Srpska

—рпска православна црква спомен на цара ЌиколаЉа II –оманова

††

††††

—рпска православна црква Ље двадесетих и тридесетих година XX века била своЉеврсни покровитеЪ руске црквене емиграциЉе, даЉуЮи –ускоЉ заграничноЉ цркви материЉалну, моралну, али и црквено-дипломатску подршку. ќна се, такоРе, измеРу два светска рата, сусрела преко руских емиграната и са питаЬем успомене на последЬег руског цара коЉи Ље мученички страдао у комунистичком преврату. ” тренуцима када —рпска црквена организациЉа прима у своЉу службу неколико стотина свештеника и монаха, када Ље културни утицаЉ руске емиграциЉе на православну ÷ркву, али и друштво у  раЪевини —’—/£угославиЉи веома приметан, Љедан део српског свештенства, поводом десетогодишЬице од смрти цара-мученика, поставЪа питаЬе мемориЉализациЉе Ьеговог лика и дела за српски народ, нарочито због онога што Ље са цареве стране у годинама —ветског рата учиЬено за  раЪевину —рбиЉу.

 ако се приближавала десетогодишЬица смрти царске породице тако су односне инициЉативе Љачале и рад добротворних друштава са сврхом неговаЬа култа на цара мученика добиЉао у Љавности на значаЉу.

”  раЪевини £угославиЉи било Ље активно преко 100 различитих руских емигранстских удружеЬа. ѕодужи списак истих, налазимо на „–езолуциЉи“ коЉом су осуРени прогони руске цркве у —овЉетском —авезу, краЉем 1929. и почетком 1930. године. ќдреРено груписаЬе удружеЬа ишло Ље по принципу географске провениЉенциЉе (козаци разних краЉева, –уси из различитих области).. ћонархистичка друштва била су прожета Љаком националном идеологиЉом и реториком и сва неговала су успомену на династиЉу –оманов.

ѕреко кабинета патриЉарха ¬арнаве, чест гост у патриЉаршиЉском двору Ље био генерал ¬асилиЉе ‘луг, водеЮи човек коЉи Ље делао у ƒруштву за неговаЬе успомене на цара-мученика ЌиколаЉа II. ќваЉ армиЉски генарал остао Ље забележен као persona grata у —рпскоЉ ѕатриЉаршиЉи, веЮ првих месеци откако Ље руски питомац митрополит скопЪански ¬арнава –осиЮ сео на трон првосвештеника обновЪене ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе Ц —рпске ÷ркве. ¬асилиЉе ‘луг Ље био главни оперативац и надахнитеЪ ƒруштва за неговаЬе успоменена цара-мученика ЌиколаЉа II. «аЉедно са митрополитом јнтониЉем ’раповицким чинио Ље окосницу (осовину) Ьегове управе. ѕочасни предсеник ове комеморативне организациЉе био Ље српски патриЉарх ¬арнава –осиЮ. ÷иЪеви друштва су према статуту и правилима разраРени у неколико тачака: уЉедиЬеЬе свих поштовалаца успомене цара ЌиколаЉа јлександровича, као и подизаЬе икона —в. ЌиколаЉа „удотворца „са неугасивим кандилима посвеЮеним успомени цара-мученика у православним црквама, као и подизаЬе капела и споменика посвеЮеног Ьеговом светлом имену. —леде даЪе скупЪаЬе података о животу, владавини и смрти цара ЌиколаЉа и кулутрни рад на разобличаваЬу неприЉатеЪа монархиЉе коЉи подразумева и штампаЬе кЬига и брошура.

” исто време контакт са патриЉархом ¬арнавом одржавао Ље ќдбор за подизаЬе православног храма посвеЮеног успомени цара Ќиколе II. ќдбор Ље имао за председника лично српског патриЉарха и сматрало се да Ље дужност неговати успомену на руског цара великог српског добротвора „коЉи Ље погинуо за —лободу —ловенства и до краЉа своЉих дана стаЉао на страни интереса —рбиЉе и спасао нашу ќтаЯбину у годинама —ветског –ата“. ќдбор се обраЮао парохиЉама —рпске ÷ркве тражеЮи за градитеЪску делатност материЉалну подршку.

“акоРе, са српским патриЉархом ¬арнавом преписку Ље одржавало ƒруштво за ширеЬе руске националне и патриотске кЬижевности, а Ьегова посебна  омисиЉа имала Ље задужеЬе да се бави »сториЉом за време владавине цара ЌиколаЉа II –оманова. ѕредседници те  омисиЉе били су  нез Ќикита јлександрович из Ћондона и ѕетар —каржински некадашЬи губернатор ¬олинске губерниЉе.  омисиЉа Ље броЉала Љош и 38 чланова руске емиграциЉе из Ѕеограда, —офиЉе, ѕариза, Ћондона, Ќице, ѕекинга, ЎангаЉа, ’арбина, других градова, али и угледних интелектуалаца —рба.

—рпска православна црква у своЉоЉ добротворноЉ мисиЉи и раду не заборавЪа руске избеглице и –уску заграничну цркву коЉоЉ у многим приликама помаже на различите начине. —а —в. јрхиЉереЉским —инодом се одржаваЉу писмени контакти од стране различитих руских емигрантских удружеЬа, а многа су имала или се борила за коначне духовно-религиозне циЪеве. ƒубоки пиЉетет, прожет елементима црквеног култа или, понекад, тек са основама истог, негуЉу према цару и ЬеговоЉ породици емигранти коЉи су нашли уточиште у српскоЉ средини. ” свему овоме се могу видети корени потоЬе канонизациЉе руске царске породице у ред светих ѕравославне ÷ркве.

***

–аспис ќдбора за подизаЬе —помен-храма посвеЮеног успомени на цара ЌиколаЉа II, 24. децембар 1930.

ѕод почасним претседништвом Мегове —ветости √осподина ¬арнаве, ѕатриЉарха —рпског ќдбор за подизаЬе ѕравославног ’рама посвеЮеног успомени ÷ара Ќиколе II

-------------

 анцелариЉа ќдбора : Ѕеоград,  р. ЌаталиЉе ул., 33

†††††††††† 24. XII 1930.

ѕ–≈„ј—Ќ» ќ„≈,

†††††††††† ” Ѕеограду Ље основан под ѕретседништвом Мегове —ветости √осподина ¬арнаве ѕатриЉарха —рпског ќдбор за подизаЬе ÷ркве-—поменика –уском ÷ару ћученику Ќиколи II, коЉи Ље погунуо за слободу —ловенства и до краЉа своЉих дана стаЉао на страни интереса —рбиЉе и спасао нашу ќтаЯбину у годинама —ветског рата.

†††††††††† “а ÷рква-—поменик мора бити дело опште-словенске захвалности, стога Ље Мегова —ветост ѕатриЉарх ¬арнава благословио издаЬе уметничког портрета ÷ара Ќиколе II, с тим, да свака парохиЉа  раЪевине £угославиЉе, као православни центар —ловенског становништва, мора обавезно учествовати у делу подизаЬа ÷ркве-—поменика, путем растураЬа у свакоЉ парохиЉи по 10 портрета ÷ара Ќиколе II, по цени динара 10 за сваки комад, т. Љ. уз доплату од ƒинара 100.

†††††††††† ѕортре Ље одлично израРен на тврдом картону и представЪа наЉбоЪи лик —паситеЪа и ƒобротвора —ловенског ÷ара Ќиколе II. —тога ќдбор се нада, да Юете ¬и, пошто будете растурили ових 10 портрета, наручити Љош извесну количину истих. »мена свих добротвора биЮе штампана у новинама и урезана на зидовима ÷ркве-—поменика.

ЌадаЉуЮи се на ¬ашу свесрдну помоЮ у делу подизаЬа ÷ркве-—поменика и широког растураЬа по благослову Мегове —ветости ѕатриЉарха ¬арнаве портрета ÷ара-ћученика, ќдбор моли ¬аше молитве за успех Ьегове акциЉе.

ѕо наредби претседника

—екретар

–клицки

ѕисмо потпредседника ƒруштва за успомену на цара ЌиколаЉа II ¬асилиЉа ‘луга патриЉарху српском ¬арнави, 12. новембар 1934. године

ѕод ЌаЉвишим ѕокровитеЪством Ѕлаженопожившег Меговог ¬еличанства  раЪа £угославиЉе јлександра I.

ѕод почасним претседништвом Мегове —ветости ѕатриЉарха —рпског ¬арнаве

ƒруштво за успомену на цара Ќиколу II

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† МеговоЉ —ветости ѕатриЉарху —рпско솆††††††††††

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† √осподину ¬арнави

¬јЎј —¬≈“ќ—“

ћ»Ћќ—“»¬» ¬Ћјƒ» ќ,

”права ƒруштва за успомену на ÷ара Ќиколу II приступа ка скупЪаЬу дозвоЪених ЬоЉ прилога од стране ћинистарства унутрашЬих послова (дозвола бр. 8712 од 19 марта 1934 г. ) на целоЉ териториЉи  раЪевине £угославиЉе, да би су се повеЮала Ьена сретства, ради ширеЬа Ьеног добротворног и идеЉног рада.

†††††††††† ЅудуЮи, да таЉ збор може имати успеха само при услову Ьеговог наЉширег распростаЬеЬа у свима друштвеним слоЉевима, ”права ƒруштва узимаЉу у обзир факат великог поштоваЬа према покоЉном ÷ару ћученику, овластила Ље мене, да се обратим ¬ашоЉ —ветости, дубокопоштованом почасном ѕретседнику ƒруштва, са понизном молбом, да ¬аша —ветост дозволи и благослови таЉ збор измеРу православних Ъуди и обрати пажЬу архиЉереЉа српско-православне цркве на таЉ збор.

ѕотптретседник ƒруштва

«а успомену на ÷ара Ќиколу II.,

армиЉски Ренерал,

¬асилиЉе ≈. ‘луг

††

16 / 01 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0