Srpska

÷рногорскоЉ ¬лади смета име —рпска православна црква

††††

ѕротоЉереЉ ставрофор √оЉко ѕеровиЮ, ректор ЅогословиЉе „—вети ѕетар ÷етиЬски”, оциЉенио Ље у разговору за „ƒан” да држава и ÷рква у ÷рноЉ √ори тренутно немаЉу нормалне и здраве односе, али се нада да Юе се они поправити.

Ц јко сматрамо да ти односи подразумиЉеваЉу меРусобно уважаваЬе и сарадЬу на поЪима од опште друштвене користи и ако би они морали да се темеЪе на принципима секуларности, ми онда данас у ÷рноЉ √ори готово да немамо ништа од тога, каже ѕеровиЮ.

— обзиром на однос државе према —рпскоЉ православноЉ цркви (—ѕ÷) и ћитрополиЉи црногорско-приморскоЉ (ћ÷ѕ), коЉи се, по ѕеровиЮевоЉ оцЉени, у битноме разликуЉе од односа са другим вЉерским заЉедницама, чини се да „наша граРанска и демократска секуларна држава има проблеме са придЉевом српска коЉи се налази у званичном имену ÷ркве.“

Ц —ве се то дешава само и искЪучиво —рпскоЉ православноЉ цркви; са Ьом ниЉе потписан уговор о сарадЬи, само за Ьене храмове се тражи прелазак у државно власништво, Љавни сервис у широком луку заобилази Ьене скуповеЕ –екло би се да наша граРанска и демократска секуларна држава има проблеме са придЉевом српска коЉи се налази у званичном имену ÷ркве, или можда са чиЬеницом што Ље Ьено званично сЉедиште у Ѕеограду, односно у ѕеЮкоЉ патриЉаршиЉи? ћожда ни ÷рква ниЉе наЉсреЮниЉа што данас у православЪу доминираЉу национални предзнаци у именима помЉесних цркава, али то Ље унутрашЬа тема саме ÷ркве. Ѕаш Ље непринципиЉелно и недемократски када ƒржава показуЉе амбициЉу да расправЪа о тоЉ ствари. ѕредставник наше ¬ладе Ље одлетио у –им да потпише уговор коЉи регулише положаЉ црногорских римокатолика, а онда се иста ¬лада буни зашто Ље сЉедиште ѕравославне цркве изван ÷рне √оре. Ќекоме у ¬лади смета назив —ѕ÷, а не смета му древни и званични назив Ѕарског надбискупа коЉи, измеРу осталог, гласи ѕримас српски. “их и таквих непринципиЉелности има колико хоЮете, а на Ьима се не могу градити здрави и нормални друштвени односи, оцЉеЬуЉе ѕеровиЮ у разговору за „ƒан“.

ќн каже да су тежЬе државе да узме ÷ркву под своЉе штетне и анахроне и да више наликуЉу средЬем виЉеку, а не савременим и напредним демократиЉама.

Ц ћоже неко реЮи да Ље таЉ назив —рпска црква антицрногорски, а Ља бих таквог човЉека питао да ли Ље назив државе ÷рна √ора антисрпски? Ќаравно да ниЉе. » Љедан и други назив, име ÷ркве и име ƒржаве, представЪаЉу наслеРе вЉекова и имаЉу своЉе историЉско оправдаЬе, али Ље суштина и основно настоЉеЬе рада и постоЉаЬа, како ÷ркве, тако, ваЪда, и ƒржаве, универзалног. космополитског и граРанског карактара, а не национализам. Ќити назив државе приморава граРане да буду ÷рногорци по нациЉи, нити овакав назив ÷ркве било коме од вЉерника намеЮе српски национални идентитет, истиче ѕеровиЮ.

ќн додаЉе да ÷рква у ÷рноЉ √ори у свом унутрашЬем духовном животу и мисионарском раду остваруЉе „богомдани напредак на свим могуЮим поЪима“, да се повеЮава броЉ Ъуди коЉи живе црквено, да се обнавЪаЉу и граде богомоЪе, да се умножава броЉ наЉразличитиЉих заЉедница унутар ÷ркве (кола милосрдних сестара, омладинска братства, школе вЉеронауке, народне кухиЬеЕ).

Ц –екло би се да ÷рква живи и ради неометано. ѕа, ипак, убиЉеРен сам да су за нашу државу и друштво у ком живимо штетне ситуациЉе попут оне на »вановим  оритима, када испред црквице коЉе Ље у власништву ћитрополиЉе црногорска полициЉа упорно изЉедначава власнике и провалнике. Ћоше Ље и када, рецимо, представници ¬ладе више пута одлазе на свечаности коЉе организуЉе медреса у “узима, а никада не доРу ни на Љедну свечаност коЉу приреРуЉе ÷етиЬска богословиЉа. —матрам да Ље наЉштетниЉа она поЉава када службе безбЉедности и полициЉа означе поЉедине свештенике као неподобне и штетне по друштво, а такав потез ничим не обЉасне нити докажу, Љер свештена лица трпе невиРене тортуре на основу тих Ьихових процЉена, упозорио Ље ѕеровиЮ.

 оментаришуЮи састав радне групе коЉа ради на изради Ќацрта закона о слободи вЉероисповЉести, у коЉоЉ нема представника вЉерских заЉедница и цркава, ѕеровиЮ каже да такав састав радне групе указуЉе на недостатак политичке воЪе да таЉ закон буде квалитетан.

ќн указуЉе да држава нема Љеднак однос према свим вЉерским заЉедницама и црквама.

Ц »з примЉера коЉе сам до сада навео потпуно Ље Љасно да нема тог уЉедначеног односа. ѕримЉер одсуства те уЉедначености Ље и недавни случаЉ, о коме Ље писао ваш лист, односа ѕрестонице према инициЉативи ћитрополиЉе да ЉоЉ буде додиЉеЪен плац за изградЬу гробЪанске капеле на Ќовом цетиЬском гробЪу. Ќаша инициЉатива Ље игнорисана и одбиЉена, а Љедна слична нашоЉ Ље одобрена. Куди показуЉу своЉу непринципиЉелност, али ипак Юе √оспод одлучити о свему, поручио Ље ѕеровиЮ.

ќн упозорава да се у Љедном дЉелу Љавности промовише „краЉЬе нездрава и штетна прича” да се нечиЉа имовина може уступаги другоме против воЪе власника.

Ц «нам да Љедан маЬи дио црногорске Љавности поменуту „Љеднакост пред државом” замишЪа или види тако да храмове и имовину коЉи су вЉековно власништво ћитрополиЉе и —ѕ÷ треба уступити на коришЮеЬе ЉедноЉ групи граРана, ЉедноЉ Ќ¬ќ, али то Ље, по мени, потпуно изопачено схватаЬе. Ќе може се нечиЉа имовина уступати другоме против воЪе власника. ≈, сад. ако неко сматра да та имовина не припада —ѕ÷, па Љош ако Ље такав човЉек црногорски патриота, онда Ље судски систем ове државе Љедини пут да то своЉе мишЪеЬе провЉери и потврди.  аква Ље то Ъубав према држави а не вЉеруЉеш Ьеним институциЉама и игноришеш Ьихов рад, пита ѕеровиЮ.

ќн указуЉе да питаЬе повраЮаЉа црквене имовине до данас ниЉе риЉешено, уз напомену да се она не враЮа, и да се постоЉеЮа имовина непрестано доводи у питаЬе медиЉским спекулациЉама и „толерисаЬем дЉеловаЬа провалника“.

Ц Ќедавно Ље правни тим ћитрополиЉе пред институциЉама ове државе обесмислио ¬ладину инициЉативу о томе да Љедан црквени храм постане власништво ¬ладе. Ўта Юе ¬лади Љедне секуларне и граРанске државе храм, тим приЉе што знамо да таЉ храм ниЉе археолошка руина, нити конзервирани споменик, веЮ жива, богослужбено активна богомоЪа, нагласио Ље ѕеровиЮ.

–асправЪаЉу о ÷ркви, а не баве се Ьеним проблемима

ѕеровиЮ сматра необЉашЬивим неке Љавности обЉелодаЬене унутарпартиЉске активности политичких чинилаца, нпр. то да ƒемократска партиЉа социЉалиста (ƒѕ—) на своЉим страначким конгресима расправЪа о питаЬима ѕравославне цркве, а да се, с друге стране, не бави круциЉалним проблемима са коЉима се она годинама суочава.

Ц ¬рло Ље чудно, готово необЉашЬиво, то што овдашЬа владаЉуЮа партиЉа на своЉим страначким конгресима расправЪа о питаЬима ÷ркве, и то искЪучиво о питаЬима ѕравославне цркве, а да држава ÷рна √ора, коЉом та партиЉа политички управЪа веЮ децениЉама, просто игнорише неколико крупних питаЬа од велике друштвене важности, као што су повраЮаЉ црквене имовине, доношеЬе закона коЉи регулишу однос ƒржаве према ÷ркви, потписиваЬе меРусобног уговора коЉи Ље црногорска држава потписала са свим могуЮим вЉерским заЉедницама осим са —ѕ÷ Ц истакао Ље протоЉереЉ ѕеровиЮ.

ќбиЪежили 151 годину постоЉаЬа

ѕрема ѕеровиЮевим риЉечима, заинтересованост за школоваЬе на ЅогословиЉи „—в. ѕетар ÷етиЬски” Ље велика, а са аспекта црквених потреба Ље и више него довоЪна, у просЉеку, годишЬе дипломира од 15 до 20 свршених богослова.

Ц ”виЉек Ље било и биЮе оног младог свиЉета коЉи трага за одговорима на вЉечна питаЬа и коЉи хоЮе да се, до краЉа и без резереве, стави у службу Ьиховог одгонетаЬа, увЉерен Ље ректор ÷етиЬске богословиЉе.

 андидати ову школу уписуЉу по завршеном основном образовзЬу, а свршени богословци, са дипломом богословиЉе, могу да упишу богословски факултет.

Ц ѕостоЉи и препорука наЉвиших црквених власти да будуЮи кандидат за свештеника треба да има завршен факултет, а не само средЬу школу.  ако ми у ÷рноЉ √ори немамо факултет, наши свршени богослови школоваЬе обично наставЪаЉу на факултетима широм православних земаЪа, од —рбиЉе и –епублике —рпске, па до √рчке и –усиЉе, обЉашЬава ѕеровиЮ.

ќн истиче да ÷етиЬска богословиЉа постоЉи од 1863. и да ове године улазе у 151. годину рада.

Ц “аЉ рад Ље био прекидан, школа Ље миЉеЬала своЉе називе и намЉене од привремене богословиЉе, преко богословскоучитеЪске школе, па до данашЬе савремене православне богословиЉе, коЉа непрекидно ради од 1992. –адимо на ÷етиЬу као насЪедници наЉстариЉе средЬе школе у ÷рноЉ √ори. Ќемамо адекватан простор за рад. «града ЅиЪарде у коЉоЉ Ље наша школа радила децениЉама претворена Ље у музеЉ. Ќадамо да Юе неко из државне управе имати слуха да нам надокнади таЉ губитак и да нам помогне око изградЬе савременог школског обЉекта. јли, то Ље ваЪда тема за онаЉ случаЉ када се комплетан однос црногорске ƒржаве према ÷ркви поправи и нормализуЉе, сматра ѕеровиЮ.

ќн напомиЬе да Ље ÷етиЬска богословиЉа средЬа школа интернатског типа, у коЉоЉ школоваЬе траЉе пет година, гдЉе су предавачи углавном теолози из ÷рне √оре са стручним педагошким квалификациЉама.

Ц »мамо и професоре коЉи предаЉу оне предмете коЉи ниЉесу богословски, коЉи су такоРе компетентни за обавЪаЬе свог посла. ѕримЉера ради, информатику предаЉе универзитетски професор ћашинског факултета, а српски Љезик и кЬижевност доктор те научне области, истиче ѕеровиЮ.

јна “опаловиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

22 / 10 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0