Srpska

ѕостсекуларна –усиЉа

÷рквeна свест ниЉе схватила озбиЪност секуларизациЉе –усиЉе, коЉа Ље у XX веку завршена. » неке дискусиЉе, у последЬе време показуЉу, да на директно питаЬе: Ђƒа ли ми, на краЉу, живимо у православноЉ земЪи, или не?!ї Ц прилично много оних, коЉи се у анкетама изЉашЬаваЉу као Ђправославниї, одговара, аваЉ: Ц ЂЌеї.

“о Ђнеї треба схватити озбиЪно. ќзбиЪно у том смислу, што наведени одговор, пред –уску ѕравославну ÷ркву износи питаЬе: како она схвата своЉу улогу у друштву?

” фебруару 2011. године Ље на ќпштецрквеним постдипломским студиЉама, прочитан интересантан реферат  ристине ЎтЉокл, посвеЮен повратку религиЉе у друштвене науке и политичку философиЉу.

ќваЉ реферат Ље дотакао актуаелно питаЬе о месту религиЉе у нашем времену, коЉе неки теолози веЮ називаЉу Ђпостсекуларнимї. ѕостсекуларним називаЉу наше време, у коЉем Ље просвеЮено друштво изненада открило, да Ље традиционална религиЉа, упркос предвиРаЬима Ьене кончине, од стране многоброЉних негатора, од ќгиста  онта до Ђдедушкеї ЋеЬина, жива и здрава и у нашем веку Ђнових нанотехнологиЉа и андроних колаЉдераї. ¬идимо, да се у савременоЉ –усиЉи, у земЪама «Ќƒ, наше традиционално ѕравославЪе уопште не спрема да одумре, нити да оде на маргине друштвеног живота, не постаЉе занимациЉа Ђслабо образованих старица и домаЮицаї. »стовремено, расте гнев и раздражЪивост због активности верских универзитета.

—ложени карактер меРусобних односа савременог друштва и ÷ркве се наЉЉасниЉе види на примеру увоРеЬа у школе наставе основа православне културе. ѕокушаЉи увоРеЬа тог предмета на листу предмета коЉи се предаЉу у било коЉоЉ форми, чак и на алтернативноЉ основи, су изазвали огроман отпор дела друштва, коЉе има широки приступ медиЉима. “ако Ље, члан ƒруштвеног савета при ћинистарству образоваЬа и науке –‘, телевизиЉска водитеЪка —ветлана —орокина упозорила посетиоце саЉта радиЉа Ђ≈хо ћосквеї на то, да Юе Ђу скориЉе време на централном тргу —колково спаЪивати Љеретике, коЉи чуваЉу сеЮаЬе на округли облик земаЪске куглеї.

ј главни уредник истог радиЉа, такоРе активно присутан у ƒруштвеном савету ћинистарства образоваЬа, Ље заузео алармираЉуЮи став, рекавши да уводеЮи основе религиозне културе у школе, Ђстварамо културни гетої. —олидарни став ƒруштвеног савета Ље по овом питаЬу Љош 2007. године у себи садржао типичне клишее антиклерикализма. ƒокумент, коЉи Ље усвоЉио друштвени савет при ћинистарству образоваЬа и науке, Ц такозване Ђѕрепоруке ƒруштвеног савета при ћинистарству образоваЬа и науке –уске ‘едерациЉе, усвоЉене током заседаЬа 27. марта 2007. године Ч ѕитаЬе: "—авремени приступи изучаваЬу у школама историЉских и културних основа традиционалних религиЉа у –ускоЉ ‘едерациЉи"ї Ц Љасно открива основне црте антиклерикалних ставова.

ѕрви и типични клише ове идеологиЉе Ље теза о ЂодваЉаЬу цркве од државеї. ” Ђѕрепорукама ...ї Ље наведено: Ђјко Ље –усиЉа секуларна држава, што значи да Ље црква одвоЉена од државе, црква не може утицати на садржаЉ наставног програмаї. ќваЉ став импресионира своЉом апсурдношЮу: подразумева се конкретно изучаваЬе културе и учеЬа ѕравославне ÷ркве, али при томе се Ђцрквиї одузима право да утиче на садржаЉ те наставе. ќдносно, друштвеноЉ организациЉи Ђцрквиї не може бити дозвоЪен приступ изучаваЬе Ье саме. ќваЉ став би био разумЪив, у случаЉу изучаваЬа активности нарко-мафиЉе или заЉеднице педофила, коЉи, наравно, не треба да учествуЉу у припреми уЯбеника из криминалистике.

јли, зашто ÷ркву треба искЪучити из припреме уЯбеника о основама православне културе? ќчигледно, због тога што антиклерикалисти ÷ркву виде у друштву са горепоменутим деструктивним организациЉама. ћоже се стога констатовати огроман Ђкредит неповерЬаї у ÷ркву код тог дела руског друштва, коЉи Ље, по свему судеЮи, формиран Љош у совЉетско време. —овЉетски утицаЉ се осети Љош на нивоу терминологиЉе, Љер се ни у ”ставу –уске ‘едерациЉе, ни у другим државним законима, верске заЉеднице не називаЉу Ђцрквомї са малим почетним словом. ” руском ”ставу се говори о одвоЉености Ђверских организациЉаї од државе.

ј у совЉетском ”ставу из 1977. године у члану 52 Ље наведено: Ђцрква у ———– Ље одвоЉена од државе и школа Ц од црквеї. »з угла комунистичке идеологиЉе, то Ље било разумЪиво: боЪшевици су се пре свега, борили против ѕравославне ÷ркве, чак Ље узет курс Ьеног потпуног уништеЬа; друге религиЉе су знатно маЬе бринуле комунисте. ” демократскоЉ –усиЉи 1990-их година веЮ ниЉе било таквог циЪа, тако да члан 14 ”става –‘ гласи: Ђ¬ерске заЉеднице су одвоЉене од државе и равноправне пред закономї. ƒакле, такав повратак на совЉетску атеистичку терминологиЉу, показуЉе страх ƒруштвеног савета, везан управо за ѕравославну ÷ркву ( ћуслимани своЉу заЉедницу називаЉу Ђумаї, будисти Ц Ђсангхаї, а £евреЉи Ц Ђкагалї), показуЉе стремЪеЬе да се не дозволи утицаЉ , пре свега, ѕравославноЉ ÷ркви, коЉа Ље виРена као реална снага у –усиЉи.

—а чим Ље у вези такав неприЉатеЪски однос према Ђцрквиї? —твар Ље у томе, да идеологиЉа секуларизма у религиЉи види потенциЉалног, а некад и реалног конкурента на поЪу формираЬа Љавног морала. —трогост у односу на ненарушивост брака, абортусе, супружничку преЪубу и друге значаЉне поЉаве друштвеног живота, коЉа представЪа основу моралног учеЬа ÷ркве, Ље у противречнности са погледом на свет постхришЮанског друштва, ослобоРеног Ъубави према националноЉ историЉи, верности породици и других Ђокова средЬевековног мракаї. Ќа место религиозних вредности, у таквом друштву Ље дошла државна религиЉа Ц као у —јƒ или квази-религиЉа самовоЪе Ц као у уЉедиЬеноЉ ≈вропи. ЌиЉе случаЉно у препорукама ƒруштвеног савета наглашено, да Ље задатак Ђсветовне школе Ц формираЬе "политичке нациЉе" Ц Љединства граРана Љедне земЪеї.

“о Љест не умних и моралних Ъудских личности, него социЉалних субЉеката. ѕри томе се имплицитно подразумева, да религиозне разлике ометаЉу Љединство социЉалних субЉеката, а нивелираЬе религиЉе доприноси политичком Љединству секуларизоване нациЉе. «ато Ље препоручено да се заЉедно (у суштини-уместо) са изучаваЬем традиционалне религиозне културе уведе курс ЂисториЉе светских религиЉаї. — тим Ље у вези константно наглашаваЬе ƒруштвеног савета о опасности од верске мржЬе у школама, ако изненада почну да изучаваЉу идеолошке основе конкретних религиЉа. ” самоЉ пракси, основну опасност за антиклерикализам, представЪа идеолошка конкуренциЉа.

 ако Ље отворено изЉавила —. —орокина поводом разматраног школског предмета: Ђћного се плашим, да Юе то деци "помрачити" ум, а не усадити жудЬу за новим сазнаЬимаї. ” томе и Љесте суштина претензиЉа на оваЉ курс: антирелигиозно настроЉена интелигенциЉа се плаши распростираЬа религиозног погледа на свет, коЉи Ље у основи носилац моралних вредности, коЉе од човека захтеваЉу самоограничаваЬа, што Ље у основи противречно схватаЬу постхришЮанске цивилизациЉе.  ако Ље изЉавио члан горепоменутог савета јлександар јдамски, нови курс треба да буде, пре свега, информативни.

” супротном, по Ьеговом мишЪеЬу, рефлексиЉа учитеЪа прети да се претвори у наметаЬе сопственог погледа детету. “о би, наравно било погубно за секуларизам, посебно, ако Ље таЉ поглед везан за традиционалне хришЮанске вредности. ѕо свему судеЮи, у том случаЉу Ље из школског програма потребно искЪучити и историЉу кЬижевности, Љер субЉективно мишЪеЬе предавача и на тим курсевима прети да доведе до истих последица.

Ќа таЉ начин, захтев за ЂодваЉаЬем цркве од државеї у руском антиклерикализму Ц пре свега, представЪа одваЉаЬе државе од моралног утицаЉа ÷ркве, чиЉи проводници су свештенослужитеЪи. «ато Ље друга основна теза руског антицрквеног покрета у вези наставе основа религиозне културе и морала, теза о Ђнедопустивости попова у школамаї. »з тога Ље у препорукама изникао други апсурдни захтев: Ђ“у наставу треба да држе професионални педагози, а не служитеЪи култаї. Ћогички, оваЉ захтев Ље заснован на лажноЉ алтернативи, а правно, представЪа антиуставну забрану професиЉе. ѕрактично, предложено Ље да се забрани пуноправним граРанима –уске ‘едерациЉе (где спадаЉу и ЂслужитеЪи култаї) да се баве педагошком делатношЮу.

ј меРу Ьима ниЉе мали броЉ и професионалних дипломираних педагога и учитеЪа прве и високе категориЉе. Ўта Юе са свештеницима, коЉи су и професионални педагози? ƒа ли се за Ьих може увести предмет у школе? ”згред, термин ЂслужитеЪ култаї опет представЪа рудимент совЉетског државног атеизма. ∆иг ЂслужитеЪ култаї се ставЪао свештеницима у пасош и повлачио Ље за собом лишаваЬе граРанских права. »з угла милитарног секуларизма, категориЉу граРана, лишену граРанских права, представЪаЉу свештенослужутеЪи. ј негативан однос према Ђпоповимаї Ље формиран на нивоу подсвести у процесу антирелигиозног васпитаЬа и антирелигиозне пропаганде.

” контексту таквог односа Ље изнето и познато ќтворено писмо десет академика, у коЉем су изнете опасности од раста религиозности земЪе. Ђ—а све веЮом забринутошЮу, пратимо растуЮу клерикализациЉу руског друштва, уз активни продор цркве у све сфере друштвеног животаї, писали су академици. ћного примерака овог писма Ље обЉавЪено у медиЉима и на интернету. јли, нешто Ље остало иза те дискусиЉе: то, што су видели академици, а нису приметили Ьихови критичари. ќни су били у праву у вези тога, да често, ÷рквена свест не схвата сву озбиЪност секуларизациЉе –усиЉе, коЉа се у XX веку завршила.

» дискусиЉе поводом скандалозне фотосесиЉе познате балерине, на рачун Ђправославногї Ђдрес-кодаї су показале, да на директно питаЬе: Ђƒа ли ми, коначно, живимо у православноЉ земЪи или не?!ї Ц прилично велики броЉ оних, коЉи се у анкетама изЉашЬаваЉу као Ђправославниї, одговара, аваЉ: Ц ЂЌеї. » то Ђнеї треба схватити озбиЪно. ќзбиЪно у том смислу, да таЉ одговор пред –уску ÷ркву ставЪа питаЬе: како она схвата своЉу улогу у друштву? ƒа ли Ље ÷рква спремна, да прихвати друштво такво, какво Ље оно сада: безбожно, обузето моралним пороцима, обавиЉено корупциЉом? Ќе заборавЪаЉу ли црквени Ъуди, да су и они сами део друштва, и умногоме носе Ьегове пороке и мане?

—твар Ље у томе, што се у нашоЉ уобразиЪи, често ствара идилична слика, коЉа би се остварила, када би одЉедном, Љедног лепог дана, оживела дореволуциона –усиЉа са православном вером, уграРеном у тело државне идеологиЉе. «амислимо да се машта оствари: нас, православне, и посебно свештенство, би позивали у школе да држимо наставу о закону ЅожиЉем, звали би у воЉску за воЉне свештенике.

ƒа ли смо ми спремни да се суочимо са тим, да руско друштво, уз све своЉе симпатиЉе за ѕравославЪе, више ниЉе онаЉ народ, о коЉем Ље писао ƒостоЉевски: Ђ«на народ ’риста Ѕога свога, можда; Љош боЪе нашег, мада ниЉе учио школеї? ѕут, коЉим Ље прошао руски народ у XX веку, га Ље заувек изменио. ЂЌе може се два пута уЮи у исту реку, Љер тече нова и нова водаї, Ц рекао Ље мудри ’ераклит, не само и не Љедино о природи, Љер Ље у природи све подложно понавЪаЬу, него баш о друштву. » наЉважниЉе Ље то, да се у нашем друштву изменио систем вредности и однос према животу.

ќ томе сведочи познати Ђјрхипелаг √улагї ј. ». —олжеЬицина, документ, коЉи не само да разоткрива трагедиЉу стаЪинистичке репресиЉе, него и трансформациЉу морала, ерозиЉу хришЮанских вредности у народу.  ада би као ƒревна  иЉевска –усиЉа и –усиЉа у —мутно време, тражила духовно руководство, чекала некога, ко Юе дати морални модел, било да Ље то благодатна промена кнеза ¬ладимира или подвиг светитеЪа ’ермогена, онда би садашЬи –уси били умногоме далеко од духовног ништавила, што би био први корак ка ÷арству Ќебеском. Ќаш народ сада, као блудни син, ипак, Љош увек дели очево наслеРе, и ми не знамо, да ли Юе се он вратити ќцу или Юе наставити своЉ пут Ђу просперитетї.

“реба да схватимо: секуларизациЉа личи на сазреваЬе. ƒете, када одраста у породици, воЪно или невоЪно, мора да слуша савете родитеЪа.  ада дете одрасте, оно и даЪе уважава родитеЪе, али сваки пут, када родитеЪи повисе тон, Ьему се чини, да они Ђкрше Ьегову личну слободуї. ѕо природи ствари, растуЮе антиклерикално расположеЬе у руском друштву, представЪа социЉално-психолошку реакциЉу тинеЉЯера на родитеЪе. »з те аналогиЉе се могу извуЮи наЉмаЬе два закЪучка.

ѕрво, у нашоЉ црквено-просветитеЪскоЉ и мисионарскоЉ делатности треба одучити, да се са савременим друштвом разговара Ђауторитарним тономї: дете Ље одрасло, еманциповало се и жели да разговара искЪучиво Ђса Љеднакимаї. “реба научити да се тако разговара, а пре свега, сами православни треба да схвате, да они чине ÷ркву ’ристову, коЉа наставЪа своЉ пут у нашоЉ земаЪскоЉ ќтаЯбини, стремеЮи ка ќтаЯбини ЌебескоЉ. ќвде треба нагласити, да смо ми свештенослужитеЪи и мирЉани, пуноправни граРани наше земаЪске државе, и треба да знамо како да очувамо своЉа права у савременом друштву, укЪучуЉуЮи се у Ьега, стараЉуЮи се, да не попримимо, Ьегове болести и пороке.

ƒруго, треба да имамо на уму духовну одговорност родитеЪа, чак и за одрасло дете. ѕравославЪе Ље обликовало –усиЉу и Ьену културу, што значи, да смо дужни, да волимо своЉу земаЪску ќтаЯбину, на посебан начин, не тако, како то чине, православни у западним земЪама. ” нашем речнику не треба да буде презривог ЂзападЬачкогї тона: да кажемо Ђу овоЉ земЪи Ље све наопакої.

Ќе треба да прихватамо модел понашаЬа, коЉи нам намеЮе антиклерикални секуларизам, затвараЉуЮи се у своЉ Ђправославни благочестиви светї, оставЪаЉуЮи ЂтЉа грешни светї да страда. ƒа, православне гимназиЉе, православни кампови за децу, су нам данас потребни, и биЮе нам потребни Љош дуго у будуЮности, али не треба да идемо путем самоизолациЉе, супротставЪаЬа црквених општина и руског социЉума. ”право то од нас и очекуЉу Ђсекуларистиї: живите у свом малом свету, са Ђправославнимї медом, палачинкама и пирогама, а у нашу савременост се не мешаЉте.

“реба да схватимо, да не проповедамо повратак на –усиЉу ». ЎмеЪова, коЉа Ље и у Ьегово време била више дечиЉа машта, него реалност. ∆елимо да будемо верни избору, коЉи су направили наши преци, изабравши ѕравославЪе као духовну снагу и морални ориЉентир, и у савременоЉ –усиЉи XXI века.

ѕревод Rusija.Rs

12 / 12 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0