Srpska

јрхиепископ ћарко (јрндт): Ђ“реба да се плашимо само Љедне ствари Ц да не изгубимо везу с Ѕогомї

јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт) о томе зашто родитеЪи одбиЉаЉу да воде децу на часове веронауке, а свештенослужитеЪи да Љавно говоре против содомиЉе, да ли Юе ≈вропа постати муслиманска и шта Ље слобода.

јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарк (јрндт). јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарк (јрндт).
††††

ƒа ли Юе муслиманска наЉезда уништити ≈вропу?

Ц ¬ладико, данас су тема бр. 1 Ц »ƒ, меРународни тероризам и догаРаЉи на Ѕлиском истоку коЉи су се претворили у велике проблеме за ≈вропу. Ўта мислите о ономе што се сад дешава?

Ц √ледаЉуЮи Ђиз свог углаї могу да кажем следеЮе: јмериканци су успели да униште ≈вропу. ѕрво су уништили мир на Ѕлиском истоку и сад се, као последица тога, распада ≈вропа коЉу Ље преплавило море избеглица. Ќаравно, ове Ъуде треба жалити, али не треба заборавити да они са собом доносе ислам. «а неколико година имаЮемо више ЯамиЉа него цркава и ≈вропа Юе просто нестати.

ќво ниЉе први покушаЉ муслимана да продру у ≈вропу. ѕре неколико векова “урци су хтели да Ље освоЉе, али им то ниЉе пошло за руком, Ьихови напади су одбиЉени. —ад муслимани иду другим путем и тешко Ље реЮи како Юе се све то завршити, али Ље то у сваком случаЉу огромна опасност.

Ќаравно, Ъуди на Ѕлиском истоку нису живели у идеалним условима, и неприЉатеЪство меРу онима коЉи исповедаЉу различите правце у исламу Ц шиитима и сунитима увек Ље постоЉало, али су тамошЬи диктатори знали како да спрече сукобе. »стина, нису примеЬиване мере коЉе бих Ља могао да применим. јли, постоЉао Ље мир иако Ље граРен на Ъудском страху. —ад мира нема и Ъуди беже.

ћалула (—ириЉа) после терориста ћалула (—ириЉа) после терориста
††††

ј хришЮана на Ѕлиском истоку практично више нема. ” —ветоЉ земЪи Ље то одавно почело, тамо су два жрвЬа Ц £евреЉи и муслимани Ц они су самлели хришЮане и сад у  алифорниЉи има многоброЉниЉих и Љачих православних парохиЉа него у самоЉ ѕалестини. Ќа целом осталом Ѕлиском истоку егзодус Ље практично веЮ потпун, а то су области коЉе су хришЮани насеЪавали 2000 година и где су хришЮани и муслимани до сада мирно живели. “о Ље уништено. » последице могу бити врло жалосне.

ј шта ми можемо да радимо? ƒа се молимо. » да не предаЉемо своЉе позициЉе.

Ц √оворили сте о избеглицама коЉи сад буквално преплавЪуЉу ≈вропу исламом. јли у –усиЉу такоРе долази много муслимана из бивших совЉетских република —редЬе јзиЉе. ” ћоскви их има веЮ на стотине хиЪада. ј у –усиЉи укупно живи преко 20 милиона Ъуди коЉи исповедаЉу ислам. ѕритом у нашоЉ држави ипак преовладаваЉу православна цивилизациЉа и хришЮански корени Ц историЉски ток догаРаЉа Ље био такав. «ашто Ље у ≈вропи другачиЉе? ƒа ли Юе она изаЮи на краЉ с овом кризом?

Ц — моЉе тачке гледишта у –усиЉи су у совЉетско време веру изгубили, како хришЮани, тако и муслимани. Ќи Љедни, ни други своЉу веру нису практиковали, мада су се сматрали следбеницима своЉе религиЉе. —ад се вера враЮа, хришЮани су оживели Ц истина у маЬоЉ мери; муслимани Ц такоРе, при чему они одмах, колико се може просудити, постаЉу прилично фанатични.

” –усиЉи постоЉи искуство мирног суседског живота хришЮана и муслимана. ЌапомиЬем: у царскоЉ воЉсци су заЉедно служили Ц то се види чак и по руским воЉним гробЪима из времена ѕрвог светског рата на «ападу. » премда Ље совЉетски систем прекинуо ово искуство, оно Ље присутно у ЪудскоЉ подсвести. ” ≈вропи нема таквог искуства. ћуслимана Ље у ≈вропи донедавно било мало; живели су у извесноЉ мери засебно, у складу са своЉом традициЉом. —ад их има све више и више и доводи се у питаЬе равнотежа.

††††

» проблем чак ниЉе у томе што Юе муслимани бити веЮина, веЮ у томе што Ље «апад заборавио своЉе хришЮанске корене, што се не ослаЬа на Ьих, не живи у складу с Ьима. »ако Ље у ЌемачкоЉ, на пример, у свакодневном животу, остало много више хришЮанског него у данашЬоЉ –усиЉи.  од нас су други дан ЅожиЮа, други дан ¬аскрса и “роЉица Ц слободни дани, има много верских празника коЉи су такоРе нерадни дани, као на пример, западно ”спеЬе Ѕогородице. ≈вропа нас за то сад чак и прекорева Ц узгред речено, уЉедиЬеЬе ≈вропе Ље такоРе унело секуларни елемент у живот и европске власти желе да укину многе хришЮанске празнике коЉи се у ЌемачкоЉ Љош увек поштуЉу. јли Ъуди заправо не живе у складу са хришЮанском традициЉом, за Ьих сви ови верски празници значе Љош неколико слободних дана у току коЉих могу некуда да оду и да се одморе. ” –усиЉи се у ЪудскоЉ свести ипак много тога сачувало. «ато мислим да Юе «апад прилично брзо пропасти под муслиманским цунамиЉем.††

Ц «ар европска цивилизациЉа нема никаквих могуЮности и никакве снаге да се томе супротстави?

Ц ћислим, врло мало.

Ц «ашто?

Ц ≈во само Љедног примера. —ве ѕравославне ÷ркве у ЌемачкоЉ одавно су добиле право да држе наставу веронауке у школама. ” ЅавариЉи се она предаЉе Ц наводим приближне цифре, не сеЮам се тачно Ц у 30-40 школа. ћуслимани су ово право добили пре две године и предаЉу ислам у 400 школа.

Ц  аква статистика!

Ц «а две године! ј наша –уска ÷рква Ље ово право имала Љош од 1960-их година. √рци су га добили пре 20-25 година. —ад га сви имаЉу. ЌавешЮу Љош Љедан пример. ” Љедном граду, негде на северу Ќемачке, живи 5 хиЪада православаца, чини ми се да су то јнтиохиЉци. ” овом граду су Љедва успели да сакупе Љедно одеЪеЬе од 15 ученика да би им држали наставу из веронауке. –одитеЪи друге деце нису хтели. «нате зашто? «ато што треба водити децу Љош Љедном у школу после подне. » тако се испоставЪа да су сви наши напори узалудни. » то су православци, а о другим хришЮанима и да не говоримо. “о су Ъуди коЉи су се просто растворили у комфору. ЌиЉе им згодно да иду у школу Љош Љедном после подне! £едном недеЪно! «аиста, зашто? ƒеца треба да иду на плес, да развиЉаЉу своЉу индивидуалност. Ўта Юе им веронаука?

—едишта од црвеног плиша испред приказа анРела. ƒанас Ље црква —ан ‘елипи у јквилу Ц позориште.  ад нема довоЪно новца за рестаурациЉу цркава оне се у »талиЉи продаЉу у приватну своЉину —едишта од црвеног плиша испред приказа анРела. ƒанас Ље црква —ан ‘елипи у јквилу Ц позориште.  ад нема довоЪно новца за рестаурациЉу цркава оне се у »талиЉи продаЉу у приватну своЉину
††††

“ако да Ље велики проблем чиме Юе се све то завршити. Ѕог зна Ц а наше Ље да се боримо за то да останемо православни.

ƒа ли Ље лако бити православац на «ападу?

Ц ѕознато Ље да су прошлог пролеЮа парохиЉи равноапостолног кнеза ¬ладимира у берлинском реЉону ћарцан-’елерсдорф претили ултрадесничарски екстремисти, чак Ље експлозивна направа била подметнута у поштанско сандуче.  олико су карактеристични такви случаЉеви и расположеЬа? ƒа ли Ље данас тешко бити православни хришЮанин у ЌемачкоЉ и у ≈вропи у целини?

Ц ƒа ли Ље проблем или ниЉе проблем бити православац у ≈вропи и бити хришЮанин у ≈вропи? Ќаизглед, у целини изгледа да ниЉе проблем: држава нам помаже, и то нам даЉе значаЉну помоЮ.

–азуме се, неко може да гаЉи личну антипатиЉу према православним хришЮанима. ћогу постоЉати извесни сукоби у малим заЉедницама. Ќа пример, у школи. ќвде дете треба да брани своЉу веру.

Ўто се тиче инцидента коЉи сте поменули треба имати у виду следеЮи моменат: он се десио у источном Ѕерлину. “амо има много незапослених коЉи завиде овим новим избеглицама, зато што оне добиЉаЉу много различитих олакшица, а немачка омладина седи беспослена Ц зато показуЉе зубе. “реба имати у виду Љош и то да Ље у »сточноЉ ЌемачкоЉ, за разлику од –усиЉе, за време комунистичког режима крштено свега два или три процента становништва. ћорам реЮи да ме Ље ова статистика запаЬила. ј узрок видим у следеЮем: Ќемци су врло тачни и све прецизно испуЬаваЉу. –ечено им Ље: ЂЌе треба носити децу у црквуї - и нису их носили. Ќаравно, овде постоЉи посебно тло. » то ипак ствара извесну напетост уз коЉу ниЉе тако Љедноставно бити хришЮанин у »сточноЉ ЌемачкоЉ.

”згред речено, овде су према хришЮанима почели нешто другачиЉе да се односе тек пред сам краЉ постоЉаЬа комунистичке власти. £ер управо ѕротестантска црква Ље почела да се залаже против ове власти, тако да су у политичком смислу хришЮани уживали поштоваЬе и то Ље у извесноЉ мери довело у равнотежу однос према Ьима, иако и даЪе има компликациЉа.

ј ако се говори о административно-правноЉ страни, православци у ЌемачкоЉ уживаЉу сва права равноправно с другима.

Ц Ќа «ападу су сад Ъудска права и слободе подигнути на ниво правог култа...

Ц ј заштита нечиЉих права понекад долази до апсурда. ≈во Љедног примера. ” ¬еликобританскоЉ епархиЉи Ље био Љедан руски свештеник из –усиЉе и требало Ље да се врати у домовину да би извадио сталну визу. ќдбиЉени смо! «ашто? ” анкетама коЉе морамо да попунимо било Ље питаЬе: Ђƒа ли у ≈нглескоЉ постоЉи други човек коЉи би могао да обавЪа ову дужност?ї ѕритом Ље из других тачака било Љасно: немамо право да напишемо да то треба да буде мушкарац, - зато што Юе то бити оцеЬено као ограничаваЬе права жена. —вештенику нису дали визу и морао сам да позовем другог Ц из балтичке земЪе коЉа Ље члан ≈вропске униЉе.

јли свима Ље Љасно да човек коЉи се нечим бави треба да буде стручЬак у свом послу, треба да има одговараЉуЮе образоваЬе. „ак и месар, на пример, треба да буде обучен за своЉ рад. “о се признаЉе. ј да свештеник треба да има потпуно одговараЉуЮе образоваЬе и да свештеник –уске ÷ркве може да га стекне само у –усиЉи, не мора бити признато. ј какво православно образоваЬе се може наЮи у ≈нглескоЉ?!

—лева надесно: архиепископ ¬ереЉски ≈вгениЉе (–ешетников), викарни епископ ћосковске епархиЉе, ректор ћосковских духовних школа; протоЉереЉ ¬ладимир ¬оробЉов, ректор —вето-“ихоновског универзитета; архиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт) —лева надесно: архиепископ ¬ереЉски ≈вгениЉе (–ешетников), викарни епископ ћосковске епархиЉе, ректор ћосковских духовних школа; протоЉереЉ ¬ладимир ¬оробЉов, ректор —вето-“ихоновског универзитета; архиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт)
††††

Ц “ема коЉа се логично намеЮе кад Ље реч о правима на «ападу, где не само да се одавно снисходЪиво односе према греху, веЮ га и проглашаваЉу за норму Љесу права содомита. Ќедавно Ље председник —јƒ изЉавио да су права сексуалних маЬина много важниЉа од верске слободе.

Ц “о Ље наЉвеЮа опасност данас. ЌаЉвеЮа! £ер маЬина диктира целом друштву шта треба и шта не треба сматрати злом, намеЮе му своЉа схватаЬа! » на све нас се врши огроман притисак. «асад се отворено изЉашЬавам о овоЉ теми, говорим у своЉим проповедима оно што хоЮу да кажем и како хоЮу да кажем. јли знам да многи веЮ затвараЉу очи на грех, зато што се плаше прогона.

 ористим слободу коЉу имам. јли многа моЉа сабраЮа не осеЮаЉу своЉу слободу. Ќа Ьих се успешно врши споЪашЬи притисак. Куди више нису спремни да бране своЉе ставове. “о Ље страшно! » то Ље дух времена. —вуда Ље тако, не само у ЌемачкоЉ.

Ц “о се вероватно може назвати савременим прогонима хришЮана.  ако верници да живе у таквоЉ ситуациЉи?

Ц “реба да идемо путем коЉи сматрамо исправним и да будемо спремни на мучеништво.

», знате, у животу нисам видео такав притисак какав се данас врши у свим правцима. ≈во, на пример, сексуална настава у школи. “о Ље страшно, просто страшно! » деца, узгред речено, углавном не схватаЉу ништа од онога што им наставници говоре, мисле да су наставници ненормални. «асад не схватаЉу. јли за 10-20 година ова деца Юе постати родитеЪи и веЮ Юе исто тако васпитавати своЉу децу, усаРиваЮе у Ьих овакве Ђвредностиї. —ве ово се и ради због тога.

јко маЉка ради, као и отац, ствар Ље веЮ пропала. «ато што ЉоЉ остаЉе мало времена за дружеЬе с дететом. јко сами родитеЪи не знаЉу како треба да васпитаваЉу дете Ц ствар Ље пропала. » овде постоЉи велико поЪе делатности за наше парохиЉе. ѕотребно Ље да се у парохиЉи окупи извесна група Ъуди коЉа може да разговара с оваквим родитеЪима и да им говори како и шта да раде.

Ќа пример, дешавале су се следеЮе ствари. Ќемачка прима руске £евреЉе Ц не по верском критериЉуму, веЮ по пореклу. ћеРу Ьима има и православних хришЮана. » неки Ъуди су то схватили и у заЉедничкоЉ згради у коЉоЉ сви живе написали су велики оглас: Ђјко неко буде виРен у православноЉ цркви, следеЮег дана Юе бити истеран из Ќемачке.ї Ќаш свештеник Ље узео оваЉ оглас и однео га Ље у државну установу, али су му тамо рекли: Ђ“о ниЉе наша ствар.ї ”жаснуо сам се кад сам од Љедне парохиЉанке чуо: Ђ“аЉно сам дошла, нико за то не сме да зна.ї Куди се плаше! Ќе знаЉу своЉа права, своЉе могуЮности у слободноЉ земЪи. Ќису навикли. «ато треба да их учимо како да се понашаЉу, треба да обавимо велики посао меРу верницима како би знали коЉе су Ьихове обавезе према Ѕогу и права у односу на државу.

јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт). јрхиепископ Ѕерлински и Ќемачки ћарко (јрндт).
††††

Ц ¬ладико, говорили сте о слободи. ј шта Ље слобода?

Ц ѕо мом мишЪеЬу слобода представЪа такве услове у коЉима могу да служим Ѕогу и да се не клаЬам ниЉедном кумиру. —ве страсти су кумири. „овек врло брзо доспева у неку зависност. јли Ље посебно страшно кад се клаЬа ¬алу.

Ц ћолимо вас да на краЉу кажете неколико речи поуке нашим читаоцима: како да се не боЉимо да будемо хришЮани у наше врло сложено време, кад свет не само да се окреЮе од ’риста, веЮ постаЉе све агресивниЉи према онима коЉи остаЉу верни —паситеЪу?

Ц “реба да се плашимо само Љедне ствари Ц да не изгубимо везу с Ѕогом. Ѕог се не окреЮе од нас, али се ми окреЮемо од Мега кроз грех и издаЉу. «ато Ље за нас важно да живимо у своЉоЉ вери, да живимо у таЉнама ÷ркве, да знамо своЉу веру. » то треба да буде свесна вера, а не само глуво и слепо повоРеЬе за оним ко нас учи. ∆ивот ÷ркве треба да усвоЉимо као основу свог живота. “реба да будемо спремни да постанемо мученици ’риста ради.

—а руског ћарина “одиЮ

23 / 10 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0