Srpska

ќдрицаЬе од  осова и ћетохиЉе jе ампутациЉа срца из нашег народног биЮа

†† ќ  осову и ћетохиЉи, ≈пархиЉи рашко-призренскоЉ и косовско-метохиЉскоЉ, црквама и манастирима, страдаЬу и васкрсеЬу, Ъудима и актуелним дешаваЬима на  осову и ћетохиЉи и ÷рноЉ √ори, разговарамо са ≈пископом ове богомспасаване ≈пархиЉе г. “еодосиЉем (ЎибалиЮем)

††††

¬аше ѕреосвештенство, можете ли за почетак нашег разговора да нам кажете како Ље изгледао ¬аш сусрет са  осовом и ћетохиЉом, са светиЬама, монасима коЉе сте затекли и монашким животом?

—а  осовом и ћетохиЉом, први пут сам се сусрео доласком у манастир ¬исоки ƒечани, после одслуженог воЉног рока, у лето 1983. године, када сам имао свега 20 година свога живота. “ада сам чврсто одлучио да се у тоЉ светиЬи посветим монашком позиву, Љер сам целим своЉим биЮем осетио да ЬоЉ припадам и да Ље то моЉ истински дом. ќколности су биле такве да сам тада, по благослову мог надлежног ≈пископа жичког, као и моЉих родитеЪа, убрзо по послушаЬу послан на студиЉе на Ѕогословски факултет у Ѕеоград. ѕотом сам, на ЅадЬи дан 1987. године, желеЮи да постанем део општежитеЪне заЉеднице, дошао у манастир ÷рну –еку и ту се, након три године, замонашио.

¬оЪа ЅожиЉа Ље била да се опет вратим у манастир ¬исоке ƒечане, за коЉи сам и даЪе био посебно везан, где сам, по одлуци тадашЬег ≈пископа рашко-призренског, са Љош седморо црноречке братиЉе прешао, у марту 1992. године, и постао игуман. «аправо, као што видите, цео моЉ духовни живот, нераскидиво Ље био и остао везан за  осово и ћетохиЉу, нарочито за дечанску светиЬу и —ветог  раЪа —тефана ƒечанског, као и за наш косовско-метохиЉски народ, и за све наше косовске светиЬе. “у Ље велику улогу у мом опредеЪеЬу имао тадашЬи игуман ћанастира ƒечани, блаженог спомена, отац £устин “асиЮ, Љер сам у ЬеговоЉ личности видео истинског монаха и служитеЪа ЅожЉег, а он ме Ље научио како се воли и како се човек целим своЉим биЮем предаЉе у службу Ѕогу, ÷ркви и светиЬи у коЉоЉ се живи. »стакао бих и то да ме Ље у моЉоЉ намери да постанем монах и да служим на  осову и ћетохиЉи, нарочито подржала маЉка, коЉа Ље и сама пошла моЉим путем и од 1998. године, у монашком лику, живи и подвизава се у манастиру √ориоч, чиЉи Ље ктитор управо —вети  раЪ ƒечански. «ато ми и данас ниЉе тешко да своЉе служеЬе, као ≈пископ рашко-призренски, осеЮам као велику обавезу да заЉедно са моЉим свештенством и монаштвом свесрдно послужимо сви заЉедно Ѕогу, у овоЉ древноЉ и светосавскоЉ епархиЉи, нарочито у овим тешким временима великих искушеЬа и страдаЬа.

††††

ћанастир ƒечани Ље постао ¬аш дом. Ѕили сте игуман ове велике немаЬиЮке лавре. ѕоделите са нама неку причу из тог периода о светиЬи, моштима, народу коЉи Ље долазио.

Ќепуних деветнаест година мога живота у манастиру ¬исоки ƒечани за мене су, као монаха и игумана манастира, биле кЪучне године мог духовног формираЬа. ƒечани су по много чему специфичан манастир, Љер у Ьему веЮ вековима духовно столуЉе сам —вети  раЪ —тефан ƒечански, коЉи непрестано брине о манастиру и Ьегове молитве су нас стално штитиле. ” овом манастиру живели су и духовно стасавали многи делатници наше ÷ркве кроз векове и сви ми коЉи смо се везали за ову светиЬу осеЮамо да остаЉемо нераскидиви део тог великог дечанског братства. —ви смо били сведоци броЉних чуда —ветог  раЪа, исцеЪеЬа болесних, обраЮеЬа Ъуди коЉи су променили своЉ живот и никада, чак и у наЉтежим тренуцима, посебно у време рата и послератног страдаЬа, просто нисмо осеЮали ни бригу ни страх, знаЉуЮи да нас невидЪиво држи и крепи рука ƒечанског —ветог  раЪа. «ар наЉвеЮе чудо ниЉе и сама чиЬеница да Ље оваЉ манастир, и то на оваквом месту коЉи Ље проживео толике потресе у историЉи остао такореЮи недирнут и сиЉа вековима ширеЮи утеху нашем верном народу, као залог и показатеЪ бриге наших светих предака коЉи нас непрестано молитвено заступаЉу пред Ѕогом. ƒечанска звона, молитве, и монаси вековима су били ослонац нашем народу и живи показатеЪ духовног пута.

††††

 ао игуман дечански били сте сведок страдаЬа нашег народа на  осову и ћетохиЉи.  олико Ље и на коЉи начин сам манастир са братством страдао? «намо да су у манастиру проналазили уточиште многи коЉи су доживЪавали свакоЉаке невоЪе.

 ада би дечански зидови могли да проговоре о свим страдаЬима нашег народа на  осову и ћетохиЉи, у турско, у доба два светска рата, али и у новиЉе време, била би то никада испричана прича, пуна тешких али и радосних сведочанстава, како Љедан народ уз своЉу ÷ркву и уз своЉе светиЬе непоколебиво остаЉе на своЉим вековним огЬиштима. ” ратно време 1998-1999, али и у послератним годинама изолациЉе, живо смо осеЮали како се у манастиру стално осеЮао неописиви мир, иако Ље око нас беснила олуЉа Ъудске мржЬе и безумЪа. Ќисмо то само ми осеЮали, веЮ и броЉни посетиоци. ѕросто, цела околина манастира била Ље оаза духовног спокоЉа. „им су почела страдаЬа, имали смо потребу да се наРемо при руци онима коЉи пате и да им помогнемо. ћеРу првима били су то —рби из околине ƒечана коЉи су били протерани од комшиЉа, екстремних јлбанаца. “акоРе и —рби, избеглице из ¬раке у јлбаниЉи, коЉи су били смештени недалеко у старом ƒечЉем одмаралишту и о коЉима смо такоРе бринули, али и сами јлбанци из ƒечана и околине, коЉима смо пружили уточиште у наЉтеже време страдаЬа, када Ље у Љедном тренутку, Ьих око 200, нашло уточиште под кровом дечанске светиЬе. ”век смо осеЮали да Ље куЮа —ветог  раЪа уточиште за све Ъуде добре воЪе, а посебно за оне коЉи страдаЉу. «ато смо и после рата уз помоЮ ¬ладе –епублике —рбиЉе, ћеРународне православне организациЉе »ќ÷÷, Ќорвешке владе и других добротвора, покренули активан добротворни рад за помоЮ нашим повратницима али и нашем народу коЉи Ље живео тежак живот изолациЉе у преосталим енклавама.

††††

—вети јрхиЉереЉски —абор ¬ас Ље изабрао прво за викара, а потом и за ≈пископа рашко-призренског и косовско метохиЉског.  ао владика ове богомспасаване ≈пархиЉе сведок сте многих догаРаЉа коЉи су обележили живот у ÷ркви и живот уопште на  осову и ћетохиЉи.  оЉи догаРаЉи су на ¬ас оставили посебан утисак и посебан траг у ¬ашоЉ души?

—амо у последЬих двадесет година након рата, толико се много тога издешавало да се стиче доЉам да Ље реч о дугом временском периоду, а опет све се чини као да Ље то све било Ључе. Ќарочито нам Ље остало урезано у сеЮаЬе ћартовско страдаЬе 2004. године, али и радост почетка обнове и повратка нашег народа. «аправо, одлука наше ÷ркве да крене са обновом светиЬа за коЉу сам био задужен, прво као викарни ≈пископ, а потом и као епархиЉски јрхиЉереЉ, наЉвеЮа Ље радост, Љер обнавЪаЉуЮи оно што Ље порушено постали смо учесници васкрсеЬа, обнове новог живота и нове наде. —а радошЮу се сеЮам сваке обновЪене цркве, првих служби, обнове манастира: «очишта, ƒевича и —ветих јрхангела, и посебно других призренских цркава и ЅогословиЉе —в.  ирила и ћетодиЉа. £ош Ље остало наших светиЬа у рушевинама и ако Ѕог да доЮи Юе време да се и то обнови, али важно Ље да Ље кроз ту материЉалну обнову покренута и духовна обнова нашег народа, коЉи Ље показао да нас ратно и поратно страдаЬе ниЉе обесхрабрило. ѕоказали смо да рушитеЪи не могу да сруше ÷ркву, Љер ÷рква се стално обнавЪа и све порушено поново Юе бити подигнуто. ѕосебно бих поменуо значаЉну подршку коЉу смо као ≈пархиЉа имали из ÷рне √оре и ’ерцеговине, од стране ћитрополита јмфилохиЉа и ≈пископа јтанасиЉа, коЉи су са своЉим духовним чадима, сада ≈пископима, остали наша истинска браЮа у невоЪи и коЉи су нам своЉим примером показали како након сваког распеЮа долази ¬аскрсеЬе.

††  олико данас има живих манастира на  осову и ћетохиЉи, колико их Ље обновЪено у последЬе време? »ма ли монаха, монахиЬа, долазе ли млади (да буду монаси) у манастире?

“ренутно у нашоЉ ≈пархиЉи, коЉа обухвата  осово и ћетохиЉу и –ашку област, имамо активних 13 мушких и 9 женских манастира. —а радошЮу могу да кажем да Ље живот обновЪен и у веЮини манастирима коЉи су страдали у ратно или поратно време. Ќераскидив део нашег монашког општежиЮа Ље и ставропигиЉални манастир ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа, коЉи пастирски припада МеговоЉ —ветости ѕатриЉарху —рпском, али коЉи Ље са свима нама делио све радости и туге и кроз историЉу и у новиЉе време.  роз наше манастире у последЬих 30-так година прошло Ље много монаха, монахиЬа и искушеника, али остаЉу само они коЉи су истински, и без имало резерве, остали верни пре свега своЉоЉ —ветосавскоЉ ÷ркви и дубоко везани за наше светиЬе. ћанастири се стално обнавЪаЉу и материЉално и духовно и места су где Ље све више поклоника, коЉи долазе да се напоЉе живом водом, коЉу Ље √оспод тако обилато излио на овим крсно-васкрсним просторима. ѕосебно охрабруЉе да у свим манастирима имамо и млаРих кандидата за монаштво. ƒубоко смо уверени да √оспод неЮе дати да се ниЉедна наша светиЬа угаси, веЮ штавише да монаштво у Ьима буде Љош броЉниЉе. »з историЉе ÷ркве знамо да броЉност никада ниЉе било мерило силине ÷ркве. “ако и данас, православних хришЮана на  осову и ћетохиЉи нема много, али они коЉи су остали и желе да остану, дубоко су уткани у живот наше ÷ркве, уз коЉу су расли и опстаЉали.

«а ¬ашег епископствоваЬа вратили сте и свештенике у многе градске средине, где Љедва да има нашег народа. «ашто Ље важно да цркве и свештеници буду и у градовима као што Ље ѕриштина, ”рошевац, ѕеЮ, »сток...?

«ато, што тамо где делуЉе парохиЉски свештеник, где се служи света ЋитургиЉа, ствараЉу се и услови за повратак нашег народа. ÷рква Ље увек окупЪала наш народ, била му уточиште и помоЮ у свим невоЪама. »ако ових година ниЉе дошло до масовног повратка нашег народа на просторе одакле Ље прогнан, ипак постоЉаЬе парохиЉа представЪа стални позив народу, на повратак и окупЪаЬе. Ќа пример у ѕеЮи, иако немамо нашег народа, наша црква —в. £ована  рститеЪа главно Ље место окупЪаЬа —рба коЉи, иако расеЪени, често долазе на  осово и ћетохиЉу и бораве у свом родном граду. ќткупили смо пар куЮа око цркве, коЉе су биле на продаЉу, и сада постоЉи могуЮност да наши Ъуди тамо преноЮе. √одишЬа слава ”сековаЬа главе —в. £ована ѕретече, прави Ље сабор наших ѕеЮанаца коЉи не заборавЪаЉу своЉ родни краЉ. »стовремено наше парохиЉе су и живо сведочанство да не одустаЉемо од наших вековних простора и да их не заборавЪамо. “амо где се више не служи —вета литургиЉа, све полако одлази у заборав.

††††

£едан од наЉвеЮих успеха наше ÷ркве у децениЉи за нама Ље и обнова ѕризренске богословиЉе. ¬и сте Љедан од наЉзаслужниЉих за обнову те установе од великог значаЉа за наш народ, културу, просвету и за повратак ученика и професора у ѕризрен.  ажите нам нешто о тоЉ обнови, почетку рада и о раду ЅогословиЉе данас?

«аиста, обнова ѕризренске богословиЉе, Љедан Ље од наЉвеЮих успеха свих наших напора. ќва школа, не само да Ље поново почела са радом, веЮ Ље поново постала Љедна од наЉцеЬениЉих богословиЉа у нашоЉ ÷ркви. «ахваЪуЉуЮи добротворима, све Ље обновЪено и опремЪено како би могло да функционише. —творени су одлични услови за живот и рад професора и ученика. ƒанас имамо 10 професора и око 50 ученика. ЅогословиЉа Ље иначе активна у сваком смислу. Ќаши богословци учествуЉу у свим важниЉим догаРаЉима у ≈пархиЉи, развиЉена Ље издавачка делатност, организуЉу се предаваЬа и културне манифестациЉе. ЅогословиЉа Ље постала духовни центар коЉи живо чува душу наше древне ƒушанове престонице и негуЉе традициЉу ове школе коЉа Ље како у турско време, тако и данас остала расадник нових посланика на Ьиви √осподЬоЉ.

††††

ќбнову Ље измеРу осталих помогла и –уска ѕравославна ÷рква, посебно —ретеЬски манастир из ћоскве. ƒа ли постоЉи сарадЬа са –уском црквом и посебно ЅогословиЉе са —ретеЬским манастиром?

Ѕлагодарни смо ћитрополиту “ихону псковском, коЉи Ље као игуман —ретеЬског манастира, благословом –уског патриЉарха √.  ирила, са своЉим монасима помогао да се заЉедно са верним народом у –усиЉи прикупи део средстава коЉи Ље био од великог значаЉа за завршетак обнове. »ако због политичке ситуациЉе постоЉе потешкоЮе за долазак свештенства и верника из братске нам –усиЉе, везе су живе, посебно захваЪуЉуЮи Љеромонаху »гЬатиЉу из —ретеЬског манастира коЉи Ље одлично научио наш Љезик и много Ље допринео у изградЬи ових веза. ”осталом, прва богословиЉа Ље и отворена захваЪуЉуЮи залагаЬу тадашЬег руског конзула у ѕризрену, »вана —тепановича £астребова. Ќа месту зграде руског конзулата, данас Ље владичански двор у ѕризрену и у ЅогословиЉи чувамо живо сеЮаЬе на подршку –уске ѕравославне ÷ркве. “акоРе имамо и добре везе са √рчком ѕравославном ÷рквом и неколико наших свршених богослова наставило Ље своЉе студиЉе теологиЉе у —олуну и јтини.

†† „есто сте меРу Ъудима у свим срединама на  осову и ћетохиЉи и сусреЮете се са разним проблемима. ќсим неслободе кретаЬа, Љедан од водеЮих проблема у многим срединама Ље сиромаштво. ≈пархиЉа помаже сиромашнима и потребитима на разне начине. –еците нам како успевате да обезбедите новац, храну и друга потребна средства и ко наЉвише помаже?

†† ƒобротворни рад био Ље и остао Љедан од приоритета у раду наше ≈пархиЉе. ѕосебно након страдаЬа народа од 1999. године, ≈пархиЉа Ље била Љедина српска институциЉа коЉа Ље у континуитету остала са народом, посебно Љужно од »бра. ѕосебан допринос даЉе епархиЉска добротворна организациЉа „ћаЉка девет £уговиЮа“ коЉа делуЉе веЮ скоро две децениЉе захваЪуЉуЮи посебном личном труду и жртви протинице —ветлане —тевиЮ, коЉа Ље радила на отвараЬу првих народних кухиЬа и данас руководи овом организациЉом. “ренутно имамо шест народних кухиЬа у коЉима се свакодневно спрема топли оброк за више од 2000 социЉално угрожених лица, често стараца и старица коЉима се, колима, храна свакодневно из кухиЬа допрема до Ьихових изолованих села. ¬еома Ље много последЬих година учиЬено на томе да кухиЬе добрим делом постану самоодрживе, тако да имамо фарме за стоку, поЪопривредно газдинство и око 60-так Ъуди коЉи су запослени на производЬи и дистрибуциЉи хране, чиме су створени и услови за опстанак Ьихових породица. ѕет кухиЬа ради у  осовском ѕоморавЪу где Ље сиромаштво наЉтеже, а Љедна у општини  лина. «ахваЪуЉуЮи помоЮи ¬ладе –епублике —рбиЉе и броЉних институциЉа, меРународним донаторима и поЉединцима коЉи доприносе раду кухиЬа, меРу коЉима истичем нашег осведоченог приЉатеЪа и брата у ’ристу, √. јрноа √уЉона, наш рад се наставЪа без застоЉа. “акоРе, помоЮ за сиромашне се прикупЪа и преко ƒечанског хуманитарног фонда, коЉи преко 20 година води архим. ЌектариЉе —ерфес из √рчке православне јрхиепископиЉе јмерике и пожртвовано прикупЪа прилоге од верника из разних православних ЉурисдикциЉа. ќрганизациЉа „ѕриЉатеЪи ƒечана“ коЉу Ље покренуо »талиЉан ‘ранческо —карфи, сада монах Ѕенедикт, посебан допринос даЉе у лечеЬу болесне деце са  осова и ћетохиЉе у »талиЉи, као и у организациЉи разних друштвених и културних активности нарочито у ¬еликоЉ ’очи. ЅроЉне су хуманитарне организациЉе из —рбиЉе, –епублике —рпске, ÷рне √оре и наше диЉаспоре коЉе стално помажу наш народ у сарадЬи са ≈пархиЉом. ¬елику благодарност осеЮамо и према нашоЉ браЮи јрхиЉереЉима са наших простора и диЉаспоре и многоброЉним донаторима, посебно из наше диЉаспоре, коЉи не жале ни средстава ни труда да покажу своЉу братску солидарност у овим тешким временима.

—рбима коЉи су остали на  осову и ћетохиЉи Ље ÷рква велики ослонац, а свакако ту Ље и та веза са светим прецима и  осовски завет.  осовски завет Ље укореЬен у крви и памЮеЬу свих честитих —рба. —а друге стране за поЉединце из нашега народа  осовски завет Ље само мит, или терет коЉи нас оставЪа у прошлости и не да да идемо у ,, европску будуЮност“. Ўта ¬и мислите о томе?

 осовски завет Ље еванРелско опредеЪеЬе коЉе Ље нашло посебан историЉски израз у жртви —ветог  неза Ћазара и Ьегових витезова у чувеноЉ  осовскоЉ бици 1389. године. јли ово ниЉе само историЉски догаРаЉ, веЮ пре свега Љедно надахнуЮе коЉе вековима уобличава и чува светоставску, православну свест у нашем народу, где год он живео. ќтуда  осово надилази поЉам териториЉе и постаЉе суштински део нашег народног и духовног биЮа. ќнима коЉи то не разумеЉу или неЮе да разумеЉу то Юе вазда бити мит, а  осово само део териториЉе, али не смемо да изгубимо из вида да било какво одрицаЬе од  осова и ћетохиЉе, где Ље наше историЉско и духовно памЮеЬе, не би било ништа друго него ампутациЉа срца из нашег народног биЮа. —в.  нез Ћазар и Ьегова воЉска бранили су тадашЬу хришЮанску ≈вропу од исламског продора “урака. «ато,  осовски завет, сагледан и у том историЉском и културном контексту, представЪа предаЬе коЉе ниЉе супротно аутентичним европским вредностима, коЉе пре свега почиваЉу на хришЮанским темеЪима.

†† √одинама уназад светски моЮници са влатима наше државе и властима у ѕриштини покушаваЉу да наРу решеЬе за коначан статус  осова и ћетохиЉе. ƒо нас долазе различити предлози, понуде од оних да читава покраЉина буде отцепЪена од матице —рбиЉе и припадне косовским јлбанцима, преко различитох подела и размена териториЉе. Ўта Ље по ¬ама наЉбоЪе решеЬе?

„врст став наше ÷ркве, потврРен на три последЬа заседаЬа —в. јрхиЉереЉског —абора, Љесте да Ље неприхватЪиво било какво признаЬе  осова и ћетохиЉе као засебне државе, али и било каква териториЉално-етничка подела. ќваЉ став Ље заснован пре свега на бризи наше ÷ркве за своЉ народ коЉи би, и у Љедном и у другом случаЉу, био доведен у краЉЬе тежак положаЉ, нарочито на просторима Љужно од реке »бра. ”век наглашавамо да прича о тзв. подели  осова, како се обично говори у медиЉима, не би била ништа друго до подела териториЉе —рбиЉе по коЉоЉ би се —рбиЉа морала одреЮи своЉих наЉсветиЉих простора, на коЉима Ље саздана наша историЉа и наш идентитет. –ешеЬе треба тражити у диЉалогу у коме —рбиЉа мора да има и задржи Љасно опредеЪеЬе. ЌаЉважниЉе у овом тренутку Љесте да се створе услови за нормалан живот свих граРана, очуваЬе наших светиЬа, развоЉу привреде и владавине закона и права, и да се ради на помиреЬу и успоставЪаЬу повереЬа колико Ље то могуЮе. Ѕило какво териториЉално или политичко решеЬе у постоЉеЮим условима било би жариште новог сукоба и дестабилизуЉуЮи фактор за цео регион и ≈вропу.

” последЬе време сем проблема на  осову и ћетохиЉи наш народ потресаЉу дешаваЬа у ÷рноЉ √ори коЉа су уследила након наЉаве и доношеЬа спорног «акона о слободи вероисповести.  олико Ље доношеЬе тог закона и одузимаЬе светиЬа од —рпске цркве у ÷рноЉ √ори опасно и за —рпску цркву на  осову и ћетохиЉи?

«а нас, опстанак нашег народа на  осову и ћетохиЉи Ље неодвоЉив од опстанка наше ÷ркве и верног народа у ÷рноЉ √ори, –епублици —рпскоЉ и свуда где наша ÷рква делуЉе. ѕроблем у ÷рноЉ √ори Ље посебно болниЉи Љер Ље реч о злом семену раздора у Љедном народу коЉи Ље поникао на светосавским темеЪима православног предаЬа, коЉе су вековима неговали и чували цетиЬски митрополити. «аправо црногорску државу утемеЪила Ље ÷рква коЉу би садашЬи властодршци да замене Љедном сектом и одузму наше наЉвеЮе светиЬе за коЉе су Ьихови преци гинули бранеЮи их кроз историЉу. ќсеЮамо велику братску солидарност са нашим ћитрополитом јмфилохиЉем, ≈пископом £оаникиЉем и осталим архиЉереЉима коЉи делуЉу на просторима ÷рне √оре. ќни су били са нама да нам овде помогну у наЉтежим тренуцима, заЉедно са ¬ладиком јтанасиЉем из ’ерцеговине, и осеЮам са целим нашим народом у ≈пархиЉи да и ми морамо да будемо са Ьима у овим пресудним тренуцима Ьихове борбе да опстану у условима отвореног државног прогона. ”колико би се идеЉе садашЬег подгоричког режима оствариле, последице би биле тешке за нашу ÷ркву, не само на  осову и ћетохиЉи, веЮ и у свим другим краЉевима где наша ÷рква представЪа главни стуб опстанка веруЉуЮег народа.

ƒа власт у ÷рноЉ √ори не преза од спровоРеЬа закона видели смо недавно и у примени силе на недужни народ у —ветовасилиЉевскоЉ литиЉи и хапшеЬем владике £оаникиЉа и свештеника. Ќа коЉи начин наша ≈пархиЉа може да помогне ћитрополиЉи црногорско-приморскоЉ и на коЉи начин Ље пружила подршку?

јктивно смо са нашим свештенством и монаштвом учествовали у литиЉама за очуваЬе наших светиЬа, од Љесени прошле године па све до Ьиховог привременог обуставЪаЬа због пандемиЉе корона-вируса. »стовремено, дали смо снажну подршку ухапшеном ¬ладики £оаникиЉу и Ьеговим свештеницима, служили смо молебане за нашу ÷ркву, тЉ. «а клир и верни народ у ÷рноЉ √ори. “рудимо се да на све начине укажемо и меРународним представницима да Ље у ÷рноЉ √ори на делу отворени прогон на верскоЉ и етничкоЉ основи и да он представЪа додатни дестабилизуЉуЮи фактор за цео регион. Ѕорба Юе потраЉати, али на краЉу Юе победити истина и правда ЅожиЉа, што се много пута могло видети када год би неко водио рат са ÷рквом и Ѕогом.

” периоду смо измеРу два велика празника ¬аскрсеЬа √осподЬег и —пасовдана. «намо да су ове године ¬аскрс, и празнике коЉи су му претходили, а и оне коЉи су уследили па до данашЬег дана пореметила дешаваЬа везана за пандемиЉу корона вируса у свету и код нас. —трах од болести, жеЪа да се заштите ближЬи и поштоваЬе мера коЉе су донете у спречаваЬу ширеЬа вируса, спречило Ље многе да учествуЉу у богослужеЬима а неке да уопште и доРу до своЉих храмова. √де сте ¬и и како прославили ¬аскрсеЬе √осподЬе≠≠?  аква Ље сада ситуациЉа, и да ли сте ¬и као епископ подржали мере коЉе су власти препоручиле?

“ренутна пандемиЉа корона-вируса видно Ље отежала богослужбени живот не само на  осову и ћетохиЉи веЮ и свуда где делуЉе наша ÷рква. —итуациЉа Ље Љако тешка и у другим помесним ÷рквама. —уочавамо се, не само са болешЮу коЉа може посебно да угрози стариЉе и здравствено осетЪивиЉе особе, веЮ и са различитим мерама коЉе постоЉеЮе власти, сваке на своЉ начин, спроводе са низом ограничеЬа окупЪаЬа. »ако Ље ситуациЉа кренула изгледа на боЪе, ризици Љош постоЉе и пажЪиво Юемо пратити развоЉ ситуациЉе и поступати у складу са препорукама —ветог јрхиЉереЉског —инода, здравствених радника, и условима у коЉима живимо на  осову и ћетохиЉи. ’вала Ѕогу, литургиЉе нису прекидане сво време пандемиЉе и служене су не само у свим манастирима, веЮ и у веЮини парохиЉских цркава. Куди су такоРе несметано могли да се причесте. ” диЉаспори, на пример, ни то ниЉе било могуЮе због рестриктивниЉих мера тамошЬих власти. ¬ажно Ље да се понашамо са расуРиваЬем и не прекидаЉуЮи богослужбени живот ÷ркве показуЉемо потребан степен одговорности и опреза како не бисмо угрозили друге Ъуде, односно ближЬе. Ќаша вера нас учи да и Ѕог чува онога коЉи се чува. ¬ероватно Юе масовниЉи верски скупови бити тешко могуЮи Љош неко време, због постоЉеЮих мера здравствене заштите, али нас то не сме зауставити да посеЮуЉемо своЉе храмове када смо у могуЮности, да се молимо у куЮама и да, што Ље посебно важно, водимо рачуна о наЉугрожениЉима и покажемо братску солидарност у несреЮи коЉа Ље захватила цео свет. ¬аскрс смо радосно прославили у манастиру √рачаница, уз наше монаштво и неколико десетина верника, коЉи су учествовали у ЋитургиЉи. Ѕило Ље и тежих момената за време рата и непосредно након Ьега, али пре или касниЉе, чврсто веруЉемо, ситуациЉа Юе се нормализовати.

 оЉа би ¬аша порука народу у ≈пархиЉи и шире била, и када Ље ова болест у питаЬу, а и уопште када Ље у питаЬу опстанак на  осову и ћетохиЉи, како да се понаша да би победио искушеЬа? Ўта Ље наЉважниЉе да чини и како?

 ао и свака друга невоЪа, ратови, страдаЬа и ова епидемиЉа последица Ље наше одвоЉености од Ѕога и прилика Ље да се у покаЉаЬу вратимо Ѕогу и Љедни другима. —вако страдаЬе нам показуЉе како су блага овога света привремена и да треба да сабирамо она коЉа остаЉу заувек. “о Ље суштина нашег живота у ’ристу. ћи Љесмо у овом свету и живимо у Ьему, али нисмо од Ьега и само смо путници коЉи, за време док ходимо овим светом, треба да сведочимо своЉу веру у √оспода и потврРуЉемо Ље ЪубавЪу према ближЬима. «ато се молимо √осподу да нас поштеди искушеЬа, али и да нам да снаге да све што нас у животу снаРе, будемо у стаЬу да примимо са благодарношЮу, и да не будемо малодушни, знаЉуЮи да све што Ѕог допушта бива по Меговом чудесном промислу Ъубави и МеговоЉ жеЪи да се сви спасу и да доРу у познаЬе истине.

26 / 05 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0