Srpska

¬ладика £оаникиЉе, поводом 70 година од покоЪа у ¬елици: Д» даЪе цртаЉу мапе ¬елике јлбаниЉеУ

††††

” ¬елици у ѕлаву Ључе Ље, поводом 70 година од фашистичког геноцида над недужним и незаштиЮеним величким народом, одржан округли сто. ” овом геноциду Ље, како се поуздано зна, за само два сата више од 500 дЉеце, жена и стараца. из ¬елике и околине убиЉено, заклано или су живи у ватру бачени. «а оваЉ злочин до сада нико ниЉе одговарао.

ѕроф. др √оЉко √оЉковиЮ, коЉи Ље Љедан од риЉетких коЉи Ље преживио велички покоЪ, подсЉетио Ље на то страшно збиваЬе и навео примЉере коЉи су се тада дешавали. ”биЉани су, клани, драни и у ватру бацани старци, жене и дЉеца.

“ог кобног дана као што знате заЉечала Ље ¬елика Љеком мученика, загосподарило Ље безнаРе и немоЮ обесхрабрених. ѕо испоЪеноЉ мржЬи, по окрутности и начину како Ље извршен оваЉ злочин величка трагедиЉа представЪа Љедно од три наЉстравичниЉа губилишта у ƒругом свЉетском рату. Ќарод овог краЉа ни данас, послиЉе толико година, не може да схвати безумну суровост зликоваца, Ьихову необуздану мржЬу и преЉако изражену жеЪу да се убиЉе, уништи оваЉ храбри и напаЮени народ коЉи се стотинама година борио и изборио за веЮи опстанак у своЉоЉ часноЉ и поносноЉ земЪи, истакао Ље √оЉковиЮ.

≈пископ будимЪанско никшиЮки £оаникиЉе истакао Ље да Ље фашизам као врховно зло коЉе се поЉавило у 20. виЉеку отворило врата многим другим недаЮама на нашем подручЉу.

ћноги су злочини почиЬени због плана ствараЬа „¬елике јлбаниЉе”. » наравно, то не треба да испустимо из вида, приЉе свега због самог злочина о коЉем Ље риЉеч, али и због тога што се од тог плана и даЪе ниЉе одустало, и даЪе се цртаЉу и обЉавЪуЉу пред лицем циЉелог свиЉета мапе „¬елике јлбаниЉе” коЉе захватаЉу оно подручЉе, или Љош нешто шире, коЉе Ље било одреРено као просто𠄬елике јлбаниЉе” у оквиру фашизма. ¬еличке жртве доживЪавамо као дио Љасеновачких жртава. ƒошло Ље вриЉеме да се о Ьима Љавно говори, али наравно неЮу заборавити и остале жртве коЉе су страдале тог и осталих дана у околини, а ни ону дЉецу коЉа су страдала у италиЉанском затвору, али под управом коЉа Ље била повЉерена муслиманскоЉ милициЉи, дакле Ъудима са овог подручЉа -казао Ље, измеРу осталог, £оаникиЉе.

јкадемик ћиомир ƒашиЮ Ље нагласио да се сваки злочин или убиство не може квалификовати као геноцид, али све оно што се дешавало у ¬елици и на том простору има све одлике геноцида, Љер Ље ту била намЉера и план да се уништи таЉ народ, Љер су у наЉвеЮем диЉелу убиЉане жене и дЉеца, а уништавана Ље и имовина.

ѕроф. др ћарко  нежевиЮ се осврнуо на окупациЉу од стране италиЉанских фашиста 1941. када Ље плавско-гусиЬски краЉ проглашен „ослобоРеним” и прикЪучен тзв. „великоЉ јлбаниЉи”. ѕод окупациЉом Ље остао све до 1945. године.

” ѕлаву су почетком Љула 1941. овдашЬи квислинзи и слуге окупатора -вулентари и балисти, на челу са воРама Ўемсом, –изом и Ўабом ‘еровиЮем, основали злогласни плавски логор, или како су га логораши звали ѕлавски затвор. Ќалазио се у вишеспратноЉ куЮи ¬укоте ПудовиЮа у центру ѕлава.  ако куЮа ниЉе могла да прими све затворенике, за затворски смЉештаЉ заробЪених коришЮене су и друге просториЉе у српским куЮама у ѕлаву. ќ томе колико Ље било логораша у куЮи ПудовиЮа, ниЉесу пронаРени званични подаци. ѕрема процЉени, броЉ се креЮе око 140 (по зборнику „¬атре са  омова”), па до око 700 (по изЉавама логораша). –еална процЉена Ље да Ље кроз логор, за све вриЉеме Ьеговог постоЉаЬа (око 4 до 5 мЉесеци), прошло преко 500 заточеника, како оних коЉи су остали до краЉа, тако и оних коЉи би успЉели да побЉегну -навео Ље  нежевиЮ. Ќ.¬.

 рвави ЉубилеЉ

” организациЉи ќдбора за обиЪежаваЬе крвавог ЉубилеЉа одржан Ље округли сто, коЉи Ље водио проф. др –анко —имоновиЮ. ”чешЮе у раду узели су епископ будимЪанско-никшиЮки £оаникиЉе, др  ирил ‘еферман (–усиЉа), викарни епископ липЪански £ован Оулибрк, академици ћиомир ƒашиЮ и «оран ЋакиЮ, проф. др √оЉко √оЉковиЮ, ¬еЪко АуриЮ и ћарко  нежевиЮ, генерал ћилош √оЉковиЮ, те Куба ∆иваЪевиЮ, Ѕранка ѕауновиЮ и √оЉко  нежевиЮ.

ЌебоЉша ¬укановиЮ

»звор: ƒан

ƒецениЉе ЮутаЬа о масакру

‘ашистички злочин, коЉи Ље над недужним становништвом у ¬елици 28. Љула извр{ила немачка дивизиЉа „ѕринц ≈уген“ уз помоЮ балиста са  осова и ћетохиЉе и такозване муслиманске милициЉе из –угове, ѕлава, √усиЬа и Ѕихора, наша историЉска наука ниЉе ни издалека изучила.  олико нам Ље познатно, ово Ље први, надам се инициЉални, скуп научника коЉи се сабрао да Љавно каже своЉу реч о поменутом злочину и то после пуних 70 година од кад Ље ¬елика поклана. ѕрикриваЬе злочина, било коЉег и било када, подразумева се као нови злочин, па ма ко то чинио.

ќво Ље Ључе у ¬елици, подно „акора, казао епископ будимЪанско-никшиЮки, господин £оаникиЉе, отвараЉуЮи округли сто „70 година од фашистичког геноцида у ¬елици 28. Љула 1944“, наглашаваЉуЮи да су, нажалост, величке жртве дуго и плански потискиване у заборав и од стране Ъуди исте вере, Љезика и народности, исте државе, одраслих на истом подручЉу графиЉа, приклаЬаЉуЮи се увек више интересима своЉе партиЉе и партиЉских воРа неголи захтевима науке, држала се завере ЮутаЬа о злочину и ниподаштаваЬа величких жртава у спрези са органима власти коЉе су застрашивале, понижавале и премлаЮивале родбину пострадалих због ремеЮеЬа лажног братства и Љединства, уколико би се усуРивале да приЉаве убице Ьихових наЉмилиЉих. ќрганизовано прикриваЬе и преЮуткиваЬе злочина од стране нове власти, застрашиваЬе и кажЬаваЬе сведока из пострадалих породица, показуЉе се као нови злочин над величким жртвама и Ьиховим преживелим сродницима рекао Ље епископ £оаникиЉе. ѕосебна и наЉболниЉа тема стравичног злочина над православним ¬еличанима и ѕолимЪанима Ље зверско мучеЬе и убиЉаЬе деце. Ќа исти начин се треба односити према убиЉаЬу трудних жена и Љош нероРене деце. ¬еличани сведоче да Ље тог дана побиЉено преко 100 деце, на десетине трудних жена! «абележено Ље да су злочинци живог одрали малишана “омислава “ома ¬учетиЮа, а четворогодишЬем ћату —имоновиЮу опсинули ноге до колена, па га наглавачке обесили на шЪиву да се мучи до смрти. ќбоЉицу су мучили пред Ьиховим маЉкама.

ќ злочину, у коме Ље пострадало више од 500 Ъуди, говорио Ље научни ауторитет за питаЬа геноцида др  ирил ‘еферман, из московског ’олокауст центра и Љедан од челника ћузеЉа холокауста £ад ¬ашем у »зраелу, наглашаваЉуЮи да су Ќемци током ƒругог светског рата нашли савезнике меРу присталицама ислама, служеЮи се разним методама, а походи злогласне „—кендербег дивизиЉе“, у коЉоЉ су се борили добровоЪци, остали су упамЮени по злуЕ

ќ ЮутаЬу над злочином у ¬еликоЉ, о коме се мало зна чак и у самоЉ ÷рноЉ √ори, где и ових дана државни медиЉи упорно Юуте, говорио Ље и еписком славонски £ован Оулибрк, иначе председник ”ќ ћемориЉалног центра £асеновац, коЉи Ље истакао да се оваЉ злочин нигде не помиЬе, и да га као ни злочина у ƒолима, у ѕиви, нема на „топографским картама злочина и терора“.

- Ќехумано Ље не сеЮати се жртава ¬елике. ћеРутим, Ьих се не сеЮамо да би се светили, Љер се тада не можемо посветити, веЮ да би се поносили своЉим жртвама и да целом свету можемо обЉавити шта се овде десило казао Ље епископ £ован.^

ƒан сеЮаЬа

»змасакрирали су нас за само два-три сата. «верски. £ечала Ље ¬елика. √ледали смо уплашено ка маЉкама, коЉе су клали. ¬елика Ље за трен постала Љедно од три наЉвеЮа губилишта у ≈вропи у ƒругом светском рату, када се имаЉу у виду броЉ становника и териториЉа речи су преживелог очевица покоЪа др √оЉка √оЉковиЮа (84), коЉи данас живи у Ѕеограду. —еЮаЬе не сме да мине. «лочин мора да се памти. ƒа опомиЬе. ƒужни смо жртвама споменик, али не онаЉ без икаквог смисла, коЉи треба да подсеЮа на злочин. ¬ласти у ÷рноЉ √ори би требало да уведу и дан сеЮаЬа на величке жртве

√еноцид

- ¬елички покоЪ Ље довоЪно Љезив назив за оваЉ свирепи злочин коЉи има све елементе геноцида. «ар ниЉе била геноцидна намера есесоваца, вулнетара и балиста према ¬еличанима, када су живоЉ деци лице драли, ноге до колена кидали, када су новороРену децу у колевкама масакрирали. —асвим мали броЉ деце, жена и стараца страдао Ље од метка. ”морени су на наЉстравичниЉе начине с Љедином намером да ¬еличане истребе и семе нам затру тврди новинар и публициста √оЉко  нежевиЮ.

ћилутин —екуловиЮ

»звор: Ќовости

—едамдесет година од злочина у ¬елици

ќкругли сто коЉи Ље одржан поводом обиЪежаваЬа 70 година од геноцида коЉи Ље извршен над ¬еликом и ¬еличанима 28 Љула 1944. године Ље прва Љавна риЉеч научника коЉи се баве питаЬем злочина и геноцида у ƒругом свЉетском рату и послиЉе седамдесет година проговорили смо Љавно о величким жртвама. ќваЉ скуп дао Ље Љедан шири оквир с обзиром да се бави феноменом фашизма као Љедног великог плана насилног обЉедиЬаваЬа ≈вропе. » као Љедан ужи оквир имамо и проЉекат велике јлбаниЉе, коЉи Ље на овом подручЉу дЉеловао и починио огромне злочине. ” ¬елици Ље страдало преко 100 дЉеце, десетине трудних жена, стараца и неЉачи, углавном ненаоружано, незаштиЮено и злочинцима препуштено становништво. ”жасан злочин коЉи Ље био потискиван дуго година и децениЉа, што се може третирати као нови злочин и нова неправда према жртвама. Ѕог Ље онаЉ коЉи памти и Ъуди обнавЪаЉу памЮеЬе кроз овакве скупове, а наЉвише Ље то учинила ÷рква —в.  ирила и £улите подигнута у овом селу казао Ље епископ будимЪанско-никшиЮки господин £оаникиЉе на округлом столу „√еноцид у ¬елици 28. Љула 1944. године“.

«вЉерства

∆итеЪи ¬елике под „акором ове године обиЪежаваЉу 70 година од фашистичког геноцида када су за само два сата звЉерски убиЉени, заклани или живи у ватру бачени, колико се поуздано зна, више од 500 дЉеце, ѕроф. др √оЉко √оЉковиЮ жена и стараца овог села и наЉближе околине. —размЉерно простору и броЉу становника, таЉ злочин се, уз погром ѕивЪана 1943. од истих фашистичких Љединица, сматра Љедним од наЉтежих у ƒругом свЉетском рату, не само у ÷рноЉ √ори и £угославиЉи, него и шире.

јрхивска документа свЉедоче да су разуларени остаци 7. —— добровоЪачке дивизиЉе ѕринц ≈уген и 21. —— дивизиЉе —кендербег, попуЬене Ьиховим балистичко-вулнетарским слугама из  осмета, —анЯака, ѕлава и √усиЬа, извршиле над недужним становништвом одмазду због пораза од партизанских Љединица, коЉе су наставиле операциЉе ка —рбиЉи, а овдЉе оставиле незаштиЮену неЉач. јли, историЉска Ље чиЬеница да Ље ¬елика таЉ крвави данак платила и због непокорности кроз вЉекове су ¬еличани бранили ове границе ÷рне √оре, од коЉе су све до балканских ратова били одвоЉени териториЉом под турском окупациЉом. ѕотомке и родбину жртава боли то што Ље до скориЉих времена преЮуткиван велички покоЪ, коЉи Ље, сразмЉерно броЉу становника, Љедан од наЉсвирепиЉих у ƒругом свЉетском рату.

√убитак фамилиЉе

ѕроф. др √оЉко √оЉковиЮ, Љедан од учесника округлог стола, и Љедан од преживЉелих присЉеЮа се тог стравичног злочина у коЉем Ље изгубио маЉку, два брата и двиЉе сестре.

- —вакодневно размишЪам о том дану. “о Ље тежак злочин не само за народ у ¬елици него уопште, Љер Ље с обзиром на териториЉу и броЉ становника то треЮи злочин у ≈вропи, а догодио се краЉем ƒругог свЉетског рата. Ќарод Ље заваран да Юе воЉска проЮи а да никога ко остане у своЉим куЮама неЮе дирати, меРутим то Ље била само варка, први ешалон коЉи Ље наишао побио Ље и уништио све. “ог дана сам носио поруку Ъудима коЉи су били у шуми и самим чудом избЉегао смрт, испред куЮе моЉих родитеЪа окупила се 21 особа тражеЮи сигурност. Ќажалост, сви су побиЉени, изгубио сам маЉку, два брата, двиЉе сестре, наЉтеже Ље то што смо их могли сахранити тек девети дан присЉеЮа се √оЉковиЮ.

- Ќа топографиЉи терора знаЉу се врло добро наЉстрашниЉа и наЉважниЉа мЉеста страдаЬа. ¬елика и ƒола у ѕиви ниЉесу нашла своЉа мЉеста у тоЉ топографиЉи злочина и Ља се надам да Юе их наЮи. ”право оваЉ скуп у ¬елици Ље први прави корак ка томе да се та два мЉеста ставе на ту топографиЉу. ћи се сЉеЮамо жртава ¬елике зато што Ље нехумано не сЉеЮати их се и зато што су то наше маЉке, сестре, роРаци и зато што су то Ъудска биЮа коЉима Ље живот одузет на наЉсуровиЉи начин. Ќе сЉеЮамо их се, како што Ље говорио владика ЌиколаЉ, освете ради, Љер ко се освети таЉ се не посвети. Ѕило коЉе сЉеЮаЬе коЉе позива на освету боЪе да нестане Љер позива опет на Ъудску крв казао Ље епископ славонски £ован Оулибрк.

ОутаЬе

- ќ злочину у ¬елици се скоро 20 година ниЉе Љавно говорило. “ишина Ље била наЉбоЪа за све, а ЮутаЬе Ље било консензус, свЉесни да злочин неЮе моЮи вЉечито да преЮуткуЉу о злочину су први проговорили истакнути Ъуди тадашЬе власти коЉи су настоЉали да прикажу да Ље покоЪ извршила разуларена банда. »страживаЬа су показала да Ље ово била добро организована и до детаЪа планирана воЉна акциЉа одмазде над цивилним становништвом од стране Ьемачких трупа казао Ље ћиодраг ЅрковиЮ.

Ќовинар √оЉко  нежевиЮ указао Ље на разлику измеРу овог округлог стола и прошлогодишЬег скупа у ѕлаву, Љер Ље то био скуп поводом сукоба измеРу воЉске двиЉе државе ÷рне √оре и “урске у балканском рату, а скуп у ¬елици Ље посвеЮен покоЪу недужног становништва. ЌиЉе спорно да се сви догаРаЉи расвиЉетле и сви злочини осуде, управо на томе инсистирамо на овом скупу. ќбЉективни историчари би морали имати у виду да злочине не чине народи него поЉединци и шовинизмом затроване групе. ¬риЉеме Ље да то сви на овим просторима схватимо и окренемо се заЉедничкоЉ будуЮности коЉа нам Ље роРеЬем предодреРена.

ƒанас Юе у помен жртвама у ÷ркви —в.  ирила и £улите у ¬елици Ьегова светост патриЉах »ринеЉ служити свету архиЉереЉску литургиЉу.

Ќа округлом столу учествовали су епископ будимЪанско-никшиЮки £оаникиЉе, др  ирил ‘еферман, епископ славонски £ован Оулибрк, академик ћиомир ƒашиЮ, академик «оран ЋакиЮ, проф. др √оЉко √оЉковиЮ, Кубо ∆иваЪевиЮ, проф. др ћирко ЅрковиЮ, др ћарко  нежевиЮ, генерал ћилош √оЉковиЮ и √оЉко  нежевиЮ.

Ќарод Ље био заваран

—вакодневно размишЪам о том дану. “о Ље тежак злочин не само за народ у ¬елици него уопште, Љер Ље с обзиром на териториЉу и броЉ становника то треЮи злочин у ≈вропи, а догодио се краЉем ƒругог свЉетског рата. Ќарод Ље заваран

да Юе воЉска проЮи а да никога ко остане у своЉим куЮама неЮе дирати, меРутим то Ље била само варка, први ешалон коЉи Ље наишао побио Ље и уништио све. “ог дана сам носио поруку Ъудима коЉи су били у шуми и самим чудом избЉегао смрт,

испред куЮе моЉих родитеЪа окупила се 21 особа тражеЮи сигурност. Ќажалост, сви су побиЉени, изгубио сам маЉку, два брата, двиЉе сестре, наЉтеже Ље то што смо их могли сахранити тек девети дан присЉеЮа се √оЉко √оЉковиЮ.

¬иолета £ашовиЮ

»звор: ѕобЉеда

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

29 / 07 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0