Srpska

»нтервЉу протоЉереЉа-ставрофора ћихаила √азиводе ЂѕравославЪуї из 2003. године

††††

÷рква Ље непобедива

ѕрота ћихаило √азивода Ље роРен у селу ЅобиЉа на падинама —кадарског Љезера 20. септембра 1914. године (по старом календару) у сеЪачкоЉ породици, од оца £ована и маЉке јнРе роРене ѕочек. ќсновну школу Ље похаРао у селу ƒодоши а нижу гимназиЉу са полуматуром завршио Ље са одличним успЉехом у ѕодгорици. Ўесторазредну ÷етиЬску богословиЉу завршио Ље са одличним успЉехом 1938. године. ѕо одслуженом воЉном року ступио Ље у брак са супругом Кубицом. –укоположен Ље у чин Ракона у ƒоЬем манастиру ќстрогу 28. августа, а у чин свештеника у ÷етиЬском манастиру 30. августа 1939. –укоположеЬе Ље извршио викарни епископ будимЪански ЌиколаЉ £окановиЮ. ѕарохиЉску службу почео Ље на ƒупиоско-трновскоЉ парохиЉи у ÷рмници а потом у КешанскоЉ нахиЉи (ћетеришко-друшиЮка и √орЬоЪуботиЬска парохиЉа) до 1948, када Ље поставЪен за баЉичког и доЬокраЉског пароха и црквеносудског тужиоца у ћитрополиЉи.

” браку има четири сина: ћилана, Ѕудимира, ѕредрага и ћиодрага, три унука и десет праунука. —упруга Кубица се упокоЉила 1995.

»стовремено са парохиЉском службом бавио се и научно-публицистичким радом из области црквене историЉе. ѕлод тога Ље преко 120 научних радова и чланака обЉавЪених у црквеноЉ и световноЉ периодици.

ќче ћихаило, како сте доживЉели позив с више Ц „’аЉде за мном“, Љер ево веЮ Ље седам децениЉа како идете за ќним коЉи тако позива све Ъуде?

ЌаЉвеЮа жеЪа моЉа, и моЉих родитеЪа, била Ље да постанем свештеник. “о се увиЉек у моЉоЉ куЮи говорило, док сам био диЉете, док сам био ученик. —амо о томе. ” моЉоЉ куЮи се увиЉек призивао Ѕог. ќн ниЉе излазио из наше куЮе никада. ѕосле завршене ниже гимназиЉе, конкурисао сам да ме приме у ÷етиЬску богословиЉу. ЌаЉсреЮниЉи сам био човЉек кога земЪа може родити у томе часу.

ЅогословиЉу сам уписао 1932. године. “ада сам схватио риЉечи моЉих покоЉних родитеЪа: „—ине моЉ, примили су те у богословиЉу. ѕази, учи, Љер Ље то наша жеЪа. ƒа ли Юемо икада дочекати да наш син буде свештеник?“ £а сам приЉе богословиЉе био одличан Рак.

«авршили сте ÷етиЬску богословиЉу у вриЉеме великих политичких превираЬа и у вриЉеме великих личности.  акво Ље ваше искуство везано за то вриЉеме и те Ъуде?

»мали смо васпитаче, главног васпитача, и Љош два Ьегова помоЮника. –ектор богословиЉе Ље Љедно вриЉеме био протоЉереЉ ¬асилиЉе –истиЮ.  ада Ље он премЉештен за ректора богословиЉе у —араЉеву, онда Ље дошао за ректора прота ћихаило ¬уисиЮ, дотадашЬи професор. ќн Ље био човЉек миран, врло благе нарави и волио нас Ље као своЉу дЉецу. Ќарочито нас Ље воЪела Ьегова покоЉна жена –уфима, коЉа Ље била –ускиЬа. Ќаставници су били добри и професори и педагози. —ви су били цивили осим двоЉице, покоЉног ректора ¬уисиЮа и —вештеномученика Ћуке ¬укмановиЮа. ¬укмановиЮ Ље дошао за професора 1935. год. Ѕио Ље главни васпитач. ћи смо га много завоЪели. Мега наЉвише, зато што Ље он сам одавао поштоваЬе своЉим понашаЬем, своЉом ЪубавЪу према ученику. ЌиЉе постоЉало ни Љедне таЉне код ученика коЉа се ниЉе могла повЉерити Ьему, а то се и показало при краЉу нашег школоваЬа. Ѕаш због те таЉне, што Ље пронашао ученика, због Љедног ексцеса када Ље била екскурзиЉа на ¬ртиЉеЪци, истЉеран Ље, односно напустио Ље ÷етиЬску богословиЉу и отишао за —копЪе, гдЉе Ље био катихета у гимназиЉи.

††††

ќ томе има Ьегов извЉештаЉ у —в. —иноду коЉи Ље обЉавЪен меРу осталим Ьеговим педагошким списима у треЮем тому Ьегових —абраних дЉела. ќбЉавЪено Ље то све, Љер Ьегове колеге, професори, па можда и Ьегови наЉближи коЉи су били, и они су били против Ьега. ЌиЉе им одговарао таЉ ауторитет коЉи Ље он уживао код ученика. ќн Ље имао више ауторитета него сам ректор. –ектор Ље био миран човЉек и он ниЉе улазио много у ствари васпитача. ќтац Ћука Ље ту био крупниЉа фигура него ректор, али Ьима то ниЉе годило, и гледали су на разне начине како да му доскоче, мислеЮи да Ље он комуниста. ј он, далеко од тога да Ље био. » ако му Ље брат био комуниста, он то никада ниЉе био.  ада Ље био у —копЪу код митрополита £осифа, оваЉ му Ље дао да у ЉедноЉ скопскоЉ гимназиЉи предаЉе катихетику, али му Ље рекао: „ЌемоЉ да ми васпитаваш омладину у духу комунистичком!“ ≈то видите какав Ље извештаЉ за Ьим пошао и како су овдЉе мислили о Ьему. ћислим да су се много огриЉешили, Љер Ље то била установа коЉа Ље омладину васпитавала у духу —ветог ѕисма, у духу наЉбоЪих традициЉа. “ешких наставника Ље било, а било Ље и добрих Ъуди, васпитача.

—авременик сте петорице митрополита, од коЉих су £оаникиЉе Ћиповац и јрсениЉе ЅрадваревиЮ, заЉедно са свештенством и народом, страдаЉуЮи посвЉедочили ’риста. ќкусили сте та страдаЬа.  ако сте све то прошли?

ѕосле завршетка богословиЉе Ља сам одслужио воЉску. “о Ље била обавеза. ѕо завршетку воЉног рока у ЅаЬа Ћуци, вратио сам се, оженио и поднио документа, да бих 28. августа 1939. године, на ¬елику √оспоЉину био рукоположен у манастиру ќстрогу за Ракона. –укоположио ме Ље ЌиколаЉ £оканониЮ, коЉи Ље био викар Мегове —ветости, Љер Ље √аврило ƒожиЮ 1938. године био изабран за патриЉарха српског, али Ље задржао управу ћитрополиЉе. 30-ог истог мЉесеца сам рукоположен у манастиру ÷етиЬском за свештеника и одмах упуЮен на парохиЉу ƒупиоско-трновску у ÷рмници.

Ѕило Ље то за мене прво ватрено крштеЬе. ЌиЉе лако било служити у ÷рмици Љер Ље тамо комунизам одавно пустио кориЉеЬе. “о Ље гниЉездо £ована “омашевиЮа, —ветозара ¬укмановиЮа “емпа, и других комуниста. “у сам остао све до 13. Љула 1941. године, и ниЉе ми длака са главе отпала. «нам само да су ме опоменули: „ћолим те, попе, да будеш миран Љер Ље букнула револуциЉа у циЉелом свиЉету“. £а сам до тада био миран и лоЉалан, а и од тада исто тако. ѕосле сам прешао на парохиЉу ћетеришко-друшиЮку у –иЉечкоЉ нахиЉи. “амо сам упуЮен Љер Ље претходни свештеник, покоЉни ѕетар ¬уЉовиЮ, убиЉен од стране комуниста. ” ту парохиЉу поставио ме Ље митрополит £оаникиЉе Ћиповац. ” –иЉечкоЉ нахиЉи сам остао двиЉе године.  асниЉе сам, 1943. године, дошао у КуботиЬ. “у су исто били комунисти. » ту сам исто тако пролазио измеРу —циле и ’арибде. Ѕио сам маЬи од маковог зрна. јли, када Ље у питаЬу црквени живот и вршеЬе обреда то се ниЉе осЉеЮало. —ви су ме ту поштовали, и комунисти и остали. «ашто? «ато што се Ља ниЉесам бавио политиком, Љер мени политика ниЉе била циЪ. ЌиЉе ни данас. ѕолитику Ља не волим! —ви ми свештеници смо од —в. —инода 1939. године добили нареРеЬе да се нико од свештеника не смиЉе бавити политиком. ” том акту Ље Љасно стаЉало да ко жели да се бави политиком напусти црквену службу. 1948. год. постао сам парох на ÷етиЬу, ЅаЉичко-доЬокраЉски. ƒЉеца су расла и морала су иЮи у школу. Ѕио сам ту у племену ЅаЉичком. “у Ље било доста тешко. ћорали сте бити „мудар као змиЉа а безазлен као голуб“. ћорали сте да будете као видра, Љер другачиЉе ниЉесте могли да изаРете на краЉ. ќвамо Ље манастир ÷етиЬски био Љедна страшна оаза са аспекта комунистичког, наЉвеЮи бункер неприЉатеЪски против комуниста. «ашто? «ато што Ље ћитрополиЉа цетиЬска остала упражЬена, Љер Ље £оаникиЉе са 52 свештеника 1944. године у октобру напустио ÷етиЬе и ниЉе се вратио са тог пута. ƒолазили су, смеЬивали се разни архиЉереЉи као администратори. “у сам запамтио ¬ладимира –аЉиЮа, јндриЉу ‘рушиЮа, ћакариЉа АорРевиЮа, а кратко Ље био и садашЬи патриЉарх ѕавле. Ѕило их Ље Љош. Ќа ѕетровдан 1947. Ље устоличен за митрополита јрсениЉе ЅрадваревиЮ, Љедан велики и диван владика. ќн Ље поступао са свештеницима врло лиЉепо, ниЉе знао ни за какве казне, али Ље тада био велики Љек комунизма. Ѕили су велики протести против Ьега. Ќишта ниЉе био крив таЉ владика, само Ље заступао интересе ÷ркве и ћитрополиЉе. »шао Ље на разговор код власти. «вали су га они. Ўта Ље он разговарао са Ьима, Ља то не знам, али када би га питали шта Ље било, одговарао Ље: „ЌиЉе ништа!“  ада су га ислеРивали, он се позивао на право. ѕричао Ље народу и свештеницима позиваЉуЮи се на право. јли позадина Ље била опасна. «ашто? «ато што Ље ћитрополиЉа била упражЬена до Ьеговог доласка и они ниЉесу имали и могли своЉ револт да искале на никога ту. «ашто? «ато што Ље одступио £оаникиЉе. ќдступили су и свештеници коЉи су мислили да им ниЉе сигурно да остану у парохиЉама, па су парохиЉе, скоро читави реони, нарочито у сЉеверноЉ ÷рноЉ √ори, остали празни. ѕокоЉни прота –адусиновиЮ Ље држао скоро читаву  атунску нахиЉу до ЌикшиЮа, итд. “ако смо ми то овдЉе радили. » осуРивани смо бивали, издржавали казне. ќнда су ухапсили и Ьега. Ћогична Ље то ствар била да га мораЉу ухапсити. ЌиЉе код Ьега било кривице. јли они су исфабриковали кривицу и осудили га. ћи свештеници смо само говорили: „ћи смо слушали Ьегова нареРеЬа, Љер нам Ље он надлежни архиЉереЉ“. ”хапшени смо Ља, прота Ћука ¬уЉаш, прота Ћука ѕочек и прота ћарко  усовац 1954. године.

£а сам био осуРен на годину и Љедан мЉесец. ќни су били на по годину и пет мЉесеци. ¬уЉаш Ље последЬи остао при своЉоЉ методи одбране, ниЉе хтио да говори ништа. —ви смо издржали досуРену казну. ћитрополита јрсениЉа су осудили на Љеданаест година затвора. Мега су пуно мрзЉели.  олико су га мрзЉели, дониЉели су одлуку да по издржаЬу казне, чак ни као туриста не смиЉе доЮи у ÷рну √ору. —ад знате колико су га мрзЉели. » после тога Ље иста пЉесма била, да нас мрзе. ћи смо ипак служили, ложили ЅадЬаке, проповиЉедали, али знате, све Ље то било скромно и све са опрезношЮу као у прво вриЉеме хришЮанства.

—вештенству Ље било тешко. ћноги су прелазили у државну службу. ћорали су издржавати породицу. ќнима коЉи ниЉесу прешли, покоЉни митрополит ЅрадваревиЮ Ље давао неку помоЮ, колико Ље имао, Љер он ниЉе имао веЮих могуЮности.  ада сам изашао из затвора, Ља сам се поред моЉе свештеничке дужности запослио да радим хонорарно у државноЉ служби да бих могао некако породицу да издржавам. »мао сам обавезу да храним четири сина, жену и себе. —тан под кириЉу, знате колико Ље то коштало, радио сам рачунске ствари, благаЉничке. ¬азда су ми дозвоЪавали да идем са посла када треба да извршим неки обред. » у то вриЉеме Ља сам мислио да Ље ’ристос непобЉедив, и да ÷ркву ни паклена врата неЮе надвладати. “о сам вЉеровао непоколебиво и сада вЉеруЉем, и до виЉека.

ќбавЪаЉуЮи свештеничку службу, успЉели сте да дате допринос црквеноЉ науци, прецизниЉе црквеноЉ и националноЉ историЉи.

≈лиот, велики француски пЉесник, каже: „≈вропЪани не мораЉу вЉеровати у ’ришЮанство, али све што кажу и све што направе произилази из Ьега“.

ƒакле, Ља сам имао наклоности као диЉете и као Рак према историЉи, зато што сам био увиЉек код наЉстрожиЉих професора и увиЉек сам имао одличне оцене. „»ако нисам много запамтио, али моЉе око ниЉе спавало“, каже стари индиЉски философ. ћени Ље жеЪа била да, користеЮи богато наслиЉеРе коЉе Ље овдЉе било Ц Љер Ље постоЉао споЉ световне и духовне власти владика од 1516. године до 1851. године односно смрти Мегошеве, и богат избор дивних примера Ц оживим неке од тих ликова. Ќа примЉер оних коЉи су били свештеници командири, свештеници министри и све и всЉа. ѕотрудио сам се колико Ље то било могуЮе да их оживим, да их се покоЪеЬа сЉете.  ористио сам слободно вриЉеме да напишем нешто од тога што сам познавао.

” вриЉеме када Ље по мишЪеЬу многих, породица систематски разбиЉана, ви сте успЉели да на хришЮански и интелектуални пут изведете броЉну породицу. Ўта препоручуЉете вашим младим колегама коЉи данас ступаЉу у таЉне брака и свештенства?

ћорам прво да речем стих из Мегоша: „ рст носити нама Ље суРено Ц тешко бреме, али воЮе слатко“.

ѕрепоручуЉем им да се добро држе ових риЉечи. “ребаЉу да знаЉу Љедно. ѕрепоручуЉем им, ако су се оприЉеделили за пастирску дужност, да се добро наоружаЉу знаЬем, Љер без знаЬа ништа нема. Ќе само теолошким знаЬем, него мораЉу бити наоружани и општим знаЬем, имати знаЬа све што могу, Љер Ље врло незгодно да свештеник не умиЉе одговорити када му поставе питаЬе. ≈во, Ља од 90 година, када бих сутра имао 20 година исто бих био свештеник.

¬елика мука Ље била. ћени ништа ниЉе било тешко када Ље у питаЬу била парохиЉска дужност. «ашто? «ато што сам заволио таЉ позив из дна биЮа. ’ришЮанство Ље неразорива вЉера и ево улази у треЮи милениЉум.

††††

¬идите, ни Љедна идеологиЉа не може да траЉе. ћи смо живи свЉедоци да Ље мало ко мислио да може икад у –усиЉи пропасти комунизам. ѕропаде он у трен ока, нестаде га као да га ниЉе ни било никада. ј ’ристос стоЉи. ѕо риЉечима —в. £ована «латоустог: „¬елика Ље бура, и жестоки су таласи, а брод неЮе потонути Љер Ље у сигурним рукама“. Ќе може потонути ÷рква ’ристова, не може никада. „—вЉетлост √олготска разагна таму мисирску. Ѕлагодатна вода крштеЬа погаси огаЬ персиЉски.  рв мученика ’ристових потопи идоле неколико континената. ѕокаЉничко стрпЪеЬе трже окове робова. ѕокаЉничке сузе обратише разбоЉника у светитеЪа“ (¬ладика ЌиколаЉ).

††††

ѕрема томе, ÷рква ’ристова Ље непобЉедива, и онаЉ коЉи хоЮе данас да буде свештеник требао би да зна да она постоЉи двиЉе хиЪаде година, и треЮе хиЪадугодиште Ље начела. ЅиЮе и тридесет треЮе и ко зна коЉе. » постоЉаЮе док постоЉи ƒекалог, а таЉ ƒекалог Юе постоЉати док има задЬег човЉека на «емЪи, Љер таЉ ƒекалог Ље непобЉедив. ” све кодексе граРанског права у свиЉету Ље уграРен и према томе ÷рква ’ристова Ље свуда присутна.

»звор: „ѕравославЪе“ од 1. Љула 2003. г.

ƒушан ЅиговиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

29 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0