Srpska

—ветлост Љача од сунца

¬аскрсеЬе ’ристово као победа над смрЮу, наЉвеЮи Ље дар ЅожиЉи целом човечанству. £едино одбиЉаЉуЮи да веруЉемо у реалност васкрсеЬа, ми себе лишавамо Мегове благодати.

¬аскрс Ље празник коЉи се слави од апостолских времена. «начаЉ ’ристовог васкрснуЮа наЉбоЪе показуЉе чиЬеница да су апостоли и Ьихови ученици као успомену на то дело почели да славе не само таЉ дан, него и сваки први дан у недеЪи, назвавши га "даном √осподЬим". ќ значаЉу овог празника и Ьеговом празноваЬу у манастиру ’иландар разговарали смо са ¬исокопреподобним архимандритом ћетодиЉем, игуманом —вете српске царске лавре ’иландара.

Ўта ¬аскрс представЪа хришЮанима и да ли за монахе има и неки додатни значаЉ?

Ц «а хришЮане ¬аскрсеЬе ’ристово ниЉе само Љедан од празника, веЮ смисао Ьиховог живота и наЉвеЮа нада Ьихове вере. «бог тога Ље и велики апостол ѕавле писао првим хришЮанима: "јко ’ристос ниЉе устао, узалуд вЉера ваша... ќнда и они коЉи уснуше у ’ристу, пропадоше. » ако се само у овоме животу надамо у ’риста, ЉадниЉи смо од свих Ъуди. Ќо заиста Ље ’ристос устао из мртвих..." (I  ор 15, 17Ц20). ќсобито су монаси позвани на то да непрестано на себи носе печат васкрсеЬа ’ристовог. ћонах √еоргиЉе ¬итковиЮ, врлински светогорски аскета Ц —рбин коЉи Ље живео и подвизавао се средином прошлог века, говорио Ље монасима да се стараЉу да никада не изгубе радост васкрсеЬа. »пак, наша —вета ÷рква, као брижна маЉка коЉа са великом пажЬом васпитава своЉу децу, да би нам олакшала да задобиЉемо оваЉ за нас наЉспасоносниЉи дух, одредила Ље Љедан дан, или боЪе реЮи више дана у години, када се ¬аскрс посебно слави.

 ако изгледа период ¬еликог поста и како теку припреме у ’иландару за оваЉ празник?

Ц ” ’иландару, као Љедном од четири наЉвеЮа светогорска манастира, старамо се да негуЉемо древни богослужбени поредак. ћонаси на свакодневним богослужеЬима молитвено прате читаЬе и поЉаЬе текстова и химни коЉе су пре много векова саставили богонадахнути оци Ц црквени химнографи. —агласно томе, за празноваЬе ¬аскрса припремамо се од почетка ¬еликог поста, коЉи се састоЉи од „етрдесетнице Ц првих четрдесет дана и ¬елике седмице Ц седмице страдаЬа ’ристових. ” току „етрдесетнице пажЬа се поклаЬа нашем подвигу коЉи не сме бити само телесан веЮ и духован, Љер нас на то подсеЮаЉу химне коЉе се тих дана певаЉу, позиваЉуЮи нас да постеЮи телесно постимо и духовно, како бисмо, уздржаваЉуЮи се од грехова и страсти, а наслаРуЉуЮи се врлинама, у духовноЉ радости дочекали —вето ¬аскрсеЬе. ” данима ¬елике седмице (од ¬еликог понедеЪка до ¬елике суботе) сеЮамо се и молитвено оживЪавамо страдаЬа √оспода нашег »суса ’риста. Ѕогослужбене химне коЉе се поЉу ове седмице представЪаЉу високе домете црквеног, по своЉоЉ уметничкоЉ вредности, а Љош више по дубини богословске мисли. ѕоЉуЮи их и пажЪиво слушаЉуЮи, ми обогаЮуЉемо ум ЅожЉим таЉнама, оплемеЬуЉемо дух Ьиховом уметничком лепотом, а молитвено посматраЉуЮи догаРаЉе о коЉима се у Ьима говори као да се заиста догаРаЉу тог тренутка пред нама, испуЬавамо срца ЪубавЪу према ’ристу Ѕогу коЉи Ље учинио тако велика дела ради спасеЬа свих Ъуди. “реба напоменути да у току ¬елике недеЪе у ’иландар пристижу први поклоници, коЉи желе да се укЪуче у богослужбени круг, како би и они доживели пуноЮу ових дана. ¬еЮина гостиЉу ипак долази непосредно пред сам ¬аскрс, на ¬елику суботу. Михов броЉ Ље око стотину душа сваке године.

ƒа ли се сам дан празника разликуЉе од празноваЬа у другим храмовима православне цркве?

Ц Ќа дан ѕразника црква се осветЪава мноштвом свеЮа и кандила, ваздух се испуЬава мирисом тамЉана, а под прекрива ловоровим лишЮем, тако да сви коЉи из ноЮне таме (богослужеЬе почиЬе два часа након поноЮи) улазе у овако осветЪен и украшен храм, имаЉу осеЮаЉ преласка из смрти у живот. –ади тога се за празник ¬аскрсеЬа користи и старозаветни термин "ѕасха Ц прелазак". —вештенослужитеЪи облаче беле одежде и тако подсеЮаЉу на блиставог анРела коЉи се Љавио на ’ристовом гробу обЉавЪуЉуЮи Ьегово ¬аскрсеЬе, а остали монаси поЉу радосне празничне химне коЉе славе победу над смрЮу. «аиста Ље богослужеЬе тог дана права икона вечног живота у ÷арству небеском! » као што верници поздравЪаЉу Љедан другог поздравом "’ристос васкрсе Ц ваистину васкрсе", четрдесет наредних дана, све до празника ¬азнесеЬа, тако Ље и код нас васкршЬа радост присутна на свим богослужеЬима све до тада. ЌаЉлепше од свега Ље чиЬеница да, и поред тога што Ље споЪашЬа форма овог празноваЬа сваке године иста, унутрашЬи доживЪаЉ Ље увек различит. —амо испуЬаваЬе споЪашЬе форме не доноси духовне плодове, очекивану празничну радост, Љер то зависи од тога колико Ље свако од нас и колико смо сви заЉедно као монашко братство уложили труда током ¬еликог поста у очекиваЬу и припреми за празноваЬе овог наЉвеЮег хришЮанског празника. £ер то нам црквени песник поручуЉе: "ќчистимо чула и угледаЮемо, неприступном светлошЮу васкрсеЬа, блистаЉуЮег ’риста..." јко, дакле, очистимо чула душе и тела, удостоЉиЮемо се да видимо умним очима душе ’риста, коЉи васкрснувши из гроба блиста ненадмашном и неприступном светлошЮу васкрсеЬа.

—ваке године чуЉемо васкршЬе честитке —рпске православне цркве, али ретке су прилике када чуЉемо размишЪаЬа и васкршЬе поруке коЉе упуЮуЉе братство ’иландара...

Ц ѕутници у авиосаобраЮаЉу обично имаЉу могуЮност да током лета на мониторима посматраЉу земЪину сферу развиЉену у раван и да виде коЉи су континенти обасЉани сунчевом светлошЮу, а коЉи су у тами Ц дакле да прате смену дана и ноЮи на целоЉ планети. «амислите дан када Ље цела «емЪа осветЪена, али не обичном светлошЮу веЮ светлошЮу неупоредиво Љачом од сунчеве! ” историЉи човечанства десио се Љедан такав дан, а то Ље дан ¬аскрсеЬа ’ристовог. “ог дана су сви краЉеви «емЪе били обасЉани, не стварном, веЮ духовном светлошЮу васкрслог ’риста. » не само земЪа, веЮ и Ќебеса, па чак и мрачни јд: "—ада се све испуни светлошЮу, небо и земЪа и преисподЬа (јд), да празнуЉе дакле сва творевина васкрсеЬе ’ристово...” Ц пева се на ¬аскрс. ¬аскрсеЬе ’ристово као победа над смрЮу, наЉвеЮи Ље дар ЅожиЉи целом човечанству. £едино одбиЉаЉуЮи да веруЉемо у реалносг ¬аскрсеЬа, ми себе лишавамо Ьегове благодати. £ер, каже јпостол, "ако исповиЉедаш устима своЉим да Ље »сус √оспод, и веруЉеш у срцу своЉему да га Ѕог подиже из мртвих, биЮеш спасен" (–им. 10, 9). „еститаЉуЮи свима ѕразник над празницима, ¬аскрс, хтео бих да додам да Ље наша, хиландарска молитва Ѕогу творцу небеских сила, да увек шаЪе своЉе анРеле да прате све £атове летове, како би ваши путници сигурно стизали на своЉа одредишта и прославили васкрслог ’риста, коме нека Ље са ќцем и —ветим ƒухом слава у векове векова.

Ќи овим радосним поводом не можемо а да се с тугом не присетимо великог пожара коЉи Ље задесио ’иландар 2004. ƒа ли сте задовоЪни напретком радова на обнови?

Ц  ада оцеЬуЉемо напредоваЬе радова на обнови изгорелих конака, превасходно Ље потребно да имамо у виду какви су оквири у коЉима се они одвиЉаЉу. ћанастир ’иландар Ље, то сви вероватно знаЉу, живи манастир у коме обитаваЉу монаси и труде се да испуне своЉе духовне обавезе, сагласно типику (уставу) коЉи нам Ље оставио наш оснивач и ктитор —вети —ава. “о Ље наш наЉважниЉи задатак коЉи има за циЪ обожеЬе и спасеЬе не само нас коЉи смо у Ьему настаЬени, веЮ и свих многоброЉних поклоника коЉи долазе у току целе године да утеше своЉе душе и напоЉе их бистром духовном водом са хиландарског извора, као и свих оних коЉи су физички удаЪени од нас, али су са нама у наЉтешЬоЉ вези захваЪуЉуЮи чиЬеници да их помиЬемо у молитви на дневним и ноЮним богослужеЬимаа. ќво се посебно односи на особе женског пола, коЉе и поред тога што не могу да ступе на тло —вете горе, кроз ову молитвену везу ипак нису лишене хиландарског благослова. »маЉуЮи ово у виду, трудимо се да градитеЪска обнова не омета духовни живот и духовну обнову братства. ѕостоЉе и нека друга ограничеЬа коЉа утичу на брзину радова.  онаци манастира ’иландара представЪаЉу културноисториЉске споменике, што изискуЉе додатну опрезност приликом израде проЉеката и извоРеЬа радова. “у Ље Љош и проблем превоза, Љер —вета гора, иако Ље полуострво, Љедину саобраЮаЉну везу остваруЉе морским путем што Ље често ометано временским условима.  ада све ово узмемо у обзир, схватамо да Ље брзина досадашЬих радова заиста оптимална.

 олико здаЬа Ље обновЪено до сада?

Ц ƒо сада Ље обновЪено близу половине изгорелих здаЬа.  ада смо се прихватили овог задатка, поставили смо себи за циЪ да после обнове она изгледаЉу исто као пре пожара. ћногоброЉни посетиоци коЉи годинама долазе у ’иландар и знаЉу како Ље он изгледао пре 2004, а видевши оно што Ље до сада обновЪено, увераваЉу нас да таЉ циЪ за сада остваруЉемо.

” коЉоЉ мери штета уопште може да се надокнади, односно шта Ље стварни губитак од пожара?

Ц  ада се ќбнова заврши, манастир Юе имати довоЪно корисног простора за своЉе нормално битисаЬе. “аЉ простор, сада као потпуно нов, биЮе употребЪивиЉи него раниЉе. Ќажалост има и оног што Ље ненадокнадиво, неповратно изгубЪено и што можемо сматрати непоновЪивим због своЉе уметничке вредности, као што Ље зидно сликарство у три изгореле црквице Ц параклиса, а коЉе Ље у великоЉ мери страдало у пожару, или због своЉе архитектонско-историЉске вредности, као што Ље читав Љедан спрат монашких келиЉа изграРених 1598. и у оригиналу сачуваних до 2004, а коЉе су у пожару уништене.

 ако долазите до финансиЉских средстава и ко су наЉвеЮи добротвори?

Ц ЌаЉважниЉа финансиЉска подршка ќбнови долази из буЯета ¬ладе –епублике —рбиЉе, преко ћинистарства културе.  ада Ље свет захватила економска криза, ова помоЮ Ље нешто смаЬена, док Ље помоЮ £елинске државе, коЉа Ље остваривана преко ÷ентра за заштиту светогорског наслеРа ( еƒј ) тада потпуно изостала. –ади тога смо од краЉа 2010. покренули неколико акциЉа са циЪем прикупЪаЬа неопходних средстава за наставак радова на ќбнови.  ористим и ову прилику да у име братства манастира ’иландара захвалим свима коЉи су нам у овом историЉском подухвату помогли.

Ўта сматрате ¬ашим главним задатком на дужности старешине манастира ’иландар?

Ц Ќепосредно после пожара, —абор стараца нашег манастира доделио ми Ље дужност руководиоца ќбнове. »збор за игумана ме Ље затекао на овоЉ дужности и она ми Ље и даЪе, од свих практичних обавеза, наЉважниЉа. »пак, основна улога игумана Љедног светогорског манастира, па самим тим и ’иландара, Љесте да се као духовни отац брине о духовном животу братства.

(»нтервЉу игумана —вете српске царске лавре ’иландара, ¬исокопреподобног архимандрита ћетодиЉа дат "£ат ревиЉи", новинар: ∆еЪка “рниниЮ, фото —аша ∆утиЮ)

hilandar.org

22 / 04 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0