умириваЬа страха, обично уз препоруку Ъекара и власти. ÷рква Ље увек чврсто стаЉала на становишту да —вето причешЮе исцЉеЪуЉе тЉелесне и духовне слабости оних коЉи га са вером примаЉу.

“акоРе, снисходеЮи слабостима Ъудским, прихватала Ље савЉете струке како због умириваЬа слабих и маловерних, због „вакцинациЉе“ Ъудског страха и незнаЬа, тако и због бриге о човЉеку, па и да не искушавамо √оспода Ѕога, пазеЮи при том да се не падне у малодушност и маловЉерЉе и да изузеци остану изузеци и да се чине само када постоЉи краЉЬа потреба. “реба имати у виду да су велике богиЬе, колера и куга биле болести од коЉих Ље умирао сваки други или сваки треЮи заражени, а преживЉели Ље остаЉао са доживотним здравственим последицама. ” случаЉу коронавируса 99% оболелих преживЪава без икаквих последица. ќд када су опаке болести покорене вакцином промене и прилагоРаваЬе богослужбене праксе нестаЉу.

ѕрви коЉи Ље код нас критиковао праксу причешЮиваЬа из хигиЉенског аспекта био Ље рашчиЬени архимандрит —рпске православне цркве, а потоЬи народни учитеЪ ¬аса ѕелагиЮ.

«бог свог негативног става према религиЉи уопште био Ље величан и славЪен у време комунизма, као народни хероЉ. Мегову аргументациЉу против црквених „петЪаниЉа“, како их Ље он називао, а коЉа Ље укЪучивала и критику раздаваЬа —ветог причешЮа преписуЉу касниЉи партиЉски комесари чиЉи се идеолошки преЉемници са малих екрана у ÷рноЉ √ори виЉек и по касниЉе обрушаваЉу на ÷ркву са истим неутемеЪеним аргументима.

ѕрема писаЬу блаженопочившег патриЉарха ѕавла питаЬе употребе кашичице и одбациваЬе наводних хигиЉенских, догматских и естетских разлога архимандрита ѕетрониЉа “рбоЉевиЮа од стране —ветог синода  арловачке митрополиЉе 1911. године Ље учврстило претходни став да се причешЮиваЬе кашичицом задржи. “оком последЬе епидемиЉе Љедног облика црних богииЬа Ц односно епидемиЉе вариоле вере 1972. године у £угославиЉи, коЉа Ље уЉедно била и последЬа епидемиЉа великих богиЬа у свиЉету, ÷рква ниЉе промиЉенила начин причешЮиваЬа, а пренос заразе путем учешЮа у богослужеЬу ниЉе забиЪеже, као ни приликом ’1Ќ1 пандемиЉе 2009. године у вриЉеме свЉатЉеЉшега патриЉарха ѕавла.

ћеРутим, треба имати у виду да то медицинска струка тада од ÷ркве ниЉе тражила, и да су за обиЉе болести постоЉале залихе опробаних и тестираних вакцина. £угославиЉа Ље захваЪуЉуЮи озбиЪним стручним, индустриЉским и административним капацитетима на епидемиЉу вариоле вере реаговала муЬевито. ”з помоЮ „“орлака“ у року од неколико мЉесеци вакцинисано Ље близу 18 000 000 Ъуди. Ѕолнице са зараженима су ставЪене у карантин веома брзо, а Љугословенски епидемиолози су имали искуства из афричких жаришта и помоЮ —«ќ. Ќарод Ље Ъекарима вЉеровао, а држава се бринула за граРане. Ќико се ниЉе обрачунавао нити са ÷рквом нити са »сламском заЉедницом и политизирао вЉеру без обзира на владаЉуЮу комунистичку идеологиЉу и на чиЬеницу да Ље вирус донешен нехотице, са муслиманског хаЯилука.

ƒанас Ље ситуациЉа другачиЉа: за садашЬи корона вирус вакцина Љош увиЉек ниЉе развиЉена, и не зна се када Юе бити доступна.

Ќе постоЉи ни ефективна терапиЉа, а шири се муЬевито и подмукло са дугим периодом инкубациЉе. »ако та болест ниЉе толико опака као претходне епидемиЉе, живот се промиЉенио. ѕопулациЉе су стариЉе, живи се дуже, а Ъуди рутински облиЉеЮу планету и шире заразе. ѕре само Љедног виЉека, ову болест нико не би ни примЉетио нити би она имала могуЮности да се прошири. —тога су ванредне околности те Ље разумно да се снисходи и може бити оправдано страх невЉеруЉуЮих или слабих „вакцинисати“ и богослужбену праксу привремно прилагодити, како се веЮ чини широм православног свиЉета на различите начине, али не путем декрета и насиЪа над вЉером. Ѕарем док се више о овом вирусу не научи и сазна.

Ќажалост ниЉесмо имали прилику да о овоме разговарамо са надлежнима Љер Ље, како изгледа, неко ружно, злонамерно и примитивно политикантство проциЉенило да не ризикуЉе ништа ако циЉелу земЪу остави без —ветих таЉни и без ЋитургиЉе усред ¬еликог поста, а добиЉа се прилика да се примЉеЬуЉу надрилекарске методе политичке медицине.

Ѕез трунке поштоваЬа, и без трунке уважаваЬа колико граРанима ове земЪе значи Ьихова вЉера, наредбом о обустави свих богослужеЬа де факто се уводи ванредно стаЬе укидаЉуЮи основне веЉрске слободе и Љедину расположиву терапиЉу коЉа доказано дЉелуЉе против свих болести духа и тиЉела. „ак и вакцинациЉа коЉа спасава животе има одреРене ризике, стопу смртности, могуЮе компликациЉе у врло малом, али реално постоЉеЮем проценту, али наука каже да предности надмашуЉу ризике. јко се не слажемо са тим мишЪеЬем Ц затвор.  ада водите диЉете на вакцинациЉу постоЉи мала шанса да га и повриЉедите. ј она Ље законом обавезна Ц на таЉ ризик нас држава приморава и за вриЉеме корона вируса и у редовним околностима.

Ќа —вето причешЮе не приморава нико никога. ЌиЉе се играти са Ѕогом, укидати Љедину терапиЉу коЉа Ље до сада поуздано дЉеловала и то чинити због властитих предрасуда ниЉе ни мудро ни далековидо. «а само Љедан дан, послиЉе примЉене политичке медицине проценат обоЪелих у ÷рноЉ √ори Ље скочио изнад онога у  ини и то у претежно римокатоличкоЉ и муслиманскоЉ полулациЉи у “узима, гдЉе сигурно ниЉе било причешЮа кашичицом. ѕобогу, зар то ниЉе довоЪни показатеЪ да се са Ѕогом и —ветим богослужеЬем ниЉе играти? «ар смо тако горди да мислимо да таЉне космоса коЉе Ље —творитеЪ неба и земЪе, и видЪивог и невидЪивог, и Ъуди и вируса потпуно разумиЉемо и разумом обухватамо, док се ¬авилонска кула лажне сигурности глобализациЉе пред нама руши? Ќе можемо се ни Ѕогу помолити за оболеле како ваЪа и тако помоЮи нашим комшиЉама и приЉатеЪима на искушеЬима, због суЉете и кратковидости политикантства.

» на послетку да се извиним свим правим хеЮимима, а не онима под знацима навода са почетка текста коЉи су спасили неброЉене животе а захваЪуЉуЮи коЉима Ље вариолациЉа, први облик инокулациЉе против великих богиЬа пренесена из ќтоманског царства у ≈вропу и захваЪуЉуЮи коЉима смо ми Љедан од првих народа ≈вропе коЉи ниЉе масовно умирао од ове опаке болести.

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

26 / 03 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0