Srpska

ѕомен за пострадалу српску неЉач

††††

Ќа православни празник ћладенце у —помен комплексу у —таром Ѕроду на риЉеци ƒрини, петнаестак километара низводно од ¬ишеграда, служен Ље парастос за преко 6.000 српске неЉачи убиЉене од стране усташа, припадника злогласне ÷рне легиЉе £уре ‘ранцетиЮа, у проЪеЮе 1942. године.

” присуству великог броЉа потомака страдалих —рба и граРана –огатице, ¬ишеграда, ѕала, —окоца и ’ан ѕиЉеска, у новоизграРеноЉ —помен капели парастос су служили свештеници ћитрополиЉе дабробосанске: протоЉереЉ-ставрофор –аЉко ÷вЉетковиЮ из –огатице, протоЉереЉ јлександар “опаловиЮ из ¬ишеграда, и ЉереЉи ƒраган ¬укотиЮ из ¬ишеграда и ¬елимир ƒивЪановиЮ из Ѕорика.

††††

ѕарастосу су присуствовали представници републичких и општинских власти, меРу коЉима су били генерал ћилан “орбица, представник ћинистарства рада и борачко-инвалидске заштите –епублике —рпске, народни посланик у —купштини –епублике —рпске ћирослав  оЉиЮ, делегат у ¬иЉеЮу народа —купштине –епублике —рпске јлександар ‘улуриЉа, ƒражан ѕерендиЉа, предсЉедник ѕредсЉедништва Ѕќ–—-а –епублике —рпске и начелници –огатице, ¬ишеграда, —окоца, ѕала и ’ан ѕиЉеска Ц “омислав ѕухалац, —лавиша ћишковиЮ, ћилован ЅЉелица, ћиодраг  овачевиЮ и Кубомир ЎупиЮ.

ѕоздравЪаЉуЮи присутне пригодном бесЉедом, надлежни парох ЉереЉ ƒраган ¬укотиЮ подсЉетио Ље на стравичне злочине коЉе су у каЬону ƒрине, у проЪеЮе 1942. године, извршиле злогласне усташе, а да за Ьих децениЉама након ƒругог свЉетског рата многи нису ни знали.

„“ада Ље овдЉе на наЉсвирепиЉи начин убиЉено преко 6.000 —рба, невиних Ъуди, жена, дЉеце, стараца, коЉи су пошли у —рбиЉу да тамо наРу спас. ѕо свЉедочеЬу преживЉелих, на ћладенце, 22. марта 1942. године, на ƒрину су почеле пристизати непрегледне колоне нашег прогоЬеног народа. ќд тада, па све до првих дана маЉа овдЉе се догаРао страшни усташки пир, што Ље Ъудском разуму несхватЪиво,“ подсЉетио Ље ¬укотиЮ.

††††

ќн Ље посебно нагласио да Ље било несхватЪиво да децениЉама након злочина ниЉе било никаквог помена на масовно страдаЬе —рба на овом мЉесту.

„Ќаша —рпска ѕравославна ÷рква Ље заЉедно са народом нашла начина да те догаРаЉе и ово мЉесто отргне од заборава. “ако смо ево, по први пут, у овоЉ капели имали Љедан молитвени скуп, опоЉали неопоЉане и поменули непомиЬане. ”чинили смо то у капели подигнутоЉ прилозима вЉерника, да се сЉеЮамо на страдаЬе наших невиних предака,“ рекао Ље ¬укотиЮ, позиваЉуЮи потомке звЉерски убиЉених —рба да овдЉе коначно могу доЮи и новоизграРеним путем из –огатице и достоЉанствено се поклонити сЉенима своЉих уморених предака.

Ќачелник општине –огатица “омислав ѕухалац Ље, у име организатора овог помена, изразио очекиваЬе да Юе —тари Ѕрод бити истинско мЉесто окупЪаЬа и организоваЬа часова историЉе —рпског страдаЬа.

„Ќаша Ље жеЪа да оваЉ —помен комплекс добиЉе нове садржаЉе, попут спомен куЮе, да уз подршку ¬ладе –епублике —рпске, због значаЉа и обима злочина, добиЉе статус —помен обиЪежЉа од републичког значаЉа,“ рекао Ље ѕухалац.

††††

√енерал ћилан “орбица, представник ћинистарства рада и борачко инвалидске заштите —рпске, био Ље импресиониран изграРеним садржаЉима у овом —помен комплексу, обеЮавши да Юе се заложити за Ьегову нову категоризациЉу и уврштаваЬе меРу споменике од значаЉа за –епублику —рпску.

ƒрастичан случаЉ „заборава и скриваЬа“

ƒруги свЉетски рат обиЪежили су стравични злочини, за коЉе се сматрало да су углавном обЉелодаЬени и истражени. Ќо, било Ље злочина коЉи су из различитих разлога, укЪучуЉуЮи и „очуваЬе братства и Љединства”, минимизирани и напросто скривани од шире Љавности.

ƒрастичан случаЉ „заборава и скриваЬа” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, коЉе су приЉе 72 године починиле хрватске усташе, у чиЉим редовима Ље био и знатан броЉ муслимана, с проЪеЮа 1942. године, у каЬону риЉеке ƒрине, у селима ћилошевиЮи и —тари Ѕрод, подручЉу коЉе административно припада општини –огатица, а много Ље ближе ¬ишеграду.

ћалоброЉни —рби коЉи су преживЉели оваЉ ратни пакао, очекивали су, након ƒругог свЉетског рата, да Юе их надлежне власти позвати да свЉедоче, да се познати злочинци приведу правди и осуде. ”мЉесто тога завладао Ље мук. ј преживЉели су памтили и препричавали, многи и записивали. £едан од смЉелиЉих, кЬижевник ћомир  рсмановиЮ Ље седамдесетих година прошлог виЉека написао роман „“ече крвава ƒрина”, након чега Ље шиканиран, забраЬиван, оспораван и нападан.

Ўта се то, у ствари, овдЉе десило почетком 1942. године?

”сташе покреЮу велику офанзиву у намЉери да освоЉе границу на ƒрини. —редином марта 1942. године из —араЉева, под командом £уре ‘ранцетиЮа, креЮе десетак хиЪада до зуба наоружаних усташа, коЉи пред собом тЉераЉу непрегледне збЉегове —рба од ќлова, —араЉева,  ладЬа, ’ан ѕиЉеска, са –оманиЉе и —окоца, из –огатице и са Ѕорика. ”плашени народ се кретао ка ¬ишеграду, надаЉуЮи се да Юе ту преЮи ƒрину и склонити се у —рбиЉу.

Ќа вишеградскоЉ ЮуприЉи италиЉанска стража Ље преко риЉеке пуштала само оне коЉи су имали злато, стоку или неку другу вриЉедност. ќстали су морали низводно до ћилошевиЮа и —тарог Ѕрода, гдЉе су скелом или чамцима покушавали избЉеЮи патроле злогласне црне легиЉе.

» тако из дана у дан, од средине марта до почетка маЉа 1942. године, непрегледне колоне —рба улазиле су у дрински каЬон из кога се веЮина никад ниЉе вратила.

” вечерЬим часовима скела и чамци обуставЪали су превоз Ъуди преко ƒрине, а преостале би изненада опкоЪавале усташе. ƒолазили су стрмим путеЪцима са Ѕоричке висоравни, гдЉе су формирали сатниЉе у селима ЅранковиЮи и —Љеверско, у коЉима су били наЉброЉниЉи муслимани из источне Ѕосне. ”слиЉедили би незапамЮени злочини, убиства, клаЬа, мучеЬа, силоваЬа и бацаЬа у ƒрину. ћноги су сами скакали у риЉеку, нериЉетко и у групама.

’роничари су записали да Ље Љедног од тих тужних дана 1942. године, не желеЮи да допадну у руке усташа, са стиЉена у ƒрину заЉеднички скочило чак 320 девоЉака, а наЉвеЮи и наЉмасовниЉи покоЪ над —рбима усташе су у —таром Ѕроду починиле на православни празник ћладенце, 22. марта 1942. године.

” том дринском гротлу, окруженом водом и стрмим каменитим литицама, звЉерски Ље убиЉено и бачено у ƒрину преко 6.000 невиних —рба.

Ќа захтЉев преживЉелих и потомака убиЉених у овом ратном паклу, почетком 2008. године у ¬ишеграду и –огатици Ље покренута инициЉатива да се обиЪежи оваЉ злочин. ” —таром Ѕроду, одмах краЉ ƒрине, подигнуто Ље спомен-обиЪежЉе са крстом. «ахваЪуЉуЮи броЉним дародавцима, у овом скромном мемориЉалном комплексу подигнута Ље и спомен капела, а захваЪуЉуЮи Ўумском газдинству „—ЉемеЮ“ из –огатице до овог, виЉековима беспутног краЉа, стигао Ље и пут са Ѕоричке висоравни.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

28 / 03 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0