Srpska

Ќепознати  авказ

„ƒраги! Ц скоро да виче наш саговорник. Ц «апамти! ќвде никад ниЉе било хришЮана! Ќикад!“ „Ќе мислиш ваЪда да Юу да те лажем? Ц чуди се монах. Ц ѕа Ља сам свештеник!“ ƒалеко смо се попели. “уРи овамо не долазе, а ако и долазе, врло ретко.

Ќавикли смо да сматрамо —еверни  авказ исконском земЪом ислама, али ниЉе тако: сведочанства о томе да Ље пре хиЪаду година ова земЪа била православна, могла су се пронаЮи Љош у XVIII веку, а да не говоримо о одлично сачуваним «еленчукским храмовима на териториЉи данашЬе  арачаЉево-„еркезиЉе.
„—еверни  авказ Ље Љедна од наЉстариЉих колевки хришЮанства у –усиЉи. –азвоЉ и утврРиваЬе хришЮнске вере меРу народима овог региона представЪа Љедну од наЉмаЬе проучених страница у историЉи –уске ѕравославне ÷ркве,“ Ц писао Ље у предговору своЉоЉ дисертациЉи „»сториЉа хришЮанства на —еверном  авказу и пре и после Ьеговог припаЉаЬа –усиЉи“, митрополит —тавропоЪски и ¬ладикавкаски √едеон (ƒокукин), за коЉег Ље ова земЪа представЪала изузетан бол: Љер управо владика Ље рукоположио и оца јнатолиЉа „истоусова коЉег су 1997. године терористи убили у „ечениЉи, и оца »гора –озина, коЉи Ље убиЉен 2001. године у  абардино-ЅалкариЉи, у “ирниаузу, баш у свом храму.

¬атрена дисертациЉа митрополита √едеона коЉа се Љош увек изучава у —тавропоЪскоЉ богословскоЉ школи, написана Ље 1960-их година, али и након више од пола века историЉа хришЮанства на —еверном  авказу и даЪе остаЉе „слабо проучена“.

„ амена црква дужине 4 хвата постоЉи у округу „егем код села ”лу-≈лт,“ Ц писао Ље у свом „ѕутоваЬу по –усиЉи и  авкаским планинама“ £охан-јнтон ’илденштет; изводи из Ьегових дела су обЉавЪени на руском под називом „√еографски и статистички опис √рузиЉе и  авказа“.

»демо управо до ове цркве из “ирниауза Ц наш пут води кроз планинско село ≈л-“ЉубЉу, коЉе Ље познатиЉе под своЉим руским називом √орЬи „егем. ћи смо: Љеромонах »гор, возач —аша (за воланом сребрнасте „Ќиве“), две гошЮе из градиЮа ѕрохладни Ц Ћариса и мати ¬алентина и ваша покорна служитеЪка.

ƒалеко иза нас остаЉе ѕЉатигорск с продавницом „Zara“, скоро као у “верскоЉ улици, с тржним центрима, осветЪеЬем, банкоматима и смело обученим девоЉкама, истина, углавном са стране. ” свим насеЪима су нове ЯамиЉе. Ќа улицама Ц мушкарци коЉи седе на клупама испред куЮа и жене у дугим хаЪинама и покривених глава. ѕут води нагоре, виЉугаЉуЮи меРудречаво зеленим планинама коЉе због густе шуме изгледаЉу као да су коврЯаве и личе на овчице. ƒан Ље тмуран и зато Ље зеленило Љош зелениЉе. £ош Љедна доминантна боЉа Ље боЉа рРе; постаЉуЮи све упадЪивиЉа, она се помаЪа са свих страна: с коре дрвеЮа, камеЬа, стеЬа, па чак и из маховине.  раве коЉе лагано ходаЉу друмом Ц карактеристично своЉство региона Ц смеЬуЉу неки чупави магарци, коЉима се свиРа да у дремежу замру насред пута.

–етка возила их виртуозно заобилазе, креЮуЮи се Љедна другима у сусрет, и енергично свираЉу: чини се да су мештани коЉи су били у исламским земЪама одатле донели ову нову навику. јко човек затвори очи може помислити да смо негде у ≈гипту.

ѕролазимо кроз ƒоЬи „егем. ѕутоказ: „„егемски водопади“. ѕаркирани аутобуси, пиЉаца дуж пута, - плетене ствари и Ѕалкарке коЉе енергично раде плетеЮим иглама. »ду туристи Ц £апанци или  ореЉци, коЉи на своЉим апаратима сликаЉу све одреда, наЉхрабриЉи су Ц где их човек само све не може сести. Ќе знам да ли осеЮаЉу вишезначност овог места.

—а стена брзо тече вода Ц кад Ље сунчано изнад „егемских водопада се простире дуга, али данас Ље време сасвим другачиЉег расположеЬа: сребро и кристал струЉе надоле с тамних стена строго и скоро аскетски. ѕут води узбрдо и наша кола постаЉу Љедина коЉа и даЪе иду напред Ц туРи овамо не долазе, а ако и долазе, врло ретко.

„Ќа основу мноштва старих рушевина коЉе се овде могу наЮи, може се судити о томе да су ови „егеми раниЉе били многоброЉниЉи док су се придржавали хришЮанске религиЉе. «аиста, код Ьих Љош увек има цркава из коЉих се Љедна налази на обали „егема и врло Ље упадЪива; саграРена Ље на стени, у коЉоЉ Ље направЪена змиЉолика стаза, оградивши нас с обе стране гвозденим стубиЮима. ” овоЉ цркви се Љош увек чуваЉу фрагменти кЬига, од коЉих сам неколико страница добио пославши Љедног човека у оваЉ опасан подухват. £едан од листова садржи део £еванРеЪа на старогрчком Љезику; за друге се испоставило да су поЉедини делови кЬига коЉи се користе у грчкоЉ литургиЉи,“ Ц писао Ље краЉем XVIII века ѕетер-—имон ѕалас у своЉим „«аблешкама о путоваЬу у Љужна намесништва –уске државе 1793. и 1794. године.“

“ражимо управо ове рушевине коЉе су више пута помиЬали путници из прошлих векова. ”скоро се поЉавЪуЉе путоказ: „≈л-“ЉубЉу“. — леве стране се одЉедном поЉавЪуЉе граРевина необична за ова места Ц хиЪадугодишЬе куле налик на Ьу стоЉе с друге стране √лавног  авкаског гребена, у православноЉ —ванетиЉи. ” окружеЬу ниских куЮа балкарског села она изгледа потпуно другачиЉе, човек не може одмах да схвати због чега. ћожда зато што Ље кула много стариЉа од свих осталих граРевина Ц и она Ље стара око хиЪаду година. »ако не, не зато што изгледа као остаци великог брода коЉи Ље избачен на обалу тамо где живи народ коЉи Ље заборавио како се плови: очигледно, кула ниЉе припадала само другом времену, веЮ и другоЉ цивилизациЉи, не балкарскоЉ.

Ќе знамо баш наЉбоЪе где се налази оно што тражимо и зато обилазимо насеЪе коЉе без обзира на то што у двориштима стоЉе кола и таЬири сателитске “¬ изнад неких куЮа, изгледаЉу као да их ниЉе дотакло време Ц или наша земЪа.

ѕрелазимо мост и идемо даЪе. — леве стране иза „егема, коЉи се по дну кланца пени тако енергично да таласи коЉи долазе Љедан другом у сусрет, кипеЮи око великог камеЬа, као да се меРусобно боду, кад одЉедном израстаЉу чудне граРевине оштрих врхова, направЪене од жутог камена Ц то су древни надгробни споменици. ќкружени су остацима неке граРевине од цигала. ” даЪини се види савремено гробЪе.

¬идимо онижег мушкарца светле косе, лица испиЉеног од ветра: држеЮи у рукама остругану дебелу палицу Ц штап, коЉи олакшава кретаЬе планинским обронцима, он некуда иде ивицом пута. «астаЉемо, нудимо да га повеземо. Ќаш нови познаник одлично говори руски, скоро без акцента, Љедино што поЉачава сугласнике, изговараЉуЮи их некако посебно тврдо, с котрЪаЉуЮим „р“. —а задовоЪством седа у кола и као водич, одговара на наша питаЬа. √раРевине оштрих врхова? ƒа, то су гробнице. „ћрррррртав грррррад,“ Ц као да то подвлачи, каже »брахим. Ќапокон питамо отворено: има ли овде рушевина хришЮанских цркава? »брахим одЉедном постаЉе узбуРен Ц чак и пена као да му се поЉавЪуЉе на угловима усана. „ƒррррраги!“ Ц скоро да виче. - «апамти! ќвде никад ниЉе било хришЮана! Ќикад!“ „Ќе мислиш ваЪда да Юу да те лажем? Ц чуди се отац »гор с предЬег седишта. Ц ѕа Ља сам свештеник! “ако пише у старим кЬигама“ ƒа Ље свештеник било Ље ионако очигледно Ц носи подрасник и скуфиЉу, - али »брахим то схвата тек сад. Ќа тренутак се загледа, онда пружа руку... и извиЬва се: „ќпрости, брате, нисам хтео да те увредим,“ Ц само моли да му поклонимо кЬигу у коЉоЉ Ље написано да су овде живели хришЮани. ј Ља се присеЮам приче коЉу ми Ље испричао Љедан локални свештеник, и коЉа Ље изашла пре Љеданаест година, кад Ље тек почео да служи.

–укоположен Ље након што Ље на —еверном  авказу убиЉен отац »гор –озин, и млади свештеник, иако Ље горело срце у Ьему, ниЉе баш наЉрадиЉе носио подрасник на улици.

» деликатно Ље замолио надлежног архиЉереЉа за благослов да ван храма носи цивилну одеЮу. јрхиЉереЉ Ље дао благослов. £едном приликом Ље свештеник из своЉе парохиЉе кренуо да служи у ЌаЪчик Ц као обично, маршрутним аутобусом. —ео Ље држеЮи на коленима огромну кесу с подрасником, расом, одеждом, напрсним крстом и свим што свештеник треба да носи. √леда кроз прозор. » одЉедном чуЉе глас: „—лушаЉ, зар те ниЉе срамота? «ашто се тако понашаш? —ви знаЉу да си свештеник, - зашто сам то криЉеш и идеш с „преобуком“?“

„» ето, - причао Ље касниЉе свештеник, - од тада никад нисам изашао из куЮе без подрасника. ¬рло Ље важно увек носити подрасник. «ато што где год да се налазиш, то одмах говори Ъудима о томе ко си ти. £ер ти си Ц свештенослужитеЪ, служиш Ѕогу. ѕонекад то улива поштоваЬе, понекад Ц неприхватаЬе, понекад чак и злобу, али увек и у свакоЉ ситуациЉи те обвезуЉе да се налазиш пред Ћицем ЅожЉим.“

ј човека из машрутног таксиЉа свештеник Ље познавао из виРеЬа: били су вршЬаци иако су ишли у различите школе. Ќеколико година после тог догаРаЉа Ц 2010.г. јскер ПапуЉев, - тако се звао, - био Ље на чеу екстремистичке групациЉе Памат „£армук“, такозваног  авкаског емирата кад Ље претходни командир убиЉен. √одину дана касниЉе убиЉен Ље и јскер ПапуЉев Ц за време специЉалне операциЉе у насеЪу ѕрогрес у —тавропоЪскоЉ покраЉини. Ѕило Ље написано да се у години кад Ље он био амир Памата, активност терориста у  абардино-ЅалкариЉи веома повеЮала.

“акве су реалиЉе овдашЬег живота. ћеРутим, не само старе кЬиге, веЮ и сам балкарски Љезик Љош увек чува древне трагове православног живота. Ѕалкарци Љун зову ЌиколаЉ Ц месец ЌиколаЉа; Љул Ц ≈лиЉа аЉ, месец »лиЉе; реч коЉа значи црква Ц килиса Ц личи на грчку еклесиЉу, постоЉи чак и јбистол аЉ Ц месец апостола, иако сами носиоци Љезика не схватаЉу увек шта значе ови називи и одакле су се поЉавили.

Ќаш други саговорник Ље на среЮу брзо схватио да тражимо „кулу с крстом и степениште на стени“ и обЉаснио нам Ље како да до тамо доРемо.

«а „кулу с крстом“ се испставило да су рушевине малог византиЉског храма од цигала, коЉе су за разлику од балкирских граРевина, везане малтером. јко се погледа с друге обале уског гланца Ц изгледа просто као гомила камеЬа на планини, а кад се човек попне Ц види: ево царских двери, ево престола, ево жртвеника на коЉем не неко ко Ље овде био пре нас свеЮом накапао осмокраки крстиЮ. Ќаравно, под се провалио и разуме се, крова веЮ одавно нема.

» у меРу овим зидинама се молимо пред иконом ћаЉке ЅожиЉе „ћоздокска“. Ќа ветру лепрша мантиЉа Љеромонаха и два велика орла од оних коЉи су кружили изнад суседне стене долеЮу да виде шта се дешава кад отац »гор на ЉектениЉи помиЬе браЮу нашу, коЉа су се подвизавала на овом месту.

 о Ље овде градио храм и у кланац уклесао степениште коЉе кривуда у Ьему и одлази тамо, куда се више не може попети Ц као на небо?  о Ље служио у овом стеЬу поред орлова, коЉи су долетали да виде —вету литургиЉу?

 ако су живели овде?  олико их Ље било?  ако су се звали?  ако су се спасавали на овим планинама?  ако су одавде отишли Ц живи или право на небо?
Ѕог зна. » нико од нас: све Ље отишло у историЉу, као вода с „егемских водопада, коЉа лети с висине у планинске реке.

јли, јнРели стоЉе пред престолима коЉе су Ъуди срушили, код древних храмова изгубЪеним у планинама. » с јнРелима се моле оци, и одговарЉуЮи на Ьихову молитву одЉедном се расеЉава сива копрена облака, и сиЉа у плавоЉ чистини Љарко сунце, и дуге обасЉаваЉу водопаде. ќлтари “воЉи, √осподе над воЉскама!

јко се проРе овим кланцем даЪе Ц другом страном, поред чудно огромне пеЮине у стени, изнад реке коЉа клокоЮе доле, тамо где се завршава уска стаза, - и ако човек зна где да тражи, видеЮе степениште, коЉе води у цркву у стени. ”право овде Ље, пославши човека на опасно путоваЬе ѕетер-—имон ѕалас и „набавио део £еванРеЪа на старогрчком Љезику“ и „поЉедине делове кЬига коЉи се користе на грчкоЉ литургиЉи“.

ќтац »гор одлучуЉе да се попне степеништем, чиЉи степеници, коЉе држи древна граРевина од цигле, вртоглаво стрмо одлазе нагоре. √ледамо одоздо како се црна фигура монаха пеЬе скоро окомитом стеном и одЉедном зауставЪа: горЬи део степеништа се одвалио и даЪе се не може без специЉалне опреме Ц значи, не данас.

јко човек обиРе ову монашку лествицу до неба, за неколико дана Юе изаЮи у Ѕаксански кланац, у “ирниаузу, - управо с оне стране где се изнад Ьега уздиже планина “отур. «а Ьегов врх се хватаЉу облаци и зауставЪаЉу у кланцу, држеЮи град у сенци док свуда слободно ликуЉе сунце. “отур одоздо често изгледа мрачно, али они коЉи су се на Ьега пели знаЉу да он, иако Ље заиста трог, чува у себи и велику Ъубав.

 раЉем Љуна прилази Ьеговом врху су покривени тепихом од рододендрона, а у подножЉу Ц не из правца града, веЮ из другог, где мештани сад скоро не иду, плашеЮи се разноразних непожЪених сусрета Ц влада скоро првосаздана лепота и на алпским ливадама цветаЉу жути планински ЪиЪани, од коЉих у таласима допире такав мирис коЉим се не може похвалити ниЉедан баштенски. ” освит ЪиЪане покрива крупна роса, Љарко се жутеЮи над сочном зеленом травом на фону плавог неба и човек се одЉедном задивЪен сеЮа ѕисма: „ѕогледаЉте на кринове у поЪу како расту; не труде се нити преду. јли Ља вам кажем да се ни —оломон у своЉ слави своЉоЉ не одЉену као Љедан од Ьих“ (ћт. 6, 28-29), - опростите мени, становници града, - запаЬуЉе се због прецизности: заиста, нико и никад се у своЉ своЉоЉ слави ниЉе облачио као сваки од Ьих.

“отур Ље следеЮе одредиште наше маршруте. Ќазив планине, код чиЉег изласка на врх напокон после десет сати тешког пешчеЬа по предгорЉу, устаЉемо сви заЉедно Ц Ље изврнуто грчко име “еодор. ќ томе како Ље могао овде да се поЉави у свом интервЉуу, коЉе Ље локална телевизиЉа снимила краЉем априла 2001. године, говори отац »гор –озин: „ѕо историЉским подацима, мештани Ц Ѕакарци Ц су пре насилне исламизациЉе били хришЮани. ќвде Ц отприлике на месту где Ље сад нш храм Ц налазио се храм “еодора. »мамо двоЉицу светих “еодора Ц то су “еодор —тратилат и “еодор “ирон. Ќе знам у част коЉег “еодора Ље храм освеЮен, али заиста постоЉе поуздана историЉска сведочанства. ќвде се налазио православни храм, саграРен Љош у време ¬изантиЉе и чак старци Ц они у позним годинама Ц сеЮаЉу се да су пре него што Ље овде подигнут град, ту постоЉале Ьегове рушевине. »з генерациЉе у генерациЉу Ље преношено знаЬе да Ље то био хришЮански храм.“

” нашоЉ малоЉ литиЉи Ц настоЉатеЪ храма светог √еоргиЉа из “ирниауза, председник црквеног одбора —аша и Ља Ц с „ћоздокском“ иконом ћаЉке ЅожиЉе, пеЬемо се на врх “отура како бисмо се по благослову ѕЉатигорског и „еркеског “еофилакта помолили тамо ѕресветоЉ Ѕогородици за  авказ.

£а не могу да доРем до самог врха Ц изашавши на превоЉ измеРу кланаца и погледавши с падине окренуте према “ирниаузу град (изгледа као кад се гледа из авиона), одустаЉем. ƒруг —аша остаЉе са мном, а отац »гор се окомитим стенама пеЬе на горе и гледамо с превоЉа како се црна фигура час поЉавЪуЉе, час нестаЉе у даЪини. Ќапокон Ц Љедва видЪив Ц само се бели епитрахиЪ Ц он стаЉе на сам врх “отура, а ми на свом првоЉу и изнад стена поново допире:

„ЅоготЉечнаЉа звЉезда ЉависЉа икона “воЉа, Ѕогомати, страну кавкаскуЉу обтЉекаЉуши и сушчих во тмЉе невЉедениЉа свЉетом ЅоговЉедениЉа озарЉаЉушче, скорбЉашчих радиостиЉу восполЬаЉушчи, ишчушчих помошчи “воЉеЉ утЉешаЉушчи благодатиЉу —ина “воЉего и Ѕога, £ему Юе благодарствеЬе вопиЉем: алилуЉа.“

„ ао звезда коЉа се по извоЪеЬу ЅожиЉем креЮе, Љавила се икона “воЉа, Ѕогомати, обилазеЮи кавкаску земЪу и оне коЉи су у тами незнаЬа обасЉаваЉуЮи светлошЮу ЅогопознаЬа, тужне радуЉуЮи, оне коЉи траже помоЮ “воЉу тешеЮи, благодаЮу —ина “вог и Ѕога,  оЉем са захвалношЮу кличемо: алилуЉа.“

—а руског ћарина “одиЮ

31 / 07 / 2013

     оментари:

    2013-07-31
    21:29
    eljko:
    Hvala vam na ovom predivnom tekstu. Citajuci ga mogao sam da osetim svu lepotu ovog neobicno lepog dela majke Rusije. Gospode molitvama Kavkaskih novomucenika pomiluj nas gresne.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0