На академији у Народном позоришту речено да је у два дана етнички мотивисаног насиља погинуло осам Срба, 4.000 их је протерано из шест градова и девет села, а срушено је, спаљено и тешко оштећено 35 цркава и манастира. - Говорио Преосвећени Епископ топлички Арсеније, викарни Епископ Његове Светости Патријарха Иринеја
Свечана академија поводом 12. годишњице од погрома Срба на Косову и Метохији одржана је вечерас, у организацији Владе Србије, у Народном позоришту у Београду.
На академији "Погром на Косову и Метохији" на Великој сцени Народног позоришта речено је да је у два дана етнички мотивисаног насиља погинуло осам Срба, 4.000 их је протерано из шест градова и девет села, а срушено је, спаљено и тешко оштећено 35 цркава и манастира. Како је истакнуто, налогодавци тих злочина ни до данас нису познати.
Зашто ни после 12 година не знамо ко је послао 60.000 Албанаца да протера 4.000 Срба, да се више никад не врате ни у Пећ, ни у Призрен, ни у Приштину? Зашто једино Србин не може да се врати тамо где је рођен, упитао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.
Министар Вулин је истакао да се зло које се десило на Косову, пошто му се није стало на крај, 11 година касније догађа у најлепшим и најслободнијим градовима Европе и света.
Запаљена Богородица Љевишка је осветлила запаљену и срушену Палмиру и запаљене улице највећих и најлепших градова Европе, на којим се крв пролива од исте мржње и истог зла које смо гледали 17. марта 2004. године, рекао је Вулин.
Он је поручио да они који поново помисле да Косово, као некакву државу, приме у Унеско, најпре треба да оду на Косово и Метохију и поклоне се светињама.
Онда добро размислите да ли икад можете да кажете да ће у Унеско ући да штите светиње и сећање они који су их попалили, а сећање покушали заувек да пониште, казао је Вулин и нагласио да нећемо престати да хранимо и бранимо живот Срба на Косову и Метохији.
Епископ топлички Арсеније, викарни епископ патријарха српског Иринеја, одржао је слово које доле посебно доносимо.
Академији су присуствовали изасланик председника Владе Србије, представници Скупштине Србије, дипломатског кора, верских заједница, Војске Србије и Жандармерије.
Извор: Вечерње новости
* * *
Говор Преосвећеног Епископа топличког Арсенија, викарног Епископа Његове Светости Патријарха Иринеја
Поштовани Господине министре, поштовани представници дипломатског кора, поштовани представници верских заједница, ваше екселенције, даме и господо, драга браћо и сестре,
Навршило се 12 година од Мартовског погрома. Догађаја без преседана у савременој историји Европе, који је иза себе оставио осморо мртвих, стотине повређених, хиљаде прогнаних Срба. Догађаја који је оставио иза себе 35 оскрнављених, порушених и запаљених српских светиња, и стотине уништених српских кућа на Косову и Метохији.
Догађаја који је у српским душама оставио крваву рану и у колективном памћењу српског народа албанског младића који вандалски ломи крст на куполи цркве Светог Илије у Подујеву.
Догађаја који је поново натерао српске мајке да, по ко зна који пут, на своје главе ставе црне мараме и заридају за својом децом као некада Рахила у Витлејему. Не поновило се више.
Српски народ се увек кроз своју историју окупљао око својих светиња и чувао их, а светиње су чувале народ и делиле судбину са њим. Када је страдао народ страдале су и светиње, када је крварио народ крвариле су и светиње, када се народ радовао радовале су се и светиње, када је народ певао, певале су и светиње. И поред свих недаћа Срби нису остављали своје светиње. Тако је и данас. Српски свештеници, монаси и монахиње деле судбину народа на Косову и Метохији чувајући светиње које представљају светионик, наду, утеху и уточиште српског народа. Оне су део нашег бића, нашег организма, зато се надамо и уздамо у помоћ Божију да нам неће отети светиње они који то покушавају.
„Трпљењем својим спасавајте душе своје“(Лк.21, 19) речи су Христове које нам уливају снагу да истрајемо у свим искушењима и недаћама. Кроз нашу историју научили смо да страдамо и трпимо али као хришћани знамо да праштамо и да волимо, али не смемо заборавити јер нас на то опомињу невине жртве, које су браниле своју веру, своје светиње, своја огњишта.
„Где сам ја, и мој слуга ту да буде“ речи су Христове. „Ако је Господар под шибом, значи нека и слуга Његов стане под шибу.“ Поручује нам Свети владика Николај, „Ако је Господ на Крсту, нека се и слуга његов не плаши распећа. Где год Господ победи и васкрсне и обуче се у бесмртну славу, слуга ће његов победити зло, васкрснути из мртвих и ући у бесмртну славу живота Његова. Најпре путем труда, муке, страдања и смрти, а потом Васкрсења, Живота и Славе“.
Информативна служба СПЦ - фото: Драган С. Танасијевић