Srpska

јмеричка ДдавилицаФ за —рбе на  осову

ѕодаци о несталима налазе се у архиви ќ¬ , за коЉу се до сада тврдило да не постоЉи, и документациЉи  фора до коЉе Ље тешко доЮи.

††††

ƒокази коЉи би могли помоЮи у расветЪаваЬу судбина несталих —рба и других, како се то помало рогобатно каже Ц „неалбанаца”, као и јлбанаца лоЉалних —рбиЉи, могли би се наЮи у архиви ќ¬ . ћожда некоме то звучи логично, али вест Ље да су јлбанци коЉи су дуго негирали да постоЉи документациЉа коЉа би помогла у потрази за несталима током оружаног сукоба 1998. и 1999. године, па и касниЉих инцидената, нехотице признали да документациЉа ипак постоЉи. Ќаиме, на Љедном скупу у —копЪу, посвеЮеном несталима на подручЉу бивше £угославиЉе, албански представници су поделили кЬигу у коЉоЉ су навели злочине над Ьиховим сународницима извршеним од стране српске полициЉе и воЉске, а да би садржаЉ добио на веродостоЉности, као извор навели су архиву ќ¬ , за коЉу су раниЉе тврдили да не постоЉи. Ќаравно, уопште неЮе бити лако доЮи до тих докумената, али сада се бар зна да постоЉи архива у коЉоЉ би се могли наЮи подаци о несталима у ЉужноЉ покраЉини.

ќво Ље Ључе изЉавио ¬еЪко ќдаловиЮ, председник владине  омисиЉе за нестала лица, на трибини ”дружеЬа породица киднапованих и убиЉених на  осову и ћетохиЉи, одржаноЉ у прес центру ”Ќ—-а у Ѕеограду, а поводом ћеРународног дана Ъудских права, коЉи се обележава данас.

ќдаловиЮ Ље истакао да би се ти подаци могли наЮи и у ЉедноЉ другоЉ архиви, оноЉ коЉу су водили припадници  фора у периоду од доласка на  осмет у Љуну 1999. до краЉа 2000. године, када су практично били и воЉна и цивилна власт.

Ц «на се да су наилазили на лешеве цивила, немогуЮе Ље да нису водили никакве записнике о томе. ќбратили смо се команди  фора, прво су тврдили да немаЉу такву документациЉу, а затим да Ље сваки контигент архиву из тог периода вратио у своЉу земЪу. ј тада Ље постоЉало пет зона одговорности Ц америчка, британска, француска, италиЉанска и немачка, у свакоЉ од Ьих биле су и Љединице из других држава. “ражили смо те податке преко амбасада у Ѕеограду, али смо добили веома мало информациЉа Ц обЉаснио Ље ќдаловиЮ истичуЮи да се у покраЉини око 1.750 Ъуди води као нестало, од чега Ље 529 —рба и „неалбанаца”.

«аменик тужиоца за ратне злочине ћиоЪуб ¬иторовиЮ рекао Ље да су, по формалном завршетку рата 10. Љуна 1999. године, Ќј“ќ и ќ¬  постигли споразум по коЉем Ље албанска паравоЉска била у обавези да подноси представницима јлиЉансе извештаЉе са терена. » таЉ податак указуЉе да би се информациЉе могле пронаЮи у документациЉи. £ош теже од проналаска документациЉе Љесте доЮи до посмртних остатака несталих, Љер Ље ќ¬  систематски уништавала лешеве.

Ц Ќа суРеЬу „√ЬиланскоЉ групи”, сведок сарадник обЉаснио Ље да су по нареРеЬу команданата ќ¬  уништавана тела и то касапЪеЬем или спаЪиваЬем. ќн Ље испричао и како су Љедног човека задавили и оставили леш на улици због чега су у ќ¬  кажЬени, Љер нису уклонили тело Ц обЉаснио Ље ¬иторовиЮ.

ќн Ље навео и Љедан бизаран детаЪ овог злочина Ц жртва Ље задавЪена „давилицом”, саЉлом коЉа се стеже око врата, а коЉу су припадници ќ¬  добили од америчких маринаца стационираних на подручЉу √Ьилана, са коЉима су у то време размеЬивали опрему.

¬иторовиЮ Ље разочаран судском одлуком коЉом су припадници „√Ьиланске групе” ослобоРени. ќптужница их Ље теретила за свирепе злочине над —рбима непосредно по окончаЬу неприЉатеЪстава измеРу —–£ и Ќј“ќ-а 1999. године, поткрепЪене изЉавама жртава, па и сведока сарадника. ќн се запитао да ли смо наивни и у чему Ље смисао свега тога када тужилаштво ’ашког трибунала баш у случаЉу –амуша ’арадинаЉа не припреми сведока за суРеЬе, када Ље сведок злочина ќ¬  коЉи Ље показао где се налазе тела жртава пронаРен обешен у ЌемачкоЉ, а сада и суд у Ѕеограду поред толико доказа доноси ослобаРаЉуЮу пресуду...

ѕрофесор др ƒушан „елиЮ, из ”дружеЬа породица несталих, показао Ље допис косовског специЉалног тужилаштва у коЉем Ље одбачена кривична приЉава Љедне жене из удружеЬа, коЉоЉ су нестала три члана породице, Љер закони —оциЉалистичке аутономне покраЉине  осово и ћетохиЉа нису кривично познавали киднаповаЬа. “о ниЉе тачно, Љер Ље у то време важио  ривични закон —–£ коЉи Ље предвиРао кривична дела на основу коЉих би се могли процесуирати ови случаЉеви, али то ниЉе било спорно ни ≈улексу коЉи Ље оваЉ документ без икакве примедбе доставио жени коЉа Ље поднела приЉаву у покушаЉу да и преко власти у ѕриштини доРе до података о блиским сродницима.

ћ. √аловиЮ

ѕолитика

12 / 12 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0