Лик и дело Наталије Поклонске је мање или више свима познато. Од како је постала најпознатији функционер у свету обожаваоци широм планете већ праве цртане филмове са њеним ликом и отворено је неколико стотина фан страница посвећених овој снажној дами. Камере телевизије „ТАСС“ су први пут провириле у њен кабинет и снимиле то место где Поклонска проводи највећи део свог времена.
Њен радни кабинет је елегантан и чист а сама главна тужитељка говори да ту раније није било ни грејања. Радни сто је украшен предивним цвећем које свакодневно добија од свог супруга а на зидовима кабинета су, поред портрета председника Русије Владимира Путина и руског Цара Николаја, окачена и уметничка дела која је добила на поклон од државе.
„На сефу се налази моја фотографија и фотографија мог деде који је погинуо у Првом светском рату. Он је служио у Царској војсци и 1915-те године је убијен“.
Симболично изнад фотографије деде стоји слика Цара Николаја II, који обилази своје рањенике у болници.
„Војници у дворишту стално певају патриотске песме, или химну Русије, и ујутру и увече. Када их чујем, обрадујем се и тако знам да нисам сасвим сама овде. То су наши заштитници, заштитници наше државе“.
Наталија је камерама показала и једну малу собу у којој се налази кревет на коме је, како каже, понекада и спавала. Поред кревета су иконе и стара фотографија Цара који се са иконом у руци моли са својом војском пред полазак у бој.
Показала је и своју стару униформу у којој је и постала позната и каже: „Можда ће овде некада бити музеј. Требамо чувати ствари које су од историјске важности“.
Поклонска напомиње да осећа још већу одговорност од како је села „у фотељу“ и да се увек брине за свој колектив и народ.
Њена велика љубав према Царској Породици је позната целој Русији и због тога нас не чуди што је сваки кутак њеног кабинета посвећен управо њима, Романовима. Својевремено је изјавила:
„Треба да извучемо одређене закључке из онога што смо доживели, да научимо лекцију из историје, Николај II је на жртву Русији принео себе, своју породицу и све што је имао. Тога треба стално да се сећамо и да указујемо на овај подвиг како би млади људи волели, ценили и бранили своју домовину.“