Srpska

Мегова —ветост ѕатриЉарх  ирил: –уска ÷рква колико може помаже косовским —рбима

»нтервЉу Мегове —ветости ѕатриЉарха  ирила за новине Д‘илелефтерос типосУ

” току званичне посете  ипарскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви Мегова —ветост ѕатриЉарх ћосковски и целе –усиЉе  ирил дао Ље интервЉу за новине „‘илелефтерос типос“ (обЉавЪен 10. Љуна 2012. године).

Ч  оЉи Ље циЪ ¬аше посете  ипру и о коЉим питаЬима Ље било или Юе бити речи?

Ч ѕостоЉи вишевековна дивна традициЉа посета у миру у коЉе поглавар сваке ѕомесне ÷ркве после свог избраЬа долази код своЉе сабраЮе Ц поглавара осталих ÷ркава. √лавни циЪеви таквих посета су: заЉедничка молитва, сведочанство заЉедничке вере, заЉедничко служеЬе —вете литургиЉе и братско општеЬе с поглаварима, сусрети с Љерарсима, пастирима и веруЉуЮим народом. Ќаравно, све то доприноси развоЉу односа измеРу ÷ркава и ЉачаЬу црквеног Љединства. ѕосете такоРе омогуЮаваЉу да се размотре питаЬа билатералних односа, да се размене мишЪеЬа о општеправославним темама.

Ч ƒа ли ¬ас жалости чиЬеница да због турске окупациЉе ниЉе могуЮе служити ЋитургиЉу у манастиру светог оснивача  ипарске ÷ркве, где се налази Ьегова гробница?

Ч Ѕоли ме свест о томе да Ље  ипарска ÷рква данас лишена могуЮности да обавЪа богослужеЬа у светим и срцу сваког православног  ипранина драгим местима у северном делу острва. –уска ÷рква се и сама у недавноЉ прошлости налазила у сличноЉ ситуациЉи. ћноге наше светиЬе су биле одузете и срушене. “уга наше кипарске браЮе нам Ље врло блиска и разумЪива. ” потпуности делимо забринутост због судбине храмова и манастира на северу  ипра залажуЮи се за што бржи повратак ових светиЬа ÷ркви и обнову црквеног живота у Ьима.

Ч Ќедавно су многе новине обЉавиле вест о томе да Ље могуЮ ¬аш сусрет с папом Ѕенедиктом XVI. ƒа ли и даЪе инсистирате да сусрету мора претходити решаваЬе свих спорних питаЬа (каква су она Ц у општим цртама), иначе Юе у противном случаЉу он бити бесмислен?

Ч ƒа, и даЪе сматрам да Ље за успех овог сусрета потребно ако не решити у потпуности, у сваком случаЉу почети с решаваЬем спорних питаЬа.

Ќе бих волео да се ефекат сусрета састоЉи само у сензационалности. ƒа би он био заиста користан за даЪи развоЉ односа измеРу –уске ѕравославне ÷ркве и –имокатоличке цркве треба обавити озбиЪан припремни рад, укЪучуЉуЮи и регулисаЬе постоЉеЮих проблема.

” Ьих пре свега спада Љош увек нерешена ситуациЉа на западу ”краЉине, где се 1990-их година одвиЉало масовно насилно запоседаЬе храмова.

Ч  акви су данас односи ћоскве и ‘анара? ƒа ли има трвеЬа и сукоба?

Чƒанас су контакти измеРу  онстантинопоЪске и –уске ÷ркве врло интензивни. јктивно сараРуЉемо у наЉразличитиЉим правцима, од припреме за —веправославни —абор до организациЉе ходочасничких путоваЬа ради обиласка светиЬа древне ¬изантиЉе и пастирског руковоРеЬа верника коЉи говоре руски у “урскоЉ. –едовно размеЬуЉемо делегациЉе, укЪучуЉуЮи свечаности поводом имендана поглавара. ƒа, наше ѕомесне ÷ркве имаЉу различите тачке гледишта на нека питаЬа. јли ова питаЬа се не тичу суштине наше вере, различита мишЪеЬа не спречаваЉу развоЉ наших братских односа.

Ч —азиваЬе —ветог и ¬еликог —абора Ље окарактерисано као „ствар коЉа се налази у безваздушном простору“.  оЉи проблеми треба да буду решени и кад Юе он бити сазван?

Ч «а протеклих 50 година учиЬено Ље много: усаглашено Ље осам од десет тачака дневног реда —абора. –азилажеЬе у односу на остале две, по мом дубоком убеРеЬу, требало би или усагласити или одложити ово усаглашаваЬе за време после сабора.

јко се сви поглавари изЉасне за одржаваЬе —абора по веЮ размотрених осам тема, он може бити сазван у ближоЉ будуЮности. ѕре тога треба да утврдимо правилник Ьеговог рада тако да се приликом усваЉаЬа саборних одлука у потпуности чуЉе и узме у обзир глас сваке ѕомесне ÷ркве. “акоРе има смисла Љош Љедном прецизирати неке формулациЉе из раниЉе усвоЉених докумената имаЉуЮи у виду промеЬене споЪне услове. —игуран сам да Юемо таЉ рад заЉеднички успешно обавити.

Ч ƒа ли сматрате да Юе у савременоЉ ситуациЉи у ѕравославЪу ÷рква постати отворениЉа према друштву?

Ч ÷рква и друштво су тесно меРусобно повезани, Љер су Ъуди коЉи чине ÷ркву саставни дао друштва. ћеРутим, уз потпуну отвореност ÷ркве према друштву она увек остаЉе у извесноЉ мери несхватЪива за споЪне силе коЉе се равнодушно или чак неприЉатеЪски односе према вечним питаЬима односа Ѕога и човека, слободи и одговорности, моралним основама живота итд. — овим су повезани напади на ÷ркву коЉих Ље било у последЬе време, измеРу осталог, и у –усиЉи.

Ч  акви у савременом свету треба да буду односи: нациЉа Ц религиЉа Ц ÷рква? ƒа ли се ове ствари подудараЉу?

Ч ¬еза измеРу поЉмова коЉе сте поменули у многоме зависи од историЉског контекста у овоЉ или оноЉ земЪи. јко Ље реч, на пример, о грчком народу, за Ьега Ље самоидентификациЉа по религиозном критериЉуму Љедна од основа националне свести. » то Ље Љака страна грчког народа, а не слаба, као што покаткад неки то желе да прикажу.

” –усиЉи, ”краЉини, ЅелорусиЉи, ћолдавиЉи и другим земЪама о коЉима –уска ѕравославна ÷рква води духовну бригу знатан део становништва се такоРе асоцира с ѕравославЪем, сматраЉуЮи га делом свог националног идентитета. ѕроблем Ље у томе што нису сви они коЉи себе називаЉу православцима такви по свом начину живота. ”црквЪиваЬе ових Ъуди представЪа озбиЪан пастирски задатак. “акоРе треба имати у виду да у поменутим земЪама заЉедно с ѕравославЪем има и других традиционалних религиЉа.

Ч  акво Ље ¬аше мишЪеЬе о обнавЪаЉу Ѕогословске школе на ’алкиЉу?

Ч Ѕогословска школа на острву ’алки Ље Љедна од наЉстариЉих и наЉпознатиЉих школских установа кроз коЉе су прошле читаве генерациЉе Љерарха, клирика, монаха и мирЉана  онстатинопоЪске ÷ркве. —вом душом желимо да проблеми коЉи отежаваЉу отвараЬе ове школе буду превазиРени у наЉскориЉе време и да она настави своЉу делатност.

Ч  акав Ље ¬аш поглед на лепоту у ѕравославноЉ ÷ркви?

Ч Ћепота у ÷ркви игра велику васпитну улогу: показуЉе лепоту вишЬег света, привлачи Ъудске душе за Ьу, пружа одмор од светске таштине. — моралне тачке гледишта лепота Ље у ÷ркви резултат Ъудских напора принетих на жртву Ѕогу: ктитора храмова и манастира, приложника, маЉстора хришЮанских уметности коЉи су своЉа дела посветили “ворцу света. Ќапокон, лепота у ÷ркви има и богословску димензиЉу: у Ѕогу се просвеЮеЬе и освеЮеЬе не налази само унутрашЬе, веЮ и споЪашЬе. ” Мему се лепота и добро подудараЉу.

Ч ƒа ли осеЮате да –уска ÷рква Љош увек трпи прогоне и од кога?

Ч ћногоброЉни народи коЉима духовно руководи –уска ѕравославна ÷рква су се после пада атеистичког режима нашли у ситуациЉи коЉа ниЉе нимало Љедноставна: с Љедне стране, Ъуди су добили могуЮност да отворено одлазе у храмове, да исповедаЉу своЉу веру, а с друге Ц на Ьих се обрушила моЮна буЉица информациЉа коЉа често доноси лажне идеале, коЉи садрже отворену пропаганду греха, патос лажног тумачеЬа слободе, схваЮене као сведозвоЪеност, као инструмент за задовоЪеЬе Ъудске похоте. ќдреРени део друштва, одушевЪен горе наведеним „идеалима“ преко медиЉа, преко система образоваЬа и на све друге могуЮе начине, покушава да дискредитуЉе хришЮански начин живота и размишЪаЬа, идеале смиреЬа и Ъубави према сиромаштву, поЉам пожртвоване Ъубави Ц све оно што Ље карактеристично за ÷ркву. ” овом смислу напади на ÷ркву не само да траЉу, веЮ стичу све тананиЉи карактер пошто су пре свега усмерени на омладину.

Ч ¬аш поглед на екологиЉу? Ќа ситуациЉу на  осову и на Ѕлиском истоку?

Ч ЅрижЪивом односу према природи коЉа нас окружуЉе, као према дивноЉ ЅожиЉоЉ творевини учи нас сама хришЮанска вера. Ќажалост, морално осмишЪаваЬе научно-техничког напретка каска за Ьеговим темпом и у техногеном свету ’’-XXI века проблем заштите природне средине постаЉе Љедан од наЉактуелниЉих.

Ўто се тиче  осова то Ље врло болно питаЬе за истоверну браЮу —рбе: на  осову се налазе древне хришЮанске светиЬе, али Ље веЮина православног живЪа била принуРена да побегне оданде. »спади екстремиста против православног становништва коЉе Ље остало верно свом завичаЉу и против хришЮанских светиЬа у покраЉини Љош увек траЉу.

–уска ѕравославна ÷рква колико може помаже косовским —рбима. »змеРу осталог, у току Ље програм за прикупЪаЬе средстава за издржаваЬе ѕризренске богословиЉе и за подршку проЉеката „народних кухиЬа“ на  осову.

” блискоисточном региону нас веома забриЬава распириваЬе антихришЮанских расположеЬа коЉа представЪа резултат такозваног „арапског пролеЮа“. —тиче се утисак да некоме иде у прилог то да крхки мир у овом региону замени непрекидна напетост и крвопролиЮе. ћи улажемо и улагаЮемо све напоре за заштиту хришЮанског становништва на Ѕлиском истоку, за спречаваЬе крвопролиЮа и ескалациЉе сукоба на религиозноЉ основи.

12 / 06 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0