Srpska

ќ духовноЉ мудрости

ѕрви део. ќсети потребу за √осподом

јко ли коме од вас недостаЉе премудрости, нека иште у Ѕога коЉи даЉе свакоме без разлике и не кори никога, и даЮе му се
(£ак. 1: 5)

††††

ЅожиЉи човек мора бити мудар, не сме бити наиван. ѕод „мудрим“ овде, наравно, не мислим на мудрост овог света, веЮ на духовну мудрост. ћора бити паметан, пажЪив, Ьегове очи , као што се каже, мораЉу бити широм отворене како би могао да изаРе на краЉ са разним искушеЬима и изазовима и свим што стане пред Ьим. £ер у животу наилазимо на многе замке, разне околности и искушеЬа сваког минута искрсаваЉу на путу и ако се због своЉе наивности или небриге излажемо опасности, онда упадамо у клопку и штетимо себи духовно, трпимо зло.

” „ќтачнику“ се наводи да човек коЉи се подвизава треба да буде мудриЉи од демона како би избегао Ьихово лукавство. ћогу се видети многи Ъуди коЉи трпе зло не само у духовном, веЮ и у свакодневном животу због своЉе наивности. јко знаш да Ље опасно, ако Юеш се преварити, упетЪати, зашто Љуриш тамо? «ато морамо бити благоразумни.

Ќа пример, говоримо: „»дем тамо и тамо“. ƒобро, ти Юеш отиЮи, али знаш да Юеш тамо видети лоше ствари и да Юеш нанети себи штету. «ашто онда идеш? Ќе иди. „Ќе, поЮи Юу и биЮу пажЪив“. ƒобро, можеш иЮи и бити пажЪив уколико имаш такву силу. јли зашто да подмеЮеш себи, зашто да се излажеш искушеЬима без преке потребе? ЅоЪе би било да уопште не идеш, да не би било искушеЬа, нити повода и провокациЉа.

“о Љест, треба да пребивамо у мудрости, како се каже на другом месту у —ветом ѕисму. ЅожиЉи човек треба да поступа са великом мудрошЮу и трезвеношЮу Љер постоЉе клопке, искушеЬа, наше немоЮи, страсти и зато морамо да бдимо.

 о може молити Ѕога да му ќн подари премудрост? ќнаЉ ко осеЮа да нема мудрости.  ако Юеш молити Ѕога за оно што мислиш да имаш? » таЉ наш осеЮаЉ, то духовно задовоЪство самим собом Ље огромна опасност у коЉу ми, црквени Ъуди, често упадамо. —матрамо за датост да знамо све, да немамо недостатака у духовном знаЬу, благоразумности и мудрости и да су наша знаЬа довоЪна за победу у духовноЉ борби.

£ер да би нам Ѕог нешто дао, морамо √а молити са болом, морамо осетити Мегово одсуство. “о Ље као када смо здрави, тада не умемо да ценимо своЉе здравЪе. «драви смо, ни око чега се не бринемо, чини нам се да Ље природно, не водимо рачуна нити ревнуЉемо за здравЪе. јли када се разболимо, одмах узвикуЉемо: „ЌаЉважниЉе Ље здравЪе!“ ћноги тако говоре. «ашто и када они то говоре?  ада се разболе, тада и говоре. ќд здравог човека се то не може чути, он ни не саЬа да се икада може разболети, вероватно ни не зна шта значи болест. ѕрележали смо грип и прехладу, али од озбиЪних болести нисмо боловали. ј болестан човек, коЉи зна колико Ље здравЪе драгоцено благо, жуди за Ьим и сваки дан се бори да га поврати. ќн се подвизава пред Ѕогом, тражи га, Љер зна Ьегову неодложност.

ƒа би човек могао да моли Ѕога за мудрост, прво мора схватити да нема мудрости, да ниЉе мудар, нити благоразуман, да прави грешке, да мало зна. “о Љест, као што су говорили стари √рци, мора да схвати самог себе, да схвати да му Ље то неоходно, и онда Юе спознати да се не може своЉим силама изборити. ” секунди Юе осетити патЬу, срце Юе му постати скрушено и са великим болом и сузама затражиЮе мудрост од Ѕога.

 ао неки човек, коЉи док се обраЮа молитвом „√осподе »сусе ’ристе, помилуЉ ме!“, ако у молитви не осети неодложност ЅожиЉе милости, не осети да Ље основна потреба у Ьеговом животу то да га Ѕог помилуЉе, неЮе изговорити ове речи са болом, веЮ овако: „√осподе »сусе ’ристе, помилуЉ ме“. јли када осети одсуство Ѕога у себи, своЉу окаЉаност, грех, осети да Ље отуРен од Ѕога, онда Юе произносити молитву са великим унутрашЬим болом и осетиЮе огромну потребу за ЅожиЉом милошЮу.

“ако се моли човек, тако тражи милост од Ѕога. ” супротном, Ѕог му ништа неЮе дати, уколико не буде тражио срцем. ј он не тражи свим срцем, не зато што не жели да тражи, веЮ Љер мора прво да осети потребу за тим.

††††

«ашто су свети говорили свим срцем своЉим: „√осподи, возвах к “ебЉе, услиши мЉа?“ “ако и ми певамо свако вече на вечерЬоЉ: „√осподи возвах к “ебЉе, услиши мЉа! ”слиши мЉа, √осподи. √осподи возвах к “ебЉе, услиши мЉа. ¬онми гласу молениЉа моЉего, внегда возвати ми к “ебЉе. ”слиши мЉа, √осподи!“ –азуме се, када Ље све добро, ми то не говоримо, оно тече као песма, али када осетимо одсуство Ѕога у себи и почиЬемо да тражимо, али не проналазимо Мега у себи, тумарамо у мраку ЅожиЉег одсуства и гинемо, губимо дах; када смо у безизлазноЉ ситуациЉи, са свих страна притиснути и личимо на човека коЉи се дави у мору изговараЉуЮи крик: „”помоЮ!“ свим силама, тада Ље то молитва, тада молимо Ѕога.

„  “ебЉе возвах“, то Љест, завапио сам ка “еби, „чуЉ ме, √осподе!“ то показуЉе интензитет снаге обраЮаЬа ка Ѕогу. “ако се моли човек свим силама.

јли, као што сам рекао, да бисмо се молили тако, морамо осетити потребу. јко нема потребе, онда личимо на неког коЉи говори: „—лушаЉ, хаЉде ми помози мало, ако имаш новца. јко хоЮеш даЉ, ако неЮеш немоЉ! ЌиЉе ми неопходно“.

»ли, као онаЉ ко има продавницу где продаЉе свакакве РакониЉе. ”лазиш, он седи у своЉим мислима, питаш:

Ц »маш ли то и то?

Ц ѕогледаЉ сам! јко наРеш, узми!

“о га не занима.

Ц ЌеЮеш ми спустити цену за 10 динара?

Ц—лушаЉ! »ли купуЉ по наведеноЉ цени, или остави и нек ти Ље на здравЪе!

Ќе осеЮа неопходност да ти прода таЉ производ. ћеРутим, ако га то пече изнутра, ако нема шта да Љеде и Љедва чека муштериЉу, он Юе те умоЪавати да купиш, истрчаЮе на праг и дозиваЮе:

Ц”Ри овамо!-као што раде арапи у £ерусалиму-”Ри овамо! ”зми ово!

Ц Ќе, неЮу то узимати!

Ц ј за оволико?

Ц Ќе, хаЉде за Љош маЬе!

» на краЉу цена постаЉе Љедноставно смешна, оно што Ље коштало 100 може ти продати за 10, Љер га потреба тера да ти прода производ и тако се обавЪаЉу познате урнебесне трговине.

»сто се дешава и са човеком у духовним питаЬима. “реба препознати своЉу неразумност, недостатак мудрости, да ниси паметан, да мало знаш, да Ље мало шта у твоЉим рукама. “реба осеЮати потребу да те ЅожиЉа мудрост окрепЪуЉе, и потребно Ље то осетити екзистенциЉално, како би могао, када се обратиш Ѕогу, да √а молиш: „Ѕоже, силно “е молим: уразуми ме, даЉ ми мудрости да не грешим, да разликуЉем добро од зла, да чиним воЪу “воЉу, да не падам у заблуду и не одвлачим друге у исту.“ ƒа то изговараш са болом и свим срцем.

 ад човек мисли да Ље свезналица, то Ље заиста блиско болести, и то Ље почетак безумЪа. ќци говоре да Ље почетак безумЪа веровати у своЉе свезнаЬе.  о каже: „«нам све“, таЉ Ље опасан човек. ѕочетак мудрости- увек трагати и никада никог не одбацивати. Ѕог нас може научити и кроз наЉпростиЉе ствари, кроз нешто мало. „ак и од детета можемо научити уколико смо приЉемчиви да чуЉемо нешто више од онога што хипотетички знамо.

ћитрополит Ћимасолски јтанасиЉе
—а бугарског превела —танка  осова
—а руског »ва ЅендеЪа

Ѕогословски факултет при универзитету у ¬еликом “рнову

27 / 04 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0