«Специјалци» из Русије освајају Америку

Критичар престоничког „Вашингтон поста“ је хор Сретенског манастира назвао „елитним уметничким специјалним јединицама“ – „због увежбаности и беспрекорне професионалне уиграности“. The Sretensky Monastiry Choir: A Special Force – тако је гласио наслов великог чланка у рубрици Style („Стил“).

Наравно, овако звучна карактеристика се може и оспорити – у смислу, о каквим „специјалцима“ може бити реч, ако се ради о људима чије је главно призвање да певањем славе Бога? Ипак, могуће је да се ради о шифрованој алузији аутора, који је упознат с улогом коју намесник Сретенског манастира, архимандрит Тихон, игра у савременој руској стварности. Али, о томе ћемо нешто касније.

У октобру хор изводи концертни програм у градовима САД. Долазак хора је уприличен поводом пете годишњице уједињења Цркава – Руске Заграничне (РПЗЦ) и Руске Православне (РПЦ).

Гостовање је почело презентацијом издања бестселера на енглеском – књиге архимандрита Тихона „Несвети свети“ у Библиотеци Конгреса САД, где је такође кратак програм извео и Сретенски хор под управом диригента Никона Жиле (певао је „Ниње сили небесније“ и валцер „Таласи Амура“).

А увече је уследио наступ у Великој сали библиотеке – и то такав да је бивши конгресмен и председник Фонда за америчко-руску културну сарадњу, Џејмс Сајмингтон“ рекао: „Једноставно су нас оборили с ногу својим извођењем!“

Уследио је још тријумфални концерт у центру „Кенеди“, који је завршен уз повике „браво“ и дуге овације...

То је, да тако кажемо, световни део програма у Вашингтону. Међутим, хор је учествовао и на богослужењима у храму светог Николе (Православна Црква у Америци) и у храму светог Јована Претече (Руска Загранична Црква).

Ево низа фотографија са служби у два храма.

/p>

Настојатеља Сретенског манастира познајем одавно, још из ВГИК (Сверуски државни универзитет кинематографије), који смо пре много година завршавали у исто време. Можда је ово одиграло одређену позитивну улогу у његовој спремности да дâ интервју за „Глас Америке“.

Отац Тихон је у Русији познат као истакнути ревнитељ православља, као човек конзервативних уверења, који се придржава очувања старине, у либералном тумачењу – као „јаросни реакционар“, а такође као човек близак Кремљу. Можда је и због тога аутор из „Вашингтон поста“ употребио термин special force – „специјалне јединице“.

Тим је парадоксалније што презентација књиге намесника Сретенског манастира није одржана на другом месту, већ баш у Библиотеци Конгреса – главној библиотеци земље и тим више задивљује феноменални успех хора у САД. Узгред, речено, отац Тихон је у интервјуу и сам хор назвао „колосалним инструментом проповеди и за вернике и за људе апсолутно далеке од Цркве, чак и за оне који уопште не верују у Бога“.

О блискости намесника Сретенског манастира с кулама Кремља, па чак, како се прича, и с првим човеком у држави – колају легенде. Архимандрит ово никад не коментарише. Ја сам наравно, због новинарске упорности, а нема разлога да кријем, и због радозналости, у нашем разговору пуном поверења, држао ову мисао у глави, сматрајући да питање „о теми његових односа с...“ треба поставити као последње другу са студија, - можда ће објаснити о чему се ради.

Шта се од моје замисли остварило, читалац ће сазнати кад прочита интервју „Земаљско и небеско“ архимандрита Тихона (Шевкунова).“

P.S. Иако фантазирам на тему – откуд је отац Тихон могао знати које сам питање спремио, јер питање је могло бити било које?

Сергеј Москаљов

Извор: Глас Америке

10/16/2012

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×