Srpska

Ѕрат Ље духовна категориЉа

»нтервЉу митрополита ѕорфириЉа –адио Ѕеограду

††††

Ќовог митрополита загребачко-ЪубЪанског ѕорфириЉа, устоличеног тачно пре две недеЪе, хрватска Љавност Ље дочекала изненаРуЉуЮе срдачно и с поштоваЬем. ќн сâм изЉавио Ље да долази без предрасуда и отвореног срца. ” манастиру  овиЪу, Ьеговом духовном завичаЉу, данас разговарамо управо о томе: о одласку, дочеку, изазовима и жеЪама новог митрополита загребачко-ЪубЪанског ѕорфириЉа. ћного ¬ам хвала што говорите за —едмицу.

- ¬ама хвала на позиву, на могуЮности да учествуЉем у ¬ашоЉ емисиЉи и да на оваЉ начин општим са слушаоцима.

- ¬ладико, рекли сте да у «агреб идете с радошЮу и са страхом. Ўта ¬ас радуЉе, а шта плаши?

- ћорам пре свега да укажем на ¬ашу примедбу, на запажаЬе да ме je хрватска Љавност, заиста, дочекала предивном добродошлицом и да ехо те добродошлице Љош увек траЉе чиме се Ља, ничим заслужено на неки начин, храним и инспиришем. “о ми даЉе снагу и увереност да моЉ одлазак у «агреб ниЉе уопште зависио од некаквих евентуалних моЉих квалитета, него да Ље то израз промисла ЅожЉег. —амо Ъубав многих Ъуди и у ’рватскоЉ и овде Ље контекст и атмосфера у коЉоЉ Юу моЮи да деЉствуЉем. “о Юе, заправо, бити основ и снага коЉима Юу да допринесем животу наше ÷ркве тамо ако уопште будем успео нешто да допринесем.

- “о Ље оно што ¬ас делимично радуЉе, али шта Ље оно пред чим зебете?

- ƒа. — Љедне стране ме радуЉе та добродошлица, такво расположеЬе. ” исто време страхуЉем да можда неЮу увек бити на висини задатка и да, заправо, иако то никада неЮе бити плод моЉе воЪе, али може бити да због неких недостатака и слабости неЮу моЮи да испуним сва очекиваЬа коЉа су изражена у тоЉ добродошлици. Ќаравно, страхуЉем и због размишЪаЬа о одлуци нашег —абора коЉи поставЪа одреРене задатке пред мене и, у том смислу, нисам сигуран да ли Юу моЮи свим задацима да одговорим. ќно што сигурно знам Ље да желим и да хоЮу свим своЉим биЮем и свим своЉим капацитетима, какви год да су, да учиним све да наша ÷рква тамо живи пуним плуЮима. “о значи да се сваки човек коЉи Ље православни хришЮанин осеЮа потпуно слободно у ’ристу и да ЉеванРеЪске вредности буду свакодневница ÷ркве, свих Ъуди коЉи су православни. “о Ље Љедини могуЮи начин да сведочимо истину и да та истина буде мост у односу на све друге коЉи такоРе чезну за истином.

- ”мерениЉи део описуЉе ¬ас као политички отвореног и екуменски настроЉеног духовника, а онаЉ слободниЉи као изванредног човека широких погледа.

- “о су утисци других о мени, Ља сâм не могу о себи да говорим. Ќа краЉу краЉева и када бих говорио, питаЬе Ље да ли би моЉа запажаЬа била истинита. ” сваком случаЉу кад говоримо о отворености, мислим да не постоЉи други начин човековог постоЉаЬа ако хоЮе да се назове хришЮанином, ако хоЮе да испуЬава воЪу ЅожЉу, а —вето ѕисмо прихвата као своЉу кЬигу. „овек Ље створен као биЮе диЉалога и он, ако ниЉе у диЉалогу - и ако битише - не постоЉи суштински. Ќа првим страницама ЅиблиЉе Ље записано да Ље човек створен по слици и прилици ЅожЉоЉ. ћи веруЉемо у Ѕога као —вету “роЉицу. ƒакле, у Ѕога коЉи Ље Љедан, а заЉедница. ќсновна карактеристика или димензиЉа те слике ЅожЉе, човека као слике ЅожЉе, Ље управо то да Ље биЮе заЉеднице.  ад каже у —ветом ѕисму: —твори Ѕог човека, одмах наставЪа: мушко и женско створи. ’отеЮи да каже да Ље створио заЉедницу. ќнаЉ коЉи не живи у заЉедници, коЉи не живи у диЉалогу само лишава себе. “о ниЉе напросто размена информациЉа, него дариваЬе себе другоме, прожимаЬе. —апостоЉаЬе! ќнаЉ коЉи не живи тако лишава себе достоЉанства, аутентичног живота и достоЉанства човека. Ќаравно да смо суочени с временом коЉе Ље време индивидуализма. ƒакле, ово Ље време афирмациЉе поЉединачности коЉе Ље искушеЬе за ово аутентично постоЉаЬе. ”право из тог разлога Ље и наша одговорност неупоредиво веЮа. ƒакле, диЉалог, звао се он екуменским или како год да се звао, Ље нешто на шта смо позвани. “о Ље наш задатак. “о Ље природа ÷ркве. ƒа не говоримо о самоЉ речи √оспода ’риста да сви Љедно буду. —ваки човек Ље створен по слици и прилици ЅожЉоЉ. ѕа, према томе, ко Ље таЉ коЉи ниЉе достоЉан наше речи, да не кажем наше Ъубави. £а, напросто тако веруЉем, тако осеЮам и трудио сам се и трудим се да тако живим. ”век, наравно, поштуЉуЮи околности у коЉима се налазим, што значи да апсолутно не само фа прихватам другога онаквим какав он Љесте него да моЉ живот, као живот хришЮанина, треба да буде живот за тог другог.

- јли, опростите што ¬ас прекидам, да ли сте свесни потенциЉалних и могуЮих проблема у том диЉалогу коЉи сте наЉавили и коЉи очекуЉете?

- £а сам тога свестан.  ада сам поменуо диЉалог нисам мислио на велике речи, у смислу претпоставки или очекиваЬа да Юу Ља бити неко ко Ље назначен да спаЉа светове, спаЉа културе... ћислио сам, пре свега, на таЉ конкретан, мали диЉалог, на конкретног човека, на сваког човека кога сретнем на улици, у продавници, на пиЉаци, веЮ сам ових дана имао ту прилику. ќд тог човека до високих функционера, било државних, било црквених. —игуран сам да Юе бити проблема. јли, ако желите да идете путем истине, ако сматрате да Ље нешто истина и желите да идете тим путем, морате бити унапред сигурни да Юе бити много оних коЉи, пре свега, неЮе веровати у то што говорите. ЌеЮе вам веровати! ƒруго, и кад веруЉу неЮе бити сагласни са тим што чините. “реЮе, биЮе оптереЮени неким своЉим егоизмом и своЉом затвореношЮу. јли, то су све препреке на путу, искушеЬа. “о су све задаци коЉе треба решавати и иЮи ка циЪу. ƒо коЉе мере Юемо ми стиЮи на том путу, то Ље друго питаЬе. “о не зависи од мене. “о зависи од воЪе ЅожЉе и од низа других фактора. £а не видим другу могуЮност и другачиЉи начин свога постоЉаЬа и свога послушаЬа у ÷ркви тамо у ’рватскоЉ осим да, заиста, следим оно што √оспод каже. Ўта Юе √оспод хтети да буде од тог мог следоваЬа, то Ље Мегова ствар, а Ља сам увек благодаран и захвалан, макар и резултати таквих инвестициЉа били супротни моЉим очекиваЬима.

- ” реду! —весни сте изазова коЉи веЮ децениЉама српско становништво у ’рватскоЉ има на свакодневном и на свим другим нивоима. —а чим излазите пред Ьих?

- Ќаравно да су проблеми на овим просторима дубоки, и то не од Ључе и да се они циклично понавЪаЉу. Ќема веЮе трагедиЉе или веЮег изопачеЬа, ни веЮег отуРеЬа човека од самог себе, од ситуациЉе у коЉоЉ човек убиЉа човека. —ви смо створени да будемо браЮа и створени за ÷арство Ќебеско где нема разликоваЬа по боЉи коже, по националности, по половима. £еднака Ъубав √осподЬа се излива на свакога и сви смо позвани да Љеднако одговоримо на ту Ъубав.  роз ту Ъубав смо позвани да прихватимо читав свет као дар ЅожЉи.  ако Ља могу волети Ѕога, а да не волим било ког човека коЉег Ље Ѕог створио. ƒакле, нема веЮе трагедиЉе од тога! »мао сам прилике да среЮем заиста свете Ъуде коЉи су плакали над судбином човечанства и, пре свега, над чиЬеницом да човек пролива крв другом човеку. “ога сам потпуно свестан.

ќно што негде у души, уз помоЮ ЅожЉу, осеЮам у овоЉ ситуациЉи, Љесте да некако покушам да представим широЉ Љавности да Ља разумем бол коЉи многи носе у себи. ћноги Ъуди су тамо раЬени. ћноги су изгубили браЮу, сестре, родитеЪе. Ќеко ко Ље оптереЮен таквим болом често ниЉе у стаЬу да надиРе своЉ бол и да види у сваком човеку Ъудско биЮе коЉе Ље достоЉно Ъубави. £а то разумем, али хоЮу да покушам да посведочим да Ље могуЮе кроз преображаЉ, кроз покаЉаЬе, кроз праштаЬе, кроз сагледаваЬе лица ЅожЉег и Ьеговог присуства меРу нама да се исцеле болови и да заиста прихватимо Љедни друге као Ъуде. ƒа покушам, без обзира на предходне промашаЉе у коЉима смо сви губитници, да зидамо своЉу садашЬост тако да стичемо мир у себи. Ѕол Ље немир. √нев Ље немир. ћржЬа Ље немир и она ствара проблем ономе ко то носи у себи. ƒакле, да покушамо да стекнемо мир у себи стичуЮи га с Ѕогом како бисмо онда могли да будемо макар мало у миру с другима. — друге стране, хоЮу да покушам да пренесем члановима наше ÷ркве неку врсту елементарног осеЮаЬа достоЉанства и да покушам да помогнем да се ослободе страха коЉи евидентно постоЉи.

ƒа буду оно што Љесу. ќслобаРаЉуЮи се страха моЮи Юе да, у онима коЉи страх имаЉу, заживи Ъубав коЉа Юе да храбри. —трах и Ъубав су две ствари коЉе се меРусобно искЪучуЉу. “о Ље нешто што производи фрустрациЉу као ход у дубоке психолошке проблеме где ви не осеЮате ни своЉе достоЉанство, ни своЉу вредност, а немате онда ни поштоваЬе за оно што Ље око вас. »мате резерву у односу на све, и на себе и на друге, потпуну несигурност. “ада вам се живот претвара у своЉ антипод, у потпуни пакао. јко будем успео да, заЉедно са свима коЉи су тамо, учиним £еванРеЪе приоритетом у нашем животу за оне коЉи буду хтели да учествуЉу у томе, мислим да Юе доЮи до неког макар елементарног или минималног помака и у ширим друштвеним оквирима. Ќаравно, уз помоЮ свих других епископа коЉи су тамо Љер ми смо потпуно Љеднаки и сви смо на истом задатку.

- Ќа устоличеЬу у беседи сте рекли да се политиком у модерном смислу те речи неЮете бавити, али да Юете се бавити политиком у Ьеном изворном смислу. Ўта сте тиме хтели да кажете?

- —авремена политика, као борба различитих партиЉа за власт, знамо шта све подразумева и често у себи носи и доста неприЉатности, прЪавих односа и активности. Ѕорбу група коЉе се удружуЉу да би се бориле против других група Љедноставно не видим као политику у изворном смислу те речи. ѕолитика, у изворном смислу те речи, у антици где се и поЉавила као поЉам, рецимо код јристотела, сматрана je бригom за заЉеднички живот. ” тоЉ бризи су учествовали сви граРани и сви су Љеднако делили одговорност за друштво, за оно што Ље заЉедничко. ƒакле, том врстом политике не само да хоЮу него и треба да се бавим и сваки човек Ље дужан да се бави у мери у коЉоЉ Ље то Ьему дато. ќд тога, наЉелементарниЉе да ли Юе хлеб коштати оволико или онолико, да ли Юе бити обЉективна цена тог хлеба, да ли Юе бити збринути сиромаси, да ли Юе сваком болесном да буде указана права брига.

- ѕа до питаЬа Юирилице?

- ѕа до питаЬа, рецимо, Юирилице коЉа Ље друштвени проблем, друштвена тема, али Ље и, наравно, тема везана за идентитет српског народа. ƒакле, у том смислу политиком Ља, напросто, морам да се бавим.

- £асно! ’аЉде да сада видимо питаЬе Юирилице коЉе Ље сада поготво актуелно Љер Ље и културно и политичко а тиче се, донекле добрим делом, и права —рба у ’рватскоЉ на сопствено писмо.  ако Юете то право бранити?

- ƒа. ¬еЮ у питаЬу коЉе сте поставили назире се одговор. Оирилица Ље, заиста, део идентитета српског народа и српске културе. ќна Ље добрим делом везана и за историЉу хрватског народа, али данас Ље она везана за идентитет српског народа и српске културе. јко Ље Юирилица, а Љесте, у складу не само са европским стандардима и законима него Ље у складу и с хрватским законима, онда Ље сваки покушаЉ да се она елиминише пре свега кршеЬе закона. —амим тим Љесте и тенденциЉа да се елиминише српско постоЉаЬе на хрватском простору. ” складу са свим овим што сам говорио сматрам да ми вековима делимо исти простор, делимо исте проблеме, да смо веома слични као Ъуди и као народи. Ќапросто, потреба поЉединаца да укину српски идентитет доводи нас у ситуациЉу да, хтели не хтели, морамо на све начине на коЉе можемо да се боримо против таквих идеЉа.

- јли, свесни сте да, на пример, само у ¬уковару 65% испитаника у некоЉ анкети сматра да треба укинути Юирилицу као званично писмо, двоЉезичне табле и сл.

- –азумем. Ќедавно сам разговарао са амбасадорком ‘ранцуске у «агребу, и рекао да потпуно разумем, могу да разумем тих 65% у ¬уковару коЉи су против Юирилице, акоЉи су део корпуса хрватског народа. –азумем зато што и дан данас у ¬уковару за више од хиЪаду лица не знамо где су, и шта се са Ьима десило током оних несреЮних збиваЬа деведесетих година. ћноги су, од оних коЉи су сада против Юирилице, можда изгубили неког свог ближЬег и они реагуЉу како реагуЉу. — друге стране, рекао сам и то да исто тако морамо да разумемо да тамо постоЉи велики проценат Ъуди коЉи имаЉу другачиЉи идентитет. «начи, иако постоЉи бол, с друге стране постоЉи страх и морамо учинити да, ма колико то било тешко, сваком обезбедимо право на Ьегово постоЉаЬе са свим оним што он Љесте. ƒакле, иако Ље таква ситуациЉа у ¬уковару чини ми се да ипак огромна веЮина у ’рватскоЉ хоЮе да заштити право српском народу на Юирилицу. ћорам да кажем и то шта Ље рекла француска амбасадорка, а чини ми се да ниЉе далеко од истине, наводеЮи пример односа француског и немачког народа после ƒругог светског рата кад Ље потписана ƒекларациЉа о помиреЬу, пре свега кад су у питаЬу млади. ќна Ље изрекла следеЮу реченицу: “ƒо мира и до решаваЬа свих проблема може доЮи ако постоЉи политичка воЪа.” £а то исто мислим. јко постоЉи политичка воЪа, онда Юе и токови унутар Љедног друштва и Љедне државе иЮи у складу с том политичком воЪом. јли, ако неко злоупотребЪава воЪу Ъуди коЉе сам поменуо, тих вуковарских 65%, или ако се злоупотребЪава страх друге групе Ъуди због неких политичких циЪева, то Ље онда политика коЉом не желим да се бавим. Oнда, наравно, таЉ коЉи злоупотребЪава ове две димензиЉе Юе доЮи до неког свог циЪа. “аЉ циЪ суштински неЮе бити у складу с дубинским потребама Љедног друштва. ќн Юе имати корист, али заЉедница и друштво Юе губити. ƒакле, мора да постоЉи политичка воЪа. ћоЉ утисак Ље да она постоЉи у ’рватскоЉ.

- ћислите у хрватскоЉ ¬лади?

- Ќа хрватскоЉ политичкоЉ сцени. Ќе знам до краЉа детаЪе и нисам се никад бавио активностима хрватске ¬ладе, али чини ми се да у политичкоЉ елити хрватске државе постоЉи воЪа да сви граРани ’рватске могу да остваруЉу своЉа Ъудска права.

- —рпске организациЉе и културне институциЉе тврде да Ље и даЪе у току осипаЬе српског националног тела покрштаваЬем, бирократским меЬаЬем националне припадности. ƒа ли ¬ас Ље за ове две недеЪе неко на то веЮ упозорио?

- ѕа успут, у разговорима коЉе сам имао с неким Ъудима рекли су ми да се броЉ православних верника смаЬуЉе од деведесетих година па на овамо. ћеРутим, нико ниЉе успео, ни моЉи сарадници тамо, да ми аргументовано потврди да Ље неко на силу променио веру. ћоже бити да се неко из утилитарних разлога или се због ЉедноставниЉег функционисаЬа приклонио римокатоличкоЉ вери. ЌиЉе било чиЬеница или аргумената коЉи указуЉу да Ље неко вршио принуду према онима коЉи су истински чланови ÷ркве, онима коЉи заиста себе осеЮаЉу православним хришЮанима. ћоже бити да Ље било оних коЉи су били просто —рби по свом националном идентитету и самим тим се претпоставЪало да су православни, али коЉи нису имали никакав однос према вери. ƒакле, номинално бисмо могли да их сматрамо православним хришЮанима али они у суштини, de facto то нису били. ƒа Ље неко из користоЪубЪа, што Ље Ьегово лично право, у околностима у коЉима Ље живео нарочито претходних година, изменио своЉу веру коЉу заправо ниЉе ни имао, нити Ље раниЉе био верник, нити Ље постао нови верник. Ќоминално Ље био православни хришЮанин, сад Ље номинално постао римокатолички хришЮанин. ћоЉ задатак као и задатак ÷ркве и све остале братиЉе епископа Ље да уколико евентуално видимо да постоЉи тенденциозно, насилно прелажеЬе из Љедне вере у другу не само реагуЉемо него да онда сва расположива средства употребимо да се то спречи. £а до сад нисам имао прилику да чуЉем тако нешто.

- ¬и сте веЮ рекли да сте изненеРени избором и новом функциЉом, али свеЉедно морам да ¬ас питам да ли сте успели да сагледате проблеме —рба у ’рватскоЉ и да ли бисте сада навели главне проблеме Ьиховог живота?

- ѕа изненеРен сам пре свега, обзиром да сам живео у манастиру и некако сам и своЉ црквени део живота организовао овде у —рбиЉи. “акоРе, друштвени део живота и друштвене активности су ми биле распрострте на разним поЪима наше, српске Љавности и у том смислу за мене Ље то било изненеРеЬе поготово што Ље то одговорна и висока функциЉа. ” ’рватскоЉ видим своЉ задатак пре свега, опет то да кажем, не као личност коЉа Ље политичка личност, него неко ко Ље епископ ÷ркве. ћоЉе Ље да служим ЋитургиЉу, да проповедам £еванРеЪе, моЉе Ље да крштавам оне коЉи хоЮе да се крсте у ѕравославноЉ ÷ркви, наравно пре свега Ље реч о —рбима, али може бити да Юе неки ’рват или —ловенац хтети да буде православни хришЮанин. ћоЉе Ље да проповедам ’риста. ” своЉоЉ приступноЉ беседи сам цитирао владику ЌиколаЉа коЉи Ље говореЮи о —ветом —ави рекао: „—вети —ава ниЉе проповедао српство, него Ље проповедао ’риста, и био надахнут ’ристом. ’ристос Ље таЉ коЉи га Ље учинио светим“.

- ћноги Юе поставити дилему да многи крштени народи нису —рбима увек прилазили као браЮи у ’ристу?

- ѕоставиЮе, али то Ље Ьихова ствар. ћеРутим, они коЉи су заволели, у доба —ветог —аве, Ьегов народ кроз контакте с Ьим, они су значи заволевши —ветог —аву коЉи им носи ’риста, заволели и народ —ветог —аве. ѕрема томе ако ми у ’рватскоЉ као православни —рби, будемо живели £еванРеЪем, ако наш живот буде свети живот, они коЉи буду долазили с нама у контакт имаЮе прилику да кроз све то заволе ’риста, да нâс заволе, а онда заволе и све оно што Љесте наше. —ве остало Ље идеологиЉа. јко ми проповедамо било коЉу другу вредност мимо ’риста, то су споредне вредности. “о су пролазне вредности. “о су вредности од овога света. ƒакле, моЉ примарни задатак Ље, и Ља хоЮу само то, да сведочим ’риста, да проповедам ’риста, да позивам Ъуде да приступе ’ристу Љер сам сигуран да Ље то Љедини начин да Ъуди коЉи доРу до ’риста постану стабилни, постаЉу сигурни у себе. Ќема Љачег оружЉа уз помоЮ коЉег Юе онда отиЮи и страх и несигурност. Ќема Љачег оружЉа коЉе Юе, Љедноставно речено, од Ъуди коЉи су у ’ристу учинити праве Ъуде. “о Ље суштина, све остало може само у вези с тим да се тумачи.

- ѕатриЉарх »ринеЉ Ље у «агребу поновио да су наша и –имокатоличка ÷рква биле Љедно па смо позвани да чинимо све да доРемо до жеЪеног и веома потребног Љединства.

- £а се слажем са овим речима коЉе Ље Мегова —ветост изрекао. ѕри том, пре свега мислим на обичне Ъуде, на хришЮане. ”колико свако од нас буде живео у складу с jеванРеЪским заповестима, онда не може да се деси, да се не приближавамо Љедни другима. ћорамо, пре свега, да негуЉемо меРусобну Ъубав. »сти проблеми, исти простор, исти амбиЉент делимо и то Љединство коЉе Ље хиЪаду година везивало две ÷ркве Ље огроман капитал.

- јли, многа оптереЮеЬа у последЬим децениЉама су се нагомилала.

- ќптереЮеЬа се Љесу нагомилала, она су често индукована.  ада Ље реч о Ъудима коЉи, заиста, веруЉу у Ѕога, веруЉу у ’риста и имаЉу слободну комуникациЉу с припадником друге ÷ркве ту готово да нема проблема. “о Ље моЉе лично искуство и навешЮу пример. ћи смо две хиЪадите године, овде у манастиру  овиЪу, кад Ље то било непопуларно код нас у —рбиЉи, а било Ље нарочито непопуларно за оне коЉи су дошли из других земаЪа, организовали камп за две стотине младих Ъуди из дванаест европских земаЪа меРу коЉима су били из ’рватске, из Ѕосне и ’ерцеговине и ту су били више од десет дана. ЌадаЪе, имам лично контакте са многим бискупима, с многим манастирима из –имокатоличке ÷ркве и меРу нама, заиста, постоЉи не само приЉатеЪство, него истинска братска Ъубав. ћи се истински разумемо.

- «ападну цивилизациЉу сте своЉевремено описали као цивилизациЉу успеха, а православну као цивилизациЉу Ъубави коЉа Ље трпеЪива, коЉа се нада и коЉа веруЉе. —ада Юете се наЮи некако на прагу те западне цивилизациЉа па ¬ас питам да ли очекуЉете судар и да ли Ље могуЮе прожимаЬе та два света? ћада сте ми делимично на то веЮ одговорили.

- £а сам ту пре свега мислио, а мислим и сада, на ту нову западну цивилизациЉу коЉа долази из јмерике, оно што Ље дефинисао Ќоам „омски веЮ у наслову своЉе кЬиге ѕрофит изнад човека. ƒакле, бити успешан на било ком поЪу Ље нешто за шта се припрема модерни човек западне цивилизациЉе и кроз образоваЬе, кроз културу. “о успешан често значи бити потпуно усамЪен. “аЉ идеал и таЉ модел западне цивилизациЉе не значе да не постоЉе милиони и милиони Ъуди коЉи чезну за овим другим. “а самоЮа, коЉа Ље често садржаЉ успеха, Ље можда одскочна даска за глад и жеР за нечим другим, а то Ље Ъубав. Ќишта ниЉе вредниЉе од заЉеднице, од сусрета човека с човеком, од гледаЬа лица другога.

- “аЉ контраст, у смислу о коме сада говорите, Ље и у —рбиЉи.

- —игурно, то нису географски поЉмови, данас Ље западна цивилизациЉа, као модел живота, присутна у читавом свету.

- £едан новинар Ље написао: „–адуЉем се владики ѕорфириЉу Љер сам ’рват, а имам брата —рбина - пастира коЉем могу отворити душу.“ ЌаЉавили сте веЮ да сте отворени за све добронамерне Ъуде, али како Юете се борити са онима коЉи то нису и коЉи то не буду били?

- ѕре свега да кажем да мислим као и новинар кога сте поменули. Ѕрат ниЉе биолошка категориЉа и у том смислу ниЉе национална категориЉа. ƒакле, брат Ље духовна категориЉа и ако у духу можемо да се препознамо, без обзира коме припадамо: коЉоЉ цивилизациЉи, ком народу, коЉоЉ култури, онда заиста Љесмо браЮа. ћожемо бити биолошки, национално и државно припадници Љедне те исте скупине, а да смо милиЉарде километара далеко Љедни од других макар како год се звали. ƒакле, како се борити? £едино тим путем, тражити у духу блискост, тражити у конкретном човеку оно што Ље у Ьему вредно. ћи смо, некако, навикли да говоримо у општим категориЉама и тако избегавамо живот. √оворимо о народу, о држави, о култури, а заправо свугде, и овде у —рбиЉи и у ’рватскоЉ постоЉе око нас стотине хиЪада Ъуди коЉи имаЉу своЉе конкретне глади и жеРи за животом, за другим, за ЪубавЪу, за Ѕогом ако хоЮете. »маЉу своЉе конкретне проблеме. Ќа нивоу конкретних Ъуди, о конкретним питаЬима и темама, сигуран сам да свако са сваким може постати близак ако Ље отворен. ћоже постати Љедно!

- Ќа краЉу смо разговора, морам да ¬ас вратим сада у —рбиЉу. ’оЮете ли настоЉати да останете присутни у овдашЬоЉ Љавности, у коЉоЉ мери и шта Юе бити са вашим обавезама на, у ––ј?

- ѕре свега, Ља Юу, наравно, духовно увек бити везан за  овиЪ и долазиЮу овде. ѕо благослову владике бачког »ринеЉа задржаЮу и духовни надзор над овим братством. ќстаЮу и даЪе на Ѕогословском факултету и веЮ те две чиЬенице су довоЪне да потврдно одговорим на ¬аше питаЬе да Юу остати и овде. “√ранице су само у глави и у срцу,” како рече Љедна моЉа приЉатеЪица, управо на устоличеЬу. √ранице коЉе поставЪаЉу Ъуди не постоЉе за оне коЉи не носе границе у своЉоЉ души. Ўто се тиче ––ј, с обзиром да Ље моЉ мандат ипак негде при краЉу, на измаку и да не бисмо сада улазили у неку ванредне процесе, остаЮу члан —авета, а има чланова —авета из —рбиЉе коЉи можда и дуже путуЉу до Ѕеограда него што Юу Ља из «агреба. ƒо краЉа мог мандата негде половином следеЮе године Юу остати у ––ј, наравно, не као председаваЉуЮи веЮ Ље изабран други председник него, као члан —авета. —а искуством коЉе веЮ имам толике године у функционисаЬу –епубличке радиодифузне агенциЉе надам се да Юу бити од користи.

- ѕа добро, ако  овиЪ остаЉе ¬аше духовно уточиште, Ља се надам скором сусрету поново овде.

- ƒаЉ Ѕоже! ћорамо да покушамо мало да се приближимо и да те границе о коЉима сам говотио учинимо пропустЪивим.

- ’вала ¬ам што сте говорили за —едмицу.

- ’вала ¬ама на гостопримству.

–азговор водила јна “омашевиЮ, уредник

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

30 / 07 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0