Srpska

¬ладика ‘отиЉе: —рби у ’рватскоЉ су граРани другог реда

¬ладика далматински ‘отиЉе о положаЉу српског народа у ’рватскоЉ: ѕолитичка и национална слобода —рба Љош би требало да се осваЉа. Ќе значи нам да у цркву вратимо реликвиЉе, ако у ЬоЉ нема народа

††††

—¬ј ќƒЌ≈¬Ќќ се молимо за повратак и траЉни опстанак —рба и у ƒалматинскоЉ епархиЉи и у ’рватскоЉ. ƒо рата деведесетих, у ƒалмациЉи Ље живело око 120.000 —рба, данас Љедва четвртина, веЮином стариЉих. ЌаЉвише народа иселило се из градова, и тамо се наЉмаЬе вратило. Михови станови су заузети, па врло тешко могу да се у Ьих врате. ” унутрашЬости ƒалмациЉе, у селима, стаЬе Ље боЪе. „ак и ако се нису одлучили за коначан повратак, —рби из тих краЉева су барем куЮе обновили, а у Ьих увек неко може да се врати.

ќвако о повратку прогнаних —рба у ƒалмациЉу, ексклузивно за "Ќовости", говори епископ далматински ‘отиЉе. Ќаглашава и да Ље лети другачиЉе, живЪе, Љер млади са ових простора долазе да посете родитеЪе и обиРу своЉе куЮе и имаЬа. –адовали би се, каже, када би и они остали да живе на прадедовским огЬиштима. јли, за то су потребна боЪа времена, боЪи политички и економски услови. »ако прогнан "огЬем и мачем", народ Ље, наставЪа владика, на своЉа имаЬа почео да се враЮа 1997, и да обнавЪа живот из пепела. “ако Ље било до 2003, када се повратак готово зауставио, углавном из економских разлога.

-  ада су се две године после "ќлуЉе", први —рби вратили на своЉа огЬишта, били смо сведоци "библиЉске сиротиЬе" тих повратника. “аквих ситуациЉа, нажалост, има и данас.  ада обилазимо повратнике сусреЮемо се са невероватним сиромаштвом. ¬рате се у куЮе у коЉима нема ништа, чак ни столица. —вештеници их обилазе, труде се да им буду на услузи, а и ≈пархиЉа им Ље помагала и помаже колико може.  упуЉемо намирнице, намештаЉ, белу технику, посуРе... “рудимо се да новчано помогнемо и деци, ако их у повратничкоЉ породици има.

* Ўта би данас подстакло повратак младих?

- —ад Ље наЉважниЉе да економски оживи оваЉ краЉ. ѕензионери су се вратили, али да би то учинили и млади неопходна им Ље економска сигурност. ћогло би да се живи кад би се Ъуди више бавили сточарством, повртарством, виноградарством, маслинарством...

* «ар Ље то проблем ако се враЮаЉу на своЉа имаЬа?

- ћлади су се свуда, па и они коЉи би се вратили у ƒалмациЉу, отуРили од таквог начина живота. ѕрезиру га. —матраЉу да Ље превазиРен, сви хоЮе канцелариЉски посао. ј да би овде човек живео потребно Ље да се не боЉи посла него да га се прихвати.

* „ини се да веЮина младих коЉи би се вратили, ипак наЉвише страхуЉе од провокациЉа, претЬи...

- »стина. £ер, политичка и национална слобода —рба у ’рватскоЉ Љош треба да се осваЉа. ј, биЮе Ље кад ми овде будемо имали потпуну слободу као Ъуди.  ад држава буде заиста уважавала присуство —рба на овим просторима, нашег писма, обичаЉа, културних и историЉских споменика. јко би, за почетак, поштовала слово свог закона и у општинама у коЉима данас живи треЮина —рба и омогуЮила поставЪаЬе и Юириличких натписа и табли на државним институциЉама и Љавним местима. ќсим тога, да би се —рби у ’рватскоЉ осеЮали као код куЮе држава ’рватска треба да их прихвати тако што Юе се, на пример, прекинути са уобичаЉеним понавЪаЬем исте приче да су —рби агресори и убице. ј, како српски народ може бити агресор на земЪу у коЉоЉ вековима живи?

* —редЬовековни манастири  рупа,  рка и ƒраговиЮ, наЉбоЪи су сведоци битисаЬа —рба у ƒалмациЉи.  олико често преостали —рби данас долазе у цркве?

- »ма оних коЉи долазе редовно и коЉе познаЉемо. ќни у себи носе много црквености, имаЉу литургиЉску културу, долазе недеЪом и празницима. — друге стране су —рби коЉи нису довоЪно упознати са вером, па су далеко од цркве, али нас изненаде када доРу на литургиЉе за ЅадЬи дан, ЅожиЮ или ¬аскрс. «а те празнике, рецимо, црква у Ўибенику буде премала да прими све вернике.

* »ма ли покушаЉа насилног присваЉаЬа цркава —ѕ÷?

- ’вала Ѕогу нема. ѕоЉавила се нека невладина организациЉа коЉа Ље себе називала хрватском православном црквом и успели су да се региструЉу као Ќ¬ќ. »деЉа Ьихових присталица, иначе, вуче корене из ƒругог светског рата од јнте ѕавелиЮа и чистог усташтва. “и Ъуди заговараЉу екстремизам, искЪучивост, негираЬе других вера и нациЉа, нарочито —рба. “о Ље Ьихов програм. «астрашуЉуЮе Ље што Ље могуЮе да такве творевине васкрсаваЉу, али, нажалост, живимо у времену када Ље све могуЮе, па и тако нешто. —реЮом, ми имамо власничке листове и тапиЉе наших светиЬа.

* ћогу ли —рби у ƒалмациЉи да обележе места свог страдаЬа током граРанског рата деведесетих?

- ѕокушавали су, али то иде много тешко, Љер су ти споменици преко ноЮи уништавани. ” √олубиЮу код  нина, баш на црквеном земЪишту подигнут Ље споменик пострадалима у рату од 1991. до 1995. године. »сте ноЮи, таЉ споменик Ље срушен. ќнима коЉи су то урадили сметало Ље и помиЬаЬе настрадалих, али и Юирилица коЉом су Ьихова имена уклесана на споменику. “о говори да —рби Љош нису добили своЉе право место у ’рватскоЉ. ƒа су граРани другог реда коЉи немаЉу право да обележаваЉу места свог страдаЬа и испишу га своЉим писмом.

††††

* »ма ли покрштаваЬа —рба у католике?

- Ќасилног, среЮом, не. »ма, меРутим, —рба коЉи су потпуно удаЪени од цркве. ќни су обично у такозваним мешовитим браковима, па имаЉу проблем и националне и верске припадности. ќни су, рекао бих, наЉвише притиснути. ” Ьиховом понашаЬу постоЉи неко скриваЬе и бежаЬе од своЉих корена. ѕо неписаном правилу, лакше се одричу православЪа и приклаЬаЉу католичанству. “о нарочито раде због деце, уколико су Љедина православне вероисповести у одеЪеЬу и наЉближем окружеЬу. ћожда Ље разлог и преживЪаваЬе. —реЮом, таквих случаЉева Ље све маЬе. ЌаЉвише их Ље било током рата и после Ьега. £едан од наших изазова и важних задатака у ≈пархиЉи, сада Ље да баш те Ъуде приведемо православЪу и цркви Ьихових очева.

*  акав Ље однос са –имокатоличком црквом у ƒалмациЉи?

- –имокатоличка црква Ље овде веЮинска црква и то Ље реалност. ћи то уважавамо и трудимо се да имамо коректан, Ъудски и хришЮански однос. Ѕавимо се своЉим послом, своЉим подвигом, бригом о своЉоЉ цркви, своЉим светиЬама. –имокатолички достоЉанственици раде своЉ посао. ѕонекад се сусреЮемо на неким приредбама и прославама.

* ’оЮе ли бити таквих сусрета током предстоЉеЮе посете патриЉарха »ринеЉа манастиру  рка?

- Мегова светост, уочи ѕреображеЬа, долази у дводневну посету ƒалматинскоЉ епархиЉи, поводом обележаваЬа великог ЉубилеЉа - 400 година ЅогословиЉе манастира  рка. ѕланирано Ље да патриЉарх, 18. августа, наЉпре посети нашу ÷ркву —ветог »лиЉе у «адру, потом и римокатоличку ÷ркву —вете —тошиЉе у коЉоЉ се чуваЉу мошти ранохришЮанске светитеЪке великомученице јнастасиЉе. “у Юе се сусрести и са надбискупом задарским ∆елимиром ѕуЪиЮем, коЉи Ље, истовремено и председник Ѕискупске конференциЉе ’рватске.

* ћарта 2012. потписан Ље ѕротокол министарстава културе —рбиЉе и ’рватске о повратку културних добара, спасених током рата, из —рбиЉе у ’рватску.  акав Ље ваш став о повратку српске баштине?

- Ќе треба журити. ” току рата неки —рби су трезвено размишЪали и део блага изнели у ћузеЉ —ѕ÷ у Ѕеограду и ћузеЉ у —ремским  арловцима. — друге стране много оног коЉе Ље остало Ље спаЪено, поломЪено и похарано. —реЮом, за спасено благо коЉе Ље у —рбиЉи, сада можемо да кажемо да га имамо и да потенциЉално Љедног дана може бити враЮено у ’рватску. ћи желимо да га вратимо и вратиЮемо када се за то стекну услови.

*  оЉи су наЉважниЉи?

- ѕовратак народа и адекватно опремаЬе ризница. —рпски народ Ље изнедрио те иконе и благо. ќно, пре свега, припада —рбима у ƒалмациЉи, а тек у ширем контексту и држави ’рватскоЉ. Ќишта нам не значи да у цркву вратимо вредне црквене реликвиЉе, ако у ЬоЉ нема народа. £ер, народ Ље чувар светиЬа и зато мора да буде тик уз Ьих. ƒруги предуслов Ље безбедност ризница коЉе мораЉу да буду опремЪене савременим алармима, климатизациЉом и другом опремом за излагаЬе реликвиЉа. Ќе смемо дозволити да, на пример, рукописне кЬиге из 14-15. века, или кЬиге са оригиналним потписима ¬ука  араЯиЮа, Ќиколе “есле, —има ћатавуЪа и других знаменитих —рба, буду угрожене на било коЉи начин.

* –адуЉу ли се народ, монаштво и свештенство ƒалматинске епархиЉе предстоЉеЮоЉ посети патриЉарха »ринеЉа?

- —ви се неизмерно радуЉемо и припремамо се, рекао бих, подвижнички. “им пре што Ље последЬи патриЉарх коЉи Ље посетио манастир  рку био блаженопочивши патриЉарх √ерман, а пре Ьега патриЉарх ƒимитриЉе средином двадесетих година минулог века. ќдавно, дакле, нисмо имали тако радосну посету, а увек Ље био празник за овдашЬи народ кад српски патриЉарх долази у ƒалмациЉу. ѕосета Мегове светости оснажиЮе живот нашег народа на овим просторима. ћанастир  рку Ље Љула 1929, посетио и краЪ јлександар ѕрви  араРорРевиЮ.

£елена ћатиЉевиЮ

¬ечерЬе новости

28 / 07 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0