Фото: СРНА
Све је почело 14. јуна 1992. када је протјерано више од 30.000 Срба и уништена сва српска имовина и богомоље.
У погрому Срба нестао је 431 цивил и војник. На мосту на ријеци Буни код Мостара, гдје је у јуну 1992. године убијено 29 српских цивила и војника, родбина је у знак сјећања запалила свијеће и спустила цвијеће у ријеку.
Родбина мученички пострадалих Срба и даље је без утјехе. Након 28 година интензивног трагања, указивања на спорост проналажења и утврђивања идентитета пострадалих, вјерују да им само ријека Буна може рећи гдје су нестали њихови најмилији.
- Тражим брата Синишу Марића, ово је 28. година. Свака година је предуга, дан је предуг за нас, а не 28 година. Једини наш циљ и жеља у којој ћемо истрајати, да успијемо, као што смо палили свијеће данас у цркви за њихов помен, да успијемо упалити свијеће изнад њихових тијела и да спуститимо цвијеће на њихов гроб - испричала је Славица Славић.
- Мој отац никада није вјеровао да ће бити рат. Зато је и остао овдје у Мостару, чак ни нама није дао ништа да изнесемо из стана, избјегли смо голи и боси. Вјеровао је у доброту и да се то не може десити, али десило се шта се десило и страдао је - рекла је Наташа Окука.
Егзодус више од 30 хиљада Срба из Мостара и долине Неретве почео је 14. јуна 1992. године, и то је била најтежа година за српски народ на овоме простору. Тих дана Мостар је горио, горило је све што је српско. У егзодусу је нестало 431 лице српске националности, од којих је непозната судбина њих 81.
- Јако ми је жао што је тај процес тако спор, дуг, тако болан. Али, ми породице никада нећемо одустати, поручујемо свима онима који су починили злочин над било којом жртвом да ћемо ићи до краја, да ћемо их процесуирати и да ће одговарати за своје злочине. Надамо се да ћемо сахранити све наше жртве и наћи трајни мир и спокој - истакла је Аљонка Џелетовић, предсједница Организације породица погинулих, заробљених бораца и несталих цивила Невесиње.
- У прошлој години смо имали у спомен костурници у Невесињу идентификацију девет жртава, углавном са овог подручја, на релацији Невесиње, Мостар и шира околина Мостара. Оно што слиједи у наредном периоду јесте интензивно трагање за несталим и морамо тога бити свјесни, јер проток времена нам никако није савезник када је овај процес у питању - рекао је Никола Перишић, члан колегијума директора Института за нестала лица БиХ.
Тог кобног јуна запаљена је и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, а након тога и све православне цркве у долини Неретве.
- Наша утјеха је и обнова овога храма, који је на сутрашњи дан прије 28 година горио и када је наша заједница као и храм ишчупана из корјена овога града. Наши вјерници су извођени из станова, одвођени, убијани... Жалосно је рећи да они који су одведени у логоре и тамнице су имали среће па су изашли, али многи су одведени које још увијек тражимо - навео је Радивоје Круљ, парох мостарски.
На мосту на ријеци Буни код Мостара, на данашњи дан 1992. године, током акције хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, коју је предводио генерал Јанко Бобетко убијено је 29 српских цивила и војника. За убиства, прогоне и заробљавање Срба у долини Неретве вођена су само два процеса пред Судом БиХ. Осуђена су четири припадника ХОС-а за злочине почињене у логору Дретељ код Чапљине.