Атон, 10. мај 2016. г.
У руском манастиру Светог Пантелејмона на Атону обављен је молитвени помен војника, који су свој живот положили за веру и отаџбину, и свих убијених у годинама великог Отаџбинског рата, - преноси дописник портала «Руски Атон».
Руски Светогорци су 9. маја служили богослужења за покој душе бранилаца отаџбине, невиних жртава и својих сународника, јер скоро свако има неког од блиских људи који су учествовали у овом рату, који се нису вратили са фронта.
По речима игумана обитељи схиархимандрита Јеремије, 1941. године је упућен изазов целом људском роду. Нацизам је изузетно велико зло које је демонски разум смислио како би уништио све добро и светло, како би оскрнавио и укинуо основе хришћанске љубави. Зато је рат у који је наш народ ступио 1941. године представљао свети подвиг, који се мора оценити по заслузи. Руска Православна Црква је тада позвала сву своју децу да стану у заштиту, не совјетске власти, не комунистичког режима и атеизма, већ у одбрану своје домовине, коју је у крстионици на Дњепру крстио свети кнез Владимир, коју је од немачких освајача бранио благоверни кнез Александар Невски, који је на борбу против Мамаја покренуо свети кнез Димитрије Донски. Немојмо заборавити да се Дан Победе 1945. године готово подударио са Христовим Васкрсењем. Овакве подударности нису случајне. Зато је тог дана уместан васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! СРЕЋАН ПРАЗНИК ВЕЛИКЕ ПОБЕДЕ!
Игуман руског Пантелејмоновог манастира на Атону схиархимандрит Јеремија (Аљохин)
Архимандрит Јеремија на основу сопственог искуства зна шта је фашизам, он заиста зна и колика је вредност победе. Године 1941. насилно је протеран у Немачку, где је искусио робијашки рад, глад и нељудске животне услове. У заробљеништву је 28-годишњи Јаков Аљохин научио да се моли. По речима оца игумана, молитва човеку долази у невољи, кад се чини да умире и сама нада; тада молитва постаје једина нит која спасава човека од очаја. Тамо је у њему сазрела жеља да живот посвети монаштву, ако га Господ благослови да преживи. Отац игуман се сећа доброте обичног немачког народа и како су им Немице давале хлеб кроз бодљикаву жицу. Отац Јеремија каже да је заувек запамтио укус овог хлеба. Чудовишна идеологија је по речима оца Јеремије, учинила немачки народ оруђем ђавољих циљева испуњених мржњом према човеку, али је сам народ добар. По речима архимандрита Јеремије, Дан Победе није празник победе над немачким народом, већ над злом, мржњом, демонском гордошћу и смрћу.
