Srpska

Ђ√рчка практично губи национални суверенитетї

Ђ—ад неки желе да сломе воЪу народа на силу. ∆еле да распарчаЉу √рчку тако што Юе променити етнички карактер државе и доселити имигранте-муслимане. ѕримораваЉу √рке да емигрираЉу. јли грчки народ ниЉе сломЪен,ї - о томе шта се данас дешава у √рчкоЉ говори магистар историЉских наука, доцент историЉског факултета ћƒ”, аутор монографиЉа о светом равноапостолном  озми ≈толском, заменик главног уредника издавачке куЮе Ђ—вета √ораї [1] и главни уредник саЉта AgionOros јтанасиЉе «оитакис.

√рчка. ƒеЪеЬе намирница за време кризе √рчка. ƒеЪеЬе намирница за време кризе
††††

Ц √рчки парламент Ље одлучио да узме европске кредите [2] Ц иако Ље, као што знамо, пре месец дана народ на референдуму гласао против. [3] Ўта се десило?

Ц —ви кажу да Ље због ових или оних разлога дошло до издаЉе, зато што се ова одлука коси с одлуком народа и Ьеговом воЪом. ќва воЪа Ље изражена недвосмислено: народ Ље спреман да прихвати краЉЬе мере, само да не буде потписан меморандум с повериоцима. ¬еЮина Ље била против меморандума.

» ÷ипрас Ље у свом говору после победе на изборима рекао да Ље време меморандума прошло. ј потписао Ље треЮи меморандум, Љош строжи од претходних. ќдносно, цинично Ље преварио бираче коЉи су му поверили судбину земЪе.

Ц Ўта Юе донети оваЉ меморандум?

Ц √рчка практично губи национални суверенитет. ѕре свега у сфери финансиЉа.

√рчка економиЉа се и пре тога управЪала у складу с директивама из Ѕрисела, али су √рци ипак могли да кажу: ЂЌе слажемо се,ї или Ђќво Юемо продати, а ово неЮемо.ї ј сад Ц не могу.

» сад стране компаниЉе почиЬу приватизациЉу железничке мреже, приватизациЉу наЉвеЮих лука Ц у ѕиреЉу и —олуну, односно у току Ље распродаЉа све држвне имовине. ѕовериоци Юе директно добиЉати новац, а √рци Юе изгубити остатке онога што им Ље омогуЮавало да воде независну политику.

ƒок Ље √рчка раниЉе, пре уласка у ≈”, имала своЉу производЬу, своЉу тешку и лаку индустриЉу, сад их више нема. —итуациЉа у поЪопривреди Ље такоРе критична. » √рчка губи последЬе Ц саобраЮаЉне комуникациЉе.

—леЮете на јтински аеродром, али он не припада √рчкоЉ, веЮ Ље у потпуности у рукама немачке компаниЉе. ¬озите се наЉвеЮим мостом коЉи спаЉа ѕелопонез и копнену √рчку Ц а он припада францускоЉ компаниЉи.

ј.÷ипрас Ље први грчки премиЉер-министар коЉи Ље одбио да положи заклетву на ЅиблиЉи ј.÷ипрас Ље први грчки премиЉер-министар коЉи Ље одбио да положи заклетву на ЅиблиЉи
††††

—ве за шта се држала грчка влада Ц очигледно Юе бити распродато. √рчка Юе изгубити и последЬу могуЮност да се понаша самостално и народ Юе потпасти под потпуну контролу, а то Юе веЮ бити катастрофа.

Ц ƒа ли се може реЮи да √рчка Ц православна држава Ц престаЉе да постоЉи?

Ц “ренутно главну опасност по √рчку представЪа практично окупациЉа земЪе. √рчка Юе и даЪе постоЉати као држава, али Юе се Ьен суверенитет у многим областима свести на нулу. ” финансиЉскоЉ политици Юе бити потпуно изгубЪен Ц дакле, и у споЪноЉ политици.

јко се сеЮате, √рчка Ље била земЪа коЉа Ље налазеЮи се у оквиру Ќј“ќ-а и ≈” водила независну споЪну политику. “о се, измеРу осталог, показало кад Ље √рчка одбила стави на располагаЬе аеродроме приликом бомбардоваЬа £угославиЉе.

√рчка Ље пропустила руске припаднике десантних Љединица на  осово Ц многе земЪе су одбиле то да учине, а √рчка Ље дала копнени коридор. “о Ље Љедина земЪа-чланица Ќј“ќ-а коЉа Ље куповала руско оружЉе. √рчка Ље учествовала у реализациЉи нафтовода ЂЅургас-јлександрополисї, према коЉем су се —јƒ врло негативно односиле, - и без обзира на то наставила Ље да учествуЉе у Ьему.

ќвде се може навести дугачак списак.

√рци сматраЉу да разлог за то што се √рчка данас нашла у тако тешкоЉ ситуациЉи, сеже Љош из времена конференциЉе на £алти кад Ље ≈вропа подеЪена на зоне утицаЉа. √рчка се, без обзира на то што су у земЪи владала проруска расположеЬа и што су све симпатиЉе биле на страни —овЉетског —авеза, нашла у западноЉ ≈вропи.

ќво Ље за последицу имало изузетно тежак и крвав граРански рат с десетинама хиЪада убиЉених.

√рчки народ Ље историЉски тежио ка –усиЉи, али Ље у свим наредним годинама вештачки ограничаван и вршени су покушаЉи да се утера у ѕрокрустову постеЪу европских норми. » док се 1970-их, 1980-их, па чак и 1990-их година √рчка томе активно одупирала, а поЉедини политичари су одговарали на захтеве народа, данашЬи политичари уопште не узимаЉу у обзир народно мишЪеЬе, што се види управо на основу резултата референдума.

ћного више од половине народа каже Ђнеї, а влада одмах потписуЉе Ђдаї. Ќарод каже Ђнеї санкциЉама према –усиЉи, а влада потписуЉе санкциЉе.

ћишЪеЬе народа се уопште не узима у обзир и због тога влада разочареЬе Ц али с друге стране, и увереност у то да се уз помоЮ избора више ништа не може издеЉствовати.

÷рквена парохиЉа у предграРу јтине храни сиромашне ÷рквена парохиЉа у предграРу јтине храни сиромашне
††††

Ц » до чега ово може довести? ƒо догаРаЉа попут оних у ”краЉини?

Ц “ешко да Ље у √рчкоЉ могуЮ насилни сценарио са свргаваЬем власти као што Ље то било на ћаЉдану.  ао прво, грчка воЉска не може да одигра самосталну улогу, зато што после свргаваЬа диктатуре Ђцрних пуковникаї, коЉа Ље у √рчкоЉ била 1960-их година, воЉска, генерали, немаЉу права да учествуЉу у политичким догаРаЉима. —ценарио као у ЋатинскоЉ јмерици, кад су воЉна лица преузимала власт, у √рчкоЉ ниЉе могуЮ. Ўто се тиче политичких протеста, овде су потребни неки лидери коЉи Юе повести Ъуде за собом, а народ се у Ьих разочарао. ѕут штраЉкова и митинга такоРе ни до чега неЮе довести: на сваком митингу на коЉем се окупи по 100, 200, 300 хиЪада Ъуди поЉавЪуЉу се провокатори коЉи долазе у сукоб с полициЉом, и под овим изговором полициЉа растеруЉе мирне демонстранте сузавцима и то чини прилично окрутно. јко се сетимо почетка догаРаЉа у ”краЉини, у √рчкоЉ то ниЉе могуЮе: у западноЉ ≈вропи немаЉу обзира према некаквим демонстрантима.

£едино што Ље могуЮе Љесте да очаЉни Ъуди изаРу на улице и да почне бунт, бесмислен и непоштедан, без икаквих резултата, коЉи неЮе довести ни до промене уреРеЬа, ни до смене власти Ц то Юе бити просто стихиЉски протест гладних Ъуди.

Ц ј шта каже клир? ≈пископат, свештеници, атонски монаси?

Ц јко Ље реч о мишЪеЬу Љерарха, рецимо, јтинског архиепископа и наЉпознатиЉих Љерарха коЉи се налазе на челу наЉвеЮих катедри Ц у —олуну и у ѕиреЉу, - они се залажу за то да √рчка остане у ≈вропскоЉ униЉи, за то да остане у зоне евра.

ѕритом се не може реЮи да се они са свиме слажу: они сматраЉу да Юе ако √рчка изаРе из ≈” бити Љош горе: почеЮе потпуни хаос Ц и то се заиста може десити, - а за казну може бити дати суседима да Ље прогутаЉу Ц тачниЉе јлбаниЉи и “урскоЉ.

ј имаЉуЮи у виду да се у земЪи веЮ налази неколико милиона имиграната-муслимана, овде има врло много полуга утицаЉа на √рчку.

јли и ови Љерарси критикуЉу ≈”. Ќе може се реЮи да су они европски ориЉентисани Ц ниЉе тако: то Ље само бираЬе маЬег зла, по Ьиховом мишЪеЬу.

јли ако Ље реч о монаштву и о јтону, веЮина Ље управо против ≈” [4] Ц исто као и неки Љерарси.  ажу да ≈” √рчкоЉ ниЉе донела ништа добро и зато Ље одваЉаЬе од ≈вропе, од европских структура Ц управо онаЉ избор коЉи треба начинити, без обзира на то што Ље тако компликован и опасан.

††††

ќба пута Юе за √рчку бити врло болна. јко √рчка изаРе из ≈” моментално Юе наступити распад економиЉе, потпуна криза у односима са суседима, а можда и масовна глад, - али с реалном перспективом да самостално подигнемо главу.

ј ако √рчка остане у ≈”, онда... “о се може упоредити с тим кад човека постепено гуше. √уше га тако да не примеЮуЉе да га полако убиЉаЉу. ћогу му дати лек против болова, онда га Љош мало више угушити, ослабити притисак, а онда поново наставити, али Ље Љасно да Юе га то у извесном тренутку довести до смрти.

» сами су то признали Ц ћћ‘ Ље признао Ц да Юе план Ђнови меморандум с повериоцимаї довести до тога да се дуг √рчке само повеЮа. јко √рчка све буде испуЬавала Ц све препоруке, све налоге Ц ако жртвуЉе своЉ национални суверенитет, ако да своЉа национална богатства, дуг Юе на краЉу само порасти. ќвде нема зрака светлости.

Куди су били спремни да стегну каиш Ц вршене су акете Ц да ли да се трпи пет година или чак десет. јли кад им се каже да Юе све то учинити Ц да Юе гладовати, да Юе остати без посла, да Юе Ьихова деца бити без посла, - али то свеЉедно неЮе довести до позитивог помака, веЮ Юе само неки повериоци добиЉати своЉ новац и неки банкари од шпекулациЉа, све то изазива наЉвеЮе могуЮе разочареЬе.

ќсим тога, Љасно Ље да Юе се у истом пакету с економским мерама провлачити и оно што обеЮава европски дневни ред: легализациЉа ЂгеЉ браковаї и друге ствари. Ќа пример, владике су Љедно време звониле на узбуну због тога што Юе се цензурисати скоро и ЉеванРеЪски текстови...

Ц ќни Юе доспети под јнтирасистички закон Ц односно, могу се оцеЬивати као дискриминациони. ƒа ли Ље оваЉ закон веЮ ступио на снагу?

Ц ƒа, али √рчка помало личи на –усиЉу Ц у смислу да се строгост закона компензуЉе тиме што се не спроводе доследно. ћноге владике и свештеослужитеЪи су веЮ рекли довоЪно тога да би могли бити осуРени по овом Ђантидискриминациономї закону, али држава и Љавно тужилаштво не ризикуЉу да покрену поступак, зато што схватаЉу да Ље све то апсурдно.

«акон Ље ступио на снагу, али се Љерарси осеЮаЉу потпуно слободно. ÷рква се врло оштро изражава против содомиЉе, против ревизиЉе свештених текстова и других ствари.

—ви свештенослужитеЪи Ц и они коЉи сматраЉу да бираЉу маЬе зло и они коЉи су за потпуни раскид с ≈вропом Ц заЉедно се залажу против ових закона. ” том смислу ÷рква заузима врло активну позициЉу.

”опште, ÷рква игра велику улогу у данашЬоЉ √рчкоЉ. “о се тиче и огромне помоЮи коЉа се пружа сиромашнима и гладнима: на стотине хиЪада Ъуди живи само захваЪуЉуЮи томе што ÷рква организуЉе бесплатне кухиЬе и што помаже породицама с више деце даЉуЮи им намирнице. јуторитет ÷ркве Ље прилично висок. ќн Ље у √рчкоЉ увек био висок, али захваЪуЉуЮи томе што се не плаши да критикуЉе ≈” и Ѕрисел и да материЉално и морално подржи народ, Љош више се учврстио.

Ц  ажете да се ови закони засад не спроводе, зато што држава и Љавно тужилаштво не желе да их извршаваЉу видеЮи да су апсурдни. јли такво стаЬе ствари може да се промени.

Ц —еЮате се шта се десило с оцем £ефремом ¬атопедским? Куди су га врло активно бранили, не само у –усиЉи, веЮ и у √рчкоЉ, без обзира на то што су оптужбе биле неЉасне, разводЬене и двосмислене.

јко свештеника ухапсе зато што Ље бранио £еванРеЪе или зато што Ље говорио против содомита, то Юе изазвати буру Ц овде се плаше таквих ствари.  од грчког народа овакве ствари неЮе проЮи Ц у сваком случаЉу Љош увек не пролазе.

2,5 хиЪаде миграната с острва довежено Ље у јтину 2,5 хиЪаде миграната с острва довежено Ље у јтину
††††

јли у овом случаЉу се остваруЉе други план: постепена дехришЮанизациЉа √рчке Ц не толико путем пропаганде атеизма или неморала, колико путем промене етничког карактера земЪе захваЪуЉуЮи нелегалноЉ имиграциЉи.

—амо од почетка 2015. године у √рчку Ље дошло 124 хиЪаде избеглица Ц и то Ље само по званичним подацима ”Ќ. » сад свакодневно долази преко 1000 Ъуди.

Ц »з коЉих земаЪа?

Ц ƒеведесет пет одсто из муслиманских, као што су ѕакистан, јвганистан итд.

Ц » √рчка Ље обавезна да их прими?

Ц √рчка Ље обавезна да их прими, Љер Юе ако то не учини, у ≈вропи почети да Ље критикуЉу. Ѕио Ље Љедан комесар за Ъудска права из ЋетониЉе, он Ље све време говорио да се √рци неЪудски односе према мигрантима, да су варвари и тако даЪе. “акве ствари се све време чуЉу из Ѕрисела.

Ќедавно Ље на острву —амос влада ипак била приморана да примени силу. јли притом са свих острва на коЉима има имиграната влада добиЉа обраЮаЬа: √рци не само да се не осеЮаЉу безбедно Ц плаше се за своЉ живот. Ќа Љедног √рка на острву има пет миграната и они као вукови гледаЉу на мештане.  риминал Ље у току ових година вишеструко повеЮан Ц и то Ље резултат чланства у ≈”.

Ќереди на острву  ос. јвгуст 2015.г. Ќереди на острву  ос. јвгуст 2015.г.
††††

—еЮам се, кад сам био мали, 1980-их година, потпуно мирно су могли самог да ме пошаЪу у суседно насеЪе по хлеб Ц са пет, шест година, - без пратЬе, без боЉазни да Юе се нешто десити. Куди су чак и у јтини кЪучеве оставЪали испод отирача или просто у вратима.  раРа или разбоЉнички напад су представЪали новост за целу √рчку, то Ље била тема за прилог у главном дневнику Ц толико Ље стопа криминала била незнатна.

ј данас Ље криминал Ц продаЉа дроге, трговина оружЉем, проституциЉа Ц све могуЮе. » то контролишу етничке групациЉе.

” јтини има читавих делова града у коЉе се √рци плаше да уРу Ц то су дословно гета. ћуслиманска, за сад Љош увек маЬина Ц по различитим проценама у земЪи их има до неколико милиона Ц шири своЉе екстремистичке летке чак и у атинском метроу. ќрганизуЉе протестне акциЉе.

Ќа острву  алимнос имигрант Ље скинуо грчку заставу. Ќа другом месту Ље грчка застава спаЪена.

ј ту су Љош и јлбанци Ц врло агресивни суседи коЉи не напуштаЉу планове о ствараЬу ¬елике јлбаниЉе; активно ради илегала, у √рчкоЉ су пронаРени чак и магацини оружЉа Ц они у сваком тренутку могу да организуЉу косовску вариЉанту. » одвиЉа се рад у овом правцу Ц они отворено претендуЉу на читав краЉ северне √рчке.

Ќи “урци не седе скрштених руку. “о Ље веЮ признато, постоЉе одговараЉуЮе публикациЉе о томе да “урска врло активно помаже имигрантима да се пребаце на териториЉу √рчке. ѕомаже и у превозу, створене су читаве структуре Ц условно говореЮи Ђтуристичке агенциЉеї, коЉе апсолутно законито раде на териториЉи “урске и свакодневно шаЪу преко 1000 Ъуди у √рчку, коЉа се гуши от толике буЉице, Љер ове имигранте треба и нахранити, и напоЉити, и створити им све услове.

Ц јтанасиЉе, молимо вас, реците колико су √рци религиозни као народ?

Ц “о Ље добро питаЬе. “ешко Ље реЮи. јнкете показуЉу да се у преко 90% случаЉева изЉашЬаваЉу као православци. ћаЬе Ље оних коЉи држе постове. јли у условима рата или окупациЉе ова инертна маса, православна по роРеЬу, брзо може да се преобрази у праве православне вернике.

” годинама кризе мали броЉ Ъуди се окренуо ÷ркви, али броЉ верника расте. Ќа богослужеЬа у недеЪу долази значаЉан броЉ √рка, сви храмови су маЬе-више пуни у недеЪу и на велике празнике.

” току —трасне седмице веома Ље висок проценат Ъуди коЉи учествуЉу у богослужеЬима.

Ќе бих желео да увредим суседне земЪе: у ЅугарскоЉ, што признаЉу и сами Ѕугари, има много више Ъуди коЉи су равнодушни према ÷ркви, али и у —рбиЉи у процентуалном односу маЬе народа одлази у храм.

Ќе треба заборавити ни грчке манастире Ц има их врло много, и то Ље снажно монаштво. ј да не говоримо о атонским монасима, чиЉу веЮину чине √рци.

√рци су религиозни без обзира на све покушаЉе да се на неки начин скрену с овог пута. » ситуациЉа економског краха и таквог притиска управо помаже Ц можда упркос очекиваЬима оних коЉи их спроводе Ц томе да се народ окрене ÷ркви. ћада се у медиЉима врши стална антицрквена пропаганда.

ƒоношеЬе моштиЉу св. ¬арваре изазвало Ље снажну антицрквену кампаЬу у медиЉима. ћаЉ 2015.г. ƒоношеЬе моштиЉу св. ¬арваре изазвало Ље снажну антицрквену кампаЬу у медиЉима. ћаЉ 2015.г.
††††

Ц Ќа чему се она заснива?

Ц ѕрва тачка Ље да ÷рква има веома велику имовину и да све треба да жртвуЉе, да све преда држави како би олакшала народно бреме.

“реба реЮи да се ова имовина углавном састоЉи од земЪишта зараслих у коров и да Ље ÷рква више пута молила да се изда неки закон како би ова земЪа могла бити предата поЪопривредницима, онима коЉима Ље потребна.[5]

÷рква управо излази у сусрет народу Ц и народ то зна, тако да се то више ради због стране, европске публике: европски политичари редовно захтеваЉу да се изврши експроприЉациЉа богатства √рчке ÷ркве и да се употреби за плаЮаЬе дугова итд.

ƒруга тачка Ље Ц ако се деси неки догаРаЉ услед коЉег се духовно лице може приказати у негативном светлу, то веЮ представЪа повод за хистериЉу у главним медиЉима. —ви о томе пишу, окупЪаЉу се стручЬаци, изражаваЉу мишЪеЬа итд. ƒа Ље неки свештеник некога ударио аутомобилом или да Ље код Ьега пронаРен неки новац, на пример.

»ста Ље ствар са ватопедским скандалом.  ако се на краЉу испоставило, ниЉе било чиЬеница да се десио злочин. јли колико се прашине подигло! Ќа тиражима новина коЉе су писале о овом случаЉу могло се уштедети милион стабала.  олико Ље било оптужби на адресу монаштва и ÷ркве, али се испоставило да Ље све то ништавно, као што се види на основу суРеЬа. „ак ни либерали сад не помиЬу ватопедски скандал.

Ц јтанасиЉе, да ли можда можете да нам кажете нешто о нечем важном, о чему нисам поставила питаЬе због своЉе неупуЮености?

Ц Ѕез обзира на сву ову ситуациЉу, не може се реЮи да Ље грчки народ данас сломЪен, зато што Ъуди схватаЉу где Ље корен Ьихове невоЪе.

Куди могу имати различита гледишта о ономе што се дешава. £едни се залажу Ц и таквих из дана у дан има све више Ц за то да одмах изаРемо из зоне евра, за раскид с ≈вропом, с ≈”. ј има Ъуди коЉи имаЉу другачиЉе мишЪеЬе.

јли притом сви схватаЉу коЉи Ље извор невоЪа √рчке. Ќико не сме да сматра да су √рци неки овнови коЉе вараЉу телевизиЉа и медиЉи и коЉи се повинуЉу пастировоЉ фрули или Ьеговом бичу.

“о се види на основу свега. ЌавешЮу само Љедан пример како бих то показао: грчким народом се не може манипулисати.

–ецимо, ситуациЉа с ЂЅоиногомї коЉи Ље оборен изнад ”краЉине.  ад се то десило наЉвеЮи грчки портал in.gr Ље спровео анкету: ЂЎта мислите, ко Ље оборио оваЉ авион?ї Ќе сеЮам се тачног броЉа, али Ље око 90% Ъуди рекао да га Ље оборила ”краЉина, а врло мали броЉ Ъуди да га Ље оборила –усиЉа. »сто такве су цифре кад се ради о одговору на питаЬе: ЂЌа чиЉоЉ се страни Ц народне воЉске или званичних киЉевских власти?ї

јтанасиЉе «оитакис јтанасиЉе «оитакис
††††

Ќарод се у целини врло позитивно односи према –усиЉи, иако се наравно, врши попаганда, и грчке телевизиЉске канале и друге медиЉе контролишу Ъуди коЉи стално врше испираЬе мозгова.

“елевизиЉа стално понавЪа да Ље –усиЉа агресор, да Ље упала у ”краЉину, али ово не даЉе резултат: народ другачиЉе гледа на ове ствари. “ешко Ље преварити народ.

—ад неки желе да сломе воЪу народа на силу. ∆еле да распарчаЉу √рчку путем измене етничког карактера државе. ƒа примораЉу √рке да емигрираЉу Ц зато што огромна незапосленост приморава омладину да иде у иностранство.

∆еле да савиЉу народу кичму Ц да би се Ъуди, иако схватаЉу у чему се састоЉи Ьихова невоЪа, пасивно предавали.

ћеРутим, не треба губити оптимизам. —ин грчког народа, преподобни ѕаЉсиЉе —ветогорац Ље говорио: ЂЅлагодаЮу ЅожиЉом све Юе бити добро.ї „овеку коЉи се бринуо због сплетки неприЉатеЪа √рчке, светац Ље дао следеЮи одговор коЉи нас испуЬава надом: Ђ„ак и ако ми кажу да на целоЉ земЪи ниЉе остао ниЉедан √рк, неЮу очаЉавати. Ѕог може да васкрсне макар Љедног √рка, чак из мртвих. » ако то учини Ц биЮе довоЪан и Љедан.ї

ќсим тога, свети ѕаЉсиЉе Ље веровао да Ђчак и ако на целоЉ земЪи не остане ниЉедан хришЮанин, ’ристос Юе свеЉедно испунити —воЉ Ѕожански план.ї 6 ЂАаво оре земЪу, - сликовито Ље говорио старац, - само што Юе Ље ’ристос засеЉати.ї —вети ѕаЉсиЉе Ље веровао да ЂЅог не дозвоЪава да се деси зло, ако се неЮе преокренути на добро или бар ако не буде учиЬена препрека Љош неком злу Ц веЮем од онога коЉе Ље допустио.ї

— јтанасиЉем «оитакисом
разговарала Ље јнастасиjа –ахлина

—а руског ћарина “одиЮ

26 / 08 / 2015

[1] »здавачка куЮа Ђ—вета √ораї Ље прва упознала руског читаоца с наслеРем старца ѕаЉсиЉа —ветогорца: шест томова ЂЅеседаї и Ђ∆итиЉеї старца и многе друге Ьегове кЬиге на руски Љезик Ље превела и обЉавила управо ова издавачка куЮа.

[2] http://www.pravoslavie.ru/news/81363.htm.

[3] http://www.pravoslavie.ru/news/80455.htm.

[4] http://www.pravoslavie.ru/news/80433.htm.

[5] http://www.pravoslavie.ru/news/78847.htm.

[6] »саак, иеромонах. ∆итие ѕаиси€ —в€тогорца. ћ.: Ђ—в€та€ √ораї, 2006. —. 460Ц461.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0